| д тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека |
| гова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони мој |
| аши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други д |
| дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина |
| ме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с |
| Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Ма |
| игоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. |
| ћанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И св |
| а се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђуј |
| ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему |
| бијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се с |
| снуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није мог |
| } Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у |
| а свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p |
| .{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори г |
| те у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише в |
| рокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма раскли |
| .{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се |
| броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац |
| натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — |
| е троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} |
| ц, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би би |
| људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расп |
| .{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! |
| S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цв |
| же... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, м |
| ко хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то |
| ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на |
| има...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радо |
| га Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би |
| у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће ј |
| Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао ст |
| нао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек |
| ако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не |
| продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за |
| ша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> |
| је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па п |
| А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми |
| бијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом у |
| но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост |
| .{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сиј |
| — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаш |
| телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега |
| де и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то пр |
| а.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружа |
| тну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> б |
| Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије |
| ане, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је ње |
| сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се |
| а, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно ис |
| корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се замор |
| лећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве |
| капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног |
| уге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дан |
| Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А |
| ио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац |
| другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљен |
| , има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> < |
| је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле м |
| ме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита |
| ..{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим |
| и је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. |
| а три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за с |
| је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти поз |
| , што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ изби |
| !...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за |
| Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p |
| лови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и |
| дује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на |
| а, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца |
| аде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајућ |
| — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> |
| бјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо |
| веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш |
| руз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му |
| риморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио |
| закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико ко |
| је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених |
| >Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p> |
| ијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> |
| вни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, мож |
| Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од |
| илокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> |
| ли јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" / |
| језда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: м |
| е залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — |
| новетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаш |
| е за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и |
| ен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, |
| зда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме |
| А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, |
| ...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у сни |
| латио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном |
| неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их и |
| раве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} |
| о што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац т |
| ева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гра |
| ти и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Р |
| нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по |
| ну, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши |
| пару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му н |
| поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — |
| а ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како |
| помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо п |
| на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику ко |
| ашо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, |
| оструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у |
| јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостоја |
| {S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој |
| нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче в |
| лију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се |
| али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао |
| пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, |
| узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим |
| p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан |
| планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - |
| артију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут угово |
| дником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлост |
| </p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, |
| јпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца ф |
| е плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуна |
| тупише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је |
| ге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага |
| /p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, печ |
| аше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било н |
| ом заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, |
| овци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих |
| ори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће. |
| ару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му |
| р, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} |
| </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се |
| ?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не зн |
| ни благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Н |
| се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} |
| ељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, |
| бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога по |
| њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјеч |
| е, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвив |
| } У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешк |
| авио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише |
| p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави |
| — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мно |
| старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу |
| ази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече |
| дговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало |
| здани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за ча |
| /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако |
| ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, з |
| стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брат |
| има, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око мира |
| то обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене пти |
| мо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти п |
| суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њи |
| ој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— |
| иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пи |
| опањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започ |
| се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом но |
| ишта. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би с |
| ихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није |
| и луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овц |
| дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти |
| ре, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређа |
| ропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на по |
| зе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а |
| е их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.< |
| и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се врат |
| еба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши с |
| Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и ж |
| њу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развр |
| змеђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било |
| то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, |
| е мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око |
| га лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удар |
| аше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочит |
| по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на тали |
| је и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, ш |
| нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ |
| газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година |
| их само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да в |
| ер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут |
| S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијал |
| ата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га н |
| цу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи пр |
| ели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} В |
| — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — ве |
| им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша п |
| крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи |
| p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане поду |
| о не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, |
| крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвј |
| “.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господа |
| још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> < |
| огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да поло |
| спи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина |
| у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше з |
| <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, ве |
| ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљ |
| сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за др |
| .</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене.. |
| помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, |
| човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се кол |
| о код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, |
| се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што |
| дном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се пота |
| ипа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, |
| ошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весељ |
| S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што д |
| љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени п |
| ="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се бо |
| удац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свј |
| ад провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кр |
| Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бит |
| леде у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздрављ |
| <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> < |
| ослаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ |
| прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрет |
| опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — |
| вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у |
| е привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и и |
| мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радиво |
| Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних |
| , заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — о |
| >— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој |
| ути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не |
| знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти |
| лаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Ј |
| Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу |
| сно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и л |
| учићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У |
| леда себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио |
| аде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг некол |
| има у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер |
| десет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он тали |
| н одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, |
| о за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вриј |
| Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој |
| ланини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p |
| рећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ |
| пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, др |
| радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — в |
| на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то в |
| <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није би |
| ром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде о |
| снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цур |
| лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце |
| , прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуш |
| де уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами с |
| и будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко од |
| е било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу |
| е: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дак |
| а ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пођ |
| иваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ос |
| учио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, |
| ју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом |
| о западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг з |
| ..{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над г |
| , Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, ра |
| досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — д |
| па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— |
| точи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода изм |
| Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Га |
| наш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда пр |
| је више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао. |
| Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негд |
| е сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p |
| а ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, к |
| ојкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, б |
| здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, |
| репери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мр |
| мо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! |
| рла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њим |
| се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискуп |
| режљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Прим |
| м на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, |
| црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S |
| ује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, |
| могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из ва |
| Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда |
| ник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S |
| > <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљи |
| p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма |
| повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савла |
| ринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом п |
| око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари тр |
| и присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p> |
| како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одлож |
| азала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему |
| ћа килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко ра |
| S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле |
| ти на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S} |
| се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} |
| ати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p> |
| њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву |
| љан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој нам |
| шко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчека |
| рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... |
| приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта |
| уда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје |
| њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} |
| и! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати |
| а, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко че |
| повједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједо |
| а, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се |
| ћи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто |
| што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божи |
| шај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, |
| а мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се |
| а пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — |
| се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири |
| е, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у |
| таде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!... |
| је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо |
| уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Т |
| стећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} |
| ланини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше |
| куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, |
| вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</ |
| рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинић |
| отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Рад |
| ени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе |
| де!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани |
| снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и п |
| одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем хода |
| у, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у и |
| јега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје з |
| људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, сам |
| Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи н |
| може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што |
| , Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је о |
| , погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Н |
| е од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде треба |
| д дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> < |
| за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: |
| будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само т |
| јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, поми |
| измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се |
| тијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док |
| па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи |
| ко испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада |
| p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се из |
| о сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је |
| и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, |
| ком завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази г |
| а, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер пос |
| ина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сј |
| а гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
| укуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у п |
| и...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, ш |
| p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цв |
| есава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом |
| ше, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија |
| му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиљ |
| ула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушл |
| све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји |
| адну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се докто |
| S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат |
| е згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разгов |
| дњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, |
| са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Т |
| него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не |
| е:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> < |
| огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} |
| ели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најаш |
| Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... |
| и свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше гла |
| ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су |
| етник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италиј |
| одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у с |
| о немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до чо |
| че гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са М |
| Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом м |
| сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако приј |
| о?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> |
| , купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху |
| јерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, |
| гли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „ |
| огама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склон |
| овјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок |
| по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати |
| свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, госп |
| е опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а ка |
| — Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце |
| — Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ет |
| у, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> < |
| ни хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хриш |
| ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару |
| купило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућа |
| ће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сув |
| оти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{ |
| е од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога |
| вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам |
| .{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, нап |
| а, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље |
| , а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај мл |
| ма, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n |
| клонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самр |
| ђе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено |
| ди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради |
| љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замол |
| едно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као ј |
| о; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са |
| а сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао |
| ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковим |
| , и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: д |
| еоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> |
| понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прам |
| p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} А |
| х, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насм |
| а га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Под |
| А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварат |
| у, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама |
| ађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и и |
| з очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Р |
| Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као |
| луђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p> |
| аде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га |
| би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, |
| су, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрх |
| је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, |
| исјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p |
| ешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра да |
| и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</ |
| .{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац В |
| ислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, |
| у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <mil |
| ла би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - о |
| ој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, |
| ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе |
| вештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад |
| е тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p |
| , не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> |
| ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесе |
| и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанч |
| — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред с |
| ном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђе |
| знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> < |
| > <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адво |
| га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти з |
| научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овом |
| о дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесје |
| јекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му ко |
| > брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душа |
| ?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од |
| часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капа |
| у, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звије |
| ика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milesto |
| је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подр |
| брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти с |
| увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао ко |
| , да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S |
| ријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан |
| е купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} |
| олан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још |
| сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!... |
| радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми д |
| уби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Посл |
| нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за |
| прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пла |
| } Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне он |
| сјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, |
| чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који насту |
| ди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на д |
| санан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p |
| и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше н |
| 5" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрад |
| и Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове |
| Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године ш |
| лађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим к |
| е, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их в |
| зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дј |
| дио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце |
| а рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њ |
| рхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему |
| их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се |
| и у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабани |
| сла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што |
| аје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га вид |
| дби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S |
| за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</ |
| вести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, би |
| већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушк |
| преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће |
| саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се дв |
| е, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био |
| оп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бу |
| , али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу |
| зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема |
| о се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држ |
| </p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљају |
| едмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша |
| једе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило с |
| около носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни кама |
| н. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зи |
| но из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игр |
| како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп |
| закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш |
| банице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјес |
| да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка |
| .{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај к |
| њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суц |
| Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је |
| ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу |
| > <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — див |
| ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврт |
| а неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесе |
| њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он д |
| господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да |
| подару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на |
| <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, так |
| — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код к |
| ено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра ј |
| моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у вар |
| очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме |
| ђе он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала |
| ове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што |
| то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађ |
| <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!... |
| ши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу н |
| — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надал |
| p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ј |
| ало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло |
| Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - |
| ама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у вр |
| муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће т |
| е за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Б |
| n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смил |
| се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу |
| спод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро |
| ијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе |
| све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни |
| ед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у о |
| имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се |
| новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} |
| вјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, |
| /p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осм |
| ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанск |
| олико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се г |
| жели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!< |
| вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази |
| си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то ј |
| Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, ве |
| и народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погле |
| те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, |
| ити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, госпо |
| може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си |
| дине биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочи |
| упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас дв |
| в, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак је |
| брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> |
| Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А п |
| онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.< |
| нио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла. |
| н, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рек |
| /p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од оно |
| одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи |
| гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, |
| де. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} |
| и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— |
| ена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. |
| никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се |
| илује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радиво |
| нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг |
| А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар тре |
| Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и р |
| Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> |
| ...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Н |
| премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар д |
| даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и |
| као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из заг |
| И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S |
| од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече |
| - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, за |
| <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда |
| е га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу |
| јети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечниц |
| о копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.< |
| с блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Оп |
| вукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ... |
| ли им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас |
| диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара.. |
| Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба д |
| одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже заш |
| мртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, К |
| Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Н |
| т Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, |
| их продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је |
| ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш |
| и барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте о |
| збити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу.. |
| сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! |
| и, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, М |
| ше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред сво |
| опе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут и |
| .{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, ве |
| а браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки пат |
| аморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је м |
| {S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика |
| ате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што |
| о смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражб |
| народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли. |
| пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и зн |
| ој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му |
| зе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за м |
| <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је |
| Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="5 |
| подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их п |
| хта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не |
| И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и |
| Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па пов |
| > <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...< |
| , па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрц |
| реми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне |
| турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са п |
| и! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, д |
| је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му о |
| трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по |
| епи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> |
| се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види |
| еки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, шт |
| д газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући н |
| , и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних |
| клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како пр |
| не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марк |
| већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и ба |
| их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> |
| нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купље |
| , а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> т |
| ма чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде |
| ...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и |
| , која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> |
| како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник |
| одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово д |
| а трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У о |
| шка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без сво |
| тјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат |
| редак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, |
| Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже |
| мшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, д |
| де на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши |
| а!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти |
| и ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбље |
| вице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће лу |
| враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај м |
| ијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Д |
| за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> |
| рочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече чов |
| p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје |
| .. и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу |
| а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да |
| томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у тор |
| жећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p |
| ће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, повед |
| не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје госпо |
| оже да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет |
| и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, н |
| , али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста |
| коли, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!.. |
| } Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова ј |
| и се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док ј |
| редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, с |
| буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од н |
| и одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви к |
| а, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је |
| Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе |
| ти, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — миш |
| мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко |
| мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зат |
| Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брат |
| има, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, |
| таше трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?... |
| а су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта ј |
| !? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај |
| о месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?< |
| ође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из р |
| ароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти |
| ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, пот |
| ону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" |
| >Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају ч |
| је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. |
| тарију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би |
| један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси |
| <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијер |
| ија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног |
| исана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — |
| да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалаб |
| тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека но |
| и као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, п |
| <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвиј |
| !...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га |
| , ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико |
| је се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршај |
| и чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад м |
| да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу |
| а мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у |
| ишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је |
| , а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, |
| д сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у |
| и био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан |
| S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се |
| је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га |
| ком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде |
| кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори |
| на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида |
| p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што т |
| ели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? |
| сти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и би |
| а је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут су |
| људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче п |
| у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> |
| рпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије ост |
| и; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сут |
| вих земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одг |
| у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на ш |
| Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и |
| е попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека с |
| хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, |
| ит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ |
| тина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу со |
| би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки биј |
| Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу г |
| ма неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди к |
| осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана |
| на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач |
| уту стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке по |
| да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће |
| о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођ |
| главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним корак |
| те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, у |
| е тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину |
| шла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p |
| ћемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати |
| Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, г |
| требе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог |
| ивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, |
| к сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до са |
| у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Ла |
| S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали чи |
| Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца |
| газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, |
| но би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више д |
| али Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје |
| му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде |
| на с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код кова |
| се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из кориц |
| чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.< |
| ко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од вру |
| и начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натов |
| ен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога |
| мњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да |
| арте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио куку |
| од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> < |
| изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што |
| ужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од по |
| вини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, |
| кад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану |
| у потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још ниј |
| тивши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога |
| ак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја. |
| вјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, ник |
| Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - |
| н је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S |
| а на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газд |
| има.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, јед |
| о се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оно |
| и се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви п |
| долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише |
| ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, ка |
| уде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо ка |
| продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољо |
| дро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немо |
| на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</ |
| </p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарит |
| де од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не мога |
| ар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и с |
| ..{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муц |
| њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући |
| м, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зу |
| нако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта |
| е, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је госп |
| ађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се |
| о ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему от |
| трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, |
| другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачил |
| из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> < |
| ћи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврент |
| <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао |
| мије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај |
| их се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... |
| на да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаш |
| варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене |
| вједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — зало |
| снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савл |
| лави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p> |
| . држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и |
| ће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се |
| ада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S |
| дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг |
| пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би о |
| збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико |
| агајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, |
| тих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш |
| м тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средст |
| ћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а |
| ели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, и |
| ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим |
| му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце |
| е: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио прек |
| кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвје |
| уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до г |
| лиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и д |
| на, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су |
| син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n |
| ...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, па |
| ило га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, д |
| p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</ |
| , обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је б |
| најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треб |
| Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; н |
| <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; |
| жу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели м |
| ом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — |
| а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло |
| у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клон |
| ати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по |
| и тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у ва |
| Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно ост |
| ијети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га поглед |
| газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, тр |
| прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и |
| о срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} |
| вјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели плам |
| е — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, |
| {S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и л |
| а још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни па |
| тне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава мо |
| еби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе |
| укаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма |
| м овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова |
| а би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња |
| ош јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи мол |
| виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у ту |
| о пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радознал |
| Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату п |
| нови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш пар |
| >— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да |
| пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно |
| крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се с |
| и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друш |
| оп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: |
| {S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода каба |
| о одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре |
| Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже |
| оје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — р |
| маче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш м |
| и сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмиј |
| јера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S |
| те ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори В |
| и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, д |
| што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет ква |
| десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, до |
| свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се |
| И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, |
| и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи |
| е се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и |
| истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, ка |
| погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? < |
| а собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној |
| о би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ј |
| .{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лије |
| да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> < |
| цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте |
| 77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штет |
| дан бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу црк |
| хвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и приви |
| умио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у хо |
| ву — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалит |
| раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му нос |
| Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у но |
| тужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио |
| „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што |
| огодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> |
| ори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{ |
| ц донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин |
| вац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Уби |
| {S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - |
| огао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од |
| Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу |
| ако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не м |
| а ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, г |
| Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— |
| ... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се |
| Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио |
| х мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисл |
| ланине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и с |
| били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> < |
| њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, |
| вац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} |
| них коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, к |
| о. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и п |
| му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је про |
| стало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу |
| била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси м |
| екар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио |
| је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дуж |
| ор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> |
| ам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! |
| Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p> |
| пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило |
| ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</ |
| ч...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газ |
| .{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те. |
| уну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, ј |
| ме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, б |
| шије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколиш |
| идети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од нек |
| љад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к |
| лила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тад |
| насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је |
| штво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за поко |
| жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлу |
| уће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milesto |
| рочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу |
| бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као |
| попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} |
| S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пун |
| купи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се |
| и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, |
| прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима |
| снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет |
| одмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго |
| S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља по |
| спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен пр |
| стивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и св |
| м, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба. |
| лаву! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газд |
| , да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаш |
| ијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? |
| устивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао |
| јера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, ка |
| pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</ |
| сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно с |
| > <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— |
| ера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола |
| мка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове зе |
| ојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у х |
| а нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која с |
| и се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стри |
| хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико |
| камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову |
| ле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, |
| је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, |
| врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијег |
| басјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор сл |
| ва, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки н |
| {S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарског |
| кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па к |
| аман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S |
| а, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи он |
| којнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, |
| га чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите пол |
| и да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама |
| опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам |
| што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио |
| ори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, |
| </p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити |
| ђу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му |
| ару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и гото |
| , и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је л |
| е на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба |
| док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјети |
| ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— |
| ија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки |
| ман радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, п |
| У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не отк |
| ра...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије |
| тету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгу |
| лади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаш |
| е Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивој |
| а, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не |
| , види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, д |
| појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и на |
| увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућа |
| мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава |
| момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког ј |
| је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасј |
| Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p |
| — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се |
| опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је |
| воме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се |
| је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек |
| сјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се |
| ш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да |
| намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари |
| > <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p |
| .</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка сви |
| т приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прек |
| се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није |
| јаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу с |
| у вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од б |
| мо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу зг |
| олази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде! |
| и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати |
| не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p |
| и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слог |
| акне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се |
| >— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњо |
| он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста шт |
| смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он |
| ати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над ку |
| мокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у |
| ел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем голем |
| ом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Вој |
| </p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још |
| јета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женск |
| мољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу.. |
| трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаки |
| пет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земљ |
| и коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту |
| завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, прем |
| је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нис |
| оме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се ист |
| х опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> |
| p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе |
| етине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док |
| ју, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих де |
| коше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође н |
| не, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и а |
| у, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједав |
| ола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан |
| не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада |
| вори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебух |
| тећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи нов |
| вати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p |
| у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} |
| е се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и некол |
| ; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</ |
| — Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљ |
| ени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников п |
| енско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтј |
| де је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је д |
| у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је |
| дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па ба |
| благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и |
| , што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ват |
| санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у |
| e="chapter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са |
| осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{ |
| а, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата. |
| е тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у |
| д другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{ |
| огледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се госпо |
| к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и исприч |
| а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господ |
| божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио д |
| је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим |
| игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} |
| аветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за |
| ла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хл |
| еде уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по |
| кусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, тр |
| ивоту дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки живот |
| е разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном |
| {S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стрг |
| p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у го |
| оји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а |
| год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три ур |
| дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што н |
| ла цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрди |
| безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, љ |
| час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, |
| живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу |
| н дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши с |
| ака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши |
| стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица |
| е овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посје |
| Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се |
| , и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, о |
| говор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа |
| у ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у В |
| дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројн |
| ећ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну |
| гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опан |
| , дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да |
| колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви |
| м кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</ |
| служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад з |
| > <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На |
| них људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива |
| би с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црков |
| p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући |
| ространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских р |
| ити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше |
| етнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болес |
| спод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади |
| га никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све з |
| ма упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узврт |
| ..{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке |
| ном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упад |
| о бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је |
| слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад вид |
| ио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, д |
| ити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба просл |
| уке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} |
| а прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> |
| се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што |
| емљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге ф |
| да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и |
| тој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму |
| и — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га про |
| /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши љ |
| е.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу |
| ..{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изг |
| !...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекир |
| је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из тв |
| баци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јест |
| да и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накрес |
| а, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру |
| ваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова њего |
| а није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спа |
| као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо м |
| леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> |
| м и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S |
| висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, в |
| а, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све |
| екао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?... |
| бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или |
| ..{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих |
| има.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по за |
| и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одма |
| е, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! |
| јда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам ст |
| е своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио? |
| знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; |
| иш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} |
| <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — тр |
| иво настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, |
| ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опа |
| — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на д |
| неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе виш |
| — Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи су |
| смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, |
| Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Рад |
| ета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје |
| оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже сп |
| ...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад с |
| стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од |
| е им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вр |
| е, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се п |
| му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> |
| } Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бија |
| у - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећ |
| ебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бес |
| овјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колеб |
| јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и п |
| , газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али |
| ле, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало при |
| ш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије |
| је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, г |
| и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац па |
| латиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p> |
| не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и |
| ше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар |
| и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, |
| педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Пет |
| удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране |
| зда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, ка |
| о му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како |
| аде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ. |
| узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <p |
| ру са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели |
| се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone un |
| p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора |
| е можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али |
| ја и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навла |
| , као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече |
| у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намисл |
| : — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — |
| А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на |
| ваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајни |
| p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста |
| мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на |
| <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, при |
| ај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p |
| на, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, |
| 1</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и |
| лато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, н |
| ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p |
| и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чи |
| је никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отис |
| а се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не |
| на, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али к |
| - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави |
| ушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим мил |
| пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставиш |
| ући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден к |
| болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква |
| и газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зим |
| довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђе |
| : а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{ |
| зрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако |
| ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— П |
| би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>По |
| онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у ла |
| малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Х |
| у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљути |
| звијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељац |
| је ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати зл |
| !{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потрку |
| газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима гово |
| опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим глас |
| азда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно |
| ори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што с |
| p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} |
| ш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела |
| аест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па |
| ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино поша |
| е гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И ра |
| p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p> |
| погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p> |
| чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју па |
| да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p |
| p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и |
| и сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на |
| гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук к |
| два чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </ |
| е, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати ра |
| е, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— |
| оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати. |
| вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сирома |
| је, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана шт |
| надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Т |
| свијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећ |
| ...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угл |
| е, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и н |
| и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је ж |
| {S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</ |
| их с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Х |
| оним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а |
| опео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, |
| и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој |
| ку крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она н |
| ди тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, |
| хвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску |
| је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што н |
| прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гле |
| да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића |
| ислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> |
| 7" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита ш |
| <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а заш |
| .{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За |
| не у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комш |
| — Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. |
| анин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци тал |
| а њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест |
| ; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфер |
| плакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проре |
| оворите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељ |
| и било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање |
| о са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваш |
| туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све ч |
| ио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помис |
| а тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" |
| врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не |
| а се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S |
| ам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати. |
| на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n |
| ивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- |
| ла бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А |
| њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као |
| ија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на |
| а никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, л |
| и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака ку |
| чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> |
| народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се |
| није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по |
| свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n=" |
| и нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи |
| одити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућ |
| ко би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити. |
| здина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за |
| Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} |
| од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би |
| у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, доче |
| /p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратак |
| као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, ка |
| S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се |
| рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде |
| ају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би т |
| " /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо кап |
| доцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкцион |
| мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село тр |
| е свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим н |
| чнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманет |
| не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} |
| је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе р |
| о дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! |
| рист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у |
| ти!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помо |
| и блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то |
| уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се |
| лија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило. |
| глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" |
| Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу |
| редио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раш |
| каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су о |
| } Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде с |
| ње колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду |
| д тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> |
| ћи о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојач |
| би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Па |
| и свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</ |
| на и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно |
| срди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђ |
| аде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца. |
| Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Н |
| Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И |
| >— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, пог |
| не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су о |
| Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пр |
| ао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талије |
| пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
| Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци |
| азда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже |
| ма погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане |
| ледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - |
| и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада б |
| тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те н |
| Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од |
| би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штеди |
| њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала |
| дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад ј |
| ли су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио сво |
| о читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} |
| ају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</ |
| асновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јо |
| вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се |
| рије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свије |
| у се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ип |
| у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти кр |
| пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у с |
| и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вел |
| блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на стр |
| ији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, б |
| етврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако |
| су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што |
| и нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждра |
| рени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, ш |
| и, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опа |
| е висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартиј |
| ла би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао |
| ...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хриш |
| у, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу |
| вори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за |
| де опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, |
| ...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја? |
| ија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми |
| чи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у |
| его чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога во |
| ило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, |
| огао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми |
| до; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиниц |
| опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљ |
| био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чуди |
| , одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао |
| е си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини |
| с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога с |
| басјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се пл |
| ушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, ст |
| раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све заприј |
| же ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} |
| ко се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone |
| ој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на |
| } Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито |
| {S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} |
| ати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој |
| одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут изм |
| се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако |
| љника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у |
| с...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са |
| егда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали |
| е на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, |
| јући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан |
| ких рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, |
| и ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у |
| ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за р |
| пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у па |
| еде ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с мал |
| жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне сна |
| на...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печ |
| о је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима |
| е дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјет |
| у ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Ул |
| ом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи оч |
| већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако |
| Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи |
| о?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на |
| како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замисл |
| ине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Маш |
| ј, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из варо |
| рци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човје |
| Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да с |
| о дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад |
| јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан |
| ; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као б |
| његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и рад |
| де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде тал |
| — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— До |
| ећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из св |
| досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, бол |
| лик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа |
| ке силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути! |
| би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго? |
| аговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на сво |
| би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, д |
| де је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Ма |
| гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{ |
| оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјери |
| асу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Ра |
| ко хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесј |
| инимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — |
| за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите м |
| и се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сј |
| дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови сн |
| кинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из |
| и ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну по |
| одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — П |
| ела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У бр |
| Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одгово |
| ин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не б |
| ин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, п |
| Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињи |
| И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да г |
| ако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи го |
| ероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се ов |
| /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице |
| љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко б |
| би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А |
| потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе госпо |
| ти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...< |
| азна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</ |
| у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га з |
| Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако |
| - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и |
| баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјеч |
| /p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, одне |
| е подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он |
| ка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— |
| одао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали з |
| е - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома бр |
| вукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{ |
| огло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика к |
| ан у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p |
| > <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјер |
| кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп по |
| ојицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угри |
| Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми |
| ли старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p |
| мијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си |
| граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао ж |
| ту, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, |
| ао восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S |
| гом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јо |
| благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али о |
| с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божиц |
| руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нем |
| Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко |
| што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у с |
| и сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећај |
| покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија ни |
| у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Д |
| да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши на |
| а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни |
| р, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјел |
| мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по |
| натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p> |
| , попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвор |
| један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је мога |
| ко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цр |
| одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га ка |
| се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пут |
| ла се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и при |
| ха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што |
| ру...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} |
| <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по |
| ом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажн |
| оврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одје |
| со — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе |
| а се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошк |
| Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски |
| н правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газд |
| да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, н |
| осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из |
| анскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</ |
| ion" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му д |
| у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада н |
| , али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрав |
| сподару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.< |
| дај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше ж |
| ашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по |
| из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забр |
| Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи проц |
| и опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, пр |
| е чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> |
| своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и о |
| тави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у |
| руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} |
| и, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...< |
| е у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да |
| х прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p |
| трунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађ |
| шао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да |
| о све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не види |
| и се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је |
| milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубур |
| а је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихо |
| а, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. < |
| ве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје с |
| ла се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од зви |
| егове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се |
| Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSectio |
| јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом п |
| курузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад |
| о се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој нар |
| гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је |
| али Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, |
| најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила |
| докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се |
| ао Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, |
| </p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар... |
| вео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачк |
| носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Б |
| своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S |
| замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, т |
| ти као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохв |
| /p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене о |
| /p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијет |
| .</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њ |
| сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихва |
| а сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, |
| леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, пок |
| шом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово ј |
| којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по ш |
| нажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по |
| понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> < |
| > <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих |
| гла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно |
| , погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо |
| де да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се |
| ртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора |
| ије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, ж |
| е вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... |
| <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи |
| љавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао |
| Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реци |
| та прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљ |
| ашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је |
| слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p> |
| јаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} |
| да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка с |
| ива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјар |
| о у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p> |
| путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају |
| отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, |
| не очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} |
| ом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат |
| ј нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, |
| е да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи |
| љака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерн |
| м!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело |
| радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је |
| оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску блага |
| ољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, по |
| <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе |
| ика и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птиц |
| ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досје |
| сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гд |
| њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лије |
| би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и |
| јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> |
| су оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и она |
| ер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио |
| ан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али н |
| а, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муш |
| рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже пре |
| њем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара си |
| и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био п |
| да био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћиј |
| — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске |
| - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога сто |
| не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса |
| а, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели |
| отражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и же |
| само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да вид |
| више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S |
| овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке р |
| е, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у |
| у на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем |
| алим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, |
| е Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко друг |
| у и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крал |
| се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А |
| а ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} Јед |
| ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјец |
| вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао оте |
| друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како |
| ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, ми |
| м га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, |
| иној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, д |
| ротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини г |
| мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори с |
| у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек |
| Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човје |
| о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, |
| сјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прер |
| руштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, |
| ао да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.< |
| - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Ви |
| мена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!. |
| часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде |
| ризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, |
| „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разл |
| тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијет |
| говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се |
| хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послиј |
| аву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Н |
| гнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p |
| ли по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи п |
| , дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</ |
| ме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у |
| е испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ва |
| о, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> < |
| <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му |
| — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Б |
| их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мора |
| ава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док ј |
| чију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писа |
| писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и г |
| и по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, |
| печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему |
| ко?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека до |
| објећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем за |
| ијечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, |
| , срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има д |
| и писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи пе |
| рији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана прос |
| <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је |
| ! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуг |
| како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хр |
| е враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на стар |
| ана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете К |
| од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један з |
| е брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, м |
| Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што ј |
| Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше |
| је, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="10 |
| службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгле |
| во... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени п |
| се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учин |
| Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашт |
| ву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дв |
| хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с |
| - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наст |
| ошљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обу |
| тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета |
| својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са с |
| на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмиј |
| м, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба |
| жје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, |
| сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар пр |
| аде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упа |
| је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога |
| арити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код са |
| гом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим полити |
| опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} |
| једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом |
| сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог пом |
| опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му |
| и — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вел |
| пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Жд |
| лазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код т |
| > <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита |
| ар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога д |
| оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> |
| разују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле вр |
| <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, до |
| вој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начи |
| вијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> |
| е у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет с |
| ских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу |
| да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што |
| } - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се у |
| .</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетн |
| — насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих т |
| је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, |
| на, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне |
| p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанс |
| нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се бил |
| у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет је |
| пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као д |
| р наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за ш |
| ао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, пр |
| зда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{ |
| даше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, она |
| руштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на |
| крипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебу |
| види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, |
| не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p |
| је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до |
| ћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да к |
| ставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте |
| е добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S |
| рилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега стр |
| у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац п |
| и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, |
| и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p |
| Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде прас |
| ше онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, |
| ц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче |
| д му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет |
| светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће биск |
| бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висин |
| му, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село ста |
| граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, п |
| јећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштани |
| кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске |
| дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га |
| пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; |
| свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, |
| рвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се |
| Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод |
| плим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type |
| самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме |
| з свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p |
| ад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.< |
| штољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени м |
| и планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен сни |
| ка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђ |
| нике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не мо |
| — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Ма |
| ади положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или п |
| ижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли |
| , среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле |
| — Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— |
| вај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога прш |
| и мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А |
| S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У гр |
| рски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је |
| кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, |
| , задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Б |
| ацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Н |
| му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог д |
| ља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу.. |
| да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу |
| дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да са |
| закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека ј |
| је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша |
| ко ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава зак |
| мем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p |
| добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
| који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице мор |
| ири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{ |
| о двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" / |
| :</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне |
| ца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Ал |
| насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих ј |
| Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати |
| што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p> |
| часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> < |
| те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - рад |
| вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их |
| о, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напомену |
| лим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетр |
| да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мог |
| жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, |
| Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двиј |
| исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је |
| вих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелил |
| и, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове. |
| тићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у |
| вном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нем |
| и оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S |
| на.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад |
| n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у |
| .</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p |
| окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, |
| и?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, ј |
| ој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, |
| изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Рад |
| комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са |
| Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бив |
| се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му и |
| ина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сеља |
| >— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам каж |
| кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из т |
| астидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не т |
| иће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш да |
| коло стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ру |
| ве ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и |
| држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биље |
| ина рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха |
| по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби.. |
| ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе |
| — Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се д |
| јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...< |
| како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад |
| и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најб |
| ти, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говоре |
| а стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у сниј |
| > <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде |
| Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</ |
| </p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> < |
| м обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла |
| Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за |
| могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — бр |
| ећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; о |
| /p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пар |
| p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и |
| ви:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и ма |
| ујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним усло |
| м; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих г |
| ели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говор |
| > <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „л |
| </p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтј |
| кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потраж |
| зивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто на |
| ачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предоми |
| о — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело |
| двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p> |
| тало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, да |
| и ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — шт |
| м гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око |
| одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— |
| д нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што |
| <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, шт |
| ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Бил |
| еисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко свој |
| у, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И из |
| о вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори плем |
| еже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се ј |
| .{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, |
| е је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља |
| е задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Т |
| ред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему |
| омка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун ј |
| за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висок |
| чи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада |
| S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним |
| <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре п |
| и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{ |
| шију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; б |
| <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} |
| Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обази |
| </p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му сино |
| колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, д |
| он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто прим |
| са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпосли |
| по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од И |
| ено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли ут |
| ву врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вел |
| големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао |
| амјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно д |
| љали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукуј |
| талих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу п |
| аша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићем |
| ви на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сиј |
| о старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талије |
| уди веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима |
| ...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види |
| вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из в |
| p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази п |
| још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман с |
| имус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју д |
| n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а |
| своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао ј |
| му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је т |
| нове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што доп |
| газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} |
| шмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између ла |
| из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра |
| о.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније |
| Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Круп |
| не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нек |
| , и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко |
| се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му пад |
| аху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и н |
| у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p> |
| , без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети |
| упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје тра |
| , посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и по |
| тајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и |
| су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је |
| себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели |
| >— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не |
| {S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота ун |
| к се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се в |
| нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане о |
| и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и н |
| ћу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, |
| <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с жд |
| ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да р |
| ши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и нало |
| ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад б |
| ла лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, |
| ине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу ул |
| ин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се |
| луша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се |
| јио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> < |
| је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будал |
| присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пу |
| нце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјаран |
| акине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, |
| честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа |
| <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа |
| и.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} |
| , на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се бо |
| ји, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне р |
| д је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско |
| ланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и |
| Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> < |
| врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, бол |
| поре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана бил |
| с, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> |
| } Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде нап |
| аде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је |
| p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод б |
| ма пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши |
| S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан п |
| — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - |
| ије премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да |
| да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, |
| у ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вел |
| и се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови |
| али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубок |
| да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} |
| задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Ради |
| се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до |
| му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчин |
| љени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута кл |
| пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, |
| младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима млади |
| м, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, заби |
| ца, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше |
| када не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као к |
| го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијек |
| стим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши |
| екад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму п |
| е, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, д |
| сом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док др |
| ице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их |
| земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.< |
| вјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневе |
| ожје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, |
| и, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} |
| “ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради |
| ан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека |
| наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и нап |
| а! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> |
| А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Трг |
| ено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цр |
| се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бр |
| на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у м |
| м си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена |
| чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, |
| његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу |
| ароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бак |
| н...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догл |
| о, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајец |
| амо добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена! |
| јек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</ |
| а желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унија |
| ам, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна заки |
| по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће бољ |
| , не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао ку |
| ине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром ран |
| и и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер |
| а накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. |
| ам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p> |
| дравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. |
| је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и |
| што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вран |
| Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те |
| примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковч |
| егов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са с |
| олиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Вој |
| и ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да |
| " /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе |
| поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и |
| ене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је |
| је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> |
| еће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S |
| с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе |
| будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, пог |
| — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио |
| ам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето |
| ?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — |
| осподару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би са |
| p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране п |
| увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче |
| и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је ми |
| ије странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше бра |
| ло...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја са |
| аку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али |
| p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, дости |
| ну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена з |
| ок ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе |
| по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И |
| дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја |
| чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми н |
| бра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илији |
| мио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са д |
| јесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</ |
| бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часо |
| на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <mi |
| а... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из заг |
| , са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
| сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш м |
| а, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Бого |
| њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мј |
| покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit= |
| реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и на |
| оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не |
| Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку с |
| ом натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <miles |
| моме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увиј |
| по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година н |
| ене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљ |
| ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гд |
| анске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два пору |
| е порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек шт |
| рсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако |
| руштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од се |
| > <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприли |
| рце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, |
| комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеш |
| огодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се д |
| га! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone un |
| ћна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачк |
| цу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дје |
| за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепави |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке |
| колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А нека |
| лојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједав |
| и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> |
| И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
| гову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, |
| кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широк |
| ромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, |
| се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви г |
| савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: |
| разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жел |
| орскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цу |
| која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се м |
| ју, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморс |
| је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одме |
| ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по год |
| адњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студе |
| > <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш в |
| ару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — |
| , али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не |
| диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијет |
| јецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цви |
| а дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ |
| е згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу |
| е замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаниц |
| ј сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, и |
| увезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и |
| .{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога |
| /p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим |
| рнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пус |
| ци вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— П |
| </p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и с |
| да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљав |
| кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпије |
| p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, у |
| је ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав оби |
| Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Ра |
| љагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, |
| с чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Р |
| .</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена |
| ицом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе |
| не, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну ми |
| се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто ка |
| ске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и |
| амтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сиг |
| љиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} |
| узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, |
| ... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће |
| > као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како |
| о дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, д |
| допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вр |
| лија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и с |
| оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — п |
| е огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — по |
| на од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. |
| и, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси нат |
| а се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у с |
| како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је |
| и натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p |
| у бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Рад |
| де размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло |
| ља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. |
| <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благосл |
| } Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стиг |
| ачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као у |
| у неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека |
| р „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова |
| ећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е |
| с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио |
| Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, ал |
| прло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо и |
| пу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога ср |
| ети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намир |
| и Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалст |
| о у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их |
| бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" |
| што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>К |
| до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити л |
| ..{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSectio |
| а — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са |
| па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> |
| и се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој проша |
| сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније раже |
| јекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несми |
| нчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хт |
| ашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни |
| ога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, ја |
| ео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је |
| та, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце д |
| од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је |
| наестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> < |
| е како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу рук |
| што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био |
| кастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре |
| сао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S |
| ло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке |
| оју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види сво |
| ате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он ј |
| атеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће |
| и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда до |
| ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог |
| је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједоч |
| два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одс |
| .{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> < |
| е већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и л |
| И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа |
| ђе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљањ |
| омисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу |
| рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...< |
| ћемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду г |
| ијечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми г |
| и трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би он |
| } Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова |
| видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, |
| јкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, б |
| ио је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> |
| ад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогу |
| Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насм |
| а траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} П |
| /p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже.. |
| га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!< |
| сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тог |
| у:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је |
| око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ н |
| за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>П |
| ели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што х |
| дару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и |
| ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се. |
| ри племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што з |
| само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, вид |
| иташ за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али |
| .. а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај о |
| реба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљ |
| ук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу виш |
| !...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити |
| а људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја м |
| лу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, |
| нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, н |
| ти самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, н |
| у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне |
| ико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да |
| > <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом по |
| га.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому остав |
| екоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врев |
| Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега |
| го, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какови |
| .{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради? |
| од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му наред |
| кором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то ст |
| p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је |
| а, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрн |
| нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у |
| ад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија не |
| да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, ни |
| угодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше |
| аше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на |
| свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, |
| а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата |
| з вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте |
| ом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га |
| не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="10 |
| јече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сва |
| еоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом оста |
| ва, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што |
| е ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: |
| ба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела с |
| улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздра |
| ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, зн |
| вне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} |
| мен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане |
| , леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране |
| стра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</ |
| ву забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу |
| језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави све |
| >— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивоје |
| аћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, вр |
| аднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље д |
| ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршиј |
| ни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже д |
| <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p |
| не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се м |
| се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе. |
| , а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Н |
| м? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — нас |
| у корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дозна |
| а по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила! |
| не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S |
| човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли |
| Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд |
| планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гол |
| сподара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу |
| ш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском |
| као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера.. |
| е да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p |
| ује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — |
| у снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница |
| ли - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дак |
| им листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис |
| вије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити за |
| одару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листо |
| давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео |
| сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији пре |
| ће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, |
| <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од ст |
| тиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда |
| — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сј |
| остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте |
| га газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година п |
| >Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и н |
| ВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n="2" /> </front> < |
| дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијеј |
| ући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p |
| > <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша |
| оме.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на |
| и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} |
| јед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми |
| у уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад пр |
| у ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују? |
| > <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе |
| е, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати |
| молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пад |
| чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Дов |
| ... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу |
| шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трж |
| омад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стар |
| еник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини |
| } Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене |
| за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за |
| ј отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд |
| ћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и м |
| ије вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави |
| као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и |
| гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цви |
| ио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Једа |
| едајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде испов |
| јој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само |
| ите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, |
| ает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Т |
| <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско? |
| - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - поми |
| ="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — |
| а краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Рад |
| везниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушк |
| којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним глав |
| у, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопа |
| руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље |
| да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата П |
| а, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што д |
| ћи:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Ра |
| што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к ц |
| рни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом |
| ована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не |
| {S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагну |
| ја имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што ј |
| Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао |
| во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, |
| на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро |
| а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — |
| аручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> < |
| Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени. |
| ред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} |
| м.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе |
| очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљеви |
| </p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, ј |
| устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бо |
| спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе тре |
| — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи |
| о сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не |
| - Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа |
| <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све |
| Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли дон |
| ..</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— |
| .</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Ч |
| , али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све |
| у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по ста |
| подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!. |
| етој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђер |
| ом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па |
| ме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се из |
| и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> < |
| , био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружари |
| огатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачк |
| а, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, |
| Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље |
| а платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа |
| иди се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све т |
| то је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне |
| ве удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и |
| е осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најс |
| зда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} |
| Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавај |
| арко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се |
| ко би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових |
| дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра |
| <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гув |
| се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па наср |
| дби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини по |
| ош из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у за |
| лас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним по |
| ник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише |
| ући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имањ |
| то си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> |
| иси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твој |
| не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над боле |
| :</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољ |
| јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!< |
| припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по |
| да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други нег |
| ни мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: |
| ина!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође |
| једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба сра |
| е отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, ко |
| јегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући |
| друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S |
| ли под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну в |
| уту једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увиј |
| ретргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види |
| ни, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега |
| иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Б |
| и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће |
| гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут |
| мрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и з |
| /p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угл |
| друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био |
| ду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона н |
| едочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из |
| у обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обичн |
| ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} |
| .{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу |
| љуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право.. |
| p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> < |
| ета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забри |
| <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе |
| то би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, |
| није долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше п |
| мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако |
| лати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему |
| оља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине |
| па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наш |
| чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — за |
| ангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од |
| а.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу |
| јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> |
| и?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врх |
| огла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - пр |
| шијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; ба |
| попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...< |
| <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти |
| ша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесе |
| не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слуш |
| разе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника |
| дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних |
| S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли |
| е, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресањ |
| ели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбен |
| пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — |
| романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, ре |
| ојканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле |
| чио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару |
| ришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, |
| о, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, д |
| Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му |
| мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја |
| га торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у то |
| пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, |
| збуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине |
| мо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекћ |
| ади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гл |
| , дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац |
| час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећ |
| талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</ |
| осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио б |
| n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше |
| доздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, д |
| Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наошт |
| кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Р |
| узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Да |
| окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи |
| показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан |
| аде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p> |
| неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{ |
| кују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске блага |
| — Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— |
| као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S |
| одина, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они |
| о за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, наш |
| н и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Ра |
| око је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Б |
| млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш |
| лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно |
| је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} |
| дје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају |
| ебе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: < |
| али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — |
| <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прел |
| ерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо |
| на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах |
| у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ет |
| м, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодит |
| ? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} |
| зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ ниј |
| до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... ш |
| треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памти |
| аде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду пр |
| познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то ма |
| вати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да |
| одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше с |
| ети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће с |
| он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим |
| нина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, ал |
| <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p> |
| па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мо |
| их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да |
| е је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нем |
| ди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поп |
| но...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да |
| елу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко |
| еман је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S |
| јатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и |
| погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није |
| ари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети |
| рос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на |
| а памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, пов |
| ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли б |
| оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше |
| ду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацу |
| јте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— |
| не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам т |
| Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</ |
| /p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из |
| само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује |
| к око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту го |
| Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарим |
| алажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајви |
| ни и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У |
| реја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, |
| нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме м |
| S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, исп |
| Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у |
| је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шуп |
| га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> < |
| ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први |
| у сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, |
| шима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема |
| однева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи пове |
| неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: |
| уном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће си |
| д њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспос |
| иђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, |
| Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и см |
| иркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и по |
| тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момк |
| мила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу |
| </p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кућ |
| а доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" / |
| риђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели доброј |
| p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из |
| земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више д |
| и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, |
| т у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, н |
| ици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! |
| слије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан |
| је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу тр |
| ђују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинут |
| боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се |
| снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit=" |
| .</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да с |
| ...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} П |
| , ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гран |
| >— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија |
| то га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећ |
| unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу приј |
| јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће |
| купивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је живот |
| /p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у |
| по се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а год |
| ри у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и д |
| а јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога |
| мао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се н |
| <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <mile |
| јенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш |
| метан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће о |
| — Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по |
| гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У св |
| ити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најб |
| p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстој |
| го!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, |
| три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се. |
| а.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбриж |
| чепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S |
| јкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да ниј |
| ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло |
| анин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме |
| вога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, |
| <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, |
| еваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја |
| мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо мој |
| и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— |
| гођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја ј |
| евале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад |
| <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Рад |
| ком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и к |
| отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика |
| и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше м |
| ам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — |
| де и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</ |
| олазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се н |
| ра се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Да |
| д наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: |
| те! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, |
| ти, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и оди |
| инут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, прода |
| вана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена |
| </p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме |
| љежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје |
| јежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из |
| ади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје |
| дигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно |
| <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно оп |
| ...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет |
| разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се ште |
| /p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради и |
| мислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S |
| није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} |
| <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже |
| о? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n |
| а жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бија |
| улу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а др |
| дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дира |
| д су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!... |
| {S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топра |
| остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада |
| одар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме |
| и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко га |
| и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у о |
| о, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p |
| {S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна о |
| ође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Т |
| човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ г |
| тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше |
| послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога |
| , језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, |
| > <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Госп |
| комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једно |
| а, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање с |
| > <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нест |
| ак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах |
| преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу |
| Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја |
| алијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу |
| м — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује госп |
| есјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му |
| њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлаз |
| е да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост |
| а што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мје |
| а, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> |
| тњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених ми |
| њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи. |
| у ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у ск |
| ила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килогра |
| ако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће виш |
| егом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и |
| на погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом |
| ређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p> |
| ом!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обас |
| т као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред |
| ланине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газ |
| јевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S} |
| гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре |
| , одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу пре |
| ођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Ма |
| једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али г |
| стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хриш |
| по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише |
| и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена |
| S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човје |
| ао подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао |
| е говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи т |
| у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом пра |
| , и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су п |
| кви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у |
| .</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман |
| ћом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуш |
| едном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је |
| ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па |
| Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и |
| ћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> |
| га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђав |
| „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на |
| чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се |
| вјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрал |
| .</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у г |
| је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу уш |
| кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим |
| ајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затво |
| озајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> |
| ила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разг |
| јбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у |
| себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим стари |
| тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје |
| те у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије к |
| о могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ сво |
| од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе? |
| још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закон |
| Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова |
| ца!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца т |
| ла ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А ш |
| ћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор |
| една је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И пр |
| и дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што г |
| рати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</ |
| ох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти |
| е...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} |
| се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда.. |
| егне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има |
| мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — поз |
| {S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико |
| де потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале |
| Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и |
| руги људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја |
| е молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њи |
| p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хо |
| ном, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут ка |
| те, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што |
| ве и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њи |
| p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток |
| је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не п |
| болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепав |
| је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест |
| људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене. |
| аман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше поврат |
| пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газ |
| че господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господ |
| ма, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, н |
| <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Ост |
| о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, изва |
| зда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је час |
| тигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак |
| илази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а ст |
| а жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола кр |
| илице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима нек |
| у двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му |
| ц, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућа |
| Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан свој |
| а газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио |
| намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси |
| > <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се |
| к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — пр |
| лико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим |
| рата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник с |
| а хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака |
| за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, |
| оца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како преж |
| код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А ш |
| ре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше |
| лике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму |
| подјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са к |
| вијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радиво |
| твори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње зав |
| и?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега з |
| док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућни |
| /p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано |
| нице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га ста |
| трљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледа |
| напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да |
| чеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоск |
| ао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо |
| није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — т |
| лашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови ј |
| Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежим |
| на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се |
| рдан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> |
| адужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали И |
| а и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним п |
| па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се |
| кљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са |
| е Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у |
| вјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и не |
| зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — |
| {S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, |
| кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође п |
| не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста |
| диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен |
| неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Р |
| га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с на |
| уке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи м |
| ..{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном |
| и у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек |
| жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој |
| p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: чов |
| ма.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоч |
| сокој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} |
| - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз |
| кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их |
| е попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, |
| анима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне бука |
| p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; би |
| ће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, в |
| оме разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, |
| о да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпи |
| банице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме |
| ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори к |
| димак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто |
| воје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за |
| .{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наје |
| цу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду заш |
| ахове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закри |
| х запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво |
| слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде ј |
| очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја |
| ана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло. |
| зи старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што ми |
| цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагам |
| о је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена де |
| родајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то |
| ца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих |
| > <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се |
| о их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Одније |
| неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави ср |
| даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате |
| его на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засн |
| Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, |
| ини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петро |
| дину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Р |
| ејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту |
| зно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из т |
| ок се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, |
| је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може д |
| unit="subSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Ни |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над |
| ца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помо |
| да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је же |
| а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом м |
| S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="sub |
| ету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је т |
| <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газ |
| се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- |
| не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... т |
| ухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, к |
| S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа. |
| ци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си с |
| ја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала |
| покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ра |
| ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду |
| у били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоц |
| — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и оч |
| рају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, |
| ју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима н |
| немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човј |
| се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи |
| то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ... |
| и се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње из |
| и: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих п |
| стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се те |
| <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио два |
| ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте |
| <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — н |
| сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи |
| служник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у план |
| ка док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— |
| за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{ |
| виш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека.. |
| азда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мен |
| је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат |
| уда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умири |
| риђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— |
| , да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђе |
| е ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да |
| а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се п |
| сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, |
| аницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оц |
| тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дје |
| а свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и |
| <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист н |
| леда се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај св |
| гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никин |
| у приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божи |
| ми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапав |
| да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> |
| тиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} |
| p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хо |
| ражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не скл |
| кан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, |
| д осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и з |
| ски лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — |
| у налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; |
| разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те би |
| и у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране |
| д одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, |
| ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S |
| да часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње |
| на трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо ск |
| изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> |
| ође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му брани |
| ан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам в |
| ћу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Ра |
| 17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те |
| оп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако мо |
| као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} |
| д суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Н |
| ор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист с |
| ита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ ме |
| запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — пр |
| — Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, |
| </p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукам |
| ону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражј |
| ди.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као |
| , загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову |
| чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето |
| p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина замет |
| } Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо |
| говори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вран |
| у и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - |
| збуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате |
| се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливш |
| .. — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. |
| ку.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби на |
| та што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда с |
| ј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу ул |
| зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> |
| њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово |
| куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, а |
| и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{ |
| и сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> |
| рије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући |
| а, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</ |
| а прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о с |
| јера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У |
| ену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла |
| ши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, |
| /p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледа |
| иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} |
| ола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Рад |
| Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, |
| у се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! |
| једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— |
| га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што |
| .</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, н |
| зађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и |
| је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с д |
| ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - |
| ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоћ |
| о не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чу |
| ати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узвра |
| да.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</ |
| м.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти св |
| кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши г |
| што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде |
| каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Нећ |
| ати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатк |
| ри стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се р |
| цу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да п |
| и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, к |
| актио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, шт |
| а душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Ман |
| .</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, |
| Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се |
| ацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали с |
| етињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу |
| рило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} |
| у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, |
| де?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са го |
| да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ |
| Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прст |
| ели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе |
| је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ |
| ташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља |
| јаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој |
| и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, |
| х је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се нас |
| Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радив |
| диш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувез |
| зићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> |
| е.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> |
| а трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада |
| а приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, |
| .</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њ |
| о!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако |
| — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану д |
| бач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту о |
| а Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новц |
| и гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А |
| и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?< |
| бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру |
| би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени |
| уштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! |
| же се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Пе |
| е се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!... |
| моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загр |
| те, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> |
| не сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— |
| дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у |
| порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечиј |
| е гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до друго |
| бенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачун |
| p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по о |
| чео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Б |
| и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш.. |
| <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p |
| ника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p |
| во већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си ч |
| е у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. < |
| свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — ј |
| >— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само |
| а женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам мо |
| па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гл |
| его њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрал |
| а вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} |
| ено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш |
| штву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме |
| са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну стран |
| одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није |
| кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му ј |
| шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомисли |
| х на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, |
| т.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за соб |
| приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто љ |
| е је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољ |
| неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен |
| прости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> |
| бацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче |
| и Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к |
| са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p |
| и вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p |
| рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — |
| вијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} |
| куп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћа |
| } Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бог |
| као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчег |
| миљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и |
| а не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац |
| , кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; |
| ера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника |
| н га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га! |
| угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав п |
| дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са |
| S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија с |
| иц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти |
| аде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина пр |
| да својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати. |
| бу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрље |
| јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“. |
| >И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да исп |
| </p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом |
| м поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А |
| изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад х |
| на је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к же |
| едњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вра |
| ...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће.. |
| а јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако т |
| > <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>По |
| еко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де |
| ијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> < |
| ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мн |
| о Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не прого |
| , смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га по |
| мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, п |
| као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о к |
| е, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути с |
| вом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине.. |
| ади тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је ј |
| асмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пру |
| и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ај |
| и дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тоб |
| врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије |
| био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!. |
| /p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покој |
| платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињ |
| вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не |
| војструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зар |
| /p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> < |
| >— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило |
| кући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варош |
| , одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p> |
| ке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тије |
| тале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади.. |
| велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од |
| њу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац |
| ра. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p |
| мири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хо |
| а Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ј |
| гну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива шт |
| е можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али |
| би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дуг |
| а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</ |
| — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и ба |
| напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму о |
| ријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свије |
| е ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих гос |
| иш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му |
| сарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - |
| ion" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да п |
| рним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али н |
| вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у |
| а бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим |
| јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док |
| рилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишља |
| е, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао |
| /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве |
| Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да заг |
| у кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушен |
| ије нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га го |
| у се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и бл |
| вши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором од |
| ?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар... |
| де такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} |
| нцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} |
| ргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдаш |
| сар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Ш |
| ви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћа |
| да се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> |
| а — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} |
| није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено |
| и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цу |
| И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар во |
| ојим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очим |
| лас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох |
| љаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зуја |
| Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви ј |
| ..{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће.. |
| е; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па о |
| љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у |
| уге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, бр |
| рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би н |
| — Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма д |
| Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... |
| у.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неис |
| и бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав т |
| и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не |
| пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они |
| господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и д |
| ина, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Повр |
| од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам г |
| пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са |
| а ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и он |
| — Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газ |
| учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад т |
| ешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми |
| шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јар |
| да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и |
| мишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера |
| собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове камени |
| , на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вар |
| — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима н |
| понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање |
| е ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази ц |
| живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти |
| је љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је п |
| вором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их ост |
| аде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те |
| на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине |
| преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би са |
| <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p |
| отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — о |
| с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је т |
| е никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, а |
| сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече |
| планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потрес |
| сења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасј |
| ели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Оног |
| , залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у с |
| господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} При |
| и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ |
| прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, д |
| и.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том м |
| осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="7 |
| к, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да са |
| де бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, |
| ри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, |
| ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> |
| може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да за |
| и добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У И |
| > <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола |
| ољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко г |
| да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се поса |
| истро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио ј |
| обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледај |
| ретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била |
| окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци гов |
| {S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које |
| одају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дије |
| .</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој |
| п Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли |
| ће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и п |
| а сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад же |
| р, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на т |
| ини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакт |
| о не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у прост |
| а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— |
| и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко в |
| <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те пи |
| /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће |
| траственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто |
| !</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Т |
| а, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А |
| с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их. |
| у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а г |
| извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— |
| половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до |
| p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући у |
| а воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} |
| узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се з |
| ад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, а |
| осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p |
| на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји |
| : — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Госпо |
| вога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и |
| Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред ци |
| вити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уст |
| еполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по |
| неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештен |
| се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за |
| , подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољ |
| се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и в |
| поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде |
| шу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је дру |
| како да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има |
| е, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко |
| , требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјел |
| око безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> |
| итао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врз |
| му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се виш |
| је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља. |
| ислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пла |
| не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овд |
| то још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише |
| друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране |
| х другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p |
| бланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, пр |
| е.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, |
| да не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена |
| ст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут г |
| лажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужни |
| рао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши. |
| жалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вр |
| закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да до |
| браз, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг |
| у буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он са |
| риједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се п |
| та, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покој |
| {S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја |
| Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} |
| p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивш |
| во имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му дв |
| . </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у су |
| ..{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно зав |
| гом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> |
| Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</ |
| јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима.. |
| н начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њи |
| Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као |
| син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</ |
| се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађ |
| .{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за |
| замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, п |
| зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газ |
| качила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вре |
| е, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је |
| премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бр |
| о.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли д |
| на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти до |
| се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} |
| p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газд |
| — Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па св |
| ветно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше |
| тра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано |
| уста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, зе |
| ијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подз |
| испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се св |
| могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, |
| и, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} |
| игда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене |
| — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И с |
| </p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била |
| Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болес |
| ју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као |
| аву, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само не |
| p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да |
| ошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој зам |
| х жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n |
| на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема |
| вати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одл |
| новље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S |
| , а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој с |
| к се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што |
| ано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... |
| поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пут |
| азда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p |
| други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест |
| гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, |
| газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје з |
| е из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина |
| ептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под лити |
| из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вин |
| куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— |
| ао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSect |
| то дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се |
| , да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд |
| наест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим око |
| {S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да м |
| сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око |
| збуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да |
| рошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — |
| се барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чо |
| /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p |
| ловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: п |
| ставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој |
| ајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</ |
| о не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понест |
| свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица и |
| и, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у ко |
| тављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, |
| е од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу |
| ко одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И ст |
| p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа над |
| } Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се |
| апријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао б |
| је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је с |
| да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скр |
| шику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>З |
| ни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, н |
| уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је |
| е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружно |
| у молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши |
| ашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли |
| е уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с не |
| раћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана хо |
| Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи |
| ...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изго |
| а ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета П |
| писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испун |
| ко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p> |
| снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се |
| војом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газд |
| би као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је И |
| а висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као |
| емој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао |
| елнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и око |
| даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љуби |
| ароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући ж |
| више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, о |
| дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господа |
| ога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинск |
| ежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, а |
| већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>А |
| невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињал |
| Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="1 |
| је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу |
| к превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му н |
| нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе го |
| ијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше н |
| једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Ра |
| а се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се |
| се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква |
| из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се раст |
| плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соко |
| ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели |
| са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и |
| одати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се |
| . — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба |
| да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, |
| ну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор |
| и дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су д |
| учи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме |
| огом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је с |
| Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових па |
| а часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих на |
| се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијело |
| варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто |
| м овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра г |
| осподином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p |
| мој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, им |
| с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из ва |
| , али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> |
| >— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и бу |
| ужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брин |
| ...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— У |
| тскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љ |
| у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говече |
| о власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало |
| времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а |
| ину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у гла |
| осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио о |
| укама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дарова |
| а уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде |
| , витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| и, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти из |
| пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар |
| уда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запал |
| новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p> |
| и си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и на |
| овека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! |
| ом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; |
| вином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напо |
| чуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је |
| у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чист |
| до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому ре |
| њица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети |
| ади пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се |
| једе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — понов |
| > <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради п |
| и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</ |
| добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући |
| ндује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, до |
| и се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сје |
| омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" |
| дмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи па |
| кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесни |
| к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питај |
| .{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између |
| униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p |
| И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се |
| S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} |
| ије ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га |
| жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али по |
| старији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему остав |
| ажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слуз |
| страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> свој |
| бу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} |
| ела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да гов |
| </p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> |
| жи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, д |
| аво опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честиц |
| естаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p> |
| поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно |
| е на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.< |
| сте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли |
| чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не п |
| Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, тама |
| двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећ |
| ју...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се за |
| о је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Руба |
| ли им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти |
| ла сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вел |
| оје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза |
| ића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији |
| па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то |
| невиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим т |
| се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи з |
| <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на |
| {S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> |
| мо мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо |
| а те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих о |
| </p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али је |
| моме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршља |
| да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, |
| > ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и |
| пелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељ |
| ога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем |
| на хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањи |
| Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не би |
| ње трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, слич |
| врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Пе |
| кат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p |
| ..{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба |
| крете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведн |
| вијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господ |
| /p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у варо |
| ући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп. |
| да опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо |
| ихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се |
| хваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени |
| отегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к ж |
| лан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин. |
| бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и ни |
| ела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући |
| родрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и преки |
| камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свал |
| вцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га |
| је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто п |
| адати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља |
| ац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Пр |
| повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} |
| Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" |
| тивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једн |
| листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, |
| > <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми ниј |
| не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговц |
| Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, д |
| ско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро |
| послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со.. |
| утрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — |
| </p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није |
| з као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, н |
| и ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А |
| — Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 кру |
| нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара |
| како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некам |
| ју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуч |
| p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milesto |
| е стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове |
| леда својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: |
| и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим пу |
| Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, |
| S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два к |
| {S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p> |
| е, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака. |
| када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S |
| лан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одгово |
| х година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе по |
| н је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар поса |
| се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земљ |
| још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала |
| удио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и в |
| </p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде |
| рно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења прин |
| , прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могл |
| ахове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји зве |
| } Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па к |
| м у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у ч |
| опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, |
| шки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> < |
| си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скуп |
| а дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, |
| ћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и го |
| } Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа ј |
| оље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у др |
| ебало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврат |
| октор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да по |
| испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати |
| Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезни |
| хом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сре |
| обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа у |
| се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој |
| улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кук |
| рчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, зала |
| да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</ |
| .</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати |
| ..</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p |
| Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање |
| а има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>С |
| роши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме н |
| погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија |
| >Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, |
| > <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! |
| као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјес |
| давши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чаш |
| наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крч |
| пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да |
| арали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није |
| се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у х |
| {S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мири |
| Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а |
| омози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки пр |
| соше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењ |
| брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде |
| му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p> |
| настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замј |
| сподара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађ |
| амо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се бо |
| м, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру |
| ман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Х |
| по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га |
| и свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> |
| зор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јур |
| разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегат |
| ега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вин |
| </p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Ра |
| добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надсто |
| то у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде м |
| <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одго |
| ује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару |
| д њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој |
| журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев |
| ко на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Пре |
| ди иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чу |
| /p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Или |
| е, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у н |
| велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току |
| крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав... |
| т са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе дв |
| је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одм |
| и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гриј |
| палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да |
| у се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушо |
| гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, |
| го сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и сло |
| за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријем |
| ом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бо |
| ије захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. |
| едајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не из |
| на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} |
| их стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде |
| леда, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} |
| и она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мач |
| е могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, |
| али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрен |
| ук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока тра |
| д газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} |
| е јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уоч |
| за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</ |
| браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће д |
| .{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не п |
| о дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не вр |
| не пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушаст |
| и жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинар |
| ро по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући |
| а застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару посл |
| и жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању про |
| ивио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељ |
| је је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села |
| амет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>И |
| ни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за |
| један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долаз |
| сец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажа |
| обом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље п |
| а све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да и |
| тих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце |
| овац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијен |
| ра да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова ув |
| ен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, ба |
| ко је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкч |
| чито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке |
| ти ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неод |
| к, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти |
| лагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новац |
| мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоћ |
| ли сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; |
| на, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у проша |
| гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и |
| камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића н |
| чима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече глав |
| вдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опом |
| и носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газд |
| о.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за |
| паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— |
| — Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S |
| а ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му |
| ерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праве |
| октор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не би |
| што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Рад |
| кој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не ди |
| иганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <m |
| дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p |
| ection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето |
| веде је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| во ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу |
| послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачи |
| у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па |
| н и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, |
| он тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, од |
| ца га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Ра |
| Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се |
| /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три |
| црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршил |
| обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за |
| наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не уста |
| и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p |
| ешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза |
| е тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка |
| убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... |
| Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде по |
| аше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово |
| } Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио |
| како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми |
| га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима. |
| а се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен |
| је не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу т |
| пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде |
| е наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из нар |
| чно свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година |
| о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школ |
| исна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набави |
| ли један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се св |
| сподару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на га |
| ијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не |
| ар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, |
| се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би в |
| ачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини |
| } Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сеља |
| ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" |
| надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Ск |
| p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља |
| тво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> бра |
| !{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа своји |
| жу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Прокл |
| и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо.. |
| устиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — |
| н, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао м |
| запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем с |
| спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар |
| е вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила |
| х, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{ |
| их одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима. |
| ледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, одн |
| топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, ње |
| м свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што с |
| дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у пос |
| е Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по |
| е за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је пон |
| ..{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а |
| у на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако ј |
| је одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала |
| јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи |
| балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи сми |
| ..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— |
| е године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгод |
| зов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико |
| е и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - ве |
| а, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на |
| ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Ва |
| ток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трош |
| сле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па |
| особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђе |
| окат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши туж |
| могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глоб |
| шмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу од |
| говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће свра |
| <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, би |
| , душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и ш |
| плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначк |
| , дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, |
| Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири |
| трашиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p |
| чући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у п |
| а му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, |
| нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а к |
| то жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје |
| оју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, |
| уре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} Д |
| p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебе |
| ами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, п |
| > <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи |
| скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> |
| вину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају |
| } Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаш |
| p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево |
| е за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— |
| ише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о |
| њски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога |
| за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар |
| ина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, к |
| диш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га до |
| т на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи п |
| тељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њег |
| угдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пан |
| напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе преб |
| па успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет други |
| изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом зау |
| се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у кој |
| о: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у |
| ледњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102 |
| ред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем ра |
| b n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест крун |
| .</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> < |
| узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд |
| рев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи |
| кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели |
| S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> |
| з јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му н |
| да, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S |
| Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n |
| пази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ д |
| > <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу |
| .</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и |
| рив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, |
| p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је п |
| лати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га госпо |
| <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у п |
| — Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим т |
| им братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на |
| "subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S |
| м пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, част |
| .</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и |
| </p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме |
| ни.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте св |
| </p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тог |
| , имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао! |
| болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изи |
| ија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад |
| ђе у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, бл |
| је кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави п |
| чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то |
| ините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те |
| а кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окље |
| а, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до тргов |
| ве, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи д |
| ру ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева нек |
| што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду |
| бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури |
| p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири г |
| дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус В |
| рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је |
| још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе |
| ијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</ |
| етар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све |
| грађена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодном |
| му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p |
| — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува |
| >— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone |
| — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на па |
| вчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али вра |
| д <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на п |
| рати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — |
| лико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од |
| <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош. |
| дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничк |
| родану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Во |
| редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских мом |
| газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате |
| ти са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трош |
| <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у |
| ужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај |
| у о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</ |
| ао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је |
| ао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме |
| н.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а ост |
| застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тиј |
| то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између |
| здом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће о |
| :</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како о |
| ео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском роб |
| с Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољски |
| зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да |
| .{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућ |
| храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач |
| ко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више |
| двјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће |
| и, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - |
| да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута. |
| Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу |
| </p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако вол |
| од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од ср |
| ели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме в |
| леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па |
| таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И к |
| Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели |
| и траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божи |
| мо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи |
| се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа. |
| ... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!< |
| на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лаган |
| што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — |
| оменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А |
| користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Ники |
| естру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на |
| >И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен погл |
| е диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? |
| S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, пона |
| тарим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њ |
| аћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, по |
| , умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} |
| би његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбуш |
| одатнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{ |
| од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не ум |
| ад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши с |
| > <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> < |
| /p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — преки |
| о овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{ |
| ру!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Зас |
| ш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и г |
| огао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијел |
| то газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и |
| рга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли прола |
| е стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из су |
| одмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило п |
| легоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрди |
| зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем |
| то што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи |
| лим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пуст |
| бицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али |
| алогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела по |
| а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми |
| чмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан |
| пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а ку |
| ету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Ра |
| гледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! |
| да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум |
| њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе |
| гова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је |
| руго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продава |
| аша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, |
| руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би за |
| ма застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и |
| још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку |
| за болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељиц |
| е без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да |
| у прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са ми |
| иљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне рук |
| а могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба |
| и га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} |
| , Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17 |
| нику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| штетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> |
| м својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном за |
| ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Б |
| говијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p> |
| ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и |
| ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од |
| у Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још |
| прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, к |
| ожништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урад |
| ном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> |
| с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, поср |
| а друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жен |
| ат, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикал |
| номе мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме |
| плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новиј |
| сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене |
| ш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани |
| овна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови з |
| капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен |
| .</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, н |
| о мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски |
| оговорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ ч |
| да.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, |
| чи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом |
| и просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у ду |
| ећ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се бра |
| кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p |
| гослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папи |
| цама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди |
| људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љут |
| </p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два с |
| ше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од неко |
| "subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окуп |
| </p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му с |
| p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовет |
| ..</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога ис |
| т овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одре |
| е походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, |
| ошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, ко |
| <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она |
| а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да х |
| м да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ |
| е гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле |
| ости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се |
| /p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не |
| елим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до |
| пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а |
| кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши |
| а да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" |
| уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назов |
| де — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S |
| ућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> |
| че од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјел |
| је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— |
| у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у црк |
| сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче исп |
| леда умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебел |
| е ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хи |
| де наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p |
| набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истр |
| и хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Д |
| {S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу |
| је гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; |
| загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја би |
| unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта |
| се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега |
| , али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> < |
| сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду ни |
| се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Ра |
| , иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијет |
| е уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако |
| уба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у ко |
| са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p> |
| есвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи |
| .{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци ка |
| b n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а |
| — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде м |
| за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнев |
| и се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те |
| ник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на |
| што ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као с |
| ангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над |
| ницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа |
| > <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> < |
| Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао |
| собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је по |
| а одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наст |
| им, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше докто |
| еци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријеч |
| чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што |
| а власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови п |
| народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје о |
| , зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јач |
| е, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспиј |
| попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <mileston |
| ред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаш |
| аши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</ |
| дједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа |
| је је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана |
| .</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе |
| .{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене гл |
| па Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера |
| </p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? |
| зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ва |
| мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, |
| зда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходнико |
| се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савла |
| стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишт |
| јутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце |
| тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид м |
| ио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих стра |
| и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове |
| , зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко |
| нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Р |
| <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из |
| мишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а зав |
| редосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p |
| тво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у н |
| ом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле |
| е ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, |
| се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{ |
| уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човје |
| у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосам |
| ави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, |
| и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри св |
| а снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше |
| лази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док го |
| уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дош |
| S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана. |
| >Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд |
| нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери гр |
| е, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пе |
| p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена |
| не дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара |
| уду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и |
| пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто |
| екаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на |
| уде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не |
| бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диж |
| нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо |
| — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: ба |
| е ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме |
| и знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кућ |
| кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је з |
| ак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, |
| а опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узел |
| о је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и р |
| у посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и |
| орјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе |
| шим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио |
| у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давај |
| ...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се |
| и, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Ал |
| Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По |
| > <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа оставље |
| ћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу. |
| а брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве |
| <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу |
| љена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио јед |
| о је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} |
| бе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да зе |
| понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се раз |
| једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет тали |
| је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, |
| е сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за при |
| итељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} |
| над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци куп |
| ке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, ис |
| , чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, в |
| распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, |
| из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она |
| гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се |
| ога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога |
| дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио |
| вабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} |
| дски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник |
| се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до друго |
| и Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Бил |
| вати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, др |
| тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што |
| е чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт ува |
| лија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога ље |
| у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци. |
| ога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, |
| да — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да би |
| сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише |
| сника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просиј |
| } Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} С |
| , не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одгово |
| и се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види шт |
| да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, д |
| м, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са |
| p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зл |
| Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених у |
| /p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па ка |
| </p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цв |
| дном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен би |
| ам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих п |
| ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> |
| уку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашт |
| вши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба д |
| и поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увј |
| аде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дије |
| се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му |
| ој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу |
| ја се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тиш |
| ник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав н |
| свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац ње |
| хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од њ |
| <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, |
| име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} |
| .</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми н |
| у ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тог |
| а мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као ду |
| је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је |
| а приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, |
| пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стар |
| а кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријема |
| рви диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је |
| анас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на п |
| ане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшенич |
| а, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вје |
| Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега |
| дено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на г |
| , у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомил |
| тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помами |
| нику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Зала |
| био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа т |
| уд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, н |
| партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али п |
| остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - |
| видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - н |
| ко њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p |
| кан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> |
| премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије у |
| та је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у |
| да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто пра |
| </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, |
| у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни |
| и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздр |
| анине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — |
| едајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од се |
| ада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, по |
| да није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори п |
| сподара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} |
| ећ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, |
| и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале |
| ада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сје |
| снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају с |
| првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али ист |
| и из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе |
| људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то иг |
| оварају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз |
| ника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара |
| лудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то ре |
| ред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не у |
| у донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се |
| број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно |
| ад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема |
| и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вран |
| подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријеч |
| вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.< |
| едом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор проди |
| јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелиј |
| </p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, заго |
| ви знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, |
| пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превал |
| ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под |
| ало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако простра |
| ахом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> |
| } Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем |
| бом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каз |
| по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> |
| агосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> < |
| осједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву |
| и, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p |
| по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је |
| Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу |
| ва тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке са |
| голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у п |
| {S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и |
| ходе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, по |
| {S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме сводни |
| земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> |
| <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није |
| p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, пор |
| тров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Руб |
| p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко б |
| чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, |
| е!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућански |
| коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И |
| <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали |
| ом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати н |
| руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, |
| а, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; |
| чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке |
| ољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле чес |
| у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши некол |
| о појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к ње |
| новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> < |
| ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све в |
| атила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче ус |
| ражен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле б |
| не на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у једа |
| даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изнена |
| е се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих |
| јој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тије |
| ниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након ма |
| } У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговор |
| S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, |
| наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, |
| ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи |
| купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S |
| {S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су по |
| гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна |
| S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклињ |
| клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> |
| попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило |
| премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у |
| — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — П |
| и се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... по |
| парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада |
| ави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претр |
| повјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви р |
| оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду |
| у чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га шт |
| ијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на |
| ска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га |
| а и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и ур |
| плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да |
| бгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију изб |
| {S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не |
| а часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit=" |
| S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у во |
| ац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али во |
| да се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У т |
| и главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси бож |
| ...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се б |
| оћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево п |
| толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" |
| ристи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га мор |
| на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти |
| ија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља |
| овјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је |
| е тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто |
| лијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрн |
| ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Није |
| и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Мора |
| са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ |
| .{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту |
| ћи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здрав |
| рљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва са |
| док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: |
| има. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не з |
| апочети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, |
| је, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на сва |
| би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једн |
| тем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, при |
| на му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшил |
| .</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p> |
| на, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привука |
| ежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, |
| капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, бог |
| и се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; |
| ан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе. |
| еле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било |
| ; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађ |
| о га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му му |
| д свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости |
| планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — о |
| — Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?< |
| окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде |
| p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране нав |
| успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војка |
| љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Син |
| пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— |
| авши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши |
| к сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — |
| и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док п |
| , долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад |
| .</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде з |
| а што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — |
| и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, н |
| и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а |
| лице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој з |
| газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа |
| ду.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах |
| е.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ц |
| p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у сврак |
| ка, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао с |
| што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од остал |
| ски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, |
| што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га и |
| ијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да |
| а женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти |
| е пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, |
| пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чи |
| нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне с |
| адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће |
| мисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би ур |
| <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га г |
| <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су на |
| >Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... ш |
| слећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да |
| <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мисл |
| не угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шал |
| : танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у стар |
| нце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склон |
| Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропа |
| вежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајућ |
| ан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — у |
| почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што |
| мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" / |
| што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина с |
| и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око се |
| Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у нагло |
| да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Пет |
| пријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесе |
| вар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријеши |
| </p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској ни |
| и га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет с |
| сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да каж |
| азди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине |
| Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанс |
| пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником |
| и пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели |
| доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и |
| кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и о |
| стоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; |
| акле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Св |
| у паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што |
| ...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко |
| судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан. |
| лико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли |
| до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој |
| умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаш |
| је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; б |
| </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се ма |
| е развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца сл |
| {S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу подат |
| загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, |
| а новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... н |
| .{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје |
| ти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је |
| } А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} |
| не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похит |
| {S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин |
| дмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — |
| старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у |
| и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, п |
| о, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко в |
| обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, т |
| S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових |
| тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих |
| и попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њез |
| његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад |
| т у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећ |
| у зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нек |
| елигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бис |
| би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— В |
| ећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама |
| е може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „из |
| пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање и |
| и са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на |
| ивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их |
| ја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко! |
| и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за |
| S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се п |
| на, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за шко |
| и.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што |
| неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми св |
| му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у ру |
| у, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је |
| к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјел |
| и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али н |
| ло и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone uni |
| то...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у гр |
| Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, о |
| зда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с л |
| у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На |
| као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода саку |
| овне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p> |
| он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизме |
| нобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепта |
| ду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједо |
| ..</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми ј |
| <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. < |
| ко и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што |
| ..</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући |
| не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио |
| аде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} |
| и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећ |
| ји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у т |
| јетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устад |
| ра помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, ви |
| ије друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе ра |
| главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе |
| тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа |
| са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се ц |
| говим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за |
| накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} А |
| ица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — |
| послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим |
| Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде |
| нско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино |
| — А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми гл |
| Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ |
| Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе оч |
| га вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p |
| а.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ |
| руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повр |
| сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно бл |
| а стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим |
| господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, по |
| е газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb |
| рци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме зве |
| p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <p |
| n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} |
| ку Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му |
| ена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде |
| ћи о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена |
| о!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Маш |
| е снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу |
| добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не поји |
| е са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и ка |
| е нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> о |
| > смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — |
| руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> см |
| рног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа |
| лог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га бе |
| ина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи п |
| га дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га г |
| редивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједно |
| S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, су |
| Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но с |
| , и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже |
| у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативш |
| /p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откуп |
| о, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо б |
| вљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... |
| , опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" |
| јну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у |
| а, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> |
| кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Пош |
| ити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица н |
| стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и д |
| и послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у |
| ем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу сво |
| ијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <mi |
| нио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намје |
| шан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе суче |
| етника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> < |
| p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — у |
| > <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу |
| зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са по |
| завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му |
| ње уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се |
| ="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи м |
| а похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Ку |
| ребало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоци |
| му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, по |
| ве.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хлад |
| , и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му заприје |
| Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} |
| лесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Р |
| а из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради |
| ружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори |
| ћу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на па |
| с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши |
| Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за т |
| во вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују оста |
| а суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да за |
| ана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели |
| висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" / |
| би!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прек |
| , дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач н |
| ће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, шт |
| годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје и |
| није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам |
| клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што б |
| лији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док |
| анини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини м |
| асмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спо |
| ан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у |
| гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обила |
| Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје |
| са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— |
| је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега о |
| стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ва |
| них врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, |
| и од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док саче |
| чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Б |
| љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? .. |
| ти за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мек |
| преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради |
| ало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</ |
| ћ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к п |
| или се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан. |
| и наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад |
| о и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи |
| народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Како |
| га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се о |
| га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви чит |
| еља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — неми |
| а суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p |
| цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити тр |
| Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је |
| е од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Бес |
| тињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном |
| требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа |
| момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој пла |
| а од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији |
| азложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому |
| ожити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се |
| м и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са ком |
| присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — о |
| онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на |
| га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, |
| Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <p |
| упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, п |
| би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - По |
| нарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благ |
| дстави му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвла |
| од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чи |
| м ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} |
| давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Ра |
| свијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и нама |
| , премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не |
| , који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе. |
| рнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијек |
| се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Ма |
| Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао |
| да како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и не |
| добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при |
| окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је |
| S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Бо |
| блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће |
| p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна ј |
| руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се |
| иво чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га до |
| с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија |
| фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, |
| некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да |
| рговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се |
| мишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> |
| <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну |
| еднога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарниц |
| ердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па шт |
| је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вин |
| га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се |
| њих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да |
| паст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, |
| ки момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацив |
| ?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И пр |
| се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и ос |
| ли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави |
| оказао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га ут |
| о, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио |
| але хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</ |
| млад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Д |
| Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> < |
| , отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је |
| набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> |
| /p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше им |
| , ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са нич |
| камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу т |
| тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све |
| p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> < |
| е умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а му |
| скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p |
| а, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — |
| вот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога допи |
| овора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а |
| дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, |
| о?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с нат |
| итан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет |
| у, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као ј |
| рудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној г |
| ad> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исп |
| и из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учит |
| цу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочиј |
| причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и |
| p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже |
| а њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и пр |
| S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову |
| ном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, |
| у са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких бо |
| слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Ва |
| одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Је |
| не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> |
| "126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме |
| не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S |
| та и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, сво |
| остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како с |
| ри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у м |
| пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би |
| и сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онак |
| чи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде |
| о?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је |
| сао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> < |
| угој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљениц |
| провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз |
| дару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на п |
| вих големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њ |
| > <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико |
| газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим бен |
| сти имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, |
| од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је |
| ижи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим |
| ..</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташц |
| даље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати |
| није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише с |
| p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка по |
| аше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве рук |
| а...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом |
| .{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне |
| тво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са С |
| кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, |
| и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари н |
| нагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им |
| х преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мј |
| је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> |
| p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...< |
| .</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p> |
| јка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у к |
| ћ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док с |
| има дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као |
| у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>О |
| кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породи |
| за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху? |
| Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, |
| мишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не |
| ћи осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога |
| се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, |
| <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљад |
| е одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p> |
| м политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једн |
| је се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му |
| ељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Е |
| ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на р |
| И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све |
| исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од |
| градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по |
| ино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, |
| ећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко |
| Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и |
| од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам ч |
| кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} П |
| шкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном |
| муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој ру |
| одај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — |
| рилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — да |
| н других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они |
| о хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> < |
| сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у плани |
| а је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали см |
| обом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, па |
| у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му до |
| им у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били |
| Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико |
| p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради с |
| иљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници |
| не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих |
| /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што |
| ути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из св |
| е видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском |
| на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вад |
| ставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита. |
| прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштр |
| л, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим |
| Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му |
| о дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа П |
| > <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на |
| </p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој |
| арош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што.. |
| да да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па |
| на у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: муш |
| отине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.< |
| кан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима с |
| руко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, |
| </p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb |
| плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Ил |
| </p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Рад |
| p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p |
| је овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Мо |
| е.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у по |
| огодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дије |
| stone unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све ш |
| емљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаи |
| кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се |
| ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?. |
| <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан |
| p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије с |
| и трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, ра |
| </p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти |
| <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу ша |
| модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прила |
| уча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих д |
| си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Вој |
| Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов нов |
| ма га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиља |
| ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скуп |
| трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за крив |
| "SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељ |
| ви се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима с |
| борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме госп |
| Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</ |
| тији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељ |
| !...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац |
| е брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муш |
| су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, наста |
| бегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изоб |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у |
| за, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно б |
| се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им |
| тарих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углов |
| главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе т |
| > <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чим |
| и је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човје |
| ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека |
| >— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p> |
| о ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, |
| ела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали |
| вао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— В |
| </p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер г |
| и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пуст |
| се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... |
| био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовн |
| се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силаж |
| ри господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе би |
| ајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници го |
| ихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а |
| а унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су о |
| у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом |
| з свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева. |
| ез новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, д |
| момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} |
| им, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу |
| навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p> |
| лаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде г |
| а у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер с |
| отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему |
| јна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчић |
| е нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силаз |
| на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли д |
| кнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — по |
| е не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код веч |
| , већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина |
| </p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од |
| хтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са нов |
| сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: |
| и ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко до |
| у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Д |
| вадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, д |
| л попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун |
| и отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Го |
| рио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дан |
| дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, п |
| те суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p> |
| робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</ |
| е о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је |
| > се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и |
| се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчек |
| сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно.. |
| у тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид приб |
| дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док |
| је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у р |
| м бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху |
| ата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјево |
| и Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... |
| ан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћа |
| на остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — пре |
| сао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гд |
| говца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: тр |
| , треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је н |
| ући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из |
| Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — про |
| S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што |
| .{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, |
| абици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње |
| Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; |
| чи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му |
| ила сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} |
| >...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају |
| у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се |
| Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и |
| адњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га занос |
| есе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пишт |
| д разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утисну |
| тој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуч |
| абланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисл |
| уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је л |
| ке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; |
| то забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабу |
| е попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као |
| Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну |
| одио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, |
| а дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што |
| а и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с |
| ље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу |
| душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламт |
| обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога пр |
| зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже |
| и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до си |
| н.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је |
| 47" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, |
| звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге к |
| обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан |
| а доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шк |
| чу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и |
| :</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и д |
| својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и че |
| Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дош |
| неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоћ |
| о би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели |
| вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртањ |
| јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи |
| ли из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата |
| кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и |
| ује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, |
| а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише |
| врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет |
| <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и |
| тиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се п |
| гли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама к |
| уштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p |
| </p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} У |
| збрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклим |
| о ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрал |
| гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— П |
| ам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не браниј |
| га вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; н |
| илости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег |
| ш оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери сас |
| огледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њ |
| , сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уокол |
| /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се |
| ијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева |
| запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во храните |
| љују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од |
| /p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајућ |
| х уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом |
| S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да јо |
| е цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, ве |
| >— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, |
| - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не д |
| екиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем |
| ог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарај |
| е Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благослове |
| влада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.< |
| својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско |
| њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...< |
| S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледин |
| <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га |
| олова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — |
| бно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остал |
| метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је |
| ланину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ен |
| што срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг п |
| прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не м |
| S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да ј |
| {S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега |
| а из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војнико |
| Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колик |
| дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сј |
| грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> |
| а брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену |
| а њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с |
| Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових |
| } Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у |
| е — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем за |
| па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин |
| својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" / |
| носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по ци |
| — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом. |
| колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга |
| расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} |
| де у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти |
| ицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па |
| к, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било. |
| је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко |
| ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са жено |
| са.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане |
| да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом п |
| <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у |
| омије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, |
| драви жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p |
| ајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обој |
| нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпос |
| p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али |
| прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="su |
| мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не |
| — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се това |
| — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, н |
| му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишо |
| ен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани сал |
| ћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у оч |
| очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Ра |
| гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода дољ |
| нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава |
| де се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљ |
| забра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку х |
| врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве ко |
| ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се |
| т трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, |
| момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирн |
| на моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - |
| у потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и уг |
| а, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђива |
| нут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаниц |
| ни сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испр |
| ваца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, из |
| олеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим |
| вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћ |
| као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумња |
| слова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога ронда |
| им гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућ |
| злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но |
| крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сва |
| ати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се надни |
| ..</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити п |
| ју мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како нова |
| ући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не |
| краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да |
| а ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онак |
| <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца у |
| ранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и |
| ућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет квар |
| глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се пр |
| а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, |
| се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима стра |
| покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо пр |
| ескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између који |
| авао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисл |
| за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати ад |
| по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане |
| и будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи п |
| и уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од |
| вац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар |
| S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког д |
| тећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем наро |
| један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи |
| какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће госп |
| коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихв |
| н, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога п |
| крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним оч |
| вјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{ |
| :{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред |
| ...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успал |
| ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али |
| Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено ис |
| да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има нек |
| ју, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потп |
| липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по ср |
| .{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" / |
| тета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје до |
| е гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S |
| а остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћ |
| нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а |
| аде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:< |
| тра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође сво |
| — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, до |
| и пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш |
| аја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко |
| > <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да м |
| не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!< |
| е то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече |
| од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда |
| устим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бо |
| и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да повед |
| је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на госпо |
| ога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за |
| забраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол п |
| из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над боле |
| јаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, н |
| Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи в |
| е округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>И |
| .</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш! |
| >— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Он |
| , ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на |
| , и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови га |
| пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкри |
| чију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата |
| одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нах |
| момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, |
| гове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четир |
| путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као к |
| коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не ч |
| примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>П |
| </p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету стра |
| ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разуздани |
| набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да |
| шт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усре |
| одару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, |
| на и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу оп |
| Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Маш |
| е брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су д |
| пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, м |
| угоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме наче |
| чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркуш |
| забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прег |
| пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, по |
| проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразгови |
| од руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, |
| <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да |
| <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсниј |
| е, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газ |
| га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ н |
| А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике к |
| еђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли св |
| е право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње нек |
| >— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, син |
| ђутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; на |
| - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — вид |
| гдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као зе |
| > <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Маш |
| капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјева |
| мо ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што.. |
| им, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, шт |
| де! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p> |
| Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и |
| {S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milest |
| стити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — С |
| ласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! |
| p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви ул |
| у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи |
| е, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли |
| са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда |
| ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одгов |
| ине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није |
| .. — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима |
| <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је попла |
| у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде |
| аха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... кри |
| лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, ми |
| /p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије г |
| ојом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а |
| неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуб |
| сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, з |
| ије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — до |
| је у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за |
| да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не па |
| аде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али с |
| тљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и |
| сјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријет |
| ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше ц |
| појивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да |
| агнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе кру |
| вориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно су |
| сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умиј |
| /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p |
| љаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у |
| д нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, |
| е. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се... |
| о помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тије |
| егово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаниц |
| оваста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто |
| ву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријеч |
| арајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, |
| ори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изг |
| ши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прат |
| ња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како о |
| о да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, |
| разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, шт |
| сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела чо |
| тргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута ви |
| вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газ |
| глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухват |
| тави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њи |
| колико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к |
| ремишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ |
| на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осра |
| е преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, ка |
| ...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хт |
| .</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узасто |
| газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире |
| сповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} |
| е штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што |
| уза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спре |
| си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} С |
| ледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| — Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати |
| и Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фа |
| сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе. |
| м ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо на |
| уци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, поп |
| арство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, диј |
| ; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, јед |
| ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгле |
| причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> |
| на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} И |
| це му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме уп |
| нише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на м |
| Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је ова |
| удало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само тре |
| >- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се |
| па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко |
| адњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледају |
| еда равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловаст |
| е и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако н |
| и, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом |
| <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослуш |
| се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} |
| .{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига биј |
| разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили бож |
| о пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ |
| и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, |
| , нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љу |
| сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњ |
| . </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, у |
| поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге |
| господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је |
| ебацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јун |
| осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а г |
| затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> |
| ледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је |
| n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубље |
| </p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо ус |
| жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, |
| д има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} |
| је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и |
| се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки кла |
| е њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зрац |
| за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши |
| и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку |
| е се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да |
| момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њи |
| ве граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да |
| ако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку з |
| то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим ву |
| како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа |
| одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, |
| дина по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће |
| а, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му |
| е заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - |
| а је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу с |
| , попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава з |
| оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p |
| кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над риј |
| ада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сад |
| замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не |
| и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се см |
| ма била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо к |
| ди се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у |
| ћи на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од своји |
| и по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и но |
| о ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у |
| немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено. |
| p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га пок |
| је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што мо |
| мских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у |
| еко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, |
| S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Шт |
| вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један п |
| и себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак |
| ед, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет тал |
| н стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Бо |
| на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војк |
| је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без ик |
| ђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат пр |
| и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планинс |
| пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уо |
| поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо |
| , само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини |
| пињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на поји |
| on" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада |
| ланину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије н |
| зимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прику |
| вија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата |
| e unit="subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, |
| ча и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрм |
| </p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупи |
| <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавш |
| ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи |
| младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест |
| слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помириш |
| раћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тр |
| ве послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати с |
| 160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> |
| ао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у |
| се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, |
| јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва |
| да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе. |
| и ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли |
| око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Бо |
| ио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико |
| ивада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — по |
| све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да |
| и газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не |
| доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док бро |
| се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе |
| мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде |
| ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли пл |
| чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разг |
| <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет ово |
| грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских |
| и некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко б |
| о, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А оп |
| ћера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје до |
| азда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очим |
| понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјер |
| наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, |
| завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју г |
| слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна ј |
| ши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда |
| а наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док с |
| сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би б |
| небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди |
| - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад ка |
| <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши |
| му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> |
| објегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, |
| , и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах нако |
| сподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вје |
| при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га |
| е говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито |
| дине, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошље |
| посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, |
| о:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у гла |
| то она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варо |
| " /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља бли |
| ласништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да |
| побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из за |
| етар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p |
| !...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превали |
| озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погл |
| два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, г |
| ке стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p> |
| аћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али ко |
| мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од |
| ед њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, |
| че јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> |
| ве се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни ши |
| газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на |
| у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, |
| ...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Вој |
| за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето |
| да крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, |
| ац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једн |
| ана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагрени |
| <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њо |
| ео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би |
| <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му |
| ји бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му |
| у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље оста |
| ач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан. |
| ака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би река |
| ињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Дев |
| о је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради |
| ужи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само пог |
| } Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окр |
| говаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама... |
| е изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души. |
| ="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљи |
| и, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ов |
| пи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, од |
| дбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки ка |
| таде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му |
| у трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијеп |
| одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу |
| е газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чи |
| га, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; за |
| } Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љ |
| десет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је г |
| оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупс |
| је.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо г |
| са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, д |
| ше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што |
| пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилог |
| е стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега |
| шном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсје |
| е чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и |
| оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а та |
| ику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредов |
| Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} |
| ћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, |
| ера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А ш |
| у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје ов |
| етљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, поста |
| Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, ј |
| улу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу |
| вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко |
| ите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И г |
| аху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни |
| и доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</ |
| екар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје к |
| жарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђерда |
| лу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да |
| сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, ш |
| за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одр |
| , док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли |
| нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен ос |
| гом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи ње |
| , и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — |
| собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу |
| љена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета.. |
| тола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на ру |
| рипашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше |
| е видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости |
| .</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, |
| аше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати од |
| а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници оп |
| 72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговор |
| Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и |
| рошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови |
| оведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и |
| и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе |
| ма и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне |
| у двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну р |
| И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом к |
| а пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља. |
| а писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, тргов |
| потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — р |
| pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и |
| ути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> |
| рватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе |
| лази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Рад |
| лен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих бук |
| астој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толи |
| ој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо ова |
| И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских мом |
| кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p> |
| о завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забри |
| скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се оку |
| је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу |
| е као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја |
| , а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик дом |
| во дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој |
| очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави |
| S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} |
| а пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone |
| воме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у живо |
| p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p |
| ањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подв |
| се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшиј |
| шавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице треп |
| кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи |
| украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче у |
| , што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи ду |
| tion" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису |
| шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с |
| {S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је |
| <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с п |
| вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије С |
| жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе |
| и господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> |
| Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу |
| <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо по |
| и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</ |
| раћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска вр |
| копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Р |
| и — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако |
| Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице? |
| путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад |
| S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, б |
| упићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо с |
| р одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни |
| у у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека |
| е понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, са |
| , кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p |
| Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: |
| milestone unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обаз |
| е:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>У |
| } И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{ |
| непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели м |
| ало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невика |
| јевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се |
| иду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, |
| , дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за |
| твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оста |
| Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Пр |
| ло велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у |
| Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже мли |
| скачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, |
| а, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? б |
| отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за тргов |
| тражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погл |
| атом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што |
| во разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућ |
| епршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме |
| емишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али |
| ки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господа |
| ка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— |
| и од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - ос |
| азда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задих |
| вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи |
| он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође руба |
| аш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Вој |
| а приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијех |
| у сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу ду |
| м ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобо |
| брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчм |
| потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рек |
| д господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, д |
| а спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — |
| , вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у |
| .</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе пош |
| не!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још |
| и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стар |
| цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, |
| ка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају |
| а.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се |
| p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. < |
| базрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јес |
| потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се |
| p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од |
| и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде |
| Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике |
| саше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и |
| ки банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, поглед |
| се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће св |
| лиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.< |
| ичија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну |
| а у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу |
| невеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!. |
| до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући |
| <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти |
| а хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватр |
| " /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало |
| подару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као |
| не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што ј |
| маха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову тор |
| па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! |
| .</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, |
| сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, |
| А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блије |
| не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без ту |
| агајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежат |
| еташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи и |
| у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво |
| рсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанск |
| аже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <miles |
| ожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Т |
| овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачино |
| 51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петн |
| продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док |
| обро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Нару |
| /p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће |
| је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди |
| сподина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, је |
| бу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући |
| ше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— |
| даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим |
| ротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан п |
| ћу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често |
| ва избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће г |
| апне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као д |
| му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у |
| очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— |
| у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим ст |
| ледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Ал |
| кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по |
| ла, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече |
| ара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам |
| {S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда прем |
| Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али |
| неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће н |
| еш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — |
| е, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши |
| .{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и ос |
| ..{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме |
| ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја би |
| рвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</ |
| <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па |
| пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у пот |
| Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада з |
| о мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да |
| , али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — ок |
| таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p> |
| а му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагл |
| ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, |
| ...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар нар |
| </p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и ми |
| реним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, |
| и Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има |
| а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је га |
| Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти св |
| сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чи |
| ше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кр |
| е једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једн |
| блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се |
| ља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да м |
| p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће со |
| „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му |
| он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вје |
| а би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и д |
| ану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба измеђ |
| глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Шт |
| у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често пр |
| и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити |
| араница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} |
| надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и |
| сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по |
| — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> |
| кљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо |
| у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, |
| е; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{ |
| Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Ради |
| ином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што т |
| азана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих з |
| <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле |
| но и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, |
| очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се |
| ...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе нас |
| ћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погле |
| е адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође о |
| вите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n |
| пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене |
| ару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онак |
| ински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек шт |
| се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара зва |
| им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све дру |
| а ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ у |
| уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите |
| к.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде |
| Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац дони |
| Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико |
| , жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> |
| ју у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага |
| мисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двиј |
| ине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртам |
| нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње |
| ... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљени |
| , али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утј |
| ави и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда |
| м вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађ |
| Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каж |
| кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — по |
| а неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</ |
| а и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред са |
| — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркуш |
| {S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увиј |
| Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, |
| о Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господ |
| 1" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако ми |
| рани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жу |
| јко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, |
| ...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколик |
| ству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђен |
| да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S |
| се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте ку |
| сле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек по |
| т и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније пре |
| газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је |
| </p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - |
| јећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишче |
| е у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са они |
| једоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штион |
| га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и |
| ошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у свој |
| на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба з |
| .</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави к |
| них трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његов |
| она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, ч |
| биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млино |
| знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} |
| еровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога п |
| ива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло |
| !</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газ |
| упило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамб |
| дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду |
| ако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити |
| е здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} На |
| <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и бац |
| та“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној |
| n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном о |
| у руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њен |
| lestone unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палач |
| <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не буда |
| лимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједнач |
| е прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичу |
| ни траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрас |
| а; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разго |
| >Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</ |
| сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</ |
| за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — ве |
| очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Пра |
| јој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није м |
| очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p |
| , треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто |
| на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, |
| д стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — в |
| Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тет |
| .</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Заст |
| ша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезни |
| ом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прес |
| кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</ |
| на, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љуб |
| орода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све ос |
| кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на |
| боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да и |
| ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и |
| вјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да ре |
| освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропце |
| анини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу |
| Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом јо |
| азује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице |
| Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, м |
| јући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> |
| и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, |
| ивотом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник |
| и Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се од |
| , бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку |
| ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни шт |
| њом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако ниј |
| ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по орани |
| ила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у о |
| е свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети |
| то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен |
| не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се уми |
| ушмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племе |
| ојој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — с |
| — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјест |
| рама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље гов |
| ли када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће ве |
| p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли |
| <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао |
| у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p> |
| рљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се пов |
| о кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па п |
| слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>За |
| де и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p> |
| између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се и |
| би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији |
| их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да |
| њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских к |
| p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме |
| ој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око |
| ијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза |
| ion" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник н |
| — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га вел |
| } Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се во |
| слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; уста |
| ио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна ш |
| ошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не |
| је снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу |
| ући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> < |
| у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше ка |
| лапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео |
| а — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан рад |
| каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече |
| волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати |
| ојкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока план |
| и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Руба |
| Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:< |
| м, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} К |
| {S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{ |
| е веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...< |
| е. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попиј |
| p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жен |
| топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мис |
| — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> глед |
| кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа |
| p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраг |
| се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Про |
| главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом |
| достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде |
| аду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је |
| а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Неће |
| а од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се |
| сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи |
| ша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Па |
| е.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова поглед |
| анином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не до |
| изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико кора |
| и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ли |
| озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет |
| уке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци ја |
| кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, биј |
| веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</ |
| му иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:< |
| <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога |
| да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, |
| тској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи |
| /p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена од |
| енуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али н |
| врне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаш |
| е свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с |
| ...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек. |
| муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући ра |
| е онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и кл |
| бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлос |
| p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негд |
| у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друг |
| S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на о |
| кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, га |
| ! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина д |
| њавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу |
| се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако |
| ке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућ |
| Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у гла |
| > <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру |
| ову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на |
| сли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра че |
| ubSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде |
| ђе опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p> |
| ану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од |
| својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у т |
| <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не |
| Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако |
| купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, |
| до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба м |
| ачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене |
| удени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насје |
| > <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потр |
| >Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита |
| ћајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али См |
| ..{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — |
| ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима д |
| Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је |
| ашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} |
| на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-.. |
| ши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена саг |
| баће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а |
| ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у |
| згуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор цр |
| браниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након |
| не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> састав |
| као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу ви |
| зар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.< |
| шом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела о |
| ој!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</ |
| м, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Ра |
| .{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изго |
| ој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три |
| раво је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Р |
| у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — по |
| о тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави храните |
| се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу |
| ну к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Пи |
| га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи се |
| не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно |
| она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSec |
| pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с п |
| овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде ту |
| а му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се поглед |
| .</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, |
| а си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чист |
| нуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се |
| ..{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако теж |
| жем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена нај |
| како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом |
| два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све |
| настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Вој |
| то је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Шт |
| о да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као п |
| ога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није... |
| , са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно |
| ч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, гос |
| их земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" |
| ја му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као |
| ..{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку ку |
| ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, бол |
| сати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, |
| амо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из о |
| к.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не заја |
| ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива шт |
| та Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — |
| која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не см |
| стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Бо |
| ачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, изме |
| ега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заоб |
| лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, к |
| боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдје |
| ати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу |
| ћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме |
| " /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S |
| <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних да |
| х трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави |
| ијека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, |
| ву палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти ш |
| упљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око |
| ина било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је в |
| од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико време |
| Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што |
| <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зн |
| бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом глед |
| е, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог |
| ан вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само до |
| и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пр |
| е отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би ради |
| а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје ко |
| собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча |
| вите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њи |
| е, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и |
| ршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пуне |
| јвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и че |
| пи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: ми |
| нио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— |
| оју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не са |
| веза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једно |
| <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго циј |
| дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне |
| ристи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али и |
| ји је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа д |
| вих ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поп |
| кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и |
| сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту |
| намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се как |
| ије купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун |
| из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежи |
| ном равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади ком |
| /p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, |
| ином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Г |
| и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Рани |
| ни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује с |
| ни да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и п |
| могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господ |
| {S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У |
| анка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику |
| ић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, в |
| о млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... к |
| а закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представ |
| е страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очи |
| трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: |
| .</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и уп |
| вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и |
| м нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се |
| не назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, а |
| ио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанск |
| часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје |
| е осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца заже |
| еки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ |
| у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше |
| до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на |
| ад.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су |
| ја тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам |
| ористи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак благ |
| салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало |
| е ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> |
| м мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</ |
| растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанић |
| оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо |
| " /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, |
| еће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући |
| — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парб |
| путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> < |
| ник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше дево |
| но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара о |
| колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у |
| ост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога н |
| де, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошков |
| јег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњ |
| /p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не нагли |
| а памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> < |
| Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста ру |
| таде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни |
| м, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си поч |
| и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе. |
| е у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом |
| и имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаће |
| Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а |
| {S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну |
| к — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посег |
| нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</ |
| да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад |
| натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу |
| асмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном. |
| а осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вриј |
| ?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пођ |
| S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја. |
| што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те |
| ром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче |
| ађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и д |
| p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не |
| и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у |
| ћи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> < |
| да и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских вис |
| сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, шт |
| очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом ма |
| ће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га з |
| ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу |
| </p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узел |
| ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови с |
| ео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латин |
| азда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} |
| вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSect |
| годбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p |
| е таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена |
| што и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети |
| куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему пригово |
| аше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његов |
| у и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он |
| о прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то |
| вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из варош |
| >— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би |
| .{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не |
| га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један о |
| х негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши |
| жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен ј |
| ; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад пре |
| ако ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кућ |
| ињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза |
| Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и |
| ијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на д |
| не Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде п |
| } Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не мог |
| ама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из ру |
| еже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом |
| за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!.. |
| спод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној |
| ати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто про |
| >Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њ |
| ио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао |
| људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње и |
| ко, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му тама |
| ="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испит |
| п Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезн |
| а се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи |
| вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо |
| ре узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави ж |
| кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</ |
| з село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; не |
| .</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а |
| p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а |
| пет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, |
| и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црков |
| Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Би |
| у пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели: |
| да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни |
| рла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер са |
| е.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и прек |
| <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Вран |
| .</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, |
| ко лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, п |
| и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> < |
| не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само |
| у...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала |
| ијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и |
| ан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и |
| ају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. |
| шки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.< |
| а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висо |
| не!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежа |
| анине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме позна |
| еколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од пед |
| а женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући |
| не, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Кр |
| дмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му ј |
| нагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залу |
| Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи |
| <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који ј |
| аваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И п |
| јних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле годин |
| по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је |
| , Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на и |
| го излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син |
| нако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјест |
| а пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намрго |
| ади:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И |
| <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, нико |
| Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, примо |
| но Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвј |
| S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! |
| а два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо |
| ривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одм |
| пцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стад |
| д му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу |
| S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</ |
| у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан |
| , Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје сл |
| здух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим с |
| авио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и |
| и здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{ |
| се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Ж |
| двјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашав |
| и њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то |
| — Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је з |
| ..</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако |
| ...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улази |
| и његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову п |
| ано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа рије |
| .{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на су |
| и се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа муш |
| инко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана за |
| ада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба |
| ади.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S |
| утрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му |
| ла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох |
| амти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје наја |
| 01" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, |
| кој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{ |
| {S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се |
| о се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није |
| двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по |
| преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} |
| а!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну же |
| је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи |
| их земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Га |
| руги пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone |
| ни ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! |
| Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као ша |
| шили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад ј |
| и превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb |
| на, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Же |
| не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лак |
| ашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наш |
| својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и п |
| свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говор |
| да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио о |
| </p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, ка |
| е — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мен |
| — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави с |
| о? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? |
| > <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, |
| јехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ пр |
| > <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед. |
| живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа |
| спруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат |
| му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам |
| Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати |
| рнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — |
| еже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули ко |
| ли му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом пове |
| } - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их б |
| ивотом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</ |
| оју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат п |
| онови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - наме |
| то више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти в |
| адхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Мо |
| клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази |
| кав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан чов |
| снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотр |
| га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла |
| ићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајућ |
| е моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача и |
| ико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p |
| се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуња |
| ере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а |
| и она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје |
| е мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду |
| ко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да је |
| {S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају |
| ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како љ |
| ао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није са |
| и Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Вол |
| </p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар |
| pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био |
| о себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трго |
| и...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— |
| мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, с |
| {S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> < |
| јед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок пр |
| се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувот |
| S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напив |
| утито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли |
| сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао к |
| би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обр |
| а уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет |
| <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвока |
| ан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још по |
| он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала ј |
| а, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећ |
| уцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти |
| ену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к |
| нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, ф |
| ита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двој |
| да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох |
| аде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и в |
| ао да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљ |
| ти се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице |
| им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас бл |
| Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вј |
| и је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш.. |
| барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи |
| евјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p |
| у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне |
| <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће пр |
| ону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и по |
| — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и |
| ирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, пос |
| зео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> |
| о хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је муже |
| ше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хо |
| што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде ч |
| бају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прек |
| се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије |
| мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар |
| слије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да зако |
| римакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дјед |
| ан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гас |
| наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да |
| легу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јов |
| е јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једном |
| са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а |
| — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дра |
| ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги ко |
| учеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада: |
| сли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p |
| <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим |
| ишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их |
| јежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, |
| га комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу за |
| .{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде св |
| иближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљи |
| га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стран |
| леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле |
| амислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се |
| село насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте |
| и смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтин |
| ебо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене т |
| косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуд |
| } Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли |
| уго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанск |
| а је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} |
| их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... |
| ни будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и пра |
| ви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и |
| ... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром |
| че осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату |
| у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трош |
| првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и л |
| p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p |
| ши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом |
| најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га |
| е чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше |
| p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као чов |
| не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{ |
| јекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао |
| ица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стра |
| а вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде |
| цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче је |
| На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S |
| ти, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на с |
| p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје |
| ц му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу |
| ости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје |
| .</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар ули |
| е да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— |
| само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши пи |
| за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би |
| у.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на |
| p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је т |
| и, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хо |
| се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра |
| {S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будем |
| што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: о |
| одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диж |
| <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напра |
| језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по |
| на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао тов |
| p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> |
| то да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око |
| ке светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, |
| о је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су |
| ...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S |
| има!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те пом |
| моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се |
| } И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним |
| љути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... |
| муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, |
| ових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада |
| газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда п |
| ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и |
| д Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме по |
| ="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као ниг |
| му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву жи |
| ећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слије |
| а ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ д |
| ждане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А |
| братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући |
| опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву. |
| миће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, |
| упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S |
| обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему |
| а остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто с |
| сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође м |
| и по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свије |
| око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње к |
| исказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очи |
| послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми |
| </p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Нај |
| ј Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си с |
| о, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући п |
| кој сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, |
| бом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} З |
| изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла ј |
| <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале с |
| се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен пр |
| нице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, пре |
| у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не |
| еше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало |
| аводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да с |
| ше, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да м |
| ест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година |
| не парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Та |
| Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још о |
| с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— |
| сто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га из |
| а оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да тр |
| оказа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и повед |
| — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Пр |
| ? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p |
| и загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже но |
| Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци |
| вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу |
| та, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих д |
| <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у |
| тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, в |
| продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога госпо |
| снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цу |
| ад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од ч |
| /p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше |
| ј јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена |
| издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није |
| новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Род |
| ета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од па |
| {S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, |
| ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је |
| слима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, |
| е оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбље |
| моли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да |
| на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замич |
| у Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду |
| да доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да |
| пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тр |
| ајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са бр |
| руго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдј |
| вици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ ј |
| и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то |
| несе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо |
| емим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто |
| ти кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој гов |
| подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму |
| S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, н |
| д веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био |
| погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро |
| м.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех п |
| стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се ње |
| м, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула |
| хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о |
| а ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, |
| вјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате дв |
| својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Пе |
| . и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Кол |
| да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочн |
| исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А в |
| мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу... |
| чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и о |
| порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана |
| а неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је пре |
| еч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче врат |
| Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакр |
| ац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на |
| о...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао |
| радимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио д |
| дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - |
| е као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек зас |
| . </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, док |
| је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљ |
| ти чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати р |
| окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> |
| га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто |
| ативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву |
| оме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> |
| подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што д |
| једа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао н |
| ија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</ |
| кан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперуша |
| , рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више |
| p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што прем |
| — Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да н |
| а Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браћ |
| олбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље |
| своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се п |
| у откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{ |
| Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као |
| ази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му к |
| е, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упореди |
| и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и |
| .</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone |
| рљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда |
| ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме |
| аца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за посл |
| ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој |
| а, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p |
| изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи |
| едној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} |
| издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога |
| еш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак п |
| дно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— П |
| обично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих год |
| рску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, саст |
| д те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, |
| продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, |
| еди, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђ |
| премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а |
| <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго |
| држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водит |
| у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али зал |
| S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад |
| ију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио |
| ламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће нов |
| радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који |
| ати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и |
| о се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а ви |
| идио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газ |
| се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката |
| p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило |
| ожје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} |
| </p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а |
| ај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет та |
| , стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</ |
| као би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће |
| вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне |
| о вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, |
| зми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га нат |
| крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с |
| међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га |
| Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, |
| а њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одгово |
| очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по пад |
| знају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он |
| нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мраз |
| ије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесјед |
| р однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p> |
| ди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ок |
| иђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S |
| а подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим ду |
| р у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по шт |
| вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па |
| м, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Д |
| вједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повр |
| етио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али |
| 43" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош |
| ел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не би |
| се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје |
| стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! |
| атри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на |
| атну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилос |
| ој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му |
| </p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с |
| ду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе је |
| е, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у ле |
| дговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти |
| ; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али оси |
| се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на ра |
| рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с то |
| и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дје |
| мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А ко |
| ухана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код |
| /p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет |
| једу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена |
| изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију |
| зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са право |
| управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу |
| ођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му на |
| о што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је |
| да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и св |
| једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се |
| иху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али пром |
| ту је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>О |
| сту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија з |
| >Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{ |
| ије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаш |
| о снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И |
| да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су св |
| поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до |
| >„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу |
| гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврн |
| атила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не |
| сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што |
| господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у син |
| и да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама |
| ћ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, |
| да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад |
| н.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на |
| лиже, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рук |
| удила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, |
| домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа ис |
| прекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављ |
| одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово |
| на, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, о |
| не, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> < |
| одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа |
| ји свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, п |
| фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гл |
| јера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и |
| , и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу ва |
| ли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и |
| што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке ча |
| јегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у по |
| у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је с |
| опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишар |
| нио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин нач |
| ш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на |
| , ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Га |
| Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А к |
| стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копил |
| ћу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n |
| ко зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрват |
| едује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасја |
| диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не |
| и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски |
| цина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој |
| га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека по |
| е најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневн |
| . и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застај |
| .{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене |
| енији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али ш |
| иге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што |
| шији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ора |
| оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што |
| а у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори вр |
| ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p |
| своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се |
| , да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар ру |
| роши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у т |
| </p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Ц |
| граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад |
| друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очи |
| не јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некакв |
| којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све се |
| осподара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и |
| ђати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Каз |
| ам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник и |
| писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Е |
| о се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо |
| ле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе |
| сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, д |
| ине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повес |
| убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — о |
| руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — |
| те плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, |
| зе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, |
| они од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — |
| е, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди |
| имо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p |
| благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија |
| еколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му |
| , што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, |
| појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од ст |
| .{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеров |
| у на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бриј |
| умпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатк |
| И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да |
| , од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести сво |
| </p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене |
| <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без н |
| чеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па |
| од коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спа |
| форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, |
| ет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отје |
| им живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— |
| /p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> |
| ећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерује |
| т му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</ |
| емљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сун |
| док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовн |
| за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на |
| /p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... да |
| све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и |
| и.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами. |
| вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га |
| Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S |
| је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко п |
| одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе |
| тио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, |
| ам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те и |
| о сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред |
| Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни п |
| бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Ил |
| да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфск |
| >— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај |
| е обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију |
| еже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче |
| рани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га |
| сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратић |
| > <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада не |
| ри.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају |
| као, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му ј |
| адио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да рад |
| је“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити си |
| и „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати за |
| /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} |
| р, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње |
| едне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му д |
| а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужниц |
| м сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млинови |
| Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као к |
| наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му б |
| бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Рад |
| b n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</ |
| игне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па и |
| к се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа |
| г пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се |
| икли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијен |
| {S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина |
| у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, |
| кан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагоди |
| межурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и ма |
| усту траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, |
| о на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — |
| да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код к |
| ни излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људск |
| ако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се пос |
| о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодил |
| ва слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p |
| прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; |
| орна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш |
| а утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити с |
| — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћ |
| а мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти |
| де куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабр |
| ма, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима |
| у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци |
| цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопора |
| > <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— К |
| p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низ |
| гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има |
| у.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају |
| и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске тра |
| дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Дво |
| /p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном |
| ао и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима |
| оћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи га |
| их ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модрича |
| пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дот |
| ад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> |
| > то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива т |
| м на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, |
| ићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије с |
| ку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнув |
| тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone uni |
| и дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и |
| ..{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у |
| — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком повр |
| е престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам он |
| ко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, |
| куруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</ |
| но класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше в |
| ија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежан |
| уно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ст |
| угоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љ |
| свема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата |
| семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му |
| његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега |
| ела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно с |
| не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом |
| жио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва |
| о да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, |
| атри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђ |
| колико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне и |
| се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије н |
| . </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и |
| стру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркв |
| Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на пут |
| ди, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази |
| и његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом каба |
| онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" / |
| p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и |
| дицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опрос |
| ити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја |
| то говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловаст |
| рљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пл |
| ио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни |
| прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп В |
| новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али |
| т простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од |
| ацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако |
| ик опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парб |
| ; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вар |
| к, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија |
| ли неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Пре |
| е хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Ил |
| ели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> |
| ј сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="6 |
| ске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред но |
| , и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме хр |
| након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко |
| д је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то |
| ica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашав |
| тра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газд |
| јни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одгово |
| мен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже с |
| јеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје ј |
| јека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га |
| онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— |
| бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао |
| о је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и |
| ...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љу |
| ану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на ра |
| јвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелни |
| ...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прера |
| што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ |
| ла ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? |
| умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и сво |
| нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p> |
| за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјеш |
| аједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то п |
| врати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>М |
| је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи после |
| но — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" / |
| е никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отвор |
| ко времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ |
| и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о нич |
| {S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једн |
| шом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина |
| сли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако к |
| опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!. |
| осподару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти |
| ј се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава |
| цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се |
| а се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиж |
| ијежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да |
| о ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! |
| штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толи |
| ни као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива |
| вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} С |
| дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз в |
| на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће |
| и ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели к |
| рихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека |
| ак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одго |
| >— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; ум |
| куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сиј |
| жући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси |
| све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Ред |
| љанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Или |
| уди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n |
| — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш |
| и — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свог |
| Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Каков |
| p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, ка |
| у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премиш |
| /p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и |
| а својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћут |
| во је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друг |
| елу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је |
| тане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне риј |
| ју је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} |
| <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али |
| запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цес |
| гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега.. |
| газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гла |
| ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А |
| ише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p |
| а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} |
| ће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по |
| иља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> |
| ога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p> |
| да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сло |
| људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, ал |
| се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опе |
| {S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одг |
| благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли ње |
| одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед |
| ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш |
| јбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из су |
| ремишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па н |
| проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S |
| >— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </ |
| а ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побје |
| иродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник ј |
| он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S |
| јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога |
| S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори |
| ревећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше |
| .{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овом |
| а: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петр |
| га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако с |
| а! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: дв |
| кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на ва |
| ихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас пода |
| блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек |
| и ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу |
| је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо |
| и одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језив |
| е...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а |
| е не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свим |
| очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже с |
| ши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Д |
| </p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Ра |
| .. — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао б |
| кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто |
| кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу |
| ијечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али с |
| м.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, з |
| Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је свој |
| а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> < |
| ње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к ме |
| ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> < |
| нско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и ј |
| ли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> < |
| - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему р |
| штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ј |
| има, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и П |
| али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, превариш |
| међу лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p |
| према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји М |
| и: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога |
| опа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу. |
| вори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није |
| е то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је др |
| омку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућанс |
| ије крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах по |
| — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима |
| . — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу |
| си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника |
| е, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} |
| суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, заб |
| држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наок |
| До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> < |
| .. — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се т |
| ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, |
| дговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво.. |
| p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш ка |
| дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре |
| зданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Зн |
| <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жен |
| на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, |
| S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по |
| ок је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли з |
| од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи |
| на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти при |
| аше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — осло |
| стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће |
| <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам св |
| му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господар |
| тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" |
| > <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за ш |
| тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! |
| , вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} |
| и — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па д |
| рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао |
| га „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздиј |
| днији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложил |
| закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе ни |
| браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако т |
| о је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрв |
| аре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови н |
| тврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијело |
| .{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> < |
| е отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимње |
| ља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој прет |
| их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у |
| Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њ |
| > <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје |
| ајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница пе |
| сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека |
| одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са своји |
| е.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војкано |
| е, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а н |
| оди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшиј |
| одати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме |
| оп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје |
| е и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још |
| куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а има |
| о...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се |
| о их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи |
| ати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узм |
| } Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} |
| ачин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајућ |
| Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> |
| руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевш |
| талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</ |
| <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе |
| „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку |
| мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— |
| питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће |
| благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га пр |
| ку: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдј |
| и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет |
| кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, |
| изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је да |
| елове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет тали |
| ји у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, |
| ијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је М |
| исати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — |
| о? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.< |
| бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјерова |
| пази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p> |
| ве за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му дава |
| испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Б |
| роду предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p> |
| е и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп— |
| ли, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане |
| жљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено пр |
| и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатк |
| а сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите |
| је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се |
| ву...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се г |
| домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, шт |
| тају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— |
| руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли го |
| љивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше |
| а окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним |
| {S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Уч |
| р упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре... |
| чити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живи |
| ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој пок |
| о пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> |
| ош на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да оп |
| Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо б |
| ли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршиј |
| е ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па не |
| и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду |
| д кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњ |
| </p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{ |
| гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, |
| нчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Ра |
| забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетк |
| али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, |
| </p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи з |
| плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазв |
| нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А ка |
| , да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, |
| абасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим о |
| ару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути бож |
| ше запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, б |
| днога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, з |
| мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p |
| е с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се |
| наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да про |
| бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку пра |
| {S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти |
| , жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — |
| ила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="3 |
| помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с ка |
| слио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па |
| ам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш |
| емље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она м |
| мо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога |
| а виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њ |
| сти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред суд |
| му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> |
| ану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двиј |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дјед |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, |
| Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијет |
| бе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи и |
| вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке |
| ему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше |
| зи и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у пу |
| просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обичн |
| реми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, |
| ику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедн |
| љање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— |
| на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћ |
| у се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Луд |
| а дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и |
| процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, љу |
| ад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сеља |
| еду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није |
| сет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па |
| пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али с |
| а и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам гос |
| да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућа |
| <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вр |
| а <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест д |
| син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шу |
| а, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} |
| р свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијер |
| ао у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивал |
| а се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао |
| легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.< |
| свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни ум |
| ове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољећ |
| згледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале с |
| а ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поч |
| pter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села |
| их.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тог |
| их, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Ра |
| букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбље |
| у — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјев |
| сједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола по |
| вету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у он |
| луша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пур |
| — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута |
| ори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диж |
| им слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посј |
| угу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити проплана |
| планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога ч |
| упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога с |
| оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... |
| мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подиј |
| са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: |
| е макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода |
| и осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара |
| >Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је |
| и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје |
| Section" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И |
| n" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест п |
| у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком |
| ен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже з |
| S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупн |
| удали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу н |
| е бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњ |
| ађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} |
| ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Рад |
| окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пр |
| е о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици |
| ћена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p |
| анесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јов |
| људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу ст |
| че главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичај |
| вао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаст |
| ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучит |
| шио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих |
| исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У од |
| и мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је |
| unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, |
| уца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води |
| мачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш о |
| у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сеља |
| ући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађ |
| позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника |
| вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом при |
| it="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутр |
| ту назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, |
| </p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и ве |
| и се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата |
| да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо збо |
| амашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дуг |
| ута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у |
| леда у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га |
| вате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на ог |
| по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код к |
| козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не рич |
| не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једн |
| ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божи |
| . што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разг |
| дарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по |
| е замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у о |
| обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </ |
| е лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вр |
| и, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча с |
| еже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше пре |
| а стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда— |
| оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно прем |
| е душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пи |
| ивога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, |
| а!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је н |
| уде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца |
| а из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сад |
| 90_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у |
| и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако |
| лиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено ста |
| гони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан пр |
| по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла |
| озорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руц |
| ваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца |
| ас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му |
| > <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Бол |
| аш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише н |
| ена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вече |
| слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на испов |
| ђе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да |
| се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Ниј |
| их борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени сп |
| "subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, |
| ше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p |
| свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом |
| ме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... |
| и по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И и |
| ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око |
| ад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом |
| као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, о |
| у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчиј |
| уба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам |
| равље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ра |
| одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, бла |
| а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам |
| стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је |
| : сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није |
| начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и |
| , са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухват |
| дучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те с |
| , хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSect |
| ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, |
| нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; м |
| ти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законс |
| коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу |
| <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Р |
| а суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p |
| аду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад ова |
| перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом р |
| на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет кило |
| попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је |
| p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су н |
| ко сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и |
| скупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а |
| а се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз |
| земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слоб |
| о има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливад |
| избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, а |
| није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петр |
| /p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјеч |
| ђеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгу |
| — Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{ |
| оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> |
| а нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели упис |
| {S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, ср |
| његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар. |
| агодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге дви |
| о? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му по |
| о остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели |
| очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, |
| ао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — |
| , ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талије |
| мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви |
| е: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи с |
| њску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекого |
| , и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајућ |
| <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— |
| пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и м |
| о моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и ста |
| ли не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније м |
| и допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кри |
| глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, |
| /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p |
| зда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој |
| ватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале |
| здравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није |
| о пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвр |
| и газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га |
| ја, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је |
| > <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се. |
| само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> |
| ера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор М |
| ћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих нови |
| дан од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве р |
| илатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукам |
| уће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкри |
| новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је о |
| ослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око зап |
| куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Зла |
| од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, г |
| гођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, п |
| S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. |
| ијешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... |
| . већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Пору |
| ја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу |
| да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, |
| д нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у х |
| - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не |
| у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрат |
| > <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одил |
| /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечан |
| ико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето |
| одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и |
| вади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на ље |
| нику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата |
| о кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи.. |
| што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</ |
| ..</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући |
| велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p> |
| гло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...< |
| испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми... |
| ом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се дво |
| ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њом |
| ни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински пр |
| >Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="9 |
| , униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак |
| ко се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову |
| да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила зг |
| ер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. |
| па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцал |
| бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> |
| преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> |
| вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити ж |
| } Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост |
| весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском |
| а Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сус |
| ао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог тр |
| гласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одго |
| на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задуж |
| ије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домо |
| тојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу. |
| ако ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш |
| ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубић |
| дио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, |
| ста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном |
| д се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада |
| ијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјет |
| > <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их |
| у у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће |
| е.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази п |
| се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин са |
| ођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са |
| ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде с |
| и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S |
| осле свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, |
| one unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, |
| лодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше с |
| о установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и проп |
| је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећ |
| p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око |
| кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да |
| старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p |
| Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} |
| ни за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> |
| етнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} П |
| руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у ру |
| } А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Р |
| еба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату |
| би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па |
| док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у |
| pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок |
| гу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо |
| ехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор св |
| ник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, б |
| ши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, |
| себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, |
| а, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да |
| и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војк |
| јкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошко |
| среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и л |
| м оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, д |
| тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао |
| у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани |
| сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чо |
| } А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим жив |
| би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Ч |
| град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао |
| ц започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју |
| а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и |
| стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, от |
| дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је |
| вије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осуш |
| рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p |
| ву шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће |
| се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S |
| су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради по |
| посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газд |
| старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је |
| је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај ов |
| тре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не |
| з како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођ |
| — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за |
| ки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњаво |
| пило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од |
| нао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S |
| за цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи |
| <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтј |
| " /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани о |
| дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хт |
| тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије из |
| Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од по |
| на.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па ви |
| јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb |
| со и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора |
| у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, м |
| та — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрља |
| .. — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p> |
| и газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно м |
| а забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима |
| љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдј |
| ..{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за |
| и рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јо |
| кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах ми |
| вим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага з |
| од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то теш |
| ћнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p> |
| јило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквам |
| чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише |
| од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде п |
| о се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те |
| Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ва |
| ну, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потпи |
| пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућ |
| е из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: до |
| и. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду |
| акону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и б |
| које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени |
| чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама |
| се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од |
| е рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред д |
| поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и |
| обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде |
| де изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу кри |
| де од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у |
| И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.< |
| ворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји ко |
| у мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: |
| тави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата |
| ђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба д |
| елодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако |
| ред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников сл |
| као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слобо |
| претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим |
| урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се |
| "150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p> |
| и ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар ј |
| — Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и број |
| .{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дођ |
| </p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жер |
| и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... сла |
| кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да |
| А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с |
| продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изр |
| о знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од г |
| ви се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добр |
| — И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу |
| , сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А |
| а старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S |
| слила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим |
| ј, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте |
| у привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде п |
| ели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти |
| а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде |
| о времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— |
| Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и присл |
| и ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако.. |
| свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и |
| показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њи |
| <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га |
| хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - по |
| овор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини нев |
| едну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда |
| своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мисле |
| о разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе |
| оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића |
| јући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p> |
| орине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испру |
| вратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А |
| и се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умр |
| аш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, п |
| не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, |
| а, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</ |
| будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде |
| аб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, |
| спослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} |
| ре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питат |
| т не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролећ |
| је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издра |
| ди, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Ш |
| му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало с |
| сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са с |
| } Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Ал |
| <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је у |
| побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један |
| зи ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, |
| т новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца п |
| анака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре |
| осподара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} |
| unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарни |
| е завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и ф |
| шља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да при |
| ко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— |
| и, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поште |
| ...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их |
| има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет |
| размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} |
| , доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је по |
| и се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!. |
| као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишљ |
| коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац |
| се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико |
| по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју.. |
| .</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи нос |
| потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге ис |
| е за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Или |
| утих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на к |
| о, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају |
| ријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто |
| </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: тана |
| ура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме |
| ђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети |
| /p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно |
| ће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године |
| еко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и п |
| газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласо |
| јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак |
| ега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чуд |
| > <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Диониси |
| огледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, об |
| ло га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, |
| јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме |
| ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама |
| аја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и п |
| — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру |
| {S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћ |
| > <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух |
| /p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарци |
| <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај |
| уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, з |
| Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И |
| , набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, изла |
| ече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засиј |
| простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га привед |
| од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пођ |
| ју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављ |
| диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у |
| на брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к |
| времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја. |
| њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди |
| ашу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо |
| кине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Ма |
| е...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</ |
| одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, шт |
| остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фр |
| ијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, |
| а...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо забо |
| н мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и |
| модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове с |
| пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говор |
| сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као |
| својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају з |
| !{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, |
| е чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у ј |
| </p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! |
| а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илиј |
| .. и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се по |
| ажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крај |
| на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— И |
| жем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик... |
| у... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладуј |
| и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро ос |
| ред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема |
| а... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, за |
| <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена |
| е све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних пед |
| у и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој см |
| одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не |
| ма?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби мушту |
| дбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мје |
| петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али ма |
| исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</ |
| је је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову с |
| дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, су |
| покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна |
| — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и не |
| да, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано т |
| ли ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се |
| а; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишље |
| не превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође н |
| У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели |
| и дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио |
| е што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, |
| из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача сво |
| ати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија п |
| нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко |
| >— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?... |
| уо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни ота |
| ете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то свак |
| — Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - т |
| је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме |
| ћинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се с |
| <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — |
| ави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако |
| у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, |
| ели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А м |
| да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га |
| шуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Ди |
| Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не ви |
| примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али М |
| алим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетк |
| око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло |
| шља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и |
| а пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће |
| јеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, проз |
| ури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек н |
| 36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Ил |
| ...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! |
| могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Р |
| сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p> |
| ави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде зав |
| е, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да в |
| а нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дан |
| еда за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије |
| учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по њег |
| ђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} |
| ва леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз сније |
| Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по в |
| н Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - |
| ; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се |
| игосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... |
| о?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и |
| селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, |
| та?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — го |
| зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице |
| ици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, |
| којнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро |
| Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје ј |
| у.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем |
| ли како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједни |
| да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, |
| chapter" xml:id="SRP19090_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јо |
| же, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— |
| газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па |
| и калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S |
| е.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p |
| у?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре п |
| , Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју ј |
| <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> |
| — А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, |
| о је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем ве |
| е „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, м |
| зглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још с |
| /p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога т |
| новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штого |
| се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи... |
| , једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, о |
| каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варо |
| из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!.. |
| за на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољ |
| адивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли |
| ском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи ожив |
| јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били |
| куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели |
| .. и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себ |
| ..{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухв |
| чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри |
| <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице св |
| о ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, доч |
| бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начи |
| поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре |
| о она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злат |
| листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро |
| јелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега прес |
| абаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас мо |
| е је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p |
| авих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио ј |
| т видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше |
| <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно |
| е...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{ |
| а прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја |
| ј љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер преб |
| .. а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без |
| ко у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То в |
| у, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још др |
| е Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно |
| 9" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, |
| пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, прос |
| Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало |
| и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да |
| по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни с |
| кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко гр |
| браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биље |
| се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба |
| а.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за |
| у:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— |
| примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљиви |
| е Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној стр |
| ...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе ме |
| м рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе |
| окупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прис |
| и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за св |
| ли?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} |
| показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скита |
| вљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, |
| ни мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по пр |
| јући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
| јају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују с |
| а се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мис |
| , рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око у |
| ачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше с |
| гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} |
| пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио |
| умишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше крас |
| ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премиш |
| p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— |
| њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што |
| овито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — т |
| — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, |
| и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, |
| дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате |
| етне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од |
| {S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S |
| ате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n |
| говој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Рад |
| ло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их |
| ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше |
| га боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади |
| о неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да не |
| :</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега |
| p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти ми |
| а бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо расп |
| врну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љућ |
| помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, |
| и себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али |
| , да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински пис |
| е, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упит |
| вратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар к |
| куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду уби |
| т јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, |
| ите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> |
| се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би |
| и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одг |
| рцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p |
| ћи, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, ни |
| мље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стриц |
| а заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што мо |
| еснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душ |
| и отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милок |
| е Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над |
| тече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња |
| знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода п |
| свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са |
| <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би |
| ута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руко |
| преми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на |
| свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су на |
| ави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, д |
| , као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша |
| еши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Ради |
| — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, с |
| даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> |
| о њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани ја |
| .{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више зала |
| од мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S |
| ла ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ |
| и претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста |
| ко му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето |
| д тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, |
| Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу мор |
| е.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! |
| купити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослобод |
| поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у |
| бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему |
| радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеж |
| е?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем к |
| ане ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије |
| еки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за |
| и се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од ње |
| гову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад до |
| , али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњ |
| знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од ко |
| се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да с |
| {S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— |
| аучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед уста |
| леда у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћута |
| не јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући |
| у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно нас |
| се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: и |
| тајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све с |
| ицу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на план |
| шине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим ж |
| ане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Н |
| е господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази. |
| дмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— |
| !</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи |
| о за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивш |
| ница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше остави |
| ићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у |
| е док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе љ |
| и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једу |
| е сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> < |
| ва.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, |
| p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone |
| знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло |
| Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вје |
| полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узб |
| зио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се |
| ије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особити |
| спламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, |
| рчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се забо |
| би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне |
| м је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман |
| S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone |
| оја је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали |
| е жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бј |
| су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Ма |
| од људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, уд |
| стави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сње |
| ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p |
| а се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући |
| до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! |
| као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> |
| е: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> < |
| н, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га т |
| вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено |
| упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до ме |
| чега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока ст |
| указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и же |
| а у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкрину |
| Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазив |
| дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присје |
| бач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувни |
| ја би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податни |
| да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Ча |
| равих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Ку |
| не.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је |
| атегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи |
| стила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од |
| му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку |
| ли:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да не |
| међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> < |
| да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, |
| , прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекршт |
| де — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до во |
| ила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувез |
| рну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, к |
| олусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита г |
| оље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу |
| злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, |
| о задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мал |
| љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и |
| јепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је си |
| а одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на би |
| народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> |
| /p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је |
| вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p> |
| у не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине огра |
| >Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, р |
| ић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, |
| е било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што |
| су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, м |
| у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свак |
| p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен |
| ебраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мор |
| тајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p |
| ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да г |
| у га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као ду |
| радите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће к |
| .. сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> |
| мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа |
| у пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И тр |
| лећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта |
| ијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А т |
| ћемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је |
| ус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по др |
| мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ |
| д очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и |
| угога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући г |
| ет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад |
| риме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече |
| чуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом. |
| умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" / |
| а је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за |
| стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њ |
| е над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки |
| али се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни ота |
| шан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, то |
| пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> |
| у, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу а |
| сам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — |
| ше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и |
| бре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а лив |
| ори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!.. |
| ! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, за |
| : - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет одније |
| /p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — |
| аш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади |
| оње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, |
| ге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а |
| уј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — превр |
| о, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синов |
| добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер ис |
| ам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у |
| п на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до би |
| пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко |
| ?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не уми |
| није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад |
| десет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га |
| нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато |
| ?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти |
| а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши с |
| ра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље |
| хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Над |
| ћеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како |
| реће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окр |
| ори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - |
| е њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила |
| јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Ра |
| сладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, пар |
| слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу |
| > <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p |
| камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извад |
| и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и з |
| би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} |
| љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из |
| ину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Пе |
| {S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узај |
| — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу |
| у - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> |
| заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад с |
| лито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за |
| атно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није |
| аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!.. |
| а духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, |
| дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их |
| дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то из |
| Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске не |
| крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, |
| з народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле на |
| моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу на |
| пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} А |
| <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, |
| ко, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти |
| иђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му |
| в отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, |
| оћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима с |
| кон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољн |
| p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду н |
| Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала |
| моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S |
| — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на лед |
| зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди |
| ране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} |
| у.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} |
| село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{ |
| ..{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али |
| јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије |
| ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ко |
| вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је И |
| јеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — к |
| — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа д |
| ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страс |
| је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је те |
| вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, ј |
| исли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста о |
| је никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели ј |
| тра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цу |
| ђе, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p |
| днако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и н |
| осве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> < |
| учио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, ј |
| поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нара |
| - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљ |
| да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од |
| } Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синк |
| расније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову му |
| хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уокол |
| вари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослоб |
| у Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опрос |
| као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И |
| своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога до |
| олико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што |
| з старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се ко |
| ..{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови т |
| камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. |
| аше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, |
| Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом д |
| ет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да... |
| :</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И ври |
| ћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и |
| <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цв |
| S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и |
| то брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води |
| ан је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цу |
| руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што ј |
| рољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај кра |
| стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пре |
| поваше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари |
| гдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно |
| он не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећав |
| начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви |
| м срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, |
| — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спуст |
| ћа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже |
| .{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и |
| се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силази |
| Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— |
| рати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприрода |
| е како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, заж |
| и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> |
| е стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ |
| вну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао |
| и му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се игр |
| ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били при |
| вору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— |
| загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијет |
| ка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, |
| е осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, п |
| } Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да подн |
| аде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, на |
| ј дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господи |
| , разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није |
| ба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој т |
| биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али |
| ар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парб |
| <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— |
| е женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не гово |
| одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи |
| сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одгов |
| исто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да |
| ако да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече ј |
| човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - |
| одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједн |
| , жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" |
| <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Јед |
| уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу кова |
| не, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као |
| четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На п |
| <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, прери |
| , како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се |
| ставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — ве |
| и клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Ра |
| .</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, ве |
| да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати |
| увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто |
| лачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути ј |
| а, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не |
| врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} И |
| ети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па |
| <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити |
| Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— |
| апаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особ |
| урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешт |
| ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана |
| у; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господ |
| мо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крив |
| онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.< |
| ару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је от |
| итати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још |
| га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, п |
| код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није |
| човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бес |
| и је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за |
| јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код |
| та ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују |
| х послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али |
| под врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док |
| ада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће |
| родану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се п |
| p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути с |
| же испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права изв |
| га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана д |
| кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; |
| а ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мор |
| ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је с |
| </p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} М |
| их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање п |
| њ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по дру |
| соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одвед |
| — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, мо |
| </p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаљ |
| шкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду |
| и ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> |
| рјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!. |
| јеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — |
| није са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да |
| е, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Д |
| то за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије с |
| Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је |
| > <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од |
| пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше зами |
| се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се на |
| вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упит |
| о у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газ |
| ва и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји син |
| сјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се ч |
| , отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чини |
| живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник |
| лаву!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талије |
| Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" |
| би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му |
| лази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да |
| и зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зи |
| очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито |
| и каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, |
| га дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — |
| гдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионис |
| ла, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати |
| о, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се |
| јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> |
| .</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овд |
| ри, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSectio |
| кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза |
| се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учув |
| цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућ |
| .</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Ид |
| не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> < |
| у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу |
| урске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са поп |
| Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— |
| учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема н |
| да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превриј |
| јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, |
| е Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— |
| ањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи ми |
| ожићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и |
| а, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, |
| је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ |
| ат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врца |
| ка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа т |
| инута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом |
| о теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} |
| своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} |
| } Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједос |
| и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је.. |
| о обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из ње |
| ао да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одг |
| , али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправ |
| </p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупи |
| опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и |
| т, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што |
| па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лу |
| , док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао п |
| азда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни н |
| ијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморј |
| за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „ве |
| ула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та |
| них сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, ч |
| ни свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} |
| љад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S |
| в је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> < |
| осуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Рад |
| мана, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лиј |
| subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше по |
| </p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; |
| авише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је |
| луђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица пореда |
| а их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренув |
| >— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га |
| крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> |
| чно.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на |
| рника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Ми |
| теник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јери |
| опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign |
| те: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диж |
| јеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> |
| ратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш |
| p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде н |
| <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господа |
| Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се |
| ита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па ш |
| и, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће |
| сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми гла |
| !... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам |
| руји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице |
| р људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају |
| весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледа |
| едајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, |
| рка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му п |
| ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабани |
| на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спази |
| гих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла р |
| </p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши |
| осио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући к |
| на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у |
| це нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена |
| раву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем |
| то их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осј |
| , и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршев |
| благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Нај |
| дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До сал |
| дог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима |
| жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p |
| , овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста |
| е, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} |
| кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се |
| а пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, |
| и се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће |
| да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — |
| неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био ј |
| , него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је уг |
| да двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа |
| е чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, ди |
| блачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашче |
| други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, њего |
| суђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигу |
| ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из з |
| пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали с |
| претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друг |
| на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узруј |
| ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схва |
| ој згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па |
| држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову с |
| види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу |
| у је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену |
| х причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" |
| ајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежа |
| /p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало |
| шчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше см |
| еђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— За |
| ује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу |
| !{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посег |
| >— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке по |
| и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче |
| <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познал |
| цу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто |
| п Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем |
| е јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, |
| у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, ал |
| јет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним плати |
| учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> |
| све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде |
| } Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, М |
| е дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах |
| што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели |
| стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се |
| мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу |
| ачелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо т |
| дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, |
| стајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки |
| о, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блијед |
| диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује |
| силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву пут |
| још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бије |
| паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању дола |
| ке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затра |
| ђу Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу— |
| ана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, ч |
| као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мир |
| амено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p |
| просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му |
| на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбр |
| по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису сл |
| ми, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложн |
| рата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад |
| тно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмк |
| снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да м |
| >И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки за |
| а се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и в |
| дијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје бис |
| узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к |
| ше се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> < |
| гда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом к |
| кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је |
| ољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у |
| ујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му б |
| сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се |
| <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" |
| > <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Ва |
| тид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се |
| купљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!.. |
| p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах уме |
| стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али |
| , — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{ |
| ај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, др |
| и у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се |
| ?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за |
| ву комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из ус |
| чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} А |
| ража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> < |
| азда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узвра |
| е.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Ра |
| поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој н |
| — Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближ |
| ако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих год |
| p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га ју |
| ње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пи |
| раницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже с |
| , да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, |
| еме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... |
| — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би |
| чме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду |
| и синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина |
| држи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; пона |
| меном сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није за |
| гослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се пече |
| пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом у |
| за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; оти |
| ага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада сла |
| е Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхте |
| те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> < |
| ри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима |
| , и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, |
| чује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} По |
| мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати |
| у, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — пре |
| ник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша |
| } Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, трено |
| тина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко |
| о, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је |
| S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па по |
| лије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p |
| овој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установље |
| уне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ј |
| .{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе |
| ати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што |
| 3" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас. |
| то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не забо |
| </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... |
| тина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивш |
| то руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи |
| и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — |
| збрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, |
| камо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</ |
| лизу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не |
| и му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и поди |
| .{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за |
| о сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде? |
| они је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу б |
| ојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога се |
| >— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако |
| којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да р |
| а рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је |
| за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије |
| о је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио ка |
| ња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један б |
| Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> |
| ијечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она т |
| ичека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачин |
| а издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb |
| а <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога д |
| природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у |
| ожио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по ви |
| Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је |
| о је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се д |
| и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их |
| па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаш |
| а, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да |
| је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у |
| едноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на |
| , да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спом |
| cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па |
| ; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} |
| омњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је н |
| већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невје |
| и и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господа |
| рекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Гл |
| } Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије |
| одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисл |
| попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, п |
| вјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред к |
| је врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари |
| руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> |
| p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца би |
| е неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, |
| ц је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели |
| ечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући сво |
| ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, |
| чијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због |
| и да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попиј |
| >— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице |
| дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали |
| е.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем |
| поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку |
| да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једни |
| а буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац |
| } И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> |
| па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не ви |
| ја бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио |
| ох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладал |
| длучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Нап |
| у писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза |
| сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интере |
| слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част ва |
| икако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му |
| небуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на су |
| поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</ |
| /p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, |
| е може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{ |
| крха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би д |
| биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждрије |
| ма је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим ку |
| е ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које н |
| се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли |
| ијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме |
| <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па ж |
| ажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет |
| игне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају |
| ућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И |
| епа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинам |
| с, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узев |
| ву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од |
| } Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде |
| згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један гол |
| и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цу |
| ан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, |
| што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се мо |
| дређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући |
| ти, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај с |
| малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита ку |
| ође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички п |
| јену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе с |
| судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му |
| е.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му |
| што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецје |
| наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука |
| га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и при |
| о честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда |
| у ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мо |
| S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од ка |
| а Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над |
| и <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолик |
| еже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза |
| у из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Он |
| ту, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- |
| е им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд ј |
| чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код овак |
| Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} |
| та врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући пр |
| p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухв |
| згубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон п |
| Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пе |
| је никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећај |
| вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено та |
| наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га |
| ад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</ |
| pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крај |
| ли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад |
| шена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вра |
| лила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, м |
| неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око |
| ед њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да бр |
| замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Р |
| сао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити |
| .{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула |
| ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њ |
| па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на р |
| а! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће |
| јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је н |
| чи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а |
| дбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испи |
| требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — |
| и... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снаж |
| планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син |
| добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, је |
| и, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а бл |
| о своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, д |
| ита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да |
| нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући о |
| и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од нек |
| а сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му |
| е по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писат |
| ти, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Ид |
| во свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?< |
| хвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо |
| </p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, под |
| — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. |
| ше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече |
| њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — |
| сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сиј |
| т дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што |
| дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на |
| дин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као |
| јне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да с |
| вом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фрат |
| пружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже с |
| не птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> |
| се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазир |
| дашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; |
| , у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу |
| е за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљ |
| сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, |
| - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— |
| ије но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кр |
| рањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећег |
| к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори же |
| >— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гл |
| поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сувар |
| .</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио.. |
| аучио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у ко |
| ме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви |
| доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p |
| </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се |
| /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му: |
| еликим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} |
| ари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је |
| га свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</ |
| о да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у бр |
| та га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ р |
| те, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, |
| ли тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвал |
| и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп В |
| те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што |
| у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриј |
| дче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели од |
| и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помис |
| у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш сво |
| ачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p |
| м ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није с |
| {S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се |
| астиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примј |
| и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, |
| не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што д |
| е, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са |
| у, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаш |
| ва табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за на |
| вши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— |
| ље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих |
| увши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> < |
| то га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићн |
| им путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> < |
| му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је н |
| Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесе |
| к.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити нос |
| љутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је |
| иво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли за |
| но што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што |
| похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред |
| — А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p |
| реву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право шт |
| пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се |
| оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком ув |
| је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога јо |
| то тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њ |
| што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола ври |
| мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p |
| >— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек п |
| ао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била ја |
| ешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, от |
| једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вр |
| а љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, |
| вога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред |
| ви газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, |
| путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике |
| и био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или с |
| ађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p |
| ио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: |
| Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше. |
| аком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу |
| могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га и |
| он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људск |
| а зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— Т |
| на мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за пр |
| ји начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb |
| сли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово п |
| а учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, |
| Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији |
| сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> < |
| женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сеља |
| и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p |
| И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, |
| изу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у с |
| а је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а |
| лицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — |
| нице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода да |
| вши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш |
| тељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p |
| е Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? |
| тра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш |
| ари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш. |
| ијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш |
| труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехран |
| tion" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана |
| јом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне |
| виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, не |
| а дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Маш |
| дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним нов |
| арима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема |
| ајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити? |
| ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пје |
| p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, |
| Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Зна |
| с двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разг |
| чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је |
| рама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана |
| — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. |
| би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узруј |
| није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и |
| Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друшт |
| ли му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> |
| } Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика н |
| ника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским |
| и ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Д |
| ати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је ве |
| воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, м |
| еђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је |
| теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жел |
| раве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко триде |
| иваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и сит |
| алуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толи |
| брази блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од сније |
| х двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима |
| и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупник |
| авши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женс |
| јелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уни |
| рмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће |
| јеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Н |
| оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито |
| ок се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>П |
| {S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, |
| ди ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Диони |
| начај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без ре |
| гајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S |
| де му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или |
| ајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје |
| <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља |
| а силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!... |
| жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> |
| олан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; |
| и која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он |
| сус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: |
| > <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече |
| хотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти |
| Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" |
| енада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи |
| хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе |
| е.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И |
| замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не з |
| а се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S |
| арод оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је та |
| агнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне |
| рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши |
| љу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у се |
| бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они д |
| дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде |
| је као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је |
| газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије |
| три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, т |
| ћи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар |
| вом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћух |
| </p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помис |
| штивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову. |
| иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да сп |
| м купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на о |
| носу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p> |
| цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Де |
| ита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што |
| друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S |
| ник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опрашта |
| стим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа |
| } Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворан |
| }Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита. |
| а, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му за |
| знебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова |
| ..{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер зап |
| , што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо с |
| женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међ |
| па да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробо |
| ред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали |
| светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла |
| сподо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају |
| онисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разгова |
| .</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштв |
| } Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама п |
| - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми ј |
| Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих к |
| и своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n=" |
| розебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама |
| у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — |
| војој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Род |
| косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, поп |
| з дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуг |
| онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама |
| бити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестр |
| орња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њени |
| pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра |
| пре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Н |
| е наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас |
| је чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ м |
| .{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута |
| м очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p> |
| коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима п |
| S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са м |
| раја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњи |
| , и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p> |
| дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, |
| из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Неће |
| виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели: |
| ругога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори |
| ажи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: би |
| е газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и сам |
| } Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун в |
| задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — |
| лограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна |
| , да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у к |
| , и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива п |
| ок не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око дви |
| из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу г |
| два је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш чита |
| одар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је б |
| гох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим |
| више и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и д |
| а, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два |
| да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику и |
| /p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи |
| ијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вел |
| е си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сл |
| ли:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вад |
| bSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворен |
| све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и |
| ве.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, |
| еди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом |
| дних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки |
| животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и |
| и ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му буде |
| ди позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима |
| вши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пр |
| и се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види |
| кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу |
| {S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли |
| капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту виј |
| е лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен |
| х бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро |
| а Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју |
| , ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите к |
| евом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али ниј |
| жић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то мо |
| чене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Нап |
| тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?< |
| репећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док |
| у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вин |
| лед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде |
| то му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| о његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p> |
| и пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Д |
| о вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — г |
| газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, ус |
| но ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачућ |
| амисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и г |
| ..{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, за |
| му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чи |
| за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.< |
| р убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писар |
| а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати |
| можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси са |
| владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда к |
| га стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с |
| уруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјет |
| p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, |
| у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом |
| на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро з |
| и судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезни |
| јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет кр |
| догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад ст |
| {S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а |
| враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни |
| иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навр |
| дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше |
| тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна |
| S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се др |
| ђа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154 |
| вати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити с |
| згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отво |
| о видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господ |
| стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каз |
| собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — уп |
| иже.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла |
| неж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском т |
| ти се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо |
| дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, пот |
| шли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чарши |
| исмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, |
| ару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — ве |
| вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућ |
| ком робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче |
| е; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По |
| господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријеч |
| е не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма |
| и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац уз |
| надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет |
| и газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Ва |
| ем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо |
| столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књиг |
| се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вође |
| имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели м |
| аривши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у |
| /p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к о |
| дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упи |
| а наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком |
| торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем те |
| , и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, п |
| тојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овог |
| гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из њ |
| ...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећ |
| <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради |
| ћ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и м |
| <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господ |
| нежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче с |
| а, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор уб |
| око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да |
| ним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за кама |
| преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како в |
| м, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— |
| тачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пус |
| ко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као не |
| асо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Ј |
| дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сиј |
| нских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, |
| куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу |
| /p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на ч |
| ка, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар преску |
| лим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу |
| јкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански ба |
| коваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсл |
| и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бје |
| .</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија |
| ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по о |
| ли помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће |
| Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, |
| ла.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Рад |
| одару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је оног |
| у га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом В |
| дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био си |
| десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи ок |
| потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна. |
| са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разбол |
| >Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе |
| главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пру |
| енчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и усели |
| xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљ |
| нскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160 |
| ви <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружи |
| али, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци т |
| и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шум |
| и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машиц |
| ипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дје |
| и код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме д |
| Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свуг |
| из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спу |
| едно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> < |
| де, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божи |
| ђује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно |
| она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb |
| га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, и |
| очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досје |
| {S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хр |
| ца и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човје |
| ан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — в |
| је; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски пр |
| жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисиј |
| ружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином нап |
| ржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са |
| " /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</ |
| - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва м |
| подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му ли |
| аборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога |
| ед лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Отк |
| ршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му за |
| о?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и једа |
| у свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стар |
| ово земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божј |
| јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и изв |
| вему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о т |
| дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страст |
| а кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите сино |
| е осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Та |
| у?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се |
| бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво |
| на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али |
| је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече гла |
| није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам ј |
| браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како |
| гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи с |
| ла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је тол |
| нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти ку |
| га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И с |
| учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене рад |
| да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљ |
| аше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе |
| и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је |
| их бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали тов |
| — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, иск |
| ило те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од вр |
| , сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... |
| — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да при |
| је земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нече |
| ђе до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из |
| цу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти |
| , уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</ |
| е кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру роди |
| Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је ње |
| пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога |
| у лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то |
| — Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још |
| разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а рав |
| Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ ш |
| — Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p> |
| у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје |
| и!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мен |
| аршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мр |
| а лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не |
| ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме |
| ..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је бо |
| дан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао. |
| макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене попл |
| ан као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу |
| чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакриве |
| очитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат пошт |
| ... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мо |
| ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајо |
| вугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећ |
| с закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p> |
| ко банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су м |
| <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 |
| ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја ч |
| <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков |
| и, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?< |
| е стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у |
| ...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Б |
| и ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, |
| .</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>С |
| ..</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озб |
| тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да |
| асо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина |
| е воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу |
| Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан р |
| буњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није зема |
| <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио |
| чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... |
| и на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, |
| м руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, |
| но газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и уста |
| тави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећ |
| дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни |
| вчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете го |
| адин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узет |
| е вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} |
| се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује |
| /p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам |
| очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Рад |
| учим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не од |
| им добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два |
| , а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину |
| инови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрада |
| ело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али јо |
| , раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарон |
| га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући |
| Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по гла |
| ише... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћ |
| , за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио |
| , трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с |
| прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> |
| ном и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвије |
| } Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... |
| пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ра |
| о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — пре |
| а зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{ |
| аква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код ме |
| p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждр |
| > <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага |
| “ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: |
| у Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> < |
| вимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, |
| да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде пог |
| т талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино к |
| ..</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Р |
| будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Пут |
| ије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде |
| вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда |
| Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак та |
| ану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p> |
| , отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреб |
| очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... |
| лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — |
| <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, мог |
| ? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} |
| м свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, прим |
| однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, он |
| — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? |
| са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу |
| газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млинов |
| закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац |
| оникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву |
| Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> |
| кле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се суче |
| <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћа |
| и свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебе |
| послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људ |
| ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у па |
| досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек |
| ури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>И |
| оплој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно те |
| <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха при |
| сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију |
| е могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује |
| ови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превла |
| и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друш |
| дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Ј |
| Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за врши |
| нце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкри |
| њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео |
| <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда? |
| слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и |
| иза село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се |
| ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад |
| ао да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење |
| и:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио |
| е за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, |
| е пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе |
| ога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> |
| . — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те ра |
| тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опаз |
| кљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ћ |
| ато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се п |
| попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А |
| и, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочеки |
| о божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се |
| и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мај |
| гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчек |
| а њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цури |
| у, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; |
| је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, |
| атрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући повед |
| се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле д |
| ело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад |
| — Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... |
| екајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијен |
| енчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље |
| е позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га удари |
| , што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула ј |
| пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док |
| </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждра |
| .</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. |
| о друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{ |
| рнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи у |
| b n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} |
| имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Р |
| /p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека |
| /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и догов |
| као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ни |
| о и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада |
| p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p |
| p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p |
| доци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно до |
| де, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потр |
| а што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, |
| .</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом ск |
| м, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, |
| p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење |
| нога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Плам |
| цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изув |
| с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њ |
| p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако р |
| очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, на |
| чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждр |
| ро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, у |
| њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута |
| теди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима |
| ада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути |
| ећ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бо |
| , па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сва |
| јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До с |
| че жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијеса |
| ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глав |
| ка, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдј |
| вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и |
| <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се |
| p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фрат |
| ихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечак |
| } А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјел |
| мачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у |
| зник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, |
| ате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога ду |
| за зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљ |
| а се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, |
| оравио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, ш |
| сао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Р |
| ом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, к |
| лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у |
| и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</ |
| Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину на |
| хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <miles |
| ита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати једа |
| >Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Ко |
| и — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И св |
| Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>.. |
| >Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с нав |
| есна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде |
| јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; би |
| и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо |
| благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на паме |
| била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не буд |
| елу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, з |
| лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана |
| се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати |
| , запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши |
| ла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <p |
| — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под |
| ене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, |
| већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?.. |
| ере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гл |
| га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гл |
| ред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече н |
| ање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде г |
| а, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође |
| /p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ције |
| ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пош |
| , за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани |
| ш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија |
| те ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у |
| и се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> < |
| оја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бо |
| } Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} |
| у на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p |
| љаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Рад |
| срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја д |
| ита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, |
| у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> |
| Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на |
| однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетија |
| оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред |
| вој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи н |
| и, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли |
| нио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјец |
| се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Как |
| иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде с |
| И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он |
| /p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p |
| /p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих |
| Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! |
| т у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће гол |
| ам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дј |
| м!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена ж |
| </p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут н |
| ли... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег |
| че урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је |
| и, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> |
| ада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. |
| упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, |
| </p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да ј |
| <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси |
| ?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели |
| е ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена |
| .</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> |
| о, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и |
| ву?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас дру |
| поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он |
| неси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђе |
| се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, ка |
| е, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</ |
| ? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу |
| да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриј |
| — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима у |
| мислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада присл |
| Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Доне |
| ђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: |
| сара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па |
| - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко |
| {S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико |
| ри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варо |
| лом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, |
| шта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу |
| <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} |
| ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге |
| p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за |
| снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се |
| ину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на пр |
| исто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...< |
| и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> |
| носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за |
| о <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће |
| т у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје |
| још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу |
| мо за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оста |
| д престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред |
| ...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, |
| је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и она |
| освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} |
| ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе. |
| из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави ј |
| ам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са |
| м попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пар |
| овара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— |
| застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој |
| јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и доб |
| као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се ка |
| <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, з |
| њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, |
| је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за |
| ше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, |
| уги раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли. |
| !...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понес |
| и га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у зал |
| собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Ра |
| блазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам про |
| јете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје |
| и нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, њего |
| ћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је тра |
| нином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини |
| д је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичег |
| ни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлу |
| за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо |
| сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод |
| p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разуми |
| ло што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по |
| /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлач |
| ад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији ул |
| оле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху |
| неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> |
| сам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну. |
| - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући од |
| цем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране по |
| њу, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га пред |
| не се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече је |
| тави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље ли |
| а Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гд |
| јекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га с |
| име ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и |
| ли се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му |
| да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бе |
| лазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим кол |
| ... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? |
| жу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и |
| еоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као д |
| воје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје |
| у, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p |
| и оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се о |
| памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли ј |
| ију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора |
| а је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, пау |
| >Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме п |
| ња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на |
| вце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се на |
| мије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође |
| синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, си |
| томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, |
| да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од ј |
| — Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад |
| како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и тра |
| } И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Ра |
| А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ нава |
| собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну соб |
| одара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то |
| па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и |
| откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је |
| , да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана. |
| , јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> ред |
| уруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — |
| ће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, по |
| д цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу с |
| а је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону |
| на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што п |
| , настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било |
| претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни |
| одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем |
| де и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом г |
| е, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Н |
| ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе и |
| си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...< |
| у, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од жен |
| се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самрт |
| када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да |
| рно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би т |
| у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се по |
| на траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p |
| Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући с |
| арод обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихват |
| , данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На |
| ацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и |
| ају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, |
| отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра |
| а би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквен |
| 1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и о |
| ацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чоба |
| ебе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се |
| зи Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у вој |
| /p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макн |
| Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, пр |
| ребало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак |
| ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљеса |
| њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу |
| нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим у |
| је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— |
| дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, |
| <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> < |
| је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газ |
| лу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се |
| јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних плани |
| које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепан |
| за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гл |
| оју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд б |
| ке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складни |
| е се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко |
| не бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ |
| анице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?. |
| цама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом је |
| и Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се освети |
| е постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућн |
| олазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не сре |
| /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А ка |
| азна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" xm |
| м као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја ни |
| {S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раску |
| , а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ |
| чиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p> |
| не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу |
| за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш го |
| а њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> |
| ине што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са |
| га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се |
| .{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће с |
| /p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у |
| године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и |
| је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пиш |
| е силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с други |
| >Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њих |
| љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор н |
| Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; |
| ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би |
| 17" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И |
| } А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а |
| да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим т |
| егу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! |
| којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајућ |
| је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду пот |
| ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!... |
| уша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно |
| да понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све до |
| Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати |
| гра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим б |
| одишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови |
| љу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настр |
| д Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не мо |
| ца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, ка |
| ек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњ |
| на, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара |
| .{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к бож |
| емље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мр |
| љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи |
| Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је с |
| ијеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и о |
| гоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у ру |
| а госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде |
| ислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас |
| а ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — |
| и, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— З |
| ајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рука |
| ет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети ми |
| ! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се |
| ћка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— |
| чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђен |
| е што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши |
| душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни ми |
| ку управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер јо |
| а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч |
| х примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а |
| /p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот |
| е туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт. |
| вичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из по |
| мице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чек |
| пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, |
| и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у к |
| ољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером |
| .</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, наче |
| сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и нај |
| а њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту |
| е, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што и |
| разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна св |
| свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји т |
| рне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" / |
| >— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Т |
| ао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, |
| бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: бар |
| тломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> |
| е и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жаг |
| ма, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландуј |
| ту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида |
| - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идућ |
| вратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на |
| и, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа дов |
| ..{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи пр |
| аст даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена нећ |
| а нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши с |
| је и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, |
| , газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већино |
| памети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војка |
| се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чи |
| очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али |
| и стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини. |
| е а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. |
| ве што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" / |
| , а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потр |
| ава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте |
| и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По п |
| те пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтро |
| ли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, ка |
| pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.< |
| о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — |
| > <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} М |
| лујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се |
| које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</ |
| згубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора |
| иједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p |
| :</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет |
| а пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги п |
| добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а |
| ?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да и |
| исе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи с |
| <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из св |
| то с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму п |
| Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! |
| <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте |
| , она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што |
| их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је о |
| оћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше |
| к!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа |
| .{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми |
| сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијер |
| враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир ок |
| њежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се ст |
| има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p> |
| цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а н |
| ранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у ц |
| на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Ил |
| ега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.< |
| и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у св |
| дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p> |
| аса као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре |
| вац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гл |
| гове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лаг |
| платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, |
| ује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки |
| е.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одла |
| дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје |
| </p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, |
| ли, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. |
| е! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} У |
| Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се |
| .{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а су |
| е зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјере |
| узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код те |
| ве што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стран |
| ути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} |
| <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за |
| заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду н |
| ву! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам |
| 7" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша разв |
| >— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и |
| чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по двориш |
| три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S |
| и новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, |
| ко гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни њ |
| дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га о |
| о, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је |
| есвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! |
| јепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би |
| Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по за |
| у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан ос |
| еш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безма |
| водити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој с |
| S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Бог |
| Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— |
| да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних чет |
| заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Ње |
| у одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осје |
| брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у кр |
| јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде |
| рмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не тре |
| тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— |
| /p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог да |
| а, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара доша |
| и — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војк |
| нарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад |
| е се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и |
| ад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати ота |
| ође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шал |
| је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, |
| ше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не |
| ио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран |
| .{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачу |
| отових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од ш |
| по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више |
| >...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спа |
| купио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Д |
| гу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се |
| {S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује к |
| ицу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му наст |
| n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га |
| билу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена с |
| е!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између |
| у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњ |
| продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгле |
| напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетн |
| Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под глави |
| апојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета... |
| дучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато с |
| ију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, |
| пило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашни |
| е кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе неср |
| то глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; |
| ју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже с |
| ана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бит |
| и узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p> |
| ладости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу |
| Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада |
| на си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — ш |
| јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах |
| — Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гони |
| , ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми ј |
| <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, п |
| раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> < |
| Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загаз |
| ши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам т |
| >— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је |
| јдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</ |
| у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда разми |
| ланине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу |
| онио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи |
| да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Е |
| истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!< |
| Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срди |
| {S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао |
| ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p |
| е, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни св |
| мање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није мла |
| а, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме |
| и сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме |
| би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илиј |
| познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу |
| ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</ |
| атићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне |
| ли никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу т |
| о мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: |
| благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>.. |
| p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе на |
| има око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Ч |
| докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да |
| да, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово |
| дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетс |
| и са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу же |
| а наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је заси |
| ио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, на |
| ли му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што ј |
| тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у |
| , окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дје |
| приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, |
| Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и да |
| : похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на же |
| а Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на су |
| вле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, к |
| д салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди |
| ?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврат |
| едеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, |
| </p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о свет |
| ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој |
| на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи гово |
| ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако |
| исли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан. |
| , што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| дивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући н |
| нијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, ка |
| га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику повр |
| е ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на |
| јима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још по |
| душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?... |
| воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p> |
| } По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> |
| рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, |
| ани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, |
| ом хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И |
| Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и је |
| ом очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у |
| ога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у н |
| све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта. |
| душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се јед |
| готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, |
| > <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте с |
| ни, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p |
| а купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb |
| који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> |
| је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, |
| попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" |
| да—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не |
| ба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку д |
| познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n=" |
| ја женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав с |
| дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа |
| се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо |
| потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа |
| отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчиј |
| ободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тог |
| страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика |
| љу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ вр |
| би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били |
| ражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>З |
| p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па изва |
| ами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исп |
| идје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам |
| } Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кра |
| е давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} |
| други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p |
| /p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има д |
| о.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</ |
| ле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућан |
| му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а |
| Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, |
| говори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре |
| ..{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу г |
| е опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и з |
| не; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се от |
| да се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад |
| потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но и |
| знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, |
| е, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас чо |
| Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет тал |
| ш од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — |
| људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у |
| оп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат пут |
| ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљ |
| ио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. |
| лаву и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очиј |
| дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— С |
| ! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано.. |
| а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком в |
| би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Рад |
| и.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — |
| дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра ок |
| авлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи |
| рати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа |
| обуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си |
| амтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! |
| on" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна |
| ражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!. |
| </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам |
| говара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је |
| ли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паме |
| да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} |
| е откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, |
| , као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино им |
| ени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом би |
| маш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекш |
| још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, |
| ћи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свак |
| - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум уни |
| низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и |
| <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... присл |
| тоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би |
| рајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а р |
| љеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p |
| е и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, |
| а одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни |
| ао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је рук |
| а не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> |
| ледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмири |
| билу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> |
| а.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође м |
| планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у плани |
| у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још |
| > <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} |
| подару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вар |
| је од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, |
| >Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотан |
| ио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад и |
| тно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши |
| .</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женск |
| </p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, |
| да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених ср |
| — Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, |
| Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Не |
| за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се |
| }У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он |
| Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb |
| ним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку |
| ити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже |
| азда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, |
| {S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, |
| ога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је! |
| памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо |
| хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, г |
| да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољ |
| сет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све ј |
| направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што мол |
| {S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Рад |
| ник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је |
| ио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један |
| {S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевн |
| рају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој прва |
| хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Или |
| ај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога др |
| себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два с |
| овио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војк |
| p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошко |
| али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено ка |
| /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, у |
| шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца |
| и погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће с |
| бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, |
| /p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} |
| за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У че |
| је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са пошт |
| судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе и |
| </p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца поглед |
| асу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у |
| вши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија |
| да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Ил |
| а и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћ |
| ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи п |
| о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ћ |
| којни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо |
| растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, х |
| давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - |
| рад к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — |
| авши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвј |
| ше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет к |
| му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p |
| ицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} |
| у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све шт |
| едби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, н |
| по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{ |
| ише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone u |
| да на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, п |
| х?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради |
| али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> |
| дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком |
| ога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, |
| стајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а |
| прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га |
| је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије |
| његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Ср |
| ећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се мил |
| свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, н |
| ом у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мр |
| ди су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раниј |
| , Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће |
| сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијен |
| а, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна па |
| што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нарич |
| јеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сва |
| по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро |
| исто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није им |
| ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и |
| ! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{ |
| да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али |
| а у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p> |
| је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да жив |
| утем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S |
| Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, |
| кавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и н |
| не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а ма |
| ге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају пле |
| ају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдј |
| <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земљ |
| а им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнско |
| атна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјес |
| ијатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p> |
| љави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што го |
| је одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо |
| ац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одгов |
| ле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио |
| дар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се нај |
| И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте |
| > <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја |
| јелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу |
| а да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају |
| отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — |
| е.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S |
| и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бак |
| ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће д |
| на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— |
| прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а |
| } Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним |
| е чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом |
| од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али |
| на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се сми |
| те молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач |
| ијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша |
| .</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ће |
| > <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p> |
| поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још л |
| ајберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Пла |
| ење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели |
| њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, как |
| у сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу |
| је ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код сво |
| p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана |
| вакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. |
| та.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући |
| што прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> < |
| е, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезни |
| е, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, м |
| а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху |
| им коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна |
| зненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се р |
| ection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради |
| } Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и |
| пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} |
| <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво |
| <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их р |
| о?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје ј |
| вавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера па |
| на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p |
| де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у |
| треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, п |
| се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва из |
| остите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера р |
| едби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике м |
| га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - |
| ашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се |
| дају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипа |
| а је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе с |
| е.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Р |
| но је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чус |
| прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за с |
| д се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!< |
| одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и б |
| сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Ма |
| се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, п |
| ама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати |
| дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то |
| није били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој |
| имо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан г |
| оведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Р |
| утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ н |
| руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећ |
| мње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSec |
| ву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда |
| поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа ош |
| ве гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p |
| ме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, све |
| ицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угл |
| дра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку н |
| .</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нац |
| о се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје |
| огледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="1 |
| е сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уме |
| д се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвје |
| <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се |
| .. и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора |
| оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија |
| у разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: |
| долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раш |
| са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезу |
| знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} И |
| још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говори |
| јеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа |
| Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете |
| , прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... п |
| ни, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао |
| отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачк |
| о да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гле |
| а је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти |
| е као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши |
| ачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овак |
| — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и сто |
| ђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су |
| p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља уда |
| која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.< |
| напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и |
| > <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинит |
| тром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га |
| оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једно |
| ла шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком сре |
| , разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућ |
| </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп н |
| нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не з |
| ије жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш по |
| и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо |
| још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, |
| га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу н |
| Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тра |
| за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапн |
| S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литр |
| а је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњак |
| . премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичу |
| о нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман |
| да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета |
| иваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није |
| е у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варо |
| о прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — поми |
| p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано |
| а Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, ка |
| лије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп извр |
| ељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од ос |
| ујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе |
| е суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - |
| ype="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГР |
| утање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једв |
| ошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ |
| ију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и |
| послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу миј |
| ада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој |
| срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио |
| на, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да |
| е одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висов |
| и је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— |
| — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћем |
| едину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу госпо |
| .</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршиј |
| љајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутро |
| ву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине |
| сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се |
| свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила б |
| ђох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли |
| штво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— |
| ца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа |
| друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи |
| на се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га з |
| подару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође |
| ећ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку |
| влада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако ј |
| их, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући |
| е и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планин |
| лога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSecti |
| х и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак |
| з кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да ни |
| каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацит |
| рно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се |
| прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Ра |
| би, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота |
| S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази |
| ну бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули? |
| цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и пок |
| тргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде |
| говим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи к |
| не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвил |
| ку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она т |
| вац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с |
| зови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; |
| на.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да |
| p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не |
| другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Бож |
| Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, |
| ј бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће |
| из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући |
| о сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пођ |
| дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гла |
| ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и п |
| залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци |
| рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео |
| увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун |
| је... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не тро |
| што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба да |
| ао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач наре |
| рале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао бл |
| за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, |
| е, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— П |
| се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши н |
| е се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И е |
| јицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно В |
| могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши |
| сених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљес |
| акону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш за |
| о пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S |
| .</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Т |
| а ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година |
| свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећивах |
| омислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> < |
| оном у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, |
| ијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони м |
| му двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да зашт |
| у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <mileston |
| т стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божи |
| Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, |
| неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? |
| } Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — |
| S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цви |
| у ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да т |
| иним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а |
| е туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није |
| ире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, тр |
| тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За |
| а бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хи |
| p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
| pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, ча |
| само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, г |
| , што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето |
| </p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан |
| > <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S |
| што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?< |
| ст вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево |
| Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо |
| тавио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: м |
| че рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја |
| тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш с |
| иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</ |
| , а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али |
| о, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежни |
| коме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његов |
| ремешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено с |
| , а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима к |
| ини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је |
| дено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану ди |
| ен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је з |
| око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као |
| штеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека |
| ају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" / |
| драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему до |
| — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде |
| тени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</ |
| {S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако |
| се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им |
| да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — реч |
| ћној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p> |
| <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} У |
| воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— В |
| отакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморс |
| — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљан |
| та.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по о |
| ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију. |
| ијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога |
| ужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако |
| је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет уз |
| дин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет. |
| ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, ж |
| ољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори бол |
| е поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и нај |
| ишта немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет |
| ли му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, кој |
| из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и |
| :</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим |
| ми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један д |
| ра, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А |
| и се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .< |
| њци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах |
| је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, |
| ган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљаниј |
| ручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је |
| ца, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се |
| познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од |
| >Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине мол |
| слице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога |
| сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{ |
| .. њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! |
| а прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци |
| лед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у ц |
| плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и з |
| Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се с |
| а да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај |
| Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да |
| двјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вријед |
| p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме и |
| ену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и н |
| у га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредср |
| гање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незн |
| не, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди |
| ране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским би |
| ји по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му нав |
| корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На |
| и саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што |
| о селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски к |
| у: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из |
| > <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око с |
| на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и бу |
| ња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И не |
| ути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љ |
| одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негд |
| у их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледа |
| своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покраји |
| де и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жен |
| тисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождан |
| {S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога час |
| их четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> |
| аву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} |
| му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да г |
| о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестад |
| на.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан |
| да био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> |
| дмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће к |
| ор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она г |
| видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{ |
| : једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике |
| комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, х |
| и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрве |
| под куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара пону |
| S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а над |
| чеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као |
| га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тоб |
| о већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - |
| </p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бог |
| рта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам |
| је траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није |
| олазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и |
| атим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} |
| окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер по |
| етар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакони |
| S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели |
| аморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене с |
| п мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дош |
| нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмар |
| даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајв |
| е знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="su |
| ј, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хато |
| шћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко |
| смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори.. |
| Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — ве |
| овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране |
| а Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи |
| >Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... |
| —Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући |
| ња.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: прими |
| али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо |
| крати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из |
| се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши нико |
| мамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, од |
| о чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, ко |
| страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огреја |
| труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пр |
| ао дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би свој |
| јећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге но |
| не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгр |
| окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде |
| авши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп |
| ијатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру |
| ?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за с |
| поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> |
| сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, |
| ни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p> |
| сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељ |
| мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак с |
| Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} |
| бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему са |
| : „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра у |
| и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, |
| де, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Зла |
| Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети с |
| ски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњ |
| играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи син |
| то, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бо |
| д срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдукова |
| ебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засј |
| азговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год ч |
| је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури но |
| а пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво превр |
| p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао... |
| заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, је |
| е.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{ |
| .{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се за |
| ељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вел |
| љиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се н |
| оказа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном |
| е данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у |
| своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <p |
| пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Кр |
| се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ора |
| поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="1 |
| екако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави мо |
| порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде |
| дан од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> < |
| што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме |
| ли се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али |
| исли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задуже |
| е својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод гред |
| У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на |
| пред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други п |
| <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се |
| <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— |
| уним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе д |
| ожи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је |
| го да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако сн |
| <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу |
| <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.< |
| жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, н |
| сније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, х |
| д би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се лива |
| Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Б |
| не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муч |
| ви Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружи |
| ну од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земљ |
| ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вриј |
| авио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, забора |
| исоких кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушени |
| евљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и |
| празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с м |
| домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а |
| дај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угле |
| .{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или |
| лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола пр |
| ажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује |
| е сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њи |
| и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој р |
| рко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и |
| ње расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} |
| , жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Рад |
| х сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је о |
| p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S |
| <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да |
| S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде |
| ацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења |
| та: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, по |
| ће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и виси |
| лобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра д |
| н, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, об |
| } Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у |
| S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим |
| а је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори |
| Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана |
| мо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с г |
| и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин прихо |
| ену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, буд |
| са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени |
| ик ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помис |
| </p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — о |
| ицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — |
| хвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу до |
| приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим бр |
| ко баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојц |
| отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, |
| дно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је л |
| ио на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља њ |
| .{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у |
| у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба изб |
| а се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} В |
| де, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, д |
| аде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно |
| — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, |
| да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одго |
| ећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> |
| уше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим |
| м очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, |
| он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бран |
| што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је |
| као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једн |
| трошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се по |
| у велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постане |
| бе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташ |
| ати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није |
| кчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, госпо |
| жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Д |
| док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров |
| у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Ра |
| Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад |
| а, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и |
| /p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њи |
| х руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, |
| а, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чи |
| не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицо |
| иш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу |
| оложаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак он |
| тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и т |
| свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, н |
| и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва |
| ана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године неро |
| , брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се |
| ао и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове год |
| играним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје н |
| е граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села |
| Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све |
| кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи пр |
| уће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко |
| града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године |
| добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтин |
| јном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се |
| а мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да |
| ... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и |
| е из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окље |
| е од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му доса |
| жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој |
| Section" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, пр |
| и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са |
| .{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb |
| присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја |
| у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучи |
| осо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђ |
| аде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је |
| це у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S |
| и се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесече |
| њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на мах |
| и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свешт |
| и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави |
| то тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и раз |
| Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћ |
| >Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газд |
| есник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што зауд |
| мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели. |
| р од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гу |
| га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се |
| нувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како |
| илно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У чита |
| заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новце |
| и пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину. |
| стали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на |
| круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа |
| ише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде у |
| се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...< |
| раторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати камено |
| омке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјену |
| е, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе |
| же зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа |
| ду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> |
| осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Су |
| осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољуб |
| апци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p |
| иглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље |
| и силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да подне |
| рије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жени |
| кај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један |
| каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашт |
| ије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, |
| домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита н |
| сину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ора |
| ом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни |
| што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старог |
| аћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове голе |
| ад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац |
| ти.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од к |
| види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца. |
| n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скле |
| погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, шт |
| поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега |
| пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{ |
| узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Ра |
| енције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо н |
| рио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој забо |
| као би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава пл |
| док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватр |
| ратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њим |
| аше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дра |
| } Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у |
| p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p |
| та вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе |
| еници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за пре |
| рате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у |
| <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита ч |
| махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјек |
| опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих |
| дава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два син |
| е — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једног |
| ћ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стиј |
| И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у р |
| де као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с |
| аш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му |
| не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припа |
| о је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позва |
| ! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, ка |
| и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да |
| <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидај |
| орника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наш |
| арошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, |
| сницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице |
| ака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама |
| итати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско |
| ри кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели д |
| та лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, ч |
| ровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — |
| старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по |
| и, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша паж |
| комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к |
| ечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула |
| наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је |
| и се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се он |
| Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгу |
| .{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> |
| свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— |
| Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и |
| о, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља ш |
| еће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у плани |
| шу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упр |
| азовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Ма |
| бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, |
| земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом |
| брани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и |
| најемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n |
| и плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцај |
| ава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед н |
| дје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када |
| е, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Вран |
| равих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, д |
| уруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у пис |
| брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама |
| с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</ |
| ташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми |
| ...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је |
| иће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга |
| <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље |
| неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих бор |
| рнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама |
| у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији |
| да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све |
| и.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" |
| њу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пус |
| > <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати |
| S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?. |
| дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану м |
| на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — ре |
| ивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао ј |
| де, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и |
| ски присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас |
| ком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак ка |
| е и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, не |
| ранке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; к |
| мети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учини |
| јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши же |
| иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли |
| арбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, в |
| жем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на па |
| а, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер |
| p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим ври |
| ица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш |
| звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побј |
| нога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, |
| еш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља |
| е може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доб |
| болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело |
| да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, |
| као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких зако |
| отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p |
| <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдин |
| , тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођ |
| p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под |
| е и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи ру |
| ијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што д |
| а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га ме |
| о се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе |
| чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. |
| Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, |
| а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом зано |
| Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главам |
| атању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђ |
| инко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта |
| жећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> |
| смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, |
| ше о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помол |
| </p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава ле |
| њи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељаци |
| радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са поп |
| е да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осј |
| по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не от |
| n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће проси |
| ом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступов |
| ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </ |
| ш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу т |
| а, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран |
| екоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно г |
| ру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него |
| жање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему сн |
| а је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, |
| дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође нека |
| мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој |
| у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љут |
| ист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за |
| наде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p> |
| </p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са в |
| под одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док |
| S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио. |
| и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</ |
| у и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују н |
| Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће та |
| /p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Мар |
| се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као нек |
| Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове |
| па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Но |
| ме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана |
| кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од |
| евши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и |
| бухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p |
| с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му п |
| блише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема лити |
| отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге во |
| метнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Зем |
| то око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапц |
| навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, |
| :</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боло |
| знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Б |
| се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је пре |
| е весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи |
| рдан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каз |
| Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да |
| — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар |
| лу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И |
| : барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на |
| штву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угл |
| ује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него к |
| Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као пра |
| иви!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али |
| исије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“. |
| е од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв след |
| кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је |
| ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и |
| и, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек зам |
| вили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у |
| , јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра? |
| <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим м |
| Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештени |
| е, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S |
| љиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди к |
| ор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка |
| што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамн |
| /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам ви |
| дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу |
| ш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу прод |
| астави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а |
| {S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загоспод |
| кућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада |
| .</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, |
| а леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да |
| ви растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче! |
| је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред к |
| А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био та |
| вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезнич |
| и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па |
| да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде п |
| ла својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— |
| што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дер |
| угом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита: |
| аку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплод |
| </p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и ме |
| <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, л |
| сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> |
| ли.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, |
| у, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце |
| рекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а |
| ао да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, так |
| трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада |
| лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим |
| се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, гос |
| на што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим зноје |
| дама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дј |
| и, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уб |
| ћ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито |
| колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и |
| ју газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажн |
| једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и раз |
| ље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у њег |
| ту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређу |
| дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени ф |
| S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе |
| ће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено |
| ио, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао |
| ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш |
| а ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чист |
| плате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе |
| гла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћ |
| ајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело рад |
| ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до св |
| и новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погл |
| зда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n |
| рвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота |
| хвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се измеђ |
| > <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> |
| е оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попу |
| а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што пит |
| дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се |
| .</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су |
| љица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје тро |
| S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Б |
| Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре и |
| ше имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружи |
| или.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је го |
| вити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А |
| ! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па мак |
| — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p |
| па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у з |
| у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће |
| е.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују |
| нажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у сви |
| и усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се |
| Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не |
| ом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета лит |
| кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој |
| ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба док |
| се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли |
| лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе пок |
| није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени |
| сподине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви оста |
| n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— А |
| слу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда поз |
| Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај н |
| рају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која |
| опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља |
| кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он |
| распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом |
| то је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и |
| подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p> |
| лу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојив |
| е по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта |
| а и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по к |
| ије се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам в |
| х настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијел |
| ко није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра |
| реба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не |
| ку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нече |
| ли која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и |
| он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али |
| љиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду |
| е мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али н |
| му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, ка |
| тражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писа |
| најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гр |
| м столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише њ |
| да се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, |
| три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим д |
| сетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка |
| вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети неср |
| ошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S |
| година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понеста |
| ија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> |
| мпе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, к |
| , људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} |
| <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S |
| се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! |
| слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали |
| е све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> |
| пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и |
| </p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер |
| мад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапав |
| Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељ |
| ле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјев |
| и дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијес |
| it="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз о |
| јесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и |
| ubSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се |
| у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дун |
| алом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао |
| е премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и |
| }У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом с |
| гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње н |
| нестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке годи |
| е скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп нов |
| ни сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и п |
| осподар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине |
| треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром |
| за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и ос |
| Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ра |
| на, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бес |
| и га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне |
| ачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му пад |
| требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се |
| и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу |
| то је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди |
| } И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево ник |
| ек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код н |
| ени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је т |
| > <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n |
| е превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста сниј |
| .</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Так |
| аодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, ш |
| боте, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући |
| ћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као ш |
| е у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газ |
| ељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њен |
| другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, баб |
| ђе даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда |
| поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући ј |
| и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да |
| ћи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, |
| ши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се |
| пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у ва |
| а.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава је |
| им сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога |
| премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана |
| стељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љуб |
| .{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху некол |
| <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> |
| тару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупо |
| повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде зап |
| , док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душм |
| вац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори |
| н <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одлас |
| еташе се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, до |
| p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А |
| аса, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана б |
| узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљ |
| гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми! |
| звани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у св |
| рили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лиј |
| ву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно |
| јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријеч |
| Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену |
| кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не |
| и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из ш |
| биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, |
| , исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - ц |
| Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се ње |
| њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док |
| је се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњ |
| раст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p |
| р оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га биј |
| о.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као |
| и и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без грије |
| </p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> |
| 100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје |
| ца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба |
| е, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> |
| де у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што |
| !...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена сни |
| а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине п |
| . - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гин |
| и, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему |
| ознао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му с |
| ђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели |
| е да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, |
| прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу би |
| проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори ј |
| ву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са |
| могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да |
| најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зл |
| е... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божиц |
| ивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, |
| еби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. |
| пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — саж |
| — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти |
| а све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гл |
| Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод |
| он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени |
| попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, ка |
| теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ће |
| <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да м |
| и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n |
| се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрв |
| у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана |
| примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <miles |
| а. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је |
| у се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ов |
| баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два |
| се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испре |
| ом обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој сл |
| се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се |
| ложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека |
| смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа? |
| тито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као д |
| Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p |
| <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио |
| дару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткрес |
| зин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док г |
| дговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините в |
| Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си |
| ну! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по зако |
| ешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој те |
| ити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам |
| Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На тв |
| осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном до |
| да...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газ |
| ли:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку н |
| ислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је на |
| газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, си |
| >— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далек |
| е, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде саг |
| ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд |
| опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то |
| нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје |
| <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели М |
| сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, |
| будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право! |
| p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да |
| таоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пођ |
| д, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебе |
| одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане |
| - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с |
| ! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} |
| рага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е |
| то не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S |
| ети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној ис |
| рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му |
| <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Мо |
| да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу |
| а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу |
| она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па |
| е потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} |
| волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} С |
| .{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Ил |
| а био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би |
| напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, |
| , и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака |
| ц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијет |
| Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, н |
| таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посј |
| као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — |
| ем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље на |
| и смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „зе |
| Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?< |
| главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је д |
| е са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат |
| вој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? |
| била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло л |
| Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p |
| ежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — |
| — Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n=" |
| ечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку |
| здано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се ок |
| мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не го |
| прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам сре |
| {S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура дол |
| и и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - а |
| ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на |
| око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је |
| еби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} |
| - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа |
| ре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети |
| послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекид |
| рате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и др |
| ислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{ |
| И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и т |
| де?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На |
| — Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хи |
| тлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, б |
| е иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима |
| о би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни пар |
| иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што п |
| бом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, д |
| о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... по |
| — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де т |
| Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p> |
| се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав |
| Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна. |
| Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Б |
| ојих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а |
| овати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> |
| послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати |
| Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Там |
| ће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам |
| дару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господа |
| што научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, |
| {S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да о |
| низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друшт |
| је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега х |
| ана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђеч |
| драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сув |
| ва, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме |
| рази заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p |
| >Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт |
| ји.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, |
| ринти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>И |
| миљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!< |
| да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p |
| трепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> |
| би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да |
| се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем т |
| савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљ |
| ти бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одгово |
| казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успо |
| у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђерда |
| .</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се |
| >Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску пи |
| .</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, пониже |
| одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пу |
| смија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућан |
| аставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их п |
| неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Ал |
| ају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме стар |
| аклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, љ |
| е да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њ |
| S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба |
| злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада |
| "104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју п |
| насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на п |
| вши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши к |
| ом враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако |
| исто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи |
| > <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А |
| дно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјај |
| ли не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и гов |
| у се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> |
| И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, в |
| </p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ осв |
| остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе |
| нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се по |
| сту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone |
| аном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад |
| се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" |
| је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{ |
| ђу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с |
| S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој |
| се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му т |
| од ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари з |
| >— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштен |
| је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око с |
| озналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у д |
| ћајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забрек |
| p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо |
| Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S} |
| </p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да |
| шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо |
| азнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прих |
| вири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, с |
| оје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не |
| — На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, |
| са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Год |
| оварају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у |
| , блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на с |
| а и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис там |
| хватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, н |
| руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци |
| најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше |
| да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млин |
| крабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— |
| њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у |
| у; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако |
| и волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} |
| себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и г |
| да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидањ |
| а, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога оста |
| /p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, ка |
| о...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути |
| </p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа н |
| еда, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару |
| <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у |
| ...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не |
| ове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду |
| аздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраниј |
| вим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> < |
| и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом на |
| навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, с |
| ћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цви |
| у, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да |
| одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} С |
| S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у |
| фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каме |
| љу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је |
| олико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници го |
| у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли |
| /p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови |
| } Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених |
| који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> < |
| <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пр |
| им листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутр |
| ћи ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и г |
| аде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је |
| у како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гле |
| тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у |
| .{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен |
| држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </d |
| це крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оц |
| оруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радив |
| о се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде |
| p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— |
| би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> < |
| воумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, |
| ет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкан |
| м!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њ |
| му, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противниц |
| ки капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту в |
| p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па |
| мо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли? |
| унце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе пра |
| ни...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!.. |
| ви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем |
| а су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самр |
| Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господа |
| нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривен |
| није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекрш |
| жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, |
| и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико |
| И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јав |
| етио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напун |
| лост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n=" |
| ба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n=" |
| их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSecti |
| љаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу |
| то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесник |
| вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито |
| то је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш нар |
| ија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи тро |
| у.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, по |
| храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душма |
| за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још ниј |
| вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер п |
| а дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута м |
| у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га |
| његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи |
| а, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пасти |
| је очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном |
| ажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад |
| знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас |
| е да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, но |
| ћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му |
| ку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман |
| више жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дје |
| вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, |
| бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе |
| да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских |
| па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада |
| дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго |
| > <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њ |
| И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашт |
| ајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу с |
| ао душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се ј |
| ви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n= |
| зговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога |
| опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И |
| гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана |
| еда часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премиш |
| знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисл |
| одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп |
| гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чист |
| , да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може |
| сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисл |
| о година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, |
| е рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - |
| а газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чвр |
| ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треб |
| на не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: |
| јелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто |
| } Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p |
| из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица |
| ћ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим |
| етљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди |
| ло је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, |
| } И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љут |
| урицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле |
| ?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milesto |
| га часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људ |
| <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћ |
| гледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— |
| не на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} |
| и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара |
| вотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, и |
| он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморс |
| на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и |
| > <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} П |
| уђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорник |
| агрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: |
| ри чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери |
| он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи г |
| ивоту напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, |
| ваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше н |
| их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно |
| ескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћу |
| ца и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак. |
| То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, |
| сет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p |
| дложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло ј |
| с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! |
| хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али нек |
| </p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купи |
| подарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбо |
| о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради с |
| мо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија с |
| агословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га св |
| дне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Ј |
| алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре вр |
| гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да |
| ба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за б |
| поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Вр |
| сподару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је он |
| аче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} О |
| , јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега оста |
| ишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</ |
| ио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као |
| их дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану |
| хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити |
| : и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знако |
| кне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гата |
| бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га |
| на пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обриј |
| је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њо |
| кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка |
| ери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа |
| На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газ |
| евјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — уп |
| /p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{ |
| ен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови пор |
| , Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — |
| аху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у |
| им ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се измеђ |
| рви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале |
| ст. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду |
| ијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет та |
| ногаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много л |
| ном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у |
| анка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа |
| да мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин |
| злази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије. |
| твар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а |
| p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник |
| е за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p |
| бринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространо |
| ! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те м |
| у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјека |
| /p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, |
| на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође |
| , људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се ура |
| овнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: је |
| шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га к |
| руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија |
| ди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у њег |
| p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, |
| </p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузи |
| и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Ме |
| , угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав |
| етар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здра |
| ештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и |
| и је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дођ |
| вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, |
| ра, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позв |
| Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како ј |
| све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што м |
| вој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познај |
| а види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема |
| ч испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли св |
| pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, госп |
| и кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се к |
| чка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом |
| и да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру ц |
| ка: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом д |
| , кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други приј |
| дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила б |
| па и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи |
| и.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом |
| >Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и |
| тена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све |
| врсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не |
| ри, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чел |
| година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог |
| ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану |
| паси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у ку |
| вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> |
| .{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме з |
| а је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега |
| а осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њ |
| остави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на св |
| етплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју |
| да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа гр |
| ше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, |
| едним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку. |
| аде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Преста |
| то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S |
| ако би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са |
| — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да |
| егове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад |
| <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе |
| љу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.< |
| ан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишч |
| аздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да |
| нога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу |
| аљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, п |
| мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, |
| > <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биље |
| руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише |
| н јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S} |
| јећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде ле |
| е хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - |
| и кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, п |
| ело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако |
| иним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди |
| у, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде |
| а, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши |
| ијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио некол |
| p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го |
| огледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>П |
| лећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом |
| је земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад н |
| уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељ |
| на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, са |
| собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз п |
| лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка им |
| огледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем пр |
| , чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И је |
| емам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p> |
| <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Н |
| се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, |
| приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је п |
| на, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране |
| о обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, пр |
| рилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте нов |
| <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа посту |
| јелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p |
| кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман |
| .{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} |
| ила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни |
| и божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио |
| а, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он к |
| Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорниц |
| ева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <p |
| еда, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет м |
| ра пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку |
| тва овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би м |
| осада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — п |
| Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са |
| као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пушт |
| о, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и |
| ост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада |
| А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. |
| није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> < |
| и да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од |
| де и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из др |
| <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и |
| вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме у |
| лики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са не |
| па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, к |
| у на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> |
| у се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>. |
| је право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка зап |
| е...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде |
| .</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљ |
| рузи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с |
| p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</ |
| — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од к |
| Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се ј |
| раница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна в |
| чке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вријед |
| вориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповск |
| дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p |
| се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би |
| ! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бак |
| Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, |
| <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши с |
| n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона прест |
| Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде |
| ано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што |
| > <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће |
| ијатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! |
| ројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његови |
| ашо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</ |
| а... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица |
| у као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази |
| оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова ње |
| а главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" / |
| иташ?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневе |
| тати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи то |
| аднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода |
| карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговар |
| женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цв |
| е будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо |
| осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — саж |
| рвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Иду |
| о, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега сп |
| си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — |
| еба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.< |
| лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пу |
| јеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ј |
| тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњ |
| ући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са с |
| ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и |
| о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себ |
| криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли |
| аки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премиш |
| о!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку |
| Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погоди |
| жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде |
| ор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, |
| исли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на |
| прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је |
| и.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе |
| ?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништ |
| Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Бож |
| д на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле ш |
| омисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да п |
| ирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! .. |
| ретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у т |
| есетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у ва |
| ијетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те поми |
| мешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, |
| земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини |
| ше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјес |
| лики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјес |
| тао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> |
| у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борб |
| мљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен |
| ве оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је л |
| јед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели м |
| јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене |
| а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове стро |
| у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је |
| него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} |
| враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{ |
| меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и склад |
| еле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе |
| ју.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p |
| код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ |
| ају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усред |
| , колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, траж |
| м и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако |
| и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим сни |
| очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки д |
| гдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по о |
| затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ћ |
| озналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> |
| еш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— |
| дати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} |
| .{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати |
| рош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ јо |
| и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да |
| има, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару |
| ијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, пр |
| теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p |
| {S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што с |
| у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, ос |
| из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки |
| . </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, за |
| колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљ |
| или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, дад |
| А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи нов |
| са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, оти |
| је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини |
| вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</ |
| а стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и |
| је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p> |
| себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени |
| нови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пру |
| јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али са |
| атити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш |
| о већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа с |
| аде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао |
| о, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да |
| ва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даљ |
| обу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> |
| ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти |
| очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</ |
| ме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Не |
| ах зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста.. |
| помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна о |
| Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим г |
| овци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар к |
| } - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази |
| у својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају |
| ље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је |
| мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— |
| жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се сам |
| све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натра |
| игурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше... |
| ити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене к |
| учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очи |
| ом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже |
| ар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела. |
| ло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и над |
| е некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по |
| ају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпосл |
| је, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— |
| а своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{ |
| чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не |
| ити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумњ |
| о пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао |
| напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао |
| , Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по |
| умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противниц |
| да је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни |
| , ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузда |
| {S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован |
| молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n= |
| одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} П |
| ета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне |
| луком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце преста |
| ни ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше |
| а их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дн |
| е око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметну |
| уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекш |
| /p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> |
| сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S |
| а памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли |
| Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим |
| у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући го |
| и га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у душ |
| ио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, |
| мо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута |
| војим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у |
| , већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглиц |
| јена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у б |
| и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, к |
| е прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово крену |
| и, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би по |
| пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме |
| потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану |
| кох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> |
| сти, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких |
| зи Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином га |
| у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му ми |
| /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде |
| а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p |
| и за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично |
| тијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно |
| аде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледај |
| че и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје... |
| јеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде |
| ишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, |
| екиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да |
| истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> < |
| трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — |
| ; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и ме |
| нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина от |
| ду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља |
| то, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муц |
| узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S |
| насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућ |
| их, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="14 |
| и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају |
| пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши |
| 2" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће о |
| азвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја |
| — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питоми |
| у, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. |
| ош није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире |
| сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и |
| а невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу |
| ди, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> |
| а ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два |
| це пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије |
| ајо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о неч |
| вари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша |
| > <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом на |
| оља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— |
| ђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, п |
| веди га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа |
| аде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у гр |
| вјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би м |
| господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} К |
| здравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: |
| аст вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје |
| можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти м |
| ријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомиј |
| ни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге |
| а жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели |
| парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати |
| е, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док |
| нице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p> |
| и вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели г |
| ци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у р |
| на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био бо |
| богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркв |
| овинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртав |
| е пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га суз |
| и одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу м |
| /p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте |
| м, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет тали |
| ..</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, |
| мију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да рад |
| те!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија |
| а је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из |
| собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Би |
| уби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је л |
| {S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би |
| и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред вар |
| му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, п |
| х; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n=" |
| ју: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајд |
| дар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже |
| сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је ње |
| н остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња |
| ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело. |
| се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору |
| очекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здра |
| ћански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са |
| упити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њ |
| е на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и |
| а потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар |
| му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево п |
| адана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки |
| ожи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, |
| дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Во |
| ту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окуп |
| су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он |
| дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, |
| а Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Па |
| ријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, |
| >— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, тре |
| ога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На ра |
| — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стар |
| мо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да |
| гова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као |
| губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, с |
| хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија н |
| еснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>За |
| тврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише бол |
| емље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то! |
| адин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и ње |
| дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јунач |
| {S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ух |
| </p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, т |
| веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n=" |
| е пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господ |
| шљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже |
| , дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} |
| троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Ка |
| е људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана |
| јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> |
| што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац тро |
| , жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши с |
| о, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, га |
| } У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој б |
| е она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неу |
| ци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих б |
| их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p |
| познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се разврго |
| е с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитиј |
| вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели |
| ац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свјед |
| рекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета |
| нини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> |
| а; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме! |
| к Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} |
| Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:< |
| змацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и |
| гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
| ама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио |
| хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћа |
| и попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} |
| болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље н |
| а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млад |
| ...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено т |
| но другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањ |
| дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједа |
| кад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која |
| е био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа |
| сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на |
| Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, |
| оло носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни камата |
| стирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знан |
| одзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их при |
| руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у |
| ођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиг |
| прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радин |
| око у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју пауч |
| ну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске н |
| кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабо |
| тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није |
| ећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалност |
| политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За |
| p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, ка |
| }Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ |
| рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает |
| е нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S |
| х цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вр |
| премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} За |
| ражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...< |
| ворио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у |
| разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је кра |
| {S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке при |
| господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну кав |
| му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука |
| угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала м |
| Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цур |
| јеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их ус |
| ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио |
| новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торб |
| себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура |
| ежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо |
| тави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим изв |
| ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га |
| о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена бро |
| што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога |
| се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{ |
| анитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двој |
| е из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се |
| <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p> |
| и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио |
| ци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји |
| да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из црк |
| шо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не зн |
| " /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у ку |
| аду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из гра |
| има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућа |
| .{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија |
| <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврст |
| к што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга с |
| и?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто ј |
| обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара отку |
| досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, |
| ела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <p |
| поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чем |
| ља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек ље |
| читања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме |
| надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа вр |
| над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сун |
| "subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута п |
| старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам |
| р у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек |
| ад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што |
| арају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бија |
| ди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је |
| кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} |
| ља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па |
| </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а |
| у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па наст |
| не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у |
| форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p |
| Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да |
| ..{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли та |
| с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сув |
| није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} |
| руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали |
| ешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу |
| , - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сјед |
| лану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећа |
| испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца ј |
| есмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> |
| и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених с |
| ду градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене застава |
| ујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче с |
| t="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши. |
| >— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини |
| <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> |
| бро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати. |
| даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, д |
| макнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ж |
| тола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат |
| дну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши с |
| двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— |
| едине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, |
| ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} |
| асејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— |
| на и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а |
| е леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, |
| оше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не |
| да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони |
| м носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није |
| Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пу |
| ца, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S |
| а се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели |
| један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве |
| ругих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла |
| љана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас |
| p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.< |
| м, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</ |
| вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цу |
| де му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника |
| се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S |
| и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него ш |
| .{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост налож |
| о је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себ |
| јој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он п |
| заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се |
| p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје др |
| је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има н |
| е с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена |
| се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима |
| ом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и пов |
| ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Ил |
| p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док |
| е господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у с |
| ар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S |
| триц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио т |
| њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпоч |
| <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме кр |
| .{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне |
| враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска |
| надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уште |
| анина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са |
| аду и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљи |
| с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских |
| хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Ра |
| лио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не о |
| сједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити |
| бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовањ |
| села шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком с |
| са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго |
| аду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, и |
| з гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њи |
| </p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да |
| >— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре |
| ти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSectio |
| жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоћ |
| ом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани т |
| помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би.. |
| огу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мрт |
| често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} |
| ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, тре |
| го, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ов |
| синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{ |
| не одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако оста |
| благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се п |
| >Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина |
| онајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан об |
| д.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном гла |
| леда својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не дават |
| гне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он та |
| шту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда и |
| д мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, х |
| стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, |
| околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb |
| угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и |
| {S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, појед |
| родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, превр |
| ш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и |
| <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе |
| јежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Же |
| е под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти |
| дје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувез |
| де се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену |
| бру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на и |
| г јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни риј |
| е остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа |
| ао никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> < |
| ју и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се да |
| из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз |
| <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједо |
| на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког |
| ред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пуст |
| њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ в |
| Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба уг |
| гдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га |
| оју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - |
| p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у |
| али, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Вра |
| а, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда п |
| и, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и т |
| лиже приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ев |
| трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, |
| алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице д |
| погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из |
| ао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији т |
| која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикал |
| га рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта ј |
| ај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> < |
| чуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи |
| кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p |
| ади локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и чо |
| тријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на свак |
| им, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" |
| азда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; н |
| азаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест го |
| оље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једн |
| на к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да ид |
| узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стоти |
| о глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухв |
| вјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код |
| м.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> |
| тац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} |
| Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори |
| са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: < |
| то је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда |
| и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S |
| <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздрављ |
| а пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око па |
| ади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острм |
| је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове |
| због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одс |
| лико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али уза |
| сти по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и |
| о да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па с |
| едена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда |
| p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом д |
| Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — заклик |
| не му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да с |
| ено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није |
| у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— П |
| орбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгр |
| крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, за |
| отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред |
| а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јо |
| вој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и |
| . и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је |
| и дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да о |
| круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у |
| итнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче |
| рдан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшениц |
| све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му да |
| га зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада нај |
| лазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима |
| одару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути б |
| кве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и |
| не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој ла |
| ти јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати глав |
| здрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли |
| ана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. |
| ана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјеш |
| и мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и она |
| акине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и се |
| са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себ |
| е и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и ка |
| часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана |
| >ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p |
| це земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </ |
| ући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} |
| мишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио |
| ако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, заб |
| ресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи |
| сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на |
| куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, |
| p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, в |
| , а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да реч |
| ичекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли.. |
| воје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с |
| р, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фр |
| олега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога ад |
| ика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат |
| } Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом |
| Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, ве |
| вши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вунен |
| нцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу |
| зузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} |
| прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S |
| <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља у |
| S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је п |
| /p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Ма |
| Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њо |
| је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. < |
| и торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Вра |
| а поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p> |
| е убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! . |
| <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним |
| ли нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен |
| ожји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проп |
| док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста |
| и, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чо |
| већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже |
| с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ |
| доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку |
| и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на с |
| да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треб |
| могне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их не |
| , да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста.. |
| би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би |
| еда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељ |
| и људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, |
| и по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи заве |
| задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, раз |
| по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на |
| штени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је |
| благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> |
| а, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</ |
| опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита гол |
| {S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четр |
| да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ ј |
| сли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад |
| више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, |
| гара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина |
| И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покрива |
| ђох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> |
| може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, г |
| а јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће |
| оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Ш |
| ке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бит |
| ..</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо |
| нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје ка |
| </p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјес |
| дне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој к |
| неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До годи |
| — Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакн |
| у носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с |
| пиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устр |
| да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и |
| ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милује |
| <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден. |
| <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, |
| > <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи |
| > <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила |
| престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп н |
| њдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, н |
| <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:< |
| ажи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у н |
| ер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, |
| ..</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, |
| ивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио |
| ијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати |
| е боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да |
| ме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— |
| коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по |
| пише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њим |
| . </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: та |
| азговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поз |
| /p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p |
| лима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успи |
| поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — |
| а их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мо |
| ише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као |
| тар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос гос |
| ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде је |
| у понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... < |
| раћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као |
| врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А |
| арочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, |
| оп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на |
| есео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Ал |
| а су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p> |
| биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" / |
| } Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и чов |
| као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се. |
| } Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог да |
| па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће цркв |
| а <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> < |
| /p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако |
| гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S |
| што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама. |
| А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и |
| е моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> |
| сно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га |
| жи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне ка |
| авши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу |
| а.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, |
| уд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њи |
| јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, |
| би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и |
| ти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, |
| отражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, с |
| Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под каба |
| махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповје |
| не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана ље |
| ибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била. |
| му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољ |
| a civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој приро |
| ковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у о |
| ом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не од |
| рце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је доша |
| то, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њ |
| е лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, |
| а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — за |
| о из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно |
| код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, |
| у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најст |
| то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илиј |
| постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод с |
| сом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, ча |
| а познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n |
| то на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде. |
| укнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је |
| димо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима зве |
| <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</ |
| рином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад м |
| лише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ру |
| ш од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{ |
| која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав |
| ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у п |
| фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак |
| ети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио |
| благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају ка |
| до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, |
| подареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Г |
| - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа |
| ар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташ |
| ; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им д |
| билатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Ка |
| вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши д |
| <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да и |
| . и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| кама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом |
| ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор |
| јмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати |
| пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> |
| да купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде ра |
| млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На |
| {S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb |
| и.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згод |
| нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је пу |
| ли га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме у |
| е.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би |
| Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа |
| , некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се |
| а и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узор |
| очекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочека |
| S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Во |
| ме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелн |
| > <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријемени |
| >Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагн |
| два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру |
| ћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> |
| ата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им о |
| по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве |
| уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогла |
| > <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему осл |
| варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад биј |
| опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне |
| коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тач |
| ње у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и В |
| } Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господар |
| е земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} |
| , док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... |
| к.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је |
| ом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије |
| од зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>К |
| ито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се по |
| Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога |
| ком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} |
| а изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад |
| — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој |
| нама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим |
| препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} |
| ина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пл |
| обра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба на |
| удо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се |
| сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду |
| ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — |
| ако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће |
| ; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази |
| гне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стоп |
| ад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не с |
| опастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим при |
| мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља г |
| ошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> суш |
| еме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Ал |
| , бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p |
| ота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Доша |
| еник има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и коле |
| заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насм |
| а сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочи |
| исли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, ка |
| цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је по |
| кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази от |
| S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, п |
| воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи |
| новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у |
| зговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини н |
| еда се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, |
| иних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Н |
| м старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да ј |
| ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савје |
| аконом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће |
| умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони |
| ној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана од |
| Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и н |
| етрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p> |
| p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је |
| к сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша |
| - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> |
| ди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога |
| а! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наје |
| на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је |
| га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај |
| ло гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад ст |
| е око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар м |
| ли издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе |
| еди по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, |
| док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, б |
| азумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија |
| х дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осје |
| е сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момк |
| } Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — ј |
| сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у оч |
| мо испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по |
| свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи |
| свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{ |
| Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испир |
| : најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио |
| е мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из ку |
| рвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: м |
| еисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави |
| е ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану киш |
| ила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко о |
| ћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к |
| ..{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога ч |
| ају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> |
| ме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире с |
| p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено |
| а тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле с |
| неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она |
| агнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, |
| у, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> |
| /p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске |
| ени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих |
| pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако |
| е сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари |
| n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цр |
| Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никак |
| за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута |
| шао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пру |
| овјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјет |
| вора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој |
| премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Ве |
| обу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметн |
| ном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се |
| тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не бр |
| и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једв |
| а момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у тргов |
| и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, |
| јерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладив |
| јештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одг |
| новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p |
| дајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповјед |
| у, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, о |
| проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затру |
| ле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу |
| <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни сврат |
| пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клер |
| иљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради |
| ако је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак |
| one unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да |
| очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан |
| ке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно ос |
| ћ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чис |
| рага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добр |
| о; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправда |
| тврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> је |
| а и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам |
| ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни |
| требе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад |
| ило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она |
| се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и ула |
| ришту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господаре |
| му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живо |
| ко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети не |
| што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, |
| ..</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за до |
| и на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} |
| завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Н |
| ека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијећ |
| озива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе |
| едох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, доди |
| ..{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добр |
| уже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Г |
| ем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слатког |
| код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за |
| среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у пла |
| ошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра рас |
| годније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трг |
| /p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше |
| може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога ду |
| планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А с |
| Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у раз |
| е мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} |
| се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} |
| од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу |
| е се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, стави |
| е посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем з |
| ће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му бољ |
| ућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али ко |
| — Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храс |
| и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо |
| д поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из ко |
| ка буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p |
| ше потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скуп |
| потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да тр |
| по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свије |
| ио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја |
| од паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки прос |
| и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их с |
| ве слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част |
| ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још н |
| ему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и г |
| сред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару |
| сте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијел |
| ате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, б |
| ршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, |
| али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропад |
| јена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у про |
| се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, |
| гајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новч |
| учи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честица |
| зом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, |
| ва доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и з |
| акше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И д |
| ераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши |
| ријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — |
| даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад са |
| јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — ве |
| вом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSe |
| е похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пре |
| ти главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај |
| уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разгова |
| ти трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше т |
| м ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ по |
| свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим н |
| а, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врх |
| о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најп |
| исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и ос |
| ашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...< |
| ђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини |
| ...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи |
| но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. < |
| е теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, ж |
| мо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али |
| вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите мало |
| пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други |
| мерику...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дје |
| ио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, ш |
| ти ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — н |
| јеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјец |
| рале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше н |
| } Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином оба |
| S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјети |
| тану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> |
| раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гриз |
| дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за ш |
| и и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки све |
| ају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се |
| друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога |
| ама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone uni |
| ?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио да |
| ко да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за |
| > <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по |
| од отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкч |
| танко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу |
| да тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за |
| ицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу к |
| био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Ст |
| <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкуј |
| име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сју |
| следњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—В |
| но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, д |
| ам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавиш |
| дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љути |
| >Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима |
| <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усје |
| прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи ос |
| навши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да плати |
| Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разли |
| насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и рад |
| слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће т |
| ам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће |
| и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије о |
| од греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећ |
| ...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми |
| би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада ос |
| на да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата |
| тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с ц |
| за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, |
| ијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати |
| "26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући |
| p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе |
| ио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувиш |
| кну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Бог |
| опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и |
| дивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета |
| !</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штет |
| био се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије |
| пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пре |
| азе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуд |
| изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши |
| адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> |
| е:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — |
| Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду |
| Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако |
| нијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, по |
| Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; п |
| па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац |
| з хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцња |
| ивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> |
| тли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Ра |
| те косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, |
| subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе |
| тро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p |
| и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар с |
| <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му |
| и сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у једа |
| Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{ |
| оста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уста |
| регарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на |
| оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано ч |
| на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пиј |
| то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас сниј |
| а, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! |
| у на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам |
| те Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остад |
| , да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из кал |
| адо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмо |
| е му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, |
| .{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да |
| о?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што |
| аву у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хо |
| аучио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господа |
| топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаниц |
| ривија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врат |
| ши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи |
| ивине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром р |
| у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као дос |
| и поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, |
| /p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по |
| Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: |
| колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће |
| ове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— |
| а је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из плани |
| вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="1 |
| вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друг |
| са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p |
| пита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Уч |
| аве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а |
| , болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} |
| и бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде ча |
| ијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад |
| , Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгр |
| ви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у о |
| већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека |
| коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сеља |
| S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> |
| е палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд |
| и новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана по |
| долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бо |
| ћ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је з |
| и мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, ш |
| ћа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а ка |
| 59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се га |
| одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гле |
| облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Р |
| кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радил |
| и.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијет |
| га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу |
| има.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планин |
| поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ |
| уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, н |
| говори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља |
| ре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и |
| е.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж |
| авимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по зако |
| кву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p |
| и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашик |
| Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изг |
| <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме |
| овац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури |
| господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио |
| , и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта ј |
| ва да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве |
| чад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> |
| Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га сал |
| и из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе |
| апише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, |
| , под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне |
| ијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смилов |
| негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а |
| венским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после |
| х страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, вели |
| ара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се.. |
| Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, |
| ути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа д |
| а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетн |
| стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, |
| уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насм |
| а и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застид |
| ину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као |
| Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарског |
| дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је о |
| о други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, ње |
| зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекин |
| знојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога |
| вјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И т |
| Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија вла |
| ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа с |
| воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма зан |
| ељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи н |
| да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што |
| часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дј |
| пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца |
| ти се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n= |
| сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мј |
| ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући с |
| сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крај |
| е оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже |
| емља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Б |
| т и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.< |
| но вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, |
| а...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјет |
| скоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинск |
| p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику не |
| јна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару по |
| , оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, |
| ед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава |
| а огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;. |
| - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на |
| p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилиј |
| е године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, |
| ку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син |
| е непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто |
| јвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</ |
| испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп |
| ућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег се |
| , и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада д |
| чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само што |
| н ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио план |
| изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели м |
| ије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p |
| авају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слик |
| јенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се |
| ове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с |
| же тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с |
| једио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју р |
| ицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују |
| укает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} |
| о га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> |
| {S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане |
| ом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне |
| међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, д |
| уди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је о |
| вору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вел |
| ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник у |
| уту сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у ко |
| а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица по |
| коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никог |
| да опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада |
| ашо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се |
| они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што |
| али се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочек |
| <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад |
| у; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на м |
| > <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варо |
| ц гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум нос |
| већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћ |
| атре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— |
| арскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промиј |
| о.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим |
| си о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене |
| /p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p> |
| нину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа |
| е руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лу |
| рају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их ј |
| ских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговара |
| х четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошкови |
| p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије пр |
| ше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n= |
| вештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, не |
| ма жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некакво |
| је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обич |
| еној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији |
| ети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара се |
| а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газ |
| г с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сеља |
| ан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, пл |
| ...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вра |
| , пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} |
| осподар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, |
| преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, |
| и: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли |
| ека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што |
| е.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; за |
| ру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSec |
| а да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, к |
| к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа св |
| вријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јес |
| p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју сн |
| може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази |
| сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући н |
| ше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајал |
| ло овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што н |
| и да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не бра |
| , сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо |
| вадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> |
| ива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ ра |
| ба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под з |
| ке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, д |
| де за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, |
| парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога тр |
| чио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ра |
| , а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ак |
| помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{ |
| ш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p |
| у продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико |
| било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени љ |
| ишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али |
| утних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ м |
| Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће |
| престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње |
| али свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им з |
| вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, |
| м пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну |
| не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га |
| знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око ко |
| и што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио с |
| а згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога сви |
| у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не бран |
| стајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, |
| вртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе |
| љајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, ве |
| та његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се ни |
| зно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручан |
| е. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — про |
| ије могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одма |
| сам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узигра |
| ола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман посла |
| и, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су |
| роши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно биј |
| мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и |
| вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ |
| зама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt |
| и, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави |
| о бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и да |
| смија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти би |
| ају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, |
| — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио |
| ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста |
| сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми |
| јекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дот |
| лу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да кр |
| ше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свир |
| ца...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и стра |
| ћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p |
| ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја |
| аморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јун |
| дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако |
| е камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марк |
| знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин |
| бра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накре |
| а и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у |
| ароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви ст |
| ругих ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе тра |
| } - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући |
| врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране |
| ин му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему сл |
| чин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду |
| бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> |
| хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} П |
| тајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не |
| одивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао |
| траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и зној |
| што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>О |
| рошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платиће |
| ци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигур |
| n" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и дог |
| шти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испит |
| зе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме |
| .</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговар |
| равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би |
| о посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри |
| и завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, пр |
| ута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је |
| и својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учи |
| и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затраж |
| цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме. |
| дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе ко |
| обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и |
| ио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} |
| животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не во |
| гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде |
| бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p> |
| а са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата |
| дару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као |
| ћи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, |
| ну, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, д |
| иде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p> |
| Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само т |
| , одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори |
| сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{ |
| а руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у |
| о четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — |
| то самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомо |
| их неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она ј |
| ћом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена |
| /p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— К |
| p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> |
| ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и но |
| ћ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима вра |
| мареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право |
| , ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!< |
| лан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје ј |
| у пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су с |
| .</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а |
| х — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потрк |
| путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и на |
| не домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, |
| налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њи |
| одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вран |
| — Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човј |
| едајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га зат |
| гао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са |
| лед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда |
| <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и пр |
| тра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од зак |
| Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима |
| дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши |
| ани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у г |
| е камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића |
| е је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку во |
| на бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине |
| ој пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!< |
| еве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мје |
| се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом зао |
| о би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — би |
| је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа п |
| око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, с |
| јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем оба |
| ном огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, |
| вета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, |
| га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. |
| Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— |
| ко је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у |
| ети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посаград |
| љанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Пет |
| е новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али |
| тотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се п |
| о ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди |
| ти.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и |
| уна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— |
| у парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполо |
| но са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једн |
| њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надс |
| сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, про |
| баницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше |
| езиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са |
| једе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без З |
| а планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потр |
| к, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али х |
| .</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и гре |
| , и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гр |
| нијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гон |
| е играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи с |
| љети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И н |
| е ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у |
| ла га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају |
| ао бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија |
| /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата н |
| понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не кло |
| кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, о |
| аша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћа |
| она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођ |
| твори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамн |
| животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима вис |
| <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјер |
| и, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вел |
| о, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p> |
| <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— |
| литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да поз |
| да.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погл |
| Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати. |
| И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p |
| треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој ку |
| д ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са |
| х само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друшт |
| чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да к |
| апуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе |
| а, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вел |
| отражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p |
| испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, |
| реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у |
| Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што т |
| очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а |
| и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и пла |
| и га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.< |
| аде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових |
| навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке посло |
| ода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, |
| ирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо |
| м заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} На |
| еђе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, |
| ки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачуна |
| обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, ди |
| м кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испр |
| а жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник |
| p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговор |
| не Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Рад |
| н код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застид |
| мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников |
| га и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од |
| Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа |
| тио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио! |
| а разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка |
| а ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло дру |
| ши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће и |
| одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и |
| неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Нико |
| то и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач |
| вицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — го |
| неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о |
| угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећај |
| свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са |
| е на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном пост |
| ама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу. |
| S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главно |
| ескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа |
| до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не про |
| ана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио |
| <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Ла |
| у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га ота |
| морићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се вер |
| и га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да |
| , али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њ |
| у очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се п |
| и што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изн |
| ги мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скр |
| ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је |
| ш оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> |
| > <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и к |
| е земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша г |
| аступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво |
| зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понек |
| ели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} |
| га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, з |
| иш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца... |
| ији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се з |
| и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра |
| ћи нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом чести |
| а сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, п |
| биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опра |
| ама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може ни |
| прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али п |
| в мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - оп |
| тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом |
| се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, ка |
| ци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи |
| ва се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— |
| не, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га |
| искуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој |
| задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, |
| ек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S |
| измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд |
| ју лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, |
| у ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка зе |
| е ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан |
| ера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану н |
| „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије о |
| неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих |
| , и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до |
| пника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и |
| некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се го |
| ан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући п |
| ледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — |
| </p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> |
| лажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојк |
| ше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху нек |
| овор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади |
| и?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, |
| сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је |
| До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, |
| т си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће |
| неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p> |
| срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издрави |
| ојима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n=" |
| у, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јо |
| поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на |
| ан глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> |
| Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се наро |
| та, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, |
| ра.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не |
| авлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јо |
| се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим |
| сти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац |
| оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радозна |
| анин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши |
| <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па из |
| одина, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегн |
| навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пош |
| ма.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узас |
| ајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх |
| људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људ |
| роз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — уп |
| се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка оно |
| .</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ст |
| сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко и |
| видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што им |
| љајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p |
| штвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фр |
| нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо |
| писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, п |
| мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, |
| “ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима |
| " /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равн |
| вцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће |
| ише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још ок |
| звади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, |
| , нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди? |
| пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — |
| као бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оц |
| ам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: |
| рави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су |
| о у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се |
| а, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедеви |
| а собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за |
| /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужи |
| ати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се |
| атоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражј |
| јег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом н |
| е му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гад |
| а одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и |
| простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера |
| чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и г |
| и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп м |
| идиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак от |
| ваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдј |
| p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, н |
| и, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве |
| за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изнев |
| - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али |
| дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплел |
| гра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбр |
| тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га |
| јешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва |
| ијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у њего |
| — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— |
| се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред |
| ијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, ос |
| угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, |
| о у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оч |
| ава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се кос |
| грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу |
| тима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под нату |
| о сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се |
| и положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, |
| ином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало у |
| се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра |
| на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га |
| ко!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа |
| није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене р |
| вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— М |
| кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p |
| ригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозри |
| ј:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ |
| ињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама. |
| <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабан |
| — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Ил |
| за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цу |
| ; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у т |
| паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствар |
| заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од н |
| - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш |
| ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово |
| ао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар |
| лаву изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусн |
| о повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколик |
| ве га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и зад |
| је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену |
| читији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше срет |
| им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од в |
| е опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа н |
| до! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дије |
| лите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, |
| умпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, п |
| е би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благ |
| думиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст |
| ијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службени |
| но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из |
| новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И ко |
| ="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му |
| палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу л |
| а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле в |
| шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском |
| ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док |
| орану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрва |
| један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> |
| уци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и |
| Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и та |
| - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен |
| ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допир |
| њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову |
| ...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици го |
| малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опр |
| ?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде |
| ара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто шт |
| твори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио |
| пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успав |
| изу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини |
| АД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p |
| Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и убли |
| ЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ |
| е и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одл |
| ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће ост |
| и му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтј |
| Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доб |
| газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, |
| Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јам |
| у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје |
| данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говор |
| и се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а |
| ни прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не мо |
| њи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји |
| урске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одј |
| гледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа д |
| <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да |
| p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пу |
| упа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што |
| </p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одб |
| рукчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли по |
| ом несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су |
| к сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? |
| рух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, |
| иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цви |
| миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. |
| зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам сра |
| ако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и пр |
| тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва |
| у, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гле |
| рити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми |
| до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S} |
| ита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> |
| меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је. |
| банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази пр |
| вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини |
| .{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под г |
| на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} В |
| ачелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не у |
| нувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и ве |
| ране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n=" |
| Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски п |
| </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена |
| отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на ули |
| да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што ј |
| Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божи |
| мисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се р |
| алијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, |
| а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране ј |
| </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, зн |
| авши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи |
| аја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са |
| не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> |
| на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — По |
| е своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о на |
| уци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко варо |
| Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш |
| да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напа |
| еколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу |
| како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој по |
| а се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре св |
| .</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој |
| је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијен |
| махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође м |
| аде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца |
| p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и |
| </p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне |
| ећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијут |
| е требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натов |
| ућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу |
| уча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласн |
| учи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окрије |
| свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у шт |
| слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром |
| Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки ре |
| о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Рад |
| ма, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну п |
| досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баб |
| страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— К |
| пери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак |
| Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, уз |
| и јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се |
| ам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вел |
| е што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје |
| аучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што тре |
| ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то |
| ..</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град |
| ога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, |
| сврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио |
| за је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Р |
| се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне |
| мот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да |
| јнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало годин |
| еже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S |
| викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— |
| ански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њем |
| да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p> |
| кидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово пра |
| у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p |
| таман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једног |
| а на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човје |
| то га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује |
| трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у с |
| ликим ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкав |
| заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, зап |
| — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у |
| међу ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у |
| бавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића кило |
| подске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђ |
| у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем |
| } Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће |
| >Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, з |
| да дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи о |
| ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зов |
| е — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене И |
| шца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова |
| ски благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели к |
| да не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ |
| убима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет |
| </p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под голе |
| адстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, о |
| би и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој |
| говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, н |
| ади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше |
| расније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замиј |
| а те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажев |
| Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све о |
| о то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Шт |
| дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би |
| Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, |
| ада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</ |
| плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па к |
| еверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјет |
| дговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија о |
| же се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је |
| пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји нова |
| претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести |
| — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} О |
| збијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољуј |
| се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке сн |
| е наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угоји |
| ; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негд |
| с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кро |
| и бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме. |
| газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ћ |
| а себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али е |
| натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар |
| штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за со |
| ено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнут |
| у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се |
| — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> |
| ; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме д |
| шо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и |
| о, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! |
| ји и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју |
| ј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу ст |
| гову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није ј |
| ари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на н |
| и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би |
| олемих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се |
| грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је н |
| гда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабан |
| нић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке пр |
| мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{ |
| огао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, |
| p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански мом |
| ко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама |
| поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одвр |
| ли већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је |
| " /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе с |
| неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ |
| ијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру: |
| а и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти с |
| ли промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb |
| едавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са т |
| ста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом |
| Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го но |
| етко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисл |
| итељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје |
| га су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили? |
| већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели |
| што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} |
| жући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку |
| ше са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, |
| и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талиј |
| је.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita catt |
| д се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и п |
| /p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево |
| да како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.< |
| отиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом |
| {S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештв |
| њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно |
| не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазар |
| зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други и |
| нутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђерда |
| јала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то |
| али на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у об |
| јих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S |
| сећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у |
| учке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и |
| ти су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и јед |
| ме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; и |
| и начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спас |
| се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дје |
| .</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био ј |
| шао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намје |
| икако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скр |
| разна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са со |
| д му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана |
| и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, тв |
| торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S |
| са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком. |
| вијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер о |
| а цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, |
| — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — |
| уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрав |
| ан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чини |
| одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> |
| ћ бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрај |
| неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и ба |
| оћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, с |
| уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да од |
| гледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлака |
| па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} А |
| чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не тр |
| ред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} |
| очекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и |
| {S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радив |
| продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и |
| јаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Ал |
| овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада |
| .</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура. |
| а? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш г |
| торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан |
| за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то |
| емишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и |
| поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради |
| ати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стре |
| ру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а |
| е за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— |
| рбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по ње |
| ад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у |
| ава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи |
| душивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји |
| дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су стар |
| дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му |
| тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече |
| нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Р |
| гда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи |
| је положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{ |
| у! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат с |
| ећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад |
| дговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљ |
| који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукур |
| дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у |
| .{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и зна |
| /p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Р |
| ена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој с |
| Section" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, |
| д дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да с |
| пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, в |
| и Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој ку |
| о неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избив |
| и кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{ |
| "> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме |
| примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега по |
| цу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Ра |
| кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му де |
| <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока |
| </p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи |
| к јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже |
| <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртва |
| еђиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледа |
| ба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативш |
| , а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих |
| ину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља п |
| слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре |
| че ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкрину |
| за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи |
| ача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ков |
| , оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S |
| пије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добр |
| е, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађ |
| између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскињ |
| бораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући п |
| {S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „ |
| Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полак |
| и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, а |
| покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јер |
| онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, |
| руге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога р |
| проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над |
| бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас |
| есет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вел |
| вори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и де |
| задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лавр |
| е прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаж |
| парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче |
| е са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обрад |
| а, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S |
| теше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана |
| етрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоу |
| ју, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, п |
| Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из ус |
| и то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољав |
| о?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше |
| одне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јаран |
| јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу |
| и, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и глед |
| ши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S |
| о је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио |
| а се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опоч |
| ="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доб |
| нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али |
| попријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере п |
| сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се |
| вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господа |
| есједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку... |
| азда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја |
| ..</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, |
| ?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над |
| е ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледај |
| S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се прот |
| свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плав |
| стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и д |
| же приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, |
| ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десе |
| човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек |
| ану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке ниј |
| ава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civi |
| > <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглода |
| твори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице до |
| ави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:< |
| жи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Мар |
| утке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га п |
| напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као |
| глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> < |
| /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу р |
| ече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто |
| му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућк |
| и новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p |
| >— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије |
| абију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Ви |
| ку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама пог |
| а. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одг |
| ро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" |
| мо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> |
| дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, |
| , по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се |
| оји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— В |
| с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских пос |
| и поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је ост |
| конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајућ |
| иљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се |
| и се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пр |
| грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући |
| ши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p> |
| есма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млад |
| овце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита понос |
| аране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш л |
| ијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно д |
| рим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} По |
| та, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се с |
| мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што |
| надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— |
| ти!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, |
| те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p |
| од мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А |
| з гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што нај |
| >— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у суз |
| и, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га |
| та, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, |
| стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> < |
| раво у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у |
| рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јо |
| ошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао са |
| стано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине |
| е тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> |
| укву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају |
| као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар је |
| пис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да плат |
| азда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опа |
| ..{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио |
| руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући |
| Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није |
| а! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену др |
| је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — п |
| нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а види |
| ..</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... |
| у...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — при |
| ом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њ |
| и за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А |
| а руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао |
| има, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у ду |
| да се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потв |
| није мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, |
| <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може ш |
| на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један г |
| анак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјеш |
| ропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упа |
| крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик дом |
| ло.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стоје |
| стојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, д |
| ће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој |
| олитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што с |
| вој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као |
| ву долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком и |
| се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме |
| pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша |
| арен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је |
| /p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> |
| Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера. |
| Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто |
| те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те |
| /p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вра |
| о никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и |
| ша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који |
| им моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досу |
| враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> |
| агледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож и |
| а, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пре |
| ажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — |
| <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу |
| а, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, |
| <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то дру |
| ве мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о оно |
| , очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, |
| номе свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка ис |
| што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, |
| Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, ко |
| Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Па |
| — Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, са |
| е преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдје |
| ним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</ |
| p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S |
| p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, |
| али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврн |
| увши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, |
| ћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} По |
| тпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на |
| е ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке |
| — Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата |
| гу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; |
| а снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и р |
| Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: |
| не ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? |
| авши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија с |
| о пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} |
| <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! |
| би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каља |
| новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан |
| онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> < |
| <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спа |
| и дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гл |
| Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га |
| узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада с |
| док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.< |
| та мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, |
| пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић |
| умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра |
| стрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празн |
| роши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио |
| де.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућ |
| вод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романт |
| атварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жу |
| а није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли |
| лоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, |
| ши хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци |
| бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вра |
| шко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу |
| жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ћ |
| а времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи |
| ветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турс |
| е поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а на |
| ту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци пот |
| њем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осје |
| а роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, |
| е је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко за |
| ицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гд |
| ше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади |
| стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар |
| уштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски м |
| товима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за је |
| {S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима о |
| ога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши дон |
| о му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па |
| ратом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, а |
| цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто об |
| а, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши |
| Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрај |
| , почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман к |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не п |
| ну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од |
| накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погле |
| — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, |
| . </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пу |
| биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не б |
| а да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужн |
| ушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је |
| ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их. |
| лаве, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздр |
| Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару |
| би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле |
| би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уокол |
| обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} |
| ати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њед |
| чунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава |
| али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао |
| ис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— |
| 3" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је ос |
| !{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руц |
| жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: |
| а господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору |
| n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се пов |
| или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито |
| би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бист |
| ор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, |
| кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, к |
| {S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање зак |
| љено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу |
| аје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и |
| сјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и |
| у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!... |
| и су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на та |
| о и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p |
| p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да |
| е, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави |
| и код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то по |
| опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвије |
| е му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> |
| ји је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а |
| зети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути с |
| ћке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, |
| лија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу.. |
| естру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вел |
| у је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се ста |
| дравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цр |
| > <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у |
| о хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати |
| <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјек |
| попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи о |
| ок узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади из |
| на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе н |
| другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не нал |
| ма говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а |
| њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли к |
| какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буд |
| сет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар г |
| зглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год г |
| p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навад |
| оја мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе п |
| аде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је с |
| /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...< |
| ка...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец и |
| рђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била |
| Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о том |
| лаву! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - ода |
| а пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Гос |
| ам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p |
| љењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој зем |
| ена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, |
| ју било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{ |
| агајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже с |
| .{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; вид |
| им начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста |
| Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, |
| његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када ми |
| пим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајућ |
| суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, |
| естаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико да |
| ли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вр |
| га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш |
| p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајн |
| р вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ |
| квом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господа |
| пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{ |
| S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вар |
| тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики ш |
| е:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> |
| } Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад м |
| Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али |
| једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} И |
| - Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све |
| ријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријем |
| погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издрави |
| учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи |
| и - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Ра |
| не жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјаха |
| еће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их изм |
| х, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се б |
| — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да |
| . </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна |
| а, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се н |
| ne unit="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут в |
| /p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним п |
| дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ |
| ијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по полови |
| и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје с |
| ..</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкан |
| је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога |
| ко знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зат |
| <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Там |
| .</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бо |
| Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце к |
| брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити ј |
| го обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њеда |
| то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на па |
| ва... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да |
| се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели И |
| о за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шарен |
| <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цв |
| ане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би |
| 0" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на |
| > <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала |
| ва, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу |
| аво.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе ди |
| је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућн |
| оврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је |
| ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p |
| </p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени |
| <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?< |
| > <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било. |
| Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суд |
| з твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сј |
| иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар з |
| ла Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; |
| онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару |
| ина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам |
| риспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и |
| p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе |
| /p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога ју |
| ацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета з |
| ?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето ос |
| капа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, при |
| срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако |
| е у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра |
| шећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље |
| Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руков |
| >Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко. |
| х двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Ве |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талиј |
| само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје |
| иђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке сво |
| /p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:< |
| ово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи |
| , по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, гос |
| нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих ства |
| никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. < |
| о је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби |
| , са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на у |
| а момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дије |
| него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се |
| у — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, повр |
| ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао |
| о би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар по |
| о у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојног |
| и?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чује |
| пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — |
| егло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје |
| ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлу |
| .. али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је |
| јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војка |
| оји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри |
| ад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Ил |
| <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде траж |
| p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му м |
| И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илији |
| и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>К |
| чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави нав |
| {S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за бла |
| ..{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година прија |
| ће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану |
| екати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколик |
| свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, |
| .</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док за |
| о женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Г |
| <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под пла |
| Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је о |
| ареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то |
| испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на П |
| огла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене напо |
| ра по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав с |
| е рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га отку |
| head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га о |
| о времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града |
| тник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и |
| lestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него |
| а од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан ту |
| Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p |
| н једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике |
| Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му |
| <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нуд |
| своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њи |
| и све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се |
| се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му донос |
| му идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дије |
| господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пу |
| и сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће |
| ажбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају |
| шљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p> |
| /p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до гр |
| p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> |
| ћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни н |
| о! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парба |
| а њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не мо |
| неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док |
| м од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше |
| од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — ве |
| } И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати |
| излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски ж |
| то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели |
| сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цв |
| једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру? |
| р.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу по |
| ршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накр |
| зора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Р |
| добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> |
| ри раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не ра |
| але и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели |
| гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица гл |
| о до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Бо |
| Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb |
| ровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с |
| своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што р |
| олибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, пр |
| ка и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испи |
| <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прег |
| крвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шап |
| рани, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесни |
| — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Ра |
| упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије н |
| е. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложит |
| руштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> |
| оду!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа св |
| екиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</ |
| ке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се |
| околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом. |
| нуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпушт |
| је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба |
| е сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што |
| емена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче |
| е увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио |
| ки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, |
| натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме нас |
| а није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone |
| > <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо |
| руго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сес |
| ма!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа |
| еднако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се |
| и синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокол |
| авно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански |
| ва их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих т |
| мен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Треба |
| завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори га |
| Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSe |
| ок не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући |
| то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокати |
| или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне |
| опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани буда |
| /p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} |
| ћку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p |
| путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих од |
| ом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p |
| ри, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из |
| новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! |
| слушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске б |
| : поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдј |
| му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па |
| у Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и з |
| е до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су дв |
| изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исп |
| одмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужни |
| p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по дру |
| а пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> |
| ише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак |
| љени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких у |
| стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била с |
| оју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред со |
| p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждри |
| ди.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књ |
| ој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уоз |
| <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити вел |
| оде у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких |
| ача с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ства |
| , вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} |
| ожицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Вра |
| Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најм |
| иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље |
| Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, |
| му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти тор |
| еколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога! |
| намо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p> |
| то ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Д |
| м му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако |
| а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— |
| као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p> |
| ара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи |
| — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, пр |
| вуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те п |
| ди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, ул |
| по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Пр |
| о новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт |
| није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што |
| ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и покло |
| би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: |
| ако је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе пос |
| слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: ср |
| вором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју |
| е, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар |
| по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено уст |
| начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега го |
| дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не |
| нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, |
| та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа г |
| лести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи |
| ики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— |
| Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и |
| , купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Ра |
| ати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу. |
| зда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из |
| по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, ни |
| тар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири бра |
| } Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</ |
| сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: н |
| ош данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, м |
| трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат по |
| ља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част |
| м добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за тро |
| вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, |
| да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, заг |
| ћи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на мој |
| рига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се |
| а.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — |
| Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти пр |
| По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгл |
| едништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших нај |
| </p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прља |
| а ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред св |
| је на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки |
| рошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто кр |
| уди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети |
| пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућ |
| ...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га |
| асте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем |
| нтије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад |
| својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, см |
| ај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера |
| н домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист ти |
| познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га позд |
| S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у |
| азда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином х |
| емо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се ми |
| те, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму |
| рчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним |
| рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не |
| ! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра |
| Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из план |
| је ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је. |
| свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, |
| је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</ |
| противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како з |
| јеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијел |
| атар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га |
| ку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу |
| , кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан ка |
| опа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин |
| кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> < |
| м га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да |
| lestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог |
| попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јо |
| пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је д |
| жи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства.. |
| та упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу |
| ћ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изи |
| ке и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - по |
| рђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у |
| опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду фо |
| тупицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дош |
| да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а пос |
| ла, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Жд |
| аде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господ |
| , јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, пр |
| ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљај |
| е красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фр |
| ија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, из |
| назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али |
| помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="su |
| , такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита: |
| ; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и од |
| а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мис |
| н туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарај |
| нан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— |
| готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше |
| и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога наро |
| их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Ц |
| оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да |
| на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар св |
| Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен и |
| крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу |
| се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и п |
| >— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је к |
| дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му |
| кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки во |
| лемена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домо |
| мисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврну |
| гњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљен |
| а купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Ва |
| {S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је с |
| чи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у |
| ша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: |
| раве.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака с |
| пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection |
| а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; |
| вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали |
| ћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, г |
| новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојно |
| осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату па |
| ошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично ду |
| ти Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам кр |
| ик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега |
| ој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио с |
| Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Бог |
| n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Ив |
| ти трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љут |
| од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као свак |
| шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, к |
| поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њо |
| штеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </ |
| уго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је |
| вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у рије |
| жеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милу |
| погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује с |
| ити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је |
| долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука ди |
| > <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, |
| /p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометал |
| ма, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако в |
| ријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, |
| а радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, |
| Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава тр |
| ало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У варош |
| , стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И же |
| Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје |
| Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује ш |
| ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Ра |
| одмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуш |
| , а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређ |
| у и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво |
| ст и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гон |
| соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаш |
| е и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједни |
| езу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој |
| к, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње |
| јаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Р |
| и дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њ |
| ћеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис |
| „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто |
| је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто ут |
| дњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S |
| ном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у ти |
| грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна п |
| и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знакови |
| ње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове вели |
| <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божиц |
| Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нем |
| ман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, у |
| е косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цу |
| т својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунар |
| ...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комш |
| — Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први |
| <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, ни |
| узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све |
| вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читав |
| вака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је уш |
| шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устран |
| т заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и |
| вени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе |
| вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Р |
| и, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади стари |
| сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога |
| мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји |
| главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ пре |
| ре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се |
| ао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на мек |
| гога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го |
| почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до ко |
| , избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — кли |
| сом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вј |
| кова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода д |
| цом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину |
| што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вел |
| вори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, |
| /p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти |
| ала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши |
| ијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура |
| ?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо |
| вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали. |
| и - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану зем |
| по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{ |
| и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан |
| у тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше ш |
| и се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, го |
| и на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напре |
| з захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљени |
| то је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, |
| д купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талије |
| ријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао |
| сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, |
| све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага г |
| божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је |
| нешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапце |
| у кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја |
| лија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за |
| м стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} В |
| p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, |
| } Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад |
| ијетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му ниј |
| е Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у сел |
| ви, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до г |
| нуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{ |
| прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурн |
| њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p |
| чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али |
| оше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели И |
| ућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода |
| p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно |
| а неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаш |
| аћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриот |
| о село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натук |
| један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе |
| се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној |
| ад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што |
| у на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђ |
| ле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удови |
| у, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.< |
| Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом |
| ворите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани! |
| </p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућ |
| екавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - од |
| љубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан |
| >И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у ше |
| ј у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заиг |
| је нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се з |
| крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, |
| ишта не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевш |
| је имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видје |
| >— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разу |
| рављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп н |
| пљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, го |
| овори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али |
| не бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му |
| , гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка |
| преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да |
| боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb |
| .{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум |
| не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га н |
| м осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и од |
| е већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вин |
| а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој |
| еднако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потр |
| а ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи |
| ма ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p |
| њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршиј |
| ој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо! |
| Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис пече |
| о вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прије него с |
| д кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине тур |
| уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> |
| " /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина |
| ринти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду |
| му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, лив |
| опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек |
| је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље |
| егдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се. |
| су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке |
| једе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био ј |
| попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да |
| ше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И прес |
| ужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, у |
| ма иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чи |
| /p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор |
| ју у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јов |
| ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> < |
| > <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с дру |
| да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> < |
| у, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростит |
| рла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме |
| ђоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватр |
| оређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И |
| ју гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, |
| а два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— |
| , што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Пета |
| жећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко б |
| а у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзов |
| >— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештив |
| опом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си |
| е?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p |
| молише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још |
| <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најб |
| {S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Ч |
| етар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, П |
| <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сут |
| де у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" |
| и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево и |
| викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да у |
| ушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, |
| е од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> |
| сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља. |
| у, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим сви |
| и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p |
| да дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човје |
| </p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка < |
| гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двој |
| ну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У ју |
| приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Ст |
| Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневи |
| их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се прима |
| , — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мра |
| равдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> |
| кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> |
| жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— |
| брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користи |
| рију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — |
| рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, си |
| а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би м |
| одзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он нећ |
| е се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се |
| >— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и ру |
| ма и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схват |
| р их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњ |
| Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала т |
| та? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, |
| лијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разгово |
| вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на св |
| е, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твој |
| о пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пр |
| брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ре |
| тац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газ |
| инуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш |
| јани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих. |
| тлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши но |
| вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како х |
| , чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није |
| ера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета т |
| о, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао с |
| е, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом |
| изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, пог |
| х чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је камат |
| и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за њего |
| вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, пока |
| хладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуц |
| ару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим р |
| се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потре |
| са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се |
| p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку |
| пред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топ |
| Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, |
| > <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Стара |
| p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно |
| очији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше |
| ететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S |
| е у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пут |
| сјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао |
| је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и |
| поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — д |
| авно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за |
| и се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радознал |
| да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, са |
| е, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, |
| зда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети |
| ца му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун |
| ашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учи |
| а раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што |
| чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и |
| зу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па |
| и, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно з |
| ко њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најп |
| ђоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p |
| апретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашав |
| злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави кам |
| во полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> |
| е, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Ал |
| ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p |
| а!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и |
| дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у во |
| ијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и пл |
| код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са се |
| елу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шум |
| : овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, ка |
| е се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радиво |
| лужи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — |
| великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави |
| ра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету и |
| ле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао. |
| злози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не |
| стану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу. |
| лу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као и |
| {S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиж |
| а га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упи |
| е перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи |
| ше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ко |
| дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену к |
| ке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! |
| ће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, ве |
| ...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p |
| <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијеш |
| ега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца |
| снио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде |
| ме при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде |
| дном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти по |
| му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, |
| паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет ст |
| p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и |
| погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се |
| ј тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</ |
| :</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као |
| ем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p> |
| рча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах |
| је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је |
| шке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на |
| ар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помоз |
| ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу н |
| јашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, |
| ему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха.. |
| ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Може |
| <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут |
| е бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би |
| биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим |
| а, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха |
| а, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насми |
| стргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пу |
| Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — |
| се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p> |
| а упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој |
| ... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем. |
| Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвиј |
| јела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ни |
| заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одг |
| ш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда прев |
| а попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти |
| гради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма |
| свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу |
| ани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мје |
| — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипи |
| не биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочигл |
| . — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Ал |
| ује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивоје |
| говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} |
| е, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подоб |
| т... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, гос |
| лад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко в |
| чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, ш |
| ... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва ус |
| ебица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оц |
| а длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за м |
| атељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — |
| рхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки |
| } Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухва |
| она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неуго |
| и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!. |
| кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни д |
| аса испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјец |
| у сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, ка |
| ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкч |
| и ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац от |
| ви, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су го |
| ква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје |
| уго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми |
| Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, бил |
| ..</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових |
| алоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим |
| .{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у п |
| <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац |
| <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се |
| м и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне з |
| пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Т |
| као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Г |
| крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p> |
| ри одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, не |
| слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S |
| и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој |
| </p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућ |
| - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, |
| несе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши |
| ="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша р |
| а био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но |
| чинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Ра |
| попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опре |
| о томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као |
| ца изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, ми |
| се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Г |
| одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од уз |
| јуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те |
| г зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} |
| а нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање леп |
| зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци |
| де даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не |
| од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога п |
| ајмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп |
| поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она |
| е што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже с |
| оље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не |
| етар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна |
| јеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убије |
| Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту.. |
| аде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не б |
| абринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, пр |
| . .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеж |
| Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије |
| <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; |
| испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по свој |
| етне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, к |
| шијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разила |
| , да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој м |
| ратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чин |
| </p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њем |
| тојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жи |
| у господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p |
| Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; |
| унивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, ч |
| погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи |
| опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> < |
| са?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војка |
| Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собо |
| ицу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, а |
| се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и |
| че гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен |
| комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи |
| питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири |
| <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, сре |
| х одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чек |
| ако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у ду |
| есет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши пр |
| {S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с нат |
| онеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће |
| разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> |
| 19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му к |
| , поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових |
| мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а |
| ј!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са |
| адивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако |
| !</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p> |
| н човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама |
| јући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није га |
| ора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, |
| емаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети |
| видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb |
| читеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их |
| Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити |
| себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га зам |
| а се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек ок |
| пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{ |
| о држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на си |
| Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији биј |
| — Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, |
| јегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и за |
| аде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који н |
| ега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна |
| се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше |
| вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња |
| м очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одиј |
| воје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој б |
| жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече |
| p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати |
| едње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаш |
| ју, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме живо |
| гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде не |
| и из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га |
| сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега |
| је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагн |
| е гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у б |
| ндује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице |
| , да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плоч |
| јек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као |
| ли човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> |
| упља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети с |
| ку.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ |
| е да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао вид |
| љана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух ш |
| својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, |
| ебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, ш |
| ско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се |
| мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и умет |
| идим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, |
| ебеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а израж |
| жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да |
| хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је в |
| ило, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} А |
| м завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њ |
| земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјесн |
| з куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило |
| ријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану |
| легла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке тр |
| мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам |
| >И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи |
| /p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!. |
| сом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка |
| и се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата р |
| и, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјек |
| еше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из |
| модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло |
| х беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, |
| гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши |
| то могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова |
| /p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.< |
| е!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> |
| срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <p |
| га!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим |
| се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Д |
| у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатно |
| } Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут ок |
| ао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све ј |
| на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грде |
| име владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и на |
| ебе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола |
| ло по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе |
| је се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба |
| бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве р |
| им разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети |
| ад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разум |
| и глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено бри |
| угоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у |
| друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене |
| упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{ |
| а врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његов |
| мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сја |
| и полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одго |
| бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако жи |
| иновца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа с |
| ивот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док |
| здаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме б |
| Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је ко |
| трнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју к |
| теном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Сми |
| одне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао д |
| о преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" / |
| м, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milesto |
| њега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја |
| тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву уп |
| оумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећа |
| тила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје. |
| ашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заста |
| на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у г |
| а?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда накваси |
| буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода |
| воту кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали у |
| прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?< |
| закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— |
| воје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— |
| и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гво |
| имо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вј |
| даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| го је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Рад |
| свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежни |
| даћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ д |
| се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{ |
| <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Р |
| ројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако. |
| а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме |
| , напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; |
| не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико. |
| овири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест |
| свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његов |
| енувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни п |
| плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одгов |
| а је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — |
| ивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Ма |
| а: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде |
| а поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је |
| а у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има |
| јанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се |
| ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији |
| ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет |
| оља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко |
| е нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је |
| а весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p |
| све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гриј |
| кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога бла |
| аса поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="sub |
| На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, |
| а Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука |
| оката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да |
| има Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га |
| о дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му |
| /p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и |
| и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар |
| под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали |
| ачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планин |
| наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија |
| оси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изр |
| а прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. |
| .{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, пр |
| и и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све м |
| а оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Р |
| е да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> |
| сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа ј |
| ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави? |
| , као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове |
| а не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSectio |
| оме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући |
| страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме за |
| репавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућ |
| било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ |
| и погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћ |
| акне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ћ |
| себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила |
| држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ |
| акон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи ж |
| p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упита |
| пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове с |
| шла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> |
| га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те со |
| у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске |
| ли биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection |
| ?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и |
| p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ва |
| ошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>З |
| .{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је |
| утон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовим |
| лико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесе |
| х дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године н |
| о га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто о |
| ође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен |
| х сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слој |
| егову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову пого |
| А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да |
| е, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није ник |
| оумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по пол |
| > <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад ј |
| ви као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу |
| ебе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци |
| ери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> < |
| у у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово о |
| сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а пос |
| комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу залож |
| удећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше туж |
| да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} |
| ! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} У |
| у бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да |
| p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије |
| је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оран |
| мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар |
| <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p |
| {S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - |
| !...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисл |
| и Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се сми |
| ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као |
| азану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти |
| пак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и н |
| еколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је преску |
| имице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан |
| ао од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек заснов |
| над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити |
| страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опе |
| га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по |
| е помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ |
| >Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је |
| и за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити ш |
| е сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И л |
| ди га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је поврати |
| /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, с |
| а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије |
| тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје рук |
| у мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдн |
| и му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који |
| му онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом н |
| , кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затр |
| кидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује |
| свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па д |
| не га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, |
| раво, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нам |
| гоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле.. |
| .{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог |
| е срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као |
| ку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче |
| и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дар |
| њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> < |
| у је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> |
| е Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија |
| ваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде |
| ада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се не |
| урале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало |
| у траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, ос |
| лазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; од |
| вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу т |
| исао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти ни |
| нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима жи |
| ве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак о |
| и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима пре |
| истаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи |
| !...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана д |
| е покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му уп |
| мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом ст |
| ... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — о |
| опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу н |
| да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се |
| већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p |
| капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ т |
| е била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у о |
| икако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу |
| дње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике |
| предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговар |
| ишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће |
| , већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као |
| Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како |
| а употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду |
| у то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вј |
| — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> |
| ојим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу ј |
| ј младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слаш |
| ни, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и гос |
| а кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, |
| сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, шт |
| Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да |
| ем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици |
| исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђе |
| пјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{ |
| неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subS |
| окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу |
| рбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Ср |
| ш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде |
| бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврж |
| ти, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће ц |
| ...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} |
| она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на |
| а ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, |
| Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, бра |
| ити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био так |
| е у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла |
| вјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb |
| а или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> |
| Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, |
| њава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p |
| им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш |
| к је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћа |
| твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! |
| , па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
| какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаш |
| {S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} |
| ш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Т |
| а Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете |
| p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Вој |
| <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде п |
| апане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p> |
| оворио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекл |
| аде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати |
| ари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на |
| успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни |
| врати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој |
| а...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврну |
| S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једн |
| у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пр |
| донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њо |
| — Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих некол |
| а, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са ње |
| каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће |
| ра од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема |
| чка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело |
| сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и |
| велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа |
| оплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запрет |
| а сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чист |
| неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и жи |
| еже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазна |
| Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на се |
| </p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; |
| иви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рука |
| , љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој |
| једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама |
| кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац ј |
| ... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— |
| еко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— |
| > <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици. |
| ен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цик |
| {S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широк |
| , гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена г |
| ндару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Ил |
| је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> |
| е газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> |
| сјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, |
| Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из |
| ајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бија |
| у бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни б |
| оже собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} |
| <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада в |
| уду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на стра |
| о откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња! |
| чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, |
| мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у сни |
| о дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео св |
| о и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетн |
| {S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдј |
| јени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чис |
| је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?< |
| ад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— С |
| ару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не при |
| јете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</ |
| о јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као |
| дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напре |
| /p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши |
| воју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на |
| уче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се п |
| ом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p> |
| , кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над ра |
| фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, |
| ш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господа |
| у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, нава |
| , а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару ш |
| ...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и п |
| јио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, |
| жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је буда |
| о хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, |
| о.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако |
| одар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре |
| мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не ма |
| човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поре |
| гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не м |
| е у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.< |
| , разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; дв |
| сти!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — |
| срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb |
| ри сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да |
| снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за |
| већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод с |
| умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мј |
| ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнае |
| тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не |
| вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - |
| вјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде |
| ује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели |
| излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће ж |
| е покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјес |
| аћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Не |
| у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши |
| невеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:< |
| бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина гос |
| утијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали. |
| е и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци млад |
| на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође н |
| p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празни |
| ц Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се јед |
| да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу д |
| биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад |
| и јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме |
| се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па к |
| e unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својо |
| цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, |
| p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра.. |
| ти без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова дра |
| unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је |
| > <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <mile |
| ју за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна изд |
| а, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна |
| </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ћ |
| <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разу |
| Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — |
| ио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада деб |
| разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, об |
| а, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; |
| сли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она време |
| ав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар |
| p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благ |
| S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске кап |
| адивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињ |
| на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине |
| стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац |
| ш поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с |
| с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А к |
| на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али |
| прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде |
| ћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> < |
| <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој |
| парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и |
| ву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да мо |
| вице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, |
| је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и н |
| е од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не |
| p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, |
| ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, ниј |
| з комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n=" |
| овољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов ота |
| се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Пос |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се друг |
| и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залога |
| м назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се |
| нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не от |
| као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменило |
| јом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик |
| згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пош |
| ело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто он |
| се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до с |
| стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје |
| !</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone un |
| војим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p |
| м се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али |
| себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потр |
| ор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p |
| ој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује |
| — Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај |
| а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад |
| у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p> |
| цом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вј |
| p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у к |
| опали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још неш |
| свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели си |
| будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док н |
| он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му |
| ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволи |
| мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а |
| ја - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и т |
| ма дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окош |
| а погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> < |
| ји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ < |
| улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био |
| запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме |
| бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових висок |
| похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гул |
| Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађај |
| ија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, |
| е!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац |
| же из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже |
| ћу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова |
| ци.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње пот |
| ени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његов |
| и, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их |
| ге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова п |
| оложи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне |
| >На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога д |
| е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма не |
| е од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, |
| и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино до |
| био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дош |
| га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и |
| а са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живи |
| Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, |
| ајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најб |
| Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са пер |
| ћи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчм |
| није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати |
| ажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — по |
| попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је о |
| "113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је |
| ам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! |
| {S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, к |
| док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажн |
| ијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Тро |
| сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се ди |
| p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </ |
| гове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>О |
| кових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</ |
| са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би мо |
| кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p |
| ни газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двој |
| је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осје |
| рисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену к |
| жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! |
| ли јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први м |
| } Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља |
| ори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити |
| осудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхо |
| ека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме |
| остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пр |
| рала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепш |
| ста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако наср |
| у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на па |
| вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> |
| да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одр |
| на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, п |
| а сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе пр |
| га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена поглед |
| д мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у ку |
| х суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око |
| п Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад |
| у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p> |
| ујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комш |
| ли јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтје |
| ашом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смије |
| о обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице п |
| упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не |
| овори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> |
| ице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— |
| е овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели м |
| не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ћ |
| ића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њег |
| ду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на |
| чивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> |
| ћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње да |
| уо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, неко |
| шу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!. |
| осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко н |
| земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема. |
| раги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила |
| ни му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда ј |
| се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстит |
| на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној де |
| а, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и њ |
| да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на |
| ли?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно нау |
| добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и став |
| примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па ка |
| се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао сније |
| p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Ко |
| х да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — оп |
| а као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бре |
| ијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за |
| овори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Наше |
| под стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се |
| ину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{ |
| и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, |
| ја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао |
| а међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— По |
| утра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу |
| ло пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и |
| стани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити. |
| ијеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упит |
| воња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да |
| здравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим |
| камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућа |
| та ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуљ |
| ати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић |
| ручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</ |
| >— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјека |
| собити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{ |
| ад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа о |
| тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише |
| то је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао п |
| адем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако |
| изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, |
| части Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на зем |
| p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче |
| из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио м |
| {S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под к |
| то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Ради |
| ли је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} |
| обом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја |
| ...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!... |
| јатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> < |
| ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече |
| >— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— К |
| аћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> < |
| м.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, њего |
| алио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждрије |
| да гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио? |
| ед свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши пор |
| огат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простра |
| !</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу изб |
| еш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— |
| купио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је н |
| е и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огр |
| <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — |
| <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Г |
| е преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске роб |
| вијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде кал |
| то круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо |
| бра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах м |
| /p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац |
| по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та н |
| д овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једв |
| си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, з |
| глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши |
| >— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, у |
| задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке с |
| и...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао |
| упи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са |
| Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S |
| не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица |
| ед њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, |
| поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети њег |
| м нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као |
| ајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватил |
| ог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје д |
| устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на вр |
| <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, |
| свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета |
| стаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш |
| ? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ниш |
| p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, |
| ој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" / |
| градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остав |
| амргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— |
| бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме |
| е, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— |
| p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Во |
| p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{ |
| загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на кра |
| ледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло |
| p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа за |
| Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео са |
| <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра |
| ћ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући |
| о учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући |
| е - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један п |
| га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају |
| жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, са |
| нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, |
| на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп пропо |
| етник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да |
| и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оц |
| дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гл |
| рдан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!< |
| е упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њени |
| пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једн |
| та иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило |
| стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здра |
| смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у оч |
| има.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к |
| е гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...< |
| е, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, |
| дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрн |
| лас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана |
| купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Г |
| када досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетин |
| ија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога. |
| ну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледају |
| дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни |
| ислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних |
| никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да |
| и попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничиј |
| хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Трено |
| </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је њ |
| асјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, п |
| исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> |
| — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац н |
| господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ |
| још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газ |
| њ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и |
| ! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да |
| — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, к |
| лавићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собо |
| >Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од госп |
| мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједн |
| жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови |
| !{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, |
| р смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму д |
| ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код |
| а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати свој |
| е, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И ж |
| p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би св |
| е су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још |
| е као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, |
| ше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоћ |
| — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, сино |
| вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели |
| емље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђ |
| из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја. |
| ашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено |
| ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— |
| је се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код тори |
| p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће |
| ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти |
| чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољ |
| видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га |
| м по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престад |
| то неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не м |
| ном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} |
| не мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне |
| лних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} |
| на баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, д |
| ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређ |
| кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за |
| ње и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} |
| писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи |
| {S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе |
| ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће |
| у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, |
| ци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кид |
| колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет би |
| ере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није |
| јој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ј |
| аке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда ра |
| истро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљи |
| оме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да |
| ође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удо |
| .</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане |
| а камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаш |
| о боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; |
| као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде кр |
| д двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Ва |
| дан дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у |
| .</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже пр |
| ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вран |
| себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S |
| ога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, |
| брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S} |
| тих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним о |
| ">La civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој пр |
| ј закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Али ни |
| ве стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и |
| трица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета |
| ад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи с |
| х зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше |
| <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... г |
| </p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, |
| ву рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> |
| као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо к |
| ио је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што |
| есе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Гов |
| ра.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом |
| црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије |
| на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије |
| окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осје |
| ам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћ |
| прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— |
| S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповје |
| ну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раниј |
| е га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у сел |
| Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, |
| : биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није д |
| о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате |
| ! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та з |
| ема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, |
| з планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган ми |
| суо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски о |
| ио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом |
| зда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за с |
| кијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не |
| и је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, |
| старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је д |
| nit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; |
| је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прок |
| он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се |
| шћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</ |
| о... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — |
| му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетин |
| ивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра ј |
| ромијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну ж |
| , па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, о |
| ку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свеште |
| <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p> |
| ... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> < |
| морју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино куп |
| цује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу |
| и новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit= |
| } Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш.. |
| јера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и |
| p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља з |
| атру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се |
| елито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија |
| о се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћа |
| аг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију |
| иде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с |
| и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" / |
| а није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га |
| оја му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванае |
| их десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда |
| и, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у о |
| ion" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи |
| но, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, |
| {S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из п |
| јежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испре |
| и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — пр |
| мишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће д |
| је се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бије |
| S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и т |
| аље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће с |
| о поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и |
| ојој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{ |
| сповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — ве |
| твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, |
| приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масл |
| ругоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухва |
| газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: |
| у, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цв |
| је је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачу |
| врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати |
| је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше |
| а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута свој |
| неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Р |
| раду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! |
| е сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати |
| чуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} |
| да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и |
| , да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он |
| е податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарав |
| да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше |
| а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> |
| ани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p |
| ју власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би бро |
| се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му о |
| а као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онд |
| сто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме пи |
| је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он с |
| одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и |
| мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слуш |
| е да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душм |
| рошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, о |
| угу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гле |
| у сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкч |
| чким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуц |
| ши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових че |
| , сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод |
| са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био |
| и нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред |
| обљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братуче |
| - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишн |
| чи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати? |
| > <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао |
| као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља пу |
| друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се |
| е, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распл |
| } У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед |
| г мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У ва |
| у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и |
| не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!. |
| се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: бој |
| еколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе |
| унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће |
| , па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гд |
| се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је ожив |
| није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је |
| анили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли п |
| огу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њихов |
| , треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју |
| да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Пр |
| мља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> |
| ни варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели: |
| ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно |
| не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и ж |
| .. а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — |
| раћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело |
| је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{ |
| уке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} |
| обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>П |
| онулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — |
| ће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толи |
| у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од ка |
| о је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Маш |
| ај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си! |
| је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се уд |
| нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} |
| ао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p |
| а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану дава |
| де у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навали |
| ан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити |
| ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од каз |
| ознајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</ |
| стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} П |
| она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p |
| ољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена те |
| и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од |
| ратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запрета |
| ад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не мож |
| јаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плоч |
| наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био |
| убио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало јед |
| ега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војка |
| ом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљка |
| рио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако |
| ањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву з |
| ледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарос |
| се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са на |
| да мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ст |
| на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} |
| дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> |
| не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти каже |
| ао мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу |
| </p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Рад |
| ога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непос |
| ке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зим |
| е лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под л |
| {S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{ |
| отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода.. |
| у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати |
| цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље пог |
| и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у шти |
| а народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је |
| е прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> |
| ривине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натег |
| и! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене же |
| његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од |
| одару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кућ |
| једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га ј |
| у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих д |
| ш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства. |
| пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало п |
| ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адв |
| , док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и |
| </p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели |
| инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и жи |
| раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није? |
| ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Г |
| раница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни б |
| > <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S |
| понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, поч |
| <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очим |
| сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болес |
| да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи с |
| женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше ј |
| > <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од |
| ме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури |
| је, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и ј |
| забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун |
| } Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затр |
| је и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац |
| ки ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да к |
| S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије |
| живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за |
| мку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан |
| а.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала б |
| је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи |
| — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> |
| Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{ |
| вјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се ди |
| страног трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом прем |
| у српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у з |
| то ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до |
| а је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, |
| pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда д |
| ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон на |
| себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братуч |
| змаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се |
| давати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде |
| гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од |
| оћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> < |
| негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њо |
| спу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава вл |
| к је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одл |
| убе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Ка |
| н, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видј |
| — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Сми |
| — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том м |
| сти. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ра |
| и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Ради |
| и броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога з |
| ад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије! |
| х...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу д |
| еће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер |
| ана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове |
| > <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Рад |
| ивадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му |
| руго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божи |
| ога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу посл |
| толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p |
| и воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је.. |
| > <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу |
| у — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земљ |
| е улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду |
| је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>И |
| шла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што |
| бе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али |
| есу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као |
| купа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, об |
| се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради сул |
| нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисл |
| а, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испо |
| д се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p |
| атегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим пол |
| ви сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S |
| ако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, ка |
| фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жу |
| се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, гри |
| .{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</ |
| </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца |
| Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изиша |
| Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и |
| ницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па |
| Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, |
| у не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенча |
| азда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <p |
| ме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови с |
| м на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али д |
| а, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — п |
| у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село |
| има, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окре |
| ио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не |
| лику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш ве |
| велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је |
| говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на н |
| тење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као |
| ли га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим к |
| мишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> |
| Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, |
| — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у |
| се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека |
| ица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш |
| но је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пре |
| ада је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном то |
| ађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлет |
| собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ој |
| ти.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога р |
| риморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је так |
| у биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне |
| је овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вр |
| да Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ре |
| и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на |
| сите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица сти |
| реба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га пре |
| и.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам |
| Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је < |
| овицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле |
| мање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два си |
| ишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране |
| } У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље |
| , али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља |
| у да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, дина |
| потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене диј |
| ва, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли |
| Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се см |
| дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба г |
| ар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити. |
| ег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топ |
| совима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да о |
| рља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама |
| </p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде |
| ка, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбо |
| ак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у пр |
| извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној г |
| вана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чи |
| отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајец |
| поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} |
| ио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свеште |
| овице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти про |
| > <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И |
| не поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите н |
| а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како |
| изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након |
| га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправда |
| му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза |
| , окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њим |
| — вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Пе |
| таде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној буд |
| ом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, |
| </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их д |
| е кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада |
| и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оц |
| но узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узор |
| дства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрост |
| њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући п |
| са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећ |
| S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а |
| је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и |
| јкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола |
| } А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S |
| пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по |
| да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>П |
| сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пе |
| нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Ра |
| е накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из куб |
| ћи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико |
| етињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — н |
| а о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше чест |
| стави жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела.. |
| дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар |
| е тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у |
| ни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни |
| натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да |
| и: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи пр |
| ац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио |
| лела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снаг |
| ило на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјету |
| од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради не |
| ије знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерн |
| нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјач |
| Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се пон |
| <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити врије |
| јед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p |
| обилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми |
| рубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{ |
| > <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb |
| еда узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, |
| иволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц |
| ат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, |
| ћи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да |
| иштен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да м |
| се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само |
| у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак |
| —Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да |
| аде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не |
| њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпосл |
| </p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их су |
| м круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за ова |
| ајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, |
| , ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> |
| {S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њи |
| ш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвј |
| нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће с |
| криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што |
| p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјешт |
| ри.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може че |
| и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија |
| и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га пос |
| тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово. |
| павају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац ку |
| ...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и бо |
| у.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не |
| а Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније стран |
| авна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири на |
| л му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p> |
| ше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ |
| — А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, тво |
| на кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизи |
| ви слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и пр |
| закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним |
| ажи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, |
| жели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена даров |
| а зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит |
| е побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> |
| </p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добр |
| на и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану ро |
| на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и |
| у столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одго |
| — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што пита |
| , два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват |
| еле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74 |
| гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише |
| рата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро уве |
| /p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља чо |
| и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршће |
| нса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има |
| , да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјес |
| .</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће о |
| ром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави с |
| ...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је |
| и људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни рије |
| стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким хо |
| еме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га |
| ли у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се из |
| ше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку |
| просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш |
| p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља |
| Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајд |
| се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос |
| лико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из |
| /p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучед |
| оме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пр |
| пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, се |
| S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу св |
| исли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испо |
| , што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послиј |
| и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима. |
| /p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам з |
| неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Ш |
| > <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радиво |
| /p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се |
| лаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ не |
| же не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијеље |
| јесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га |
| и ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти |
| чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - |
| ријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме вла |
| ену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — |
| јед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, с |
| поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе ј |
| овјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и |
| p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од тв |
| еже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>На |
| ма, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим |
| и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хра |
| ова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћ |
| уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заб |
| p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата че |
| Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги |
| наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда |
| - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p |
| гом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али ј |
| гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као |
| како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватр |
| олан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко о |
| p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и пр |
| она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа до |
| >Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Д |
| мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у |
| , па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени |
| о, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да |
| >Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и |
| ој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из в |
| ио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да |
| } Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у |
| то окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрв |
| и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“ |
| ла цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне |
| ире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи го |
| <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежн |
| узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S |
| јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод |
| Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> |
| ди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјеш |
| ије дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није |
| а пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико в |
| же да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино р |
| ли мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p |
| есе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесје |
| д, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добр |
| и како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у в |
| рга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по њ |
| Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, |
| <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: |
| пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци о |
| S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не на |
| ушу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије |
| редама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде и |
| ке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздрав |
| здијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше б |
| ко у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу |
| уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вел |
| вина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим |
| и под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Ч |
| господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, |
| овори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешк |
| сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га госпо |
| гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— П |
| у; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> < |
| вштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ |
| n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> < |
| оодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — р |
| /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, чел |
| ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што |
| букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старин |
| вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p> |
| се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до |
| од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да по |
| унцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од |
| у им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од |
| p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу |
| ремена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, исп |
| <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— |
| а њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозор |
| је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— К |
| наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, от |
| лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим |
| ан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога |
| гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, о |
| ели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се |
| :</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчеш |
| занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угл |
| у стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њед |
| на иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут |
| ilestone unit="subSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попуш |
| —Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога буна |
| и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градско |
| ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједнос |
| ници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне дом |
| је издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи |
| ти новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску |
| ом!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој |
| !...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p> |
| обом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз про |
| а незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га |
| иједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана г |
| ави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана |
| lestone unit="subSection" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино м |
| из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из |
| аште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш |
| мо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, су |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у пла |
| емљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с |
| иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послуж |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним |
| давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину |
| еднога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјер |
| Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгл |
| S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање |
| ком био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставај |
| линовима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бу |
| ше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу оки |
| старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац н |
| ионисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше |
| х је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола |
| ђено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобо |
| а... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Н |
| <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> |
| јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; зна |
| И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде на |
| чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и |
| ачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој бр |
| едну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест п |
| ови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затр |
| а подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена ј |
| ше.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" |
| један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Х |
| {S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Св |
| сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један |
| p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих |
| и, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћ |
| газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камат |
| логу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад пре |
| госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше он |
| ве што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то п |
| обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </ |
| а, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чу |
| {S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћан |
| ојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измаци |
| ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — око |
| ене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио |
| би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; |
| Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јер |
| алогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како с |
| пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак |
| ре биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И закло |
| в, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> |
| од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, п |
| Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дј |
| па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} |
| у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјево |
| говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собо |
| есак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Ма |
| ве ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако |
| и ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у п |
| у.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а м |
| очито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, ш |
| мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p |
| гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је |
| рије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док прог |
| и док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и нер |
| видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема ва |
| “ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, зам |
| }Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n |
| иже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори |
| је ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је |
| .. и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> |
| p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код ша |
| у каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво н |
| шо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> |
| и и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може |
| мине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша в |
| ади се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} |
| ш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а |
| ашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их гос |
| та,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита срита |
| е се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као |
| це загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац ј |
| а кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и |
| то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у д |
| егдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ ку |
| , да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изв |
| ачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешк |
| ина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, п |
| а нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто |
| о некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљеж |
| ас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи |
| газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе ош |
| собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: |
| да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда |
| е газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово |
| >Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па |
| нча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} |
| е, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И |
| тојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде |
| шљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер |
| што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} |
| ећ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуно |
| е, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена ске |
| в! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да |
| а талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p> |
| ређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и га |
| ружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, |
| Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га с |
| ац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> < |
| у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као |
| ред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијего |
| ове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — |
| лан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Б |
| од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде. |
| земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши |
| /p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о ж |
| и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе ду |
| ти?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође |
| > <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, |
| а пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, |
| осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Ил |
| уменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гле |
| {S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си гос |
| е сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се то |
| тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљ |
| пртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а пу |
| и.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама |
| осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </ |
| а, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је |
| гов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад |
| вади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике миш |
| логаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А к |
| се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега |
| и знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па |
| </p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било |
| , претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршу |
| е друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> |
| внога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да искварен |
| челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти |
| и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — ст |
| тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ра |
| и из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у по |
| ке муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што госпо |
| тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— |
| претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је |
| Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — |
| а, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господар |
| једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради |
| веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан о |
| ли — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} В |
| ати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за |
| камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко |
| д.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и кама |
| ити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивш |
| се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однес |
| unit="subSection" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко диј |
| тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Наст |
| ешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце |
| S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божић |
| ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиг |
| е, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га на |
| и јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, |
| жи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Луга |
| удо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко |
| тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац |
| p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ва |
| ели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, н |
| им поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпу |
| је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а |
| </p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Р |
| на...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се |
| ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је |
| то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прег |
| на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p |
| Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> |
| ..{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде го |
| ене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, прео |
| ишћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не |
| новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и п |
| се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну |
| — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Сл |
| као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се д |
| ајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјет |
| ате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин на |
| Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чл |
| олан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над |
| да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади |
| ва пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не б |
| јерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упит |
| а га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на рук |
| планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није |
| о, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, з |
| мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усан |
| штву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачн |
| 090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, д |
| ојем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за с |
| е пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам има |
| етише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћ |
| размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а |
| двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и |
| чмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он |
| ара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки |
| unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што биј |
| ати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за кој |
| .{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио |
| чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хо |
| ише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у д |
| нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и мног |
| у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко |
| ио.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:< |
| н талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Б |
| >Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату д |
| анастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ ниј |
| ије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији доша |
| а.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, |
| — Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и пог |
| } Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче |
| ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодб |
| /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљ |
| {S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће |
| пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог |
| транци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и ч |
| n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму. |
| они подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, нави |
| у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што он |
| е му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Б |
| удо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао м |
| на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држ |
| то...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душ |
| ови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облета |
| на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугу |
| како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас.. |
| ну.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, п |
| Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпез |
| p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет т |
| p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — как |
| ше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанс |
| ше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни |
| подару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, |
| стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се |
| у стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћин |
| гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Ру |
| аца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има |
| биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то д |
| д играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу |
| ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису би |
| — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама |
| pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словаци |
| ога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што д |
| е шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може |
| Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине |
| одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p> |
| ја се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије |
| ла се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би |
| жила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за |
| а, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо лег |
| и куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на |
| се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дрије |
| е Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му |
| у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— И |
| то би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујућ |
| е њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а |
| зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о бе |
| , и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уб |
| а једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели |
| S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућа |
| боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је нек |
| му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му за |
| аспрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока с |
| гом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца ж |
| и снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — |
| отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одгов |
| бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поц |
| ало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— |
| њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се |
| Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке нау |
| е, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у |
| има осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра |
| ="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на тре |
| љубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се |
| сом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједн |
| ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала н |
| ане, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш б |
| а њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и |
| оздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћ |
| жени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— |
| е њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли |
| се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одб |
| та на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећи |
| > <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на |
| уби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; |
| упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени га |
| на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="9 |
| пи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> < |
| .{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива |
| у, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењ |
| ...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених |
| јегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гла |
| пита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се в |
| х сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се |
| бјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало. |
| тар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} |
| село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се уста |
| ња не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за |
| ком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брат |
| никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p |
| зуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп В |
| иди пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А |
| код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући |
| .. и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — |
| да закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> < |
| и се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најп |
| ј мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као ц |
| ришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти. |
| Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Доса |
| — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} И |
| Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с |
| да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смије |
| аде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му |
| пет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за |
| јета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад зна |
| се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га |
| ј дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три ди |
| и тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљ |
| и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> св |
| о!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Д |
| p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити св |
| же се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоко |
| пет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацит |
| па Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци |
| p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се |
| опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивш |
| а пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, ка |
| е баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К пр |
| да подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и п |
| да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи |
| исле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући п |
| наје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} От |
| за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па |
| гне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово |
| балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Ви |
| те, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да |
| не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене ј |
| ијеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} |
| љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писар |
| јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши |
| ин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подије |
| изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. |
| јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах |
| га, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије. |
| да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и нек |
| еном и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</ |
| ревише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n=" |
| разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— |
| подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста |
| рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко с |
| е да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су ос |
| — Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику |
| они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пушта |
| нствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је |
| Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им |
| рад, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</ |
| и одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло! |
| тавивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згро |
| > <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а |
| цио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће |
| жана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне в |
| рете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, о |
| ене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући |
| е да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде |
| <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у |
| вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p |
| поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих |
| ом, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг бл |
| > <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника |
| њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у р |
| е.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на мах |
| м образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ру |
| дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— П |
| ти могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толи |
| о као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> < |
| осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и |
| јући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједни |
| ражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ |
| пршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека сније |
| се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад |
| рском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу |
| дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и |
| дом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milest |
| а и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заје |
| S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се |
| p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим нам |
| судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и |
| <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође |
| што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сје |
| слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше |
| ећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и |
| два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија п |
| е, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеос |
| емишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије свр |
| са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово |
| ему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи ја |
| млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути |
| савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па |
| е јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше |
| арост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, |
| и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загриј |
| тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и |
| 8" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и н |
| } Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и го |
| пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а |
| ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — од |
| ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погле |
| ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ х |
| о којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са |
| >— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивш |
| калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино.. |
| ељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се пр |
| ој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, |
| е, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и |
| ели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово |
| подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, к |
| оп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац |
| оља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSecti |
| ђених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли маглов |
| } И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи саг |
| ишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе |
| том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа госп |
| унце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и уг |
| ада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме ра |
| се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има некол |
| ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стиг |
| све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И |
| а, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде |
| Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> |
| т младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлош |
| ање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од љу |
| а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме |
| ion" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Озноје |
| о је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} |
| жуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изи |
| и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и л |
| tion" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа |
| ај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу пре |
| не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у то |
| Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада по |
| у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у |
| га сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на њег |
| ио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руц |
| ра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних п |
| љајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p> |
| еби, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели с |
| рекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и за |
| жице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у в |
| да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{ |
| и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и за |
| за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, н |
| дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, |
| и — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, |
| есели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их ј |
| дмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— З |
| p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, в |
| отелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господа |
| иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прам |
| > <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, |
| обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сва |
| Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али |
| , скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</ |
| устио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети м |
| једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увј |
| <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели |
| посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и |
| а се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и |
| још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, |
| ане, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — уп |
| љан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи |
| и.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стреп |
| мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију |
| ст кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође |
| јекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то |
| аре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезан |
| <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме |
| .</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвије |
| краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко три |
| нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— |
| ра иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски биј |
| нити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету |
| м, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и |
| ашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:< |
| два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућн |
| n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљај |
| и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се |
| е хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене |
| ај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не пит |
| одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} А |
| бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачу |
| а се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара |
| а са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанп |
| х! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> < |
| /p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> < |
| н! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— И |
| капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде |
| с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо |
| говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити те |
| к не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјест |
| Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и |
| дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Не |
| а диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео плам |
| плом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом |
| склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи п |
| Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина |
| е зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Ј |
| о — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p |
| в; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— |
| имо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтј |
| дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели |
| ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, з |
| ер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с |
| а чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави н |
| ландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежани |
| ене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике. |
| > <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви трој |
| ија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одг |
| може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а |
| крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесни |
| ред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — |
| ом.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а |
| оносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} П |
| хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених |
| оме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>У |
| ишти усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да |
| м испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} |
| е мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру |
| не и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једн |
| одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са |
| г да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> < |
| ечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држали |
| отине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита ста |
| к је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, |
| реварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{ |
| е се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод г |
| ијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се |
| даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код |
| пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уокол |
| јприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурил |
| , кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Усре |
| у се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, |
| дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSection" / |
| ну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки |
| — Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и |
| ући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену миса |
| сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, |
| Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. |
| е и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око |
| ше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља |
| >Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} |
| скап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" / |
| релџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застењ |
| >— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сју |
| ице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све |
| грнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! |
| е пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p |
| у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив |
| ићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и |
| } Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше.. |
| ини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногосту |
| њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него |
| ао и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — |
| замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухи |
| ед собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу м |
| приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у з |
| купи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: - |
| и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село. |
| Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања |
| е погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с ле |
| помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, ран |
| ибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и |
| е болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— |
| ели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загриј |
| ливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод |
| зријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натр |
| је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре |
| але нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима |
| то је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели |
| ата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори |
| S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложен |
| з града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, |
| а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, наша |
| и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право |
| ба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе |
| зи у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је |
| е, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p> |
| Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> |
| p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако. |
| /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац ни |
| никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада би |
| е хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молб |
| носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - та |
| {S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSect |
| га, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака куку |
| амарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тог |
| аман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, |
| а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господа |
| што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, н |
| он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи врије |
| . да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким м |
| <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша |
| .</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му |
| у му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и ув |
| ву! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврн |
| ега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке |
| ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, |
| о, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели |
| у сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је |
| цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте ис |
| сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> |
| дне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина |
| чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу |
| ају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— |
| их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цу |
| таш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину |
| о слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу уп |
| ан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци |
| ослије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, љ |
| овицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, |
| — Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зн |
| у браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, ал |
| ије на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно до |
| а и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде |
| јвише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цви |
| а је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ход |
| е да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подмет |
| аше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, |
| ан другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једно |
| мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати. |
| су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин |
| е, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синов |
| о је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да м |
| хнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у го |
| и?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна пр |
| вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је о |
| отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се |
| Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, |
| ви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет |
| очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагл |
| бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како |
| и, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви дого |
| земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је опло |
| гне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде м |
| на на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочиј |
| ећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оч |
| као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао си |
| ебе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, |
| а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели |
| си ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како ст |
| по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ак |
| ...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навр |
| аман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене |
| дили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради за |
| .</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.< |
| етрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, |
| Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо н |
| оворно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме |
| омиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о |
| ини; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем су |
| стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> |
| - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена б |
| е, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, о |
| /p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако |
| и се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> |
| вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ |
| да.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што |
| евикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетњ |
| пу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, посл |
| ојити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни оп |
| рка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа пре |
| <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жа |
| мало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} |
| пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ |
| stone unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала с |
| га и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црк |
| а пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа о |
| /p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако с |
| поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана |
| дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!... |
| у за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на је |
| сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — |
| о.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ват |
| се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огоље |
| и се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му |
| и бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова |
| Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, |
| подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Јо |
| one unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а ка |
| љега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. |
| ута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и |
| а своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пре |
| 2" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> < |
| може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто |
| n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Пе |
| <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару тр |
| ледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна |
| би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу |
| > <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?. |
| чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега |
| сто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на |
| оју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека |
| м, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n= |
| исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокуп |
| да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.< |
| и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, ч |
| њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође |
| осподара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— |
| ди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из м |
| Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разгов |
| јући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао |
| сли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - З |
| /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се уз |
| е...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви |
| ипадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао |
| /p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дат |
| А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а |
| издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Ш |
| ао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете |
| нијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по с |
| ти слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p |
| с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у к |
| "106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо |
| да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и в |
| цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато |
| /p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи |
| аху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовиц |
| иш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци |
| свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санк |
| лије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва П |
| д је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело сел |
| " /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - |
| је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом отку |
| Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи |
| енувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насми |
| ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право |
| - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити |
| о, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек ј |
| о неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не п |
| ве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} С |
| арави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ват |
| заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, п |
| /p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и |
| „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио |
| Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже |
| и, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина у |
| >Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p> |
| привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и исп |
| ијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних ку |
| ићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У зд |
| своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом п |
| овирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада |
| ко ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи |
| ала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему о |
| о је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекава |
| екао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и |
| нашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и поз |
| гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Маш |
| , не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће |
| штеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад на |
| /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадал |
| бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их вид |
| перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> |
| реко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће с |
| а рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка го |
| шчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу с |
| то ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повик |
| <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p |
| е би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко: |
| пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: жи |
| годе.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна |
| ове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином |
| едује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим кој |
| а:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главн |
| хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на |
| у усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се |
| ну, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, поп |
| ек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— |
| ољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа г |
| домисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она в |
| питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...< |
| ће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својо |
| ће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову |
| нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова с |
| и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамја |
| ајтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше ам |
| у.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у с |
| обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, прив |
| а како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као |
| и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако п |
| Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима |
| е кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада |
| ојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, д |
| јежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ |
| е.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће |
| згледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, |
| д ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Бе |
| , мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, |
| земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, |
| ри грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође |
| из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, ш |
| о какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пође |
| бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређ |
| о тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трж |
| ло.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске |
| големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевим |
| нуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани сми |
| прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, |
| преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље |
| /p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} |
| да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и |
| небуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати ми |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађ |
| доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не б |
| е бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину |
| ати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гри |
| и папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, п |
| ...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара пл |
| и се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.< |
| и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливш |
| — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се з |
| његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о |
| е „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вран |
| на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај |
| помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син у |
| новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Ј |
| јесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му |
| бав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу |
| што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера |
| ри за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде н |
| ред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— |
| оји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате! |
| , код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n=" |
| и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дра |
| не у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у в |
| е судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате |
| нажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи |
| еха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом |
| ребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет пос |
| планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак |
| >— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај ча |
| ало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се н |
| , проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, |
| што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, з |
| како се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га |
| повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко |
| ати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од |
| и за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од |
| ага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у |
| ршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам |
| Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум з |
| цу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријем |
| и... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко на |
| што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док ком |
| , али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђ |
| у ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, |
| ико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> |
| А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па |
| а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога нек |
| S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако |
| сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — |
| >Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а ж |
| гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће |
| ћану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца |
| а њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цв |
| ка, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и в |
| мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин |
| за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде |
| а се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да ниј |
| колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} |
| жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране ст |
| нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... ка |
| е од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу.. |
| рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој н |
| је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад ст |
| } И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, ал |
| едомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ри |
| ви соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија с |
| се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје з |
| под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...< |
| талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му |
| се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно. |
| тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свешт |
| и кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... |
| а својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако д |
| је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјек |
| ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S |
| огођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, ст |
| , види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришо |
| шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си |
| оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, он |
| ију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на |
| вно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из |
| на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није |
| вори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Во |
| ојкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" / |
| <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — |
| здржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не |
| Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би д |
| о, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних |
| жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде |
| мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, |
| ..</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p> |
| адио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, село |
| вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" |
| p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи |
| ш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенк |
| анине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће |
| е главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле |
| мет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али е |
| е на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у |
| ни, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви окол |
| е, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као |
| — А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја |
| одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људим |
| не у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни |
| ајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као ш |
| он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Са |
| покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као шт |
| ајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{ |
| себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</ |
| оги се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по уши |
| аде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је з |
| она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и |
| јка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <p |
| >— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобо |
| сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али рад |
| ака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је оч |
| , обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, |
| у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.< |
| е године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже |
| Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије о |
| леда на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели |
| ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је |
| да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговор |
| овољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке субот |
| з јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорн |
| какову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није |
| .{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било |
| једничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кост |
| е“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковин |
| леда мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином |
| биљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за каков |
| з отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онак |
| S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер у |
| ивади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је |
| ма цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром |
| тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро |
| <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p> |
| намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачуна |
| рикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: |
| о дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет |
| мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши |
| а прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два |
| </p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврп |
| у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме бр |
| робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана г |
| а ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; |
| роме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувје |
| асом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, р |
| радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дођ |
| била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превје |
| еже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу с |
| ..</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био |
| би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мн |
| >— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери сво |
| гађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијел |
| кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Рад |
| зиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размиш |
| знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> |
| до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота |
| т се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије |
| да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмиј |
| вијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код |
| а, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, ј |
| Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне |
| нови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази ст |
| n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био кри |
| плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и не |
| ећ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши |
| врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за п |
| о газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је |
| оме...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да |
| о спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица ск |
| , и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> |
| се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> |
| но, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих годин |
| ашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи |
| иљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="1 |
| тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на |
| ..</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пус |
| {S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да стар |
| Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајућ |
| га! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone uni |
| огу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од ка |
| па и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, п |
| се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлос |
| гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и д |
| о над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али ос |
| ..{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</ |
| сет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са |
| ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких ка |
| е може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, |
| примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада |
| отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} |
| одином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> < |
| у, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не п |
| и он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набав |
| едсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуште |
| ава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње... |
| еколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колик |
| оме, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше |
| ница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у |
| ло, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по |
| а својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га |
| ди се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док ј |
| воје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} М |
| — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, ал |
| Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренув |
| аест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А з |
| сјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хла |
| и узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна |
| арко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као |
| рају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су |
| ћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би тре |
| о — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда. |
| — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, |
| док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разго |
| ије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{ |
| се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребир |
| мој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјех |
| аци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} |
| , у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, |
| ам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина |
| њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p |
| ћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетни |
| гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Ни |
| био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазр |
| дно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се |
| ен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради св |
| гнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су н |
| јерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - |
| и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Док |
| да: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити |
| је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} |
| , усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар ко |
| тво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде |
| p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али дру |
| аста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковн |
| </p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не пому |
| Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватск |
| х дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа |
| есну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих ц |
| ом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} |
| > <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ |
| упници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присје |
| руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да |
| > <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — |
| коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграб |
| {S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљ |
| <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате! |
| љева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра |
| која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, |
| та рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбац |
| д коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој |
| узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава по |
| есретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мен |
| ..</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога |
| газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна |
| {S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што вла |
| е и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чист |
| нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — |
| тва на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — |
| е на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видје |
| их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако и |
| своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их |
| ашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата |
| тркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда |
| Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљал |
| одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не |
| узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао |
| некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши |
| тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао |
| ба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке годин |
| плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи. |
| ну, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде н |
| ате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајн |
| епих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад та |
| земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда |
| том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче |
| ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега |
| дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ли |
| етине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од по |
| колике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — из |
| ли Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Рад |
| И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана у |
| еда младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај |
| отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута |
| .{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила |
| S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану н |
| да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно |
| подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> |
| > <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неи |
| И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што |
| преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и |
| S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође н |
| ђу стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивш |
| рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођ |
| а међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тог |
| пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама |
| e unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину. |
| их и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских |
| е, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколик |
| „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо! |
| х — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p |
| тва, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека |
| отреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше п |
| се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико |
| о ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, |
| ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетл |
| нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — |
| м <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући. |
| годило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цу |
| жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруг |
| надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - |
| а тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и по |
| поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, |
| нијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, бој |
| ви пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљах |
| овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на драж |
| уга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што нагово |
| навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зац |
| у...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест сто |
| је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свеча |
| однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p |
| Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се на |
| S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не дух |
| е нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег |
| се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, |
| јим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није д |
| ну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га ко |
| сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толик |
| ра понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће и |
| стало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје |
| /p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n=" |
| ескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове план |
| ури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије к |
| ацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се љ |
| , овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се |
| о да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, пог |
| и жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p |
| сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју |
| зговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се стр |
| — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужи |
| поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту пл |
| се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, |
| ебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам д |
| естаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, ра |
| вовима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у |
| иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не на |
| зио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чо |
| бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кр |
| > <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с ом |
| — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и |
| о што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушен |
| .</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p |
| да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{ |
| p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене |
| е и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— |
| траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згле |
| јег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске |
| Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себ |
| чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и њег |
| опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада ос |
| амет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p |
| лату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путног |
| одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, кој |
| свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд б |
| у то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ри |
| јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређе |
| дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Ал |
| де.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наје |
| над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ б |
| ма као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође оч |
| у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћ |
| ед њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено мод |
| вукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће |
| </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Ва |
| ицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју |
| и, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! |
| <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о |
| <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра |
| а блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храс |
| 4" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жи |
| лавом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаниц |
| , не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па м |
| растићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетли |
| и — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, |
| огао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у у |
| у јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — ди |
| д - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи |
| Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!.. |
| аде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone |
| ком големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усј |
| леда крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му с |
| овори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те ка |
| се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледају |
| у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале |
| ебацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, к |
| и и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опро |
| е се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком |
| погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад он |
| евање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико са |
| мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на крев |
| абухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани |
| трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радиво |
| зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, кол |
| а кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд. |
| сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није зе |
| </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха |
| празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљеп |
| ?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, |
| загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњ |
| >— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге нек |
| о другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада |
| не, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода |
| јере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, |
| н посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на в |
| Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поште |
| оме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунц |
| рже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњ |
| љу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред њего |
| но и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свиј |
| их сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траж |
| д снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, |
| газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања ни |
| заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је |
| јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једн |
| е у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће зап |
| брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, |
| крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кућ |
| у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати.. |
| Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели ч |
| бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољет |
| игда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Р |
| тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, м |
| о као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада доса |
| ије постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким про |
| брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико |
| ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене |
| болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора |
| рићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, заглед |
| момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши |
| една. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће |
| ене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домо |
| ао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро ба |
| ди свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расија |
| азду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и ж |
| јерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим по |
| ?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Пол |
| ка тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p> |
| ала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> не |
| лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> |
| ма ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник |
| S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се |
| т, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, в |
| .{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда к |
| стицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви г |
| враћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опа |
| има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у по |
| видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица |
| — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да |
| дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <p |
| ше двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да |
| о неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претрг |
| учи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца нагли |
| , зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи г |
| } И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискуп |
| ији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, го |
| заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, до |
| од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни |
| рила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p> |
| комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном но |
| ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани |
| !{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигур |
| а гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за |
| је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на дла |
| посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида с |
| ро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и |
| о сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код |
| слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјева |
| аза се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, о |
| не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресени |
| <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога д |
| о то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрл |
| и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се т |
| иљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена доба |
| p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на |
| на мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситиј |
| p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело |
| се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару.. |
| .{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд |
| > до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну |
| погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари пон |
| је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом |
| азвила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очи |
| ега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с |
| <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. |
| , коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p |
| ложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на |
| д једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам |
| остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад |
| да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима |
| ст, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="14 |
| ријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га д |
| p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише |
| рница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати бо |
| појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут |
| их ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаш |
| породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — о |
| а и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми |
| Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у |
| ="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> < |
| а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа п |
| ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем прода |
| е их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његов |
| вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову |
| да, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осм |
| јим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, |
| таним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у ст |
| а смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће |
| мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од то |
| штетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога с |
| ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгур |
| и, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оло |
| .. прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјан |
| њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на |
| ким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак ок |
| дој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних |
| а се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице пр |
| служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно поко |
| мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>П |
| уга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему сави |
| видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ј |
| </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у |
| цам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} |
| чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази |
| инови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу остав |
| че на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога |
| о се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снаго |
| вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њи |
| ову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су |
| да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, |
| ређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумск |
| Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А |
| ла би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он |
| очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не |
| пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијели |
| а, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и |
| , и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред |
| кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћ |
| њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме примор |
| одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па ник |
| тупник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову |
| ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и н |
| рапавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу. |
| .</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће |
| ло се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао |
| буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у |
| ужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за |
| е за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољ |
| у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и п |
| ду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме госп |
| сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И И |
| ана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда |
| и достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага з |
| и Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то |
| г ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— |
| дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у живо |
| да пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема |
| сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи. |
| калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој наро |
| куца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Изва |
| овач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу |
| есних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, |
| у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељ |
| , и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева же |
| предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> ук |
| велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у |
| ..</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одла |
| ред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не |
| а се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капет |
| опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, |
| ма усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је |
| схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом по |
| гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи |
| што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно п |
| ело рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по |
| ожица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена |
| у - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио |
| учку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, з |
| га жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и та |
| пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи |
| аде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије |
| } Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па |
| пи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p> |
| дхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се |
| биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар |
| а као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на са |
| д за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дије |
| ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице! |
| што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа |
| ја, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p |
| ушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако |
| аде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је и |
| е не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не |
| да размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико тал |
| ли код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли п |
| ћ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да |
| талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице и |
| у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> < |
| S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а |
| p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на тали |
| трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије ј |
| ци гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајућ |
| а сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи |
| се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на п |
| не, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде |
| намо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да на |
| на.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман она |
| ...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гл |
| магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи |
| и у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, |
| двјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан |
| } Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе |
| ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ |
| вори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго! |
| ак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе до |
| а таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га |
| евши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> |
| у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји |
| ја, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} На |
| прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вел |
| аца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су |
| сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдем |
| Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и зап |
| ра! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се |
| н примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива |
| боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза пр |
| Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам |
| да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгуби |
| спустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од кућ |
| ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењ |
| па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна п |
| евнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— |
| адужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стица |
| Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не |
| и, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је д |
| илија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Па |
| ило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смије |
| им лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она |
| њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних б |
| намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим грије |
| ш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газд |
| <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Мир |
| , и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.< |
| ши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх |
| дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршај |
| ашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано |
| та. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине |
| аочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, |
| ља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Бић |
| о... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> |
| врати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSectio |
| али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиро |
| ..</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је |
| Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>А |
| је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа с |
| га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају н |
| о зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} По |
| њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако |
| ости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сад |
| се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тра |
| ате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, ба |
| ти вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуш |
| ј ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане л |
| дући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештеник |
| сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен |
| озорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледају |
| еки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; |
| м, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p |
| ре очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен ч |
| плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, та |
| кине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то пре |
| отврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треб |
| ве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док неч |
| окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у |
| сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљ |
| мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће |
| м не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гри |
| истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу |
| љатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али п |
| " /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси |
| , што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по уси |
| затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у ку |
| Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника |
| криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних |
| иљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крад |
| оме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име некол |
| — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новац |
| .</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за |
| хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачн |
| јенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и о |
| наш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам |
| > <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповјед |
| како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од ж |
| р пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло д |
| но, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десе |
| момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке |
| кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: |
| Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада |
| /> <div type="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> |
| маше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n= |
| шљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... ј |
| Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја бриг |
| ио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Ко |
| игра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спушт |
| у, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато не |
| ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за |
| ад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не |
| а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о се |
| ријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине су |
| ..{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем д |
| — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пиш |
| би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то? |
| о, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — |
| и мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет |
| — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се |
| и: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да |
| обом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први |
| тарога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупни |
| ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брат |
| <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — ми |
| на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и |
| а!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје по |
| раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле ва |
| евојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захва |
| тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си.. |
| бар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> |
| руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ т |
| остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завад |
| што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Шт |
| сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухв |
| било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, |
| <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изне |
| р да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да |
| Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно |
| је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе |
| о, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не |
| их! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Ва |
| овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... |
| слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>По |
| <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће по |
| јка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и |
| разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се по |
| за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједниц |
| ли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се зам |
| поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSec |
| а се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не повр |
| леду цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих беде |
| зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{ |
| легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била |
| је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Р |
| ланине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— |
| Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливад |
| еда нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> |
| јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из в |
| је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, д |
| се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши с |
| ога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради зако |
| аге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура п |
| обиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, |
| о, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по с |
| е дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга к |
| мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакуп |
| и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— |
| д селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце |
| ubSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута пла |
| ише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, о |
| јкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> |
| Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и при |
| ијечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ћ |
| и треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад |
| p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <p |
| љасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да т |
| се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвож |
| </p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти |
| ва што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што приј |
| колико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он |
| , да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</ |
| S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бе |
| ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи |
| це у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не б |
| .</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна. |
| ча да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у |
| де? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не |
| рије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бес |
| слом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гле |
| :</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани јо |
| јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p |
| ене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула |
| т од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћи |
| n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне |
| сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пр |
| <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свј |
| > <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси |
| <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре |
| вогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p> |
| Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако крећ |
| био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{ |
| ељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега н |
| у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат |
| је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мје |
| pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оц |
| ојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; |
| ест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику |
| уром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко срет |
| живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима |
| ри Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, ш |
| м момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет про |
| након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} |
| S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, |
| рљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке ш |
| узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код кућ |
| блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опре |
| један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и |
| било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би шт |
| то би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А ње |
| ђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, разди |
| санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе |
| не, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код к |
| е...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је |
| је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредб |
| иш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекид |
| е ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, ку |
| је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити |
| а зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памет |
| у, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше |
| , јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па |
| и око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празн |
| ица! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим сн |
| ади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом |
| А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је |
| ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за |
| тано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тај |
| њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки х |
| на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му |
| буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— |
| ане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљив |
| рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се |
| оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га |
| и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Г |
| е да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, |
| уштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих раз |
| Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене м |
| све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спрти |
| , — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ |
| га си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито |
| ти.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из |
| е, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, |
| и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} |
| не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, |
| уга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што о |
| и млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама пр |
| ије такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице |
| </p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, |
| аплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би |
| ским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекрш |
| ма међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Бож |
| ине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?. |
| о.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању |
| Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чист |
| тар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је г |
| наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа пре |
| једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих |
| а нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила |
| И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само |
| ру, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелог |
| лободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стич |
| {S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је зем |
| ца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини м |
| би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоћ |
| ћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цу |
| са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, з |
| тима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају |
| воту, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рук |
| народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла. |
| а борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћа |
| ће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из рук |
| попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати |
| на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осу |
| отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље в |
| сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништв |
| кидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се уврије |
| мет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" |
| посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{ |
| у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он ра |
| .. послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки |
| ивљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба си |
| зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре от |
| кући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим с |
| му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивш |
| отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone u |
| со...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> |
| ио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће |
| млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта |
| равда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на њего |
| рајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У н |
| испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша г |
| сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Прем |
| а боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржа |
| у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно ј |
| еће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, је |
| даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће п |
| у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </ |
| мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара |
| и се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакал |
| азду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустит |
| p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Бо |
| p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од ст |
| ему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у пла |
| ође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега |
| Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, |
| у корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на ра |
| , а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па |
| јеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упит |
| ан као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; нећ |
| није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да по |
| да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови |
| запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се |
| ушо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој |
| у моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — |
| ароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у |
| а вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! |
| дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно |
| ме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене |
| одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове |
| с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља |
| у пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осм |
| ала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша |
| а се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима |
| ао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради |
| тник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има |
| ће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, |
| <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад |
| им капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка с |
| лина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је о |
| вине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске све |
| ач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p> |
| тноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Кри |
| мо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вј |
| ће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, д |
| и у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} |
| ли не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита суда |
| в, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситниц |
| ју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Про |
| тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} |
| о!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и поми |
| Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и |
| убљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо |
| дно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне |
| његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље. |
| е хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у |
| за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и пре |
| инских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалиј |
| ј кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ |
| ице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети |
| омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p> |
| еда према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p> |
| отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али |
| њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а дољ |
| ку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и п |
| ђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита |
| код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким |
| кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о т |
| самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? |
| ction" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, |
| се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прил |
| да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божић |
| се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свако |
| , први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још |
| е, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је |
| рама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и њего |
| у у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца |
| мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спав |
| да на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних д |
| колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p |
| Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се о |
| да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— |
| овинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и н |
| зе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру |
| ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планин |
| упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу позна |
| ној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страни |
| орица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу |
| ; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни с |
| њаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње наго |
| грнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Рад |
| ке продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хв |
| ових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то |
| и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, изм |
| некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — по |
| а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац |
| а заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу |
| , да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, ш |
| Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> |
| у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допри |
| газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p |
| тати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре з |
| а јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сад |
| то људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје д |
| рајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што |
| прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ћ |
| е уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: |
| ади се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете |
| стаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими |
| двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са |
| , претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг |
| , што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p |
| вео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газд |
| ...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, |
| егдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— |
| ијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} |
| p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је т |
| ети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од к |
| еће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — од |
| људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради |
| падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада |
| пре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. |
| бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предв |
| јем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у ње |
| ешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: |
| прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуг |
| арничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трош |
| но за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштен |
| уна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла |
| те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није |
| p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није |
| вши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди |
| а Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, |
| /p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а о |
| > <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе свој |
| е, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек |
| ме мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаш |
| ку кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сл |
| ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: т |
| </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогу |
| Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да г |
| н женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјер |
| Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало |
| дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задо |
| n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг |
| .</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички тро |
| године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко годи |
| и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ста |
| ранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружи |
| же, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он |
| — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљ |
| „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мут |
| ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући в |
| а дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јареби |
| туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а заш |
| а... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} |
| ате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</ |
| длучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колик |
| му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од туж |
| га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подми |
| јети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> |
| не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту. |
| ему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до |
| .{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни |
| Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера.. |
| омисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од |
| лакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао |
| опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, то |
| , господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри |
| и дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чис |
| /p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Ш |
| рође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му ј |
| д куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се н |
| љескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета |
| питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љеп |
| косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на |
| едјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, |
| омачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут в |
| ује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести и |
| </p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— |
| и и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, |
| се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покрив |
| рекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, вра |
| јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се |
| а положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што мо |
| јем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставив |
| ра, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на пр |
| воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је |
| је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјет |
| ог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, из |
| ијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш |
| авља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ор |
| p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет |
| едај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... |
| е и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу. |
| његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког ва |
| ели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, |
| фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи |
| тар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га |
| {S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе ко |
| p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен |
| наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити зем |
| лија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли г |
| >Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да с |
| силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трго |
| е — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, к |
| разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене |
| ели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели К |
| састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име |
| е смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљ |
| шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Пога |
| дали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> |
| ина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</ |
| ојим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су |
| ши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у |
| ТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> |
| о умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује |
| и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама дво |
| ника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради |
| > <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута |
| фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; заглед |
| това се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не н |
| родиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Ц |
| преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="su |
| Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце наг |
| — Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћ |
| <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један в |
| у.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци |
| ег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопор |
| S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељ |
| на, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и |
| мо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори |
| сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Во |
| а знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивој |
| е!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звек |
| вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможе |
| чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да |
| шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори |
| ио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише би |
| увну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако |
| а одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; к |
| згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговар |
| е осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу |
| , дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мје |
| b n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; там |
| дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара |
| јесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</ |
| са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, вод |
| ко да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скриве |
| ени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу |
| аћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, |
| Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориш |
| ену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— |
| да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не см |
| ох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожур |
| ешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар кра |
| ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?. |
| p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази св |
| — Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућ |
| нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жет |
| ући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиља |
| - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" / |
| е; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, б |
| закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедев |
| шија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осј |
| S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га |
| оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n=" |
| тац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варени |
| зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} |
| мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око к |
| пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, ал |
| "112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаш |
| акмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Л |
| има; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и п |
| их планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинск |
| а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и |
| ту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисл |
| </p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пуст |
| на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљеме |
| {S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му |
| о, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S |
| жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да |
| раница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу |
| ти земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго |
| не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша |
| дје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажаг |
| шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага |
| сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у м |
| ; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилаз |
| ити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се гр |
| не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окре |
| сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде сто |
| у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Бо |
| Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјек |
| пјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрам |
| ion" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, ал |
| рош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, |
| нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> |
| дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Је |
| рже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљ |
| а је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — |
| убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> < |
| доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацива |
| Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке год |
| , за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не |
| п носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкир |
| своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови |
| Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</ |
| а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколи |
| , а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и |
| брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него |
| вши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлех |
| ! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом сн |
| " /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинар |
| слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, |
| оре, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? |
| латој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како ис |
| е, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, |
| ити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се |
| е и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се о |
| коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он |
| на била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не с |
| о би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — |
| му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његов |
| очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скру |
| е у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи |
| се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испо |
| уштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбу |
| е у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза |
| то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И ц |
| вати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку |
| упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих |
| први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све шт |
| S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољу |
| постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испре |
| зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на ко |
| це ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну |
| ио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напуниш |
| олише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p |
| апорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, об |
| , са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који |
| Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник |
| <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћинск |
| во опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, |
| атле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их поврати |
| да на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на пут |
| у, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима |
| Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Пок |
| Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А |
| — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа.. |
| што су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свал |
| да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли |
| Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад |
| младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне р |
| аву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон |
| му, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигур |
| м, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ћ |
| краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у ж |
| .{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави к |
| ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, доб |
| е с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по ку |
| положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друг |
| је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце |
| е на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је |
| вач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</ |
| ђивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико |
| вце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с брато |
| !</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мар |
| , гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повеш |
| е су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу |
| а на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони т |
| карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> |
| , заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим |
| ели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер прек |
| алијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено |
| вори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</ |
| сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета |
| ар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај |
| Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, неће |
| > <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо п |
| <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник б |
| рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљав |
| уче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га о |
| да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то т |
| и је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са |
| се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никад |
| рета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим |
| — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо ико |
| мске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо б |
| веже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше г |
| собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој |
| Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљ |
| нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцј |
| } А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија п |
| а са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око во |
| и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p |
| ..{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, |
| ија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град.. |
| м замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак |
| усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разг |
| ада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са с |
| њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Не |
| тима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} |
| га народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајм |
| ћан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и |
| ади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци прети |
| } Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми по |
| Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, |
| пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је |
| а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија н |
| ли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затво |
| у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...< |
| науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је |
| - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, с |
| ена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у |
| ко је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: ја |
| а више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа |
| <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p> |
| — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— |
| отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, |
| лаву заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клап |
| неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, |
| намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице |
| Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Шт |
| ике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — |
| е синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње с |
| о, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући |
| а, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гл |
| благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у |
| У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љ |
| у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{ |
| м.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зид |
| а од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ с |
| ан!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога д |
| ично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да прем |
| исто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намје |
| чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, с |
| асет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му м |
| налост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у дру |
| у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о свом |
| обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, д |
| лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше |
| Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: |
| ћанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војка |
| Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остај |
| да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, |
| ов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовник |
| њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да ра |
| вле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде |
| а дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом оче |
| х преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је |
| воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и |
| <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снаг |
| ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима.. |
| <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у нар |
| вијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашен |
| м?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако ве |
| јци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, |
| клео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на п |
| жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на |
| двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи |
| он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се |
| и му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му |
| е прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташц |
| оши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца |
| сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису |
| Section" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре |
| пивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с |
| кнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждр |
| а човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, |
| а!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им оба |
| м помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуд |
| ему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p |
| ба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, |
| је улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио н |
| вина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ор |
| копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ |
| гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он |
| унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учи |
| сом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јач |
| е му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — по |
| ране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! |
| арко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада но |
| се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари |
| ена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловал |
| мо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прек |
| ли.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с |
| троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И |
| је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежник |
| старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, н |
| и колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сад |
| мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, бро |
| Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у |
| S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому ду |
| лом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што |
| дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ не |
| не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се |
| а ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јач |
| ..</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> < |
| трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, |
| .{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ев |
| превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој |
| јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зелени |
| > <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у д |
| вши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на п |
| воту, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, виногра |
| је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У |
| цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Рад |
| наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка врат |
| за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе |
| о назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>По |
| чун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве |
| е? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — |
| , узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем |
| ук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, ми |
| > <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађег |
| вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци ново |
| стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, |
| са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крум |
| сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера |
| у да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> < |
| чких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, уз |
| тарцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну |
| дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стид |
| е, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се |
| S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по об |
| ачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћин |
| и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју над |
| јима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> < |
| ежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од дво |
| ридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као ч |
| уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио |
| километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше В |
| у по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од тр |
| суђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равн |
| њигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се п |
| на га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он за |
| ке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла |
| му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало врем |
| му имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.< |
| а писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! |
| <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да ви |
| — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а |
| ају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а |
| ти!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе коби |
| ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини |
| еда љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| е снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Ре |
| иш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{ |
| за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред свој |
| unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, пон |
| а, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се на |
| аху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да |
| млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} З |
| и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</ |
| је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дох |
| <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада |
| х у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, |
| е је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћ |
| , промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</ |
| у с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати |
| .{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да |
| ијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући сва |
| чији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и са |
| опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима. |
| ио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залог |
| лате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{ |
| S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сеља |
| аси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни п |
| о не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опаз |
| е хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} |
| јече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадес |
| вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илиј |
| могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{ |
| ам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом к |
| с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки |
| чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крч |
| Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата |
| p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава |
| вић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p> |
| ан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} |
| ло, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из кој |
| ући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, д |
| и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, ј |
| болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко |
| де.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планин |
| раге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>М |
| н дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјес |
| ароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну |
| ора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелник |
| <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свем |
| есједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавшт |
| њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се |
| моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета тре |
| авље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се ж |
| стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му је |
| попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по ча |
| ња. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида |
| прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не мич |
| ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цв |
| па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаљ |
| а, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} |
| т, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одг |
| неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге |
| ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, ре |
| у и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући |
| што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам ј |
| оздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb |
| а још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да с |
| гда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чу |
| </p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> |
| S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада |
| шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p |
| шо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу да |
| благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом гл |
| ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ |
| дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... |
| зе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљ |
| тин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти |
| ли није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао би |
| оја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош |
| ако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p |
| то да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се |
| свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и В |
| од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, до |
| круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скач |
| е у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на ку |
| лети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> |
| орез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за си |
| а се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p |
| како да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, к |
| ...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— |
| скога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не п |
| — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што |
| на ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита |
| есвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијен |
| е, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високи |
| а тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петро |
| стргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да |
| н мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме |
| има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрде |
| и — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не |
| ију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Ка |
| ="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А кол |
| ами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} |
| де их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије ква |
| не године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— |
| ће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из |
| <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по пр |
| изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часо |
| кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сва |
| е, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас |
| ку, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за из |
| p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> |
| > <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, в |
| астрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита |
| погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{ |
| ар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко |
| и се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешт |
| згледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову б |
| ерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће |
| подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља |
| м му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - в |
| ек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао |
| ада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} |
| духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вје |
| вали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки |
| но к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да м |
| двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к ме |
| гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цур |
| је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како пра |
| >Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: п |
| жем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p |
| лавом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; |
| о чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет р |
| образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак |
| твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} |
| памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то и |
| S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при |
| је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је |
| в широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да п |
| одару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш прода |
| ас на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— |
| јећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, |
| рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје зе |
| тркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подми |
| е да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба |
| већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази |
| лачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одл |
| н силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треб |
| кираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Тол |
| ="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и ус |
| - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - |
| p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема |
| > <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, |
| о ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја |
| авно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Пок |
| у, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људ |
| ја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у |
| утро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и |
| ење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће доб |
| ваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош |
| рати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају |
| јој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, п |
| , склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и д |
| њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдук |
| — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је госпо |
| кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на |
| p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату |
| p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погл |
| еге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши |
| д погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете |
| обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањд |
| уо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити |
| и језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше н |
| обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту |
| ар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља ка |
| ега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и |
| <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега напла |
| ајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао |
| и га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школ |
| ише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде г |
| селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху д |
| ну ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p |
| и размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се заж |
| једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и |
| е, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих |
| ивот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и в |
| а га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и з |
| лијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишче |
| јин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно го |
| а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове ру |
| , мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретат |
| цама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Ни |
| .</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S |
| и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној |
| мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и |
| дећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? |
| неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче |
| у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколи |
| екад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година |
| коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и |
| поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврат |
| гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сео |
| ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда |
| акши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну |
| </p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ва |
| аде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што ј |
| а — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми г |
| ојекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} |
| желио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети си |
| звињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наста |
| инару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихва |
| ном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дан |
| олан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и |
| о и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу |
| челник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, вар |
| дозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затво |
| и на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се |
| оспа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје |
| љују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући пр |
| унца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се на |
| ки момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у |
| грнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали |
| гло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, заја |
| дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око |
| > <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим |
| во, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, от |
| !</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницо |
| азда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак |
| но раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поз |
| ? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из к |
| ачин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{ |
| — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш госп |
| лаве, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не |
| енуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уо |
| .{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Пета |
| еде друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у ку |
| во задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, |
| цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: |
| комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Звани |
| тари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргну |
| на мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, |
| ити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује |
| Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, |
| а може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило |
| сли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита |
| лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју о |
| ом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, н |
| е, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и остали |
| ази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа |
| ужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове п |
| боднијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из пла |
| и о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповин |
| игдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сј |
| и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву |
| >Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, тама |
| ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најб |
| лону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испосни |
| Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан |
| римивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио. |
| авши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, |
| а ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до т |
| ко, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p> |
| е сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бје |
| анини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сад |
| рађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и |
| ад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши саз |
| ам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S |
| ко ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих |
| гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Пона |
| о не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о |
| као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би и |
| високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једн |
| p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</ |
| м јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им ни |
| ..{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо д |
| ла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, |
| ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. |
| поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Студен је |
| и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, з |
| тави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, неза |
| ету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: |
| дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSectio |
| ође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — |
| и помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у |
| о година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, |
| а, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта с |
| ија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде |
| tone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи |
| да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу |
| јели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му |
| и да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у варо |
| му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи |
| е...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури |
| дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два |
| p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договор |
| момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, |
| ешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешк |
| ио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му |
| собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из |
| пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на |
| дма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p> |
| о вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subS |
| не крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их |
| и, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажа |
| ме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" / |
| еза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ков |
| је било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је по |
| , да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће друг |
| > <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба... |
| уруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узм |
| а, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и |
| кша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Амери |
| ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјев |
| е и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да до |
| !{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— |
| лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваш |
| вих петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да |
| прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Пета |
| јеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премиш |
| апокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било в |
| у, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Мог |
| иром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме пон |
| говара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој дола |
| /p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи п |
| он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје про |
| руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова ци |
| роша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле |
| ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прих |
| м вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У |
| би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — |
| у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Нагов |
| није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да |
| , на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је наро |
| S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и |
| уву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} |
| ..{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што |
| кљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око мира |
| и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не сл |
| да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> |
| труких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у д |
| > <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се |
| ка он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — |
| е, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са сви |
| и рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и бл |
| /p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њи |
| о...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склоп |
| n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био |
| дњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, |
| одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје |
| ути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према в |
| у што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што |
| — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, |
| и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Рад |
| умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши ш |
| нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи |
| > <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам |
| } Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{ |
| аницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сеља |
| ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је |
| се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и ов |
| ди...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба |
| кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— П |
| жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стар |
| p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину |
| ва школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они |
| рику...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу |
| алим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с |
| ике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земан |
| , Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потр |
| ан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љути |
| } А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на ст |
| дим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— О |
| ијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду ш |
| ући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако |
| .</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, |
| ућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... по |
| на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах во |
| о прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше |
| е, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјел |
| спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа |
| је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} |
| /p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућ |
| ослови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима под |
| мшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код |
| под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест |
| ђе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их пр |
| авна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p> |
| нио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га и |
| и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама |
| је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује с |
| износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вун |
| так година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана од |
| м; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вел |
| сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио |
| н уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и |
| еђоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господа |
| једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје зе |
| о буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид ск |
| ха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму |
| осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по к |
| /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу бли |
| с као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се с |
| осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи... |
| како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> |
| инама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брање |
| од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>По |
| шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S |
| .</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и |
| топама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјек |
| памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хар |
| вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа њ |
| ! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култур |
| неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада |
| у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на |
| </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све |
| се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницо |
| ије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим поглед |
| дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући |
| оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га |
| и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе к |
| ине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шт |
| онитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртн |
| subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му по |
| де у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га |
| еће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни ж |
| очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и поло |
| /p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши ј |
| мрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да |
| угова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p |
| ри, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни |
| ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље н |
| ! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава |
| света јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца в |
| к допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, бра |
| И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши |
| а да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије оби |
| ова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кућ |
| ц опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтј |
| састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p> |
| га, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године |
| > <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изг |
| е већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n= |
| ubSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде |
| > <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој |
| ком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њ |
| че као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи |
| од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике |
| у се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се н |
| десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо ш |
| круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Р |
| кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије |
| /p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бр |
| {S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим |
| е тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> < |
| е их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изг |
| нога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: с |
| о замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са |
| /p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда |
| ку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и по |
| И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али к |
| ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши но |
| доци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе |
| оше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно |
| истао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очи |
| е духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друг |
| свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у сни |
| раге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже |
| мај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упи |
| е га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му |
| ине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, бра |
| а, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешт |
| војим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели су |
| газивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p |
| види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто |
| не, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она |
| , што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назриј |
| .{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих ј |
| у.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар проба |
| Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — По |
| ијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се |
| и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку ле |
| а, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и г |
| с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше |
| ина, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне |
| исли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо |
| ове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго |
| алне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> |
| планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и изва |
| оцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, при |
| ћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако |
| и са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и ко |
| subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, |
| Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S |
| ужичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њих |
| дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а |
| заће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра |
| на, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закли |
| > <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p |
| шту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева |
| њи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацим |
| и.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, же |
| >Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и |
| ело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић |
| ц рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече ос |
| аста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе |
| аги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осу |
| дјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S |
| небуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гл |
| нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном с |
| се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— К |
| </p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <p |
| потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} З |
| S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде |
| S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? |
| де земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода не |
| у кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упит |
| ама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> |
| ону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Паш |
| е их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узм |
| ине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе |
| се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера |
| ћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјут |
| је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.< |
| ј дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, |
| у се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да с |
| од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} |
| >— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде |
| ити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... |
| кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме че |
| апивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а |
| згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p |
| ри на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — |
| едока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову р |
| вши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по д |
| хо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара |
| е газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — уз |
| и мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко |
| — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не |
| мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник |
| и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> |
| би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срам |
| ха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не од |
| реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме ми |
| ане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред |
| кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сун |
| му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори |
| , драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухват |
| ци, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, |
| — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Ниј |
| чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негд |
| > <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди |
| ешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А |
| оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; |
| и је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, |
| мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> |
| јече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем до |
| , и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удар |
| длакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Тана |
| јетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини |
| што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насм |
| с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоће |
| м тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево |
| о се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да |
| тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осм |
| ти се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крс |
| раћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели м |
| је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, р |
| бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — |
| ши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p |
| умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре... |
| отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, од |
| ни стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија |
| смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као |
| ду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде |
| ожје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао |
| веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухват |
| тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И |
| ети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га |
| муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а |
| уда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p |
| друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте |
| ко је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дан |
| рчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа. |
| жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу |
| што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи г |
| — Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиг |
| је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, ка |
| ју болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, за |
| — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> < |
| Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели: |
| > <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти |
| исар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок! |
| ријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p> |
| глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње |
| штипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, ко |
| а...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест сто |
| , болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} |
| <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде |
| рани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</ |
| ом?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да |
| и, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели |
| ечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесе |
| поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихв |
| у Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у ра |
| а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли к |
| ? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци н |
| обудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су |
| </p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радив |
| послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше |
| ..{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се |
| >Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник д |
| ци скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најбер |
| ш би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном ком |
| о би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче. |
| љна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само |
| Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Ј |
| вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор |
| и што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} П |
| мовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њи |
| изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — о |
| ар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме з |
| окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих |
| у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вуј |
| , одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, |
| зи поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој |
| се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milest |
| и се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p |
| гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима |
| уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг |
| Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке д |
| земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} П |
| ући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га |
| S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да п |
| живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, |
| еда како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb |
| на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не нав |
| скога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: |
| земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> |
| , давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вар |
| ? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги доктор |
| посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живи |
| Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно д |
| о без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјест |
| е су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече он |
| м ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док |
| о чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмови |
| а сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „ра |
| и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена м |
| уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотак |
| у удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе |
| оје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, |
| чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јо |
| ни, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... |
| енчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено пониј |
| <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак |
| .{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не у |
| Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Во |
| нко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, |
| .</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја г |
| крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, ди |
| ијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупи |
| на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да с |
| нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и |
| ?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отвара |
| покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> < |
| о, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <milest |
| као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман |
| Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, как |
| де, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>С |
| , и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>О |
| ка; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се о |
| а болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се боле |
| спијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фр |
| !...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврд |
| ву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише |
| </p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном |
| треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису пла |
| ђу кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба |
| еда иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата < |
| и очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, т |
| ратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јо |
| љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: |
| а.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> < |
| еден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред |
| ишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Ра |
| под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не |
| шке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва с |
| о и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и прос |
| це је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама |
| , а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone unit="subSection" / |
| преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога |
| моћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео |
| — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — о |
| овац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди |
| вши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село |
| <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је |
| тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И вел |
| алуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева па |
| заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Ј |
| само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — |
| ена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се |
| сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намј |
| е, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, ника |
| ну косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи |
| ите! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, |
| укама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у ј |
| а хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а |
| удбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију |
| </p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо троји |
| стојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога |
| о пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је није |
| и ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће |
| њу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па ка |
| а доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак |
| у.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, ш |
| unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помри |
| евету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага. |
| се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, |
| јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед... |
| опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова пл |
| благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пр |
| а големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људ |
| ...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша б |
| у ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, о |
| <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Пору |
| умио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с |
| дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене о |
| </p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крај |
| b n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов ота |
| амоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Н |
| .{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, |
| } Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!... |
| Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p |
| , није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" |
| и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући д |
| ерују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе н |
| , и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сје |
| . </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечем |
| м приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— |
| бразе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази једа |
| ! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ил |
| а просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по |
| дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а |
| и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вел |
| е са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од кад |
| припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, |
| дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и ма |
| е, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51 |
| p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да |
| цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипа |
| цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ко |
| тања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, |
| им очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице п |
| сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и |
| и, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рука |
| ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, к |
| ећ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао |
| тем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној |
| има.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те |
| и ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа |
| ме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носи |
| о обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему за |
| ељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стат |
| ада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне |
| ајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене м |
| за звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким к |
| к отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Сју |
| јом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit= |
| тан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп |
| могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, |
| вицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри на |
| алуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био |
| им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сад |
| зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад |
| subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да пре |
| же поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И м |
| и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјета |
| и, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапт |
| с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња |
| е се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што |
| ађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гле |
| .{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу |
| се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> |
| n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> |
| такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешки |
| љу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пили |
| адина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Ради |
| >И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примор |
| ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко |
| му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пре |
| бринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> |
| ога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одвра |
| будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Д |
| Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, М |
| талима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико |
| ом, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракиј |
| осада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Ма |
| рина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да уги |
| а и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанс |
| бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је ж |
| замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subS |
| хита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се |
| ољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи пла |
| главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> |
| ети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за |
| ика, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лу |
| јести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољ |
| у, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му св |
| она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p> |
| ошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себ |
| } Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сад |
| ли му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једн |
| а моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетни |
| ада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га о |
| p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве рије |
| ди свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као |
| у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не |
| — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивоје |
| ина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре |
| а!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комис |
| во ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако н |
| два изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! |
| им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се |
| е стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" |
| стајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, |
| олови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у ј |
| <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си |
| једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала |
| ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> |
| низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да ко |
| > <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? |
| е не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И |
| и да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што |
| клетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свак |
| амљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и б |
| .</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде |
| био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио сел |
| >Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно жен |
| ан времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и риј |
| ед њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се |
| Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, как |
| оме закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући |
| покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће |
| је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у |
| о ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али |
| ри брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бит |
| никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му |
| уши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у |
| е је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, |
| коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“ |
| оју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да |
| врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} П |
| ристи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> л |
| овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај траг |
| b n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч.. |
| донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове д |
| <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женам |
| и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и н |
| да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна |
| /p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сије |
| будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</ |
| штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сиј |
| ившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихови |
| еко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о том |
| узе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> < |
| исли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Вој |
| , па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, ка |
| па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешк |
| прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо |
| ан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разг |
| снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа |
| екамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </ |
| ада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека м |
| ..</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет не |
| те на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да |
| циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> |
| ечене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих |
| у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх к |
| чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И једа |
| Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио |
| мрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било? |
| али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И ј |
| > <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потп |
| насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву |
| ј што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред |
| и га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Во |
| <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Ј |
| синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звије |
| ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп |
| се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: дост |
| лаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p |
| ате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми |
| н био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати с |
| а стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте |
| а одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дош |
| и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p> |
| и, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; |
| атру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари |
| то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети |
| ме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је ист |
| пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, јо |
| /p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</ |
| заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за оп |
| а се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале |
| ећ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљ |
| е обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не г |
| вратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога. |
| е у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам |
| да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чарши |
| и и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не |
| ола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагов |
| роткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човје |
| е цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, ал |
| ОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> |
| ити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш |
| ..{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треб |
| штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - по |
| ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашт |
| аче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена |
| хом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са свој |
| и се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза |
| аде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима с |
| маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је у |
| ли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, неја |
| ?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то ва |
| газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само тре |
| Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газ |
| прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколик |
| је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску држав |
| ађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Да |
| ва сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирил |
| тадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли с |
| > <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико кома |
| ли Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} |
| пише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је т |
| вака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко х |
| е.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ |
| p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи |
| молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези |
| је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — |
| — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талије |
| му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да сми |
| моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p |
| о овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свог |
| .</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој |
| ичу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мр |
| ким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господ |
| тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу |
| та; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{ |
| е, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се наг |
| у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, |
| одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> < |
| ете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се |
| је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин! |
| к окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме |
| о пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био с |
| родано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... |
| </p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен |
| том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за |
| и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне м |
| лога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и |
| он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p |
| добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу |
| атор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанс |
| - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена. |
| p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хато |
| ан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она ј |
| твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет |
| сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— |
| нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно |
| есеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана с |
| жи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се |
| затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и |
| ли неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И |
| у, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјет |
| есрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу |
| није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони |
| } Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у б |
| >Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</ |
| то ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући |
| путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде |
| /p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко г |
| Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, |
| лико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p> |
| Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник п |
| је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара у |
| којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о |
| урише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесв |
| и и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише |
| , како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задрж |
| куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на |
| земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Ники |
| е.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али |
| да би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска |
| е што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће |
| p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда |
| о оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахн |
| > бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, |
| о си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа сво |
| посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> |
| е.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па |
| оп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. |
| наест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је! |
| зрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисл |
| задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Же |
| {S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно |
| е рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p> |
| и ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина |
| , а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртници |
| атној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе јед |
| — Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узи |
| дје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појит |
| пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједа |
| и, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале д |
| {S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једно |
| p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву |
| ад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свје |
| родио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p |
| нца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Н |
| егова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром |
| другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га |
| и Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу |
| усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили |
| од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одс |
| сне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље |
| тнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и лети |
| кова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, |
| сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене |
| дио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе |
| м ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Ва |
| ремишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да |
| су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један |
| и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога |
| жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа пр |
| p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени.. |
| ко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> |
| , Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она реч |
| нисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; |
| ога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разг |
| , али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> |
| упио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n=" |
| ас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога |
| пити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газд |
| је могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом. |
| ратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За |
| S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне |
| и, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно |
| Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, |
| {S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији ба |
| у... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а а |
| ика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— П |
| ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p |
| p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каз |
| о сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — гово |
| ан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка |
| ! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари д |
| да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе |
| данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата ку |
| n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вра |
| је га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако |
| и радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да зав |
| тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му |
| та Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо |
| о у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} |
| ривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јаб |
| избрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: ст |
| на и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем |
| о мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, А |
| арине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао |
| ков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који г |
| стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, е |
| <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за поко |
| е да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега |
| лија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Н |
| .</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом в |
| ајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{ |
| ћ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколи |
| ала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у ва |
| и одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, х |
| ицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сад |
| х дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талије |
| ој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви |
| сподара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно |
| ш торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду |
| е, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као дру |
| еће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крч |
| и!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јави |
| ије њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене раз |
| оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи |
| ?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> |
| д је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду |
| е у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> |
| ари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и в |
| лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дан |
| еба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа |
| боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што с |
| о гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се в |
| зорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духан |
| новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — |
| пу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не |
| <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У з |
| унђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!< |
| дара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест |
| ми из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој |
| десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из |
| , ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> |
| ну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачиц |
| ћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испр |
| удараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се пр |
| , Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— З |
| ухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, д |
| ознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а д |
| ље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да ниј |
| био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, |
| пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Рад |
| це...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си поб |
| оћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код |
| и од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће по |
| ли?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да т |
| уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спусти |
| реност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> < |
| Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га |
| на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што |
| ави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе |
| себице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме ка |
| разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се |
| пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају. |
| а бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама |
| на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели: |
| јахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица |
| зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа |
| љу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балег |
| дговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу до |
| прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него |
| ебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у о |
| кните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благос |
| се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто |
| се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одго |
| Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, |
| ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљ |
| {S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од |
| ст, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи |
| уче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, шт |
| драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу |
| не и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - |
| ца; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој |
| ећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе |
| од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, п |
| сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је д |
| кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, |
| нином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одго |
| је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.< |
| p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек са |
| сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њих |
| тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици лив |
| бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговар |
| други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на ме |
| подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из |
| да.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!.. |
| те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је! |
| ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остан |
| слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и |
| де Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана |
| ци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губи |
| и је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> |
| ске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла ж |
| а добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податни |
| рана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран |
| е мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> |
| реба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> < |
| о није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, |
| <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући |
| већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћута |
| ши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p |
| расти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и |
| Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповје |
| ице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи |
| и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворе |
| ... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осје |
| ; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> |
| угдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уно |
| јетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље |
| десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе |
| не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових сед |
| упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа ј |
| ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт.. |
| Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам |
| се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бе |
| спаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладње |
| еле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници |
| и реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза |
| ространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа М |
| смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, ве |
| миљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не |
| м; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он |
| е, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био |
| ..{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши у |
| , извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Мар |
| јетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђ |
| <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, пове |
| усти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а |
| а дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тог |
| p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> < |
| /p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се н |
| врати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута |
| ељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И н |
| а памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз |
| ала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој |
| куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у |
| Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши реч |
| диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га |
| у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти с |
| Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} |
| је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накаст |
| дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Ма |
| е истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{ |
| ши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али н |
| дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође |
| предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе т |
| ="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвш |
| <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и над |
| ође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.< |
| је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде |
| мија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, уп |
| ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, ун |
| дгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб |
| уварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп |
| с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесј |
| асти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека од |
| реко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши с |
| о заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> < |
| о?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећин |
| де ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> < |
| зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га п |
| газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, |
| огу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешил |
| на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли |
| га и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си к |
| а из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Ма |
| } Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумња |
| ку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.< |
| и пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, |
| } Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде своји |
| да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Св |
| его игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у |
| ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хи |
| неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, ј |
| наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - је |
| ирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заиг |
| n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се |
| и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија |
| орбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и избр |
| том!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> |
| ли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражи |
| суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједов |
| да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши |
| ојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој |
| {S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, |
| — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј |
| ечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> |
| ару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? |
| а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно |
| иш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} |
| ти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају. |
| ме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И |
| она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те |
| парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> < |
| а ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад с |
| надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упу |
| ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се н |
| ик, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вј |
| рв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма |
| ако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</ |
| , ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мисл |
| ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, |
| руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не уби |
| комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвати |
| о...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше с |
| ..</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} |
| њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета с |
| док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p> |
| ње и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и |
| о у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чис |
| о да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу тре |
| е мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке. |
| што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето каков |
| ије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, род |
| једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превар |
| мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Че |
| жицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја? |
| образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одгова |
| ну.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изглед |
| собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу |
| о двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знањ |
| те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све н |
| ушак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита |
| ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одо |
| њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; |
| иљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи |
| петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p |
| вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је би |
| не сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, с |
| дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да |
| ера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба |
| де окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</ |
| S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а не |
| Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си гла |
| и и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј |
| питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не |
| едама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p> |
| азапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти |
| вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се п |
| на за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеш |
| аде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије |
| да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S |
| те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p> |
| не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати |
| огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе |
| ели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те о |
| собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... посли |
| трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> |
| а или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћ |
| на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S |
| а у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо |
| вши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, |
| те, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам |
| ки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но |
| на вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} |
| /p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљан |
| . — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не |
| оје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагле |
| , узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, |
| зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољу |
| г ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа мо |
| ме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љуба |
| чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од |
| !... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам н |
| и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођ |
| .{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човје |
| ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били с |
| и је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајн |
| тко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши |
| не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} |
| е година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац |
| сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, п |
| а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <p |
| заће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене |
| е крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован п |
| стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу |
| p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и навад |
| , плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду |
| у засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и |
| се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошариц |
| аогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме |
| ва, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, |
| ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди |
| И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдје |
| у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле |
| устави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши |
| те, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво п |
| ле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу смет |
| окојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S |
| бично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још суда |
| о, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло п |
| њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p |
| ? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као |
| ми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи |
| олан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?< |
| ко, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се |
| оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ћ |
| е како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нек |
| и ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дир |
| био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, ниј |
| <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуг |
| а у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</ |
| будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Б |
| у долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која |
| им гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> < |
| естрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње ње |
| на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> |
| ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, |
| иједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да |
| за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има. |
| Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто |
| <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone un |
| аш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би |
| кад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да н |
| бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, |
| челник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове |
| {S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што ј |
| и.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{ |
| научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, п |
| ђ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да в |
| д је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Пог |
| /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, |
| ?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојн |
| ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} |
| и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од н |
| лу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан |
| а зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута ре |
| ви наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} |
| букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у |
| пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама |
| ују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде по |
| у овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још дан |
| ваде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газд |
| ивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад |
| за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко |
| <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кућ |
| олазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог |
| да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други |
| кан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накуп |
| <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражи |
| елали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару |
| /p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетл |
| хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене ов |
| о рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео |
| талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере. |
| ди у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p |
| је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> < |
| Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекн |
| нима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> |
| ход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашно |
| ије доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, |
| ..{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пе |
| уше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајућ |
| ега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену |
| У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке |
| и...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде |
| и како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у о |
| и скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... није |
| ашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема м |
| крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, ве |
| без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга |
| , да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, к |
| .</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек |
| је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му заглед |
| ; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче ш |
| д себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрп |
| стајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, диг |
| дговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна |
| /p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Ра |
| ио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насм |
| старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у зд |
| вај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли с |
| не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата |
| копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p |
| ви - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд |
| .</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p |
| бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — |
| , па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе |
| талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и |
| тац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један дру |
| о преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измич |
| док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах па |
| ен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлу |
| ..{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу |
| . а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Св |
| то је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не |
| х гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе |
| при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора |
| S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави |
| ару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од |
| ек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно |
| варту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не м |
| еће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и |
| p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забрин |
| свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми ј |
| Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближ |
| а о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на у |
| ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} П |
| отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, |
| и Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти |
| — Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио |
| ну пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, |
| <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарал |
| а говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Н |
| , ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам за |
| испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој |
| ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви |
| дио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од |
| так камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, к |
| ћу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита пл |
| то је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p> |
| оспину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру. |
| му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, |
| .{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола |
| — Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је жд |
| ели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у про |
| ијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже |
| — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И |
| /p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице |
| кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је |
| .{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено! |
| и плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то ј |
| би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети |
| аве пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, |
| ијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> < |
| его к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p |
| ... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да по |
| им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на го |
| свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио |
| разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бо |
| аде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да |
| све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — рад |
| као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковче |
| својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити |
| вима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је м |
| и научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у |
| ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим |
| рете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тоб |
| пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудиш |
| га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — |
| ео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Наста |
| } Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, |
| Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као д |
| уђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ вид |
| ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јеса |
| 29" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p> |
| талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разг |
| о као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнак |
| се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју ка |
| p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговор |
| Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, |
| ајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита |
| S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, лив |
| се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господариц |
| , па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брат |
| здинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње ви |
| јек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља до |
| е, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на |
| рате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш т |
| ук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> < |
| ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка |
| преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - |
| /p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има |
| де, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пус |
| моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, |
| <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми |
| p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...< |
| порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита |
| нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— |
| Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - |
| и сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књи |
| есело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге |
| азарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба |
| — Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборави |
| о, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Ник |
| ду и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, |
| е и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге |
| > <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође |
| дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху мил |
| вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — у |
| одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као |
| а од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљедел |
| је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање |
| е продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу |
| е издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвра |
| ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за д |
| Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му |
| ели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница рад |
| са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, |
| Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти |
| не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он н |
| за му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако |
| синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш в |
| удали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањет |
| аше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што м |
| бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија |
| с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у |
| ара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборав |
| .</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и |
| су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртн |
| љајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу за |
| неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали |
| давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али |
| уху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ |
| ба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> < |
| авих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „м |
| науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И |
| њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди |
| ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, ј |
| ових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; |
| несе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јо |
| за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури с |
| њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} |
| а; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изи |
| транке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, ј |
| је их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Па |
| ату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек с |
| никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова ли |
| ак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлу |
| жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — пр |
| ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове р |
| Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена сав |
| вши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{ |
| {S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S |
| ара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи |
| за вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми |
| не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и н |
| путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош |
| астим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила |
| јком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мо |
| подине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, |
| ући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се. |
| рата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с |
| /p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по |
| трос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, т |
| и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p |
| прави га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините м |
| реба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} |
| на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове зем |
| ења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одг |
| да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски.. |
| ао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — |
| длаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:< |
| м пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сест |
| љу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
| попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреч |
| Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, |
| човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да грије |
| о знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И п |
| глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас п |
| p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да м |
| сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће |
| > <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели |
| масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p> |
| ош ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе |
| год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки |
| и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога при |
| гдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова не |
| већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом |
| кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n=" |
| би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта |
| е грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети |
| о са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, није |
| ње их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} С |
| издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, |
| {S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159 |
| м у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком гу |
| накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих друг |
| ао из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређ |
| он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредн |
| ла, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад ј |
| /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита с |
| ни се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{ |
| з ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глав |
| буну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за с |
| ? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што и |
| арици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу |
| </p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добр |
| рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, коли |
| есједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} |
| азда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не |
| снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће |
| Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ о |
| а.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити н |
| ратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: |
| {S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да |
| и те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође м |
| шчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе п |
| гову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његов |
| а по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме з |
| ubSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под кој |
| ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дј |
| је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухват |
| имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вуји |
| , отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њен |
| } Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да |
| Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаш |
| ну земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се прете |
| та, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њ |
| ка...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако вели |
| уги прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - ни |
| p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али јед |
| у не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође ку |
| погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућ |
| <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у < |
| раком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни |
| Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да п |
| Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а |
| бре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија |
| ?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек |
| ће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа |
| надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте в |
| од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас |
| синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намирив |
| му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Не |
| тар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво из |
| а.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватиш |
| асове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто |
| ва рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то нег |
| се се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре п |
| . </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; |
| калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, |
| лико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању об |
| оручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости н |
| јом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бун |
| сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру н |
| то, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ |
| уо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... |
| арњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, јо |
| луду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како с |
| " /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осј |
| о!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Же |
| ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> < |
| ћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем с |
| уди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба о |
| то мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, б |
| ину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба |
| и га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Л |
| чини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла н |
| прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, г |
| вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — о |
| ће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те |
| жнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече |
| - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, обл |
| узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} |
| се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија би |
| а и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, п |
| о потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, ни |
| себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну на |
| на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тај |
| во, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што |
| p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обави |
| ћи је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да |
| њу долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и |
| /p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и у |
| луком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у г |
| је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Измеђ |
| ков писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли. |
| едају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док |
| нко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хо |
| p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега |
| } Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, глед |
| но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит |
| талим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се |
| — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка о |
| би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке |
| чи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p |
| јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго |
| ца педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге |
| ред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари уз |
| смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} |
| нај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p> |
| коливши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац |
| ваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попуш |
| е да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{ |
| вјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> < |
| дном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одв |
| да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p |
| њиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је |
| .</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да зн |
| гођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а не |
| ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, |
| вјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је |
| дивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је |
| је држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије б |
| иле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> < |
| рада, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућ |
| радила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, |
| гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под де |
| ри се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и |
| ога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се с |
| е, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; |
| >— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...< |
| а на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали |
| .</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудал |
| своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, |
| у, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — |
| Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи |
| ало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметн |
| е неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сје |
| носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто н |
| копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писар |
| . па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко |
| немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета |
| и, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А а |
| му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће б |
| штеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мје |
| вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, |
| о, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} |
| е могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Са |
| уго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије с |
| ве ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој |
| то што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан |
| уд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година. |
| ..{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом ка |
| тиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, |
| гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у је |
| .{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет |
| рене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Из |
| што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској си |
| н већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... |
| била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога |
| јам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваш |
| а ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, |
| се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Ма |
| је, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила |
| по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред ко |
| му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је |
| , чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвиј |
| а Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљен |
| газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној |
| између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће ради |
| планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — |
| благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све |
| >Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца |
| аду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судб |
| их претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију стран |
| морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледн |
| S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути пл |
| на.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насл |
| д је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је |
| љаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене |
| наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, т |
| p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујућ |
| ом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као |
| ојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац з |
| се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико приг |
| у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до |
| безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Г |
| ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мр |
| пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право. |
| — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок |
| Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фа |
| осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи |
| се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред д |
| ече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим |
| е уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он |
| о варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја ви |
| остране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој |
| с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена |
| и један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио |
| бе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан уг |
| та клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, г |
| сједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и и |
| } Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стар |
| >Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да |
| упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на кој |
| запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина за |
| опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — |
| e unit="subSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и |
| разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="sub |
| а као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је |
| p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући |
| ара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, а |
| дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор |
| емена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а окр |
| ти!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије н |
| и трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега може |
| <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули х |
| добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа н |
| ежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња де |
| , толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му |
| у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана |
| била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошари |
| ће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му |
| " /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к риј |
| веселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и ч |
| жак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загр |
| у!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећ |
| } Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих |
| Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му |
| : „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} |
| } Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао ј |
| n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао.. |
| опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А |
| ну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекал |
| .{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут ка |
| самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти н |
| цу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем каба |
| евање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, |
| ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сје |
| и се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код к |
| обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка в |
| оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, |
| у и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио |
| .</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашаје |
| аза к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твој |
| зиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, |
| ијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са дв |
| кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, н |
| јереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заб |
| ецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} |
| а бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n |
| арише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} |
| вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у уш |
| смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна. |
| половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше пор |
| дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник |
| дравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп |
| ати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер ф |
| млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита ср |
| кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и |
| ђане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми гла |
| ко су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црв |
| ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да поче |
| јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, га |
| огаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се |
| дмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у в |
| сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвет |
| оље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје |
| о на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— |
| ! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда |
| не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој |
| звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар |
| </p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели |
| ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за ру |
| а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе б |
| <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, |
| даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледа |
| ш посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!< |
| Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господар |
| је и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и з |
| оже, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна |
| да својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста |
| ма неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спуст |
| у на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од с |
| ан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу |
| {S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не |
| у, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећ |
| уци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми тв |
| дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дуб |
| наш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, |
| му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Ни |
| шко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању ко |
| ћ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах п |
| ко ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати |
| за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Бољ |
| је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; |
| коме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схв |
| n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дота |
| ђе, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела нег |
| ..{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а ка |
| ражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су |
| лиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над м |
| цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, |
| Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто |
| S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на лив |
| ан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су |
| а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шет |
| ад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купи |
| као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ про |
| , да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће сво |
| ањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, |
| паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што м |
| одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, н |
| /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њ |
| нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раском |
| ивени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што ј |
| асто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће |
| ти својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, |
| ије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њ |
| влачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} |
| ође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини |
| моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја шт |
| гао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи |
| е! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, |
| како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене |
| толу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и |
| бима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Ср |
| и мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ниш |
| а и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећа |
| прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> |
| о се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p> |
| ада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} |
| ом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - пом |
| тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало доко |
| е, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавш |
| .</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? |
| гојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у |
| говори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тра |
| ватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — |
| већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста |
| газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син |
| у.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи би |
| уби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та не |
| акастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb |
| иш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} |
| > <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево |
| се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и |
| p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријат |
| {S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да нек |
| ово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту пог |
| а часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје рук |
| њи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, нек |
| а вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Рад |
| је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p |
| ољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислит |
| да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито |
| ки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас |
| два вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S |
| ..{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала м |
| . — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се у |
| у — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам |
| и, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за |
| јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте |
| сипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима |
| четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже г |
| о ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, д |
| S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи |
| а и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А за |
| алијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји |
| /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} |
| Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — |
| е суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачу |
| аде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p |
| тица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, |
| у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и |
| јела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" |
| им шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што |
| жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свег |
| њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Сто |
| а земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> |
| стане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у |
| али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ |
| исли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама пог |
| вчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели |
| ори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина! |
| > <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> |
| шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некако |
| ека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде |
| <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твог |
| белим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини |
| јед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви ради |
| не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја |
| — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> < |
| и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену |
| попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премиш |
| вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - |
| то га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је |
| ели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И ч |
| аљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} |
| рећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, |
| о да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му |
| <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, прем |
| <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit=" |
| со неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајућ |
| е, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку кор |
| шњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> < |
| е с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, на |
| мтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. |
| Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је |
| ста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
| коме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради |
| гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави |
| кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје |
| ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе |
| жи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> |
| им мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их г |
| е неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онд |
| кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се |
| ној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на и |
| т сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божи |
| га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке |
| као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Види |
| е, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, д |
| ом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо |
| тио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да |
| ко вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоће |
| ости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и |
| , лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље |
| е једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</ |
| се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Ш |
| сам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице н |
| /p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на |
| и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке не |
| а час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под |
| за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају |
| и—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, |
| азда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - |
| луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} |
| је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулар |
| - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као |
| га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} С |
| а поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скуха |
| а је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних ко |
| прекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим |
| по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb |
| та у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не траж |
| ас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели б |
| — Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна |
| ја вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би |
| <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола у |
| ли се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе |
| лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за нов |
| <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гд |
| куне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да ј |
| добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} |
| уде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато ја |
| а... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ра |
| а му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба |
| од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} |
| и на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде |
| д је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми с |
| овјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се |
| ="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, н |
| пе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како |
| каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- |
| ар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега |
| рдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као бр |
| и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвока |
| те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човј |
| </p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</ |
| хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — нас |
| траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом н |
| „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће |
| ?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— До |
| еде их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, |
| ба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, |
| зићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, з |
| је — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је о |
| Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} |
| </p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p> |
| ођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамот |
| њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко |
| је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела ж |
| е књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи |
| /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А |
| — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p |
| жици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Бого |
| <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насм |
| спуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца јед |
| овео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на |
| д кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?< |
| боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; |
| :</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{ |
| та...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, устави |
| некуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, |
| е благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И |
| улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и прост |
| и?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Бо |
| казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били |
| попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...< |
| е, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради и |
| аза на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти |
| рчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште. |
| евет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сут |
| ећ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зв |
| ила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p |
| - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, ј |
| ри у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препо |
| дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговор |
| Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијер |
| седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </ |
| ши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упи |
| на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, к |
| лише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Рад |
| а га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне |
| етар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ не |
| <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цв |
| шао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Дав |
| ека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</ |
| к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жен |
| д је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја. |
| рова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С |
| ива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, |
| згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпа |
| е бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за нав |
| рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори ж |
| и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогон |
| А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће |
| >— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb |
| , да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу |
| ио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... |
| силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми |
| са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа |
| ољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од те |
| поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се. |
| да, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он у |
| , кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве ру |
| ти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да об |
| онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господар |
| ру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа П |
| ана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је је |
| ује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије |
| силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к |
| Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека си |
| ељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, крета |
| иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone un |
| ка. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се свој |
| и момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, |
| , осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио |
| ћу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> < |
| ијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепа |
| гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани |
| буре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срц |
| Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву |
| ура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ |
| > <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки о |
| </p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око јед |
| ао ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене би |
| својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједнички |
| има у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. |
| вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је |
| а и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> |
| S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је |
| омшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то |
| егдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички |
| {S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на с |
| Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из га |
| да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис |
| цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— |
| јних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n |
| унара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио |
| .</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> < |
| и, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће ч |
| трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из д |
| .</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по |
| својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, |
| у! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на |
| еси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" |
| е што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не |
| било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа кру |
| чери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише |
| ајаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше |
| дана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка |
| је је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда н |
| ну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика |
| х коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> |
| динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Ни |
| — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Ра |
| времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — |
| Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на мо |
| ца, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свј |
| ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје зем |
| леко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагл |
| .</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест |
| нском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лет |
| ајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вука |
| је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла |
| уштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицо |
| ба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска |
| {S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, |
| српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начел |
| но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћи |
| главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на пам |
| ити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође м |
| Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У |
| што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А г |
| тени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— М |
| двјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово |
| царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа риј |
| {S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија с |
| ју на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами ј |
| е посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој |
| киваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређен |
| воље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и пока |
| , кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан то |
| мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад |
| губио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвј |
| е у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По |
| тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега |
| ила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену |
| ти овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га морија |
| е га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не |
| је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то |
| за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне |
| по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у зал |
| подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, н |
| >— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! |
| е лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" |
| ма сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter |
| требе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — в |
| који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује л |
| ачки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки |
| Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори же |
| и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господ |
| кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуш |
| ји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И пропов |
| а, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи пор |
| егла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а |
| сао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> < |
| } Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Н |
| ених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дуб |
| — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјем |
| , плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и погл |
| тају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У |
| знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; би |
| апријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Преда |
| тање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} |
| > <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} |
| по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на о |
| о, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељиц |
| астења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и мас |
| зговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, о |
| .{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је |
| јеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе |
| му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; не |
| знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине |
| жана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Р |
| ина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укоч |
| женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црн |
| уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вр |
| дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, |
| е, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у |
| а Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по ка |
| } И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјек |
| м смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је |
| јек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним |
| </p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} |
| пио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, биј |
| му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и п |
| , сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само |
| траху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима |
| камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога |
| еђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало ку |
| кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо... |
| да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукав |
| о код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{ |
| рије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то са |
| учи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавш |
| , и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада |
| p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, ски |
| лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па б |
| у, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду. |
| дравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} |
| , осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> < |
| >Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасит |
| ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним пог |
| 59" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда! |
| стало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатр |
| вши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крч |
| <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишљ |
| и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талиј |
| ју га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то |
| о, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али ка |
| ном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се нак |
| е, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама |
| у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варен |
| трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и не |
| јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође |
| и Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораниц |
| дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори врата |
| ићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — опра |
| лико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је |
| то му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, ка |
| д срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја |
| уци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с |
| , —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, |
| рестаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној |
| овој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега час |
| шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Или |
| шљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, |
| је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго ш |
| и уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али ш |
| - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...< |
| бено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и п |
| и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави |
| ти. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да и |
| што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом |
| и логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући. |
| и се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} На |
| вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, |
| ва и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> |
| радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца |
| азана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с ви |
| и оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас у |
| шљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи |
| изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, |
| /p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са па |
| као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно нек |
| оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S |
| ржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у |
| као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке |
| овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> |
| Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, |
| утром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада пла |
| а трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S |
| и.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} К |
| а моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише г |
| ди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, мла |
| али и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп |
| рно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога |
| е му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, д |
| <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, |
| е усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна |
| арао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, бли |
| се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Амер |
| а је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој |
| су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на сел |
| .</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — |
| {S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме |
| говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p |
| вши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купив |
| унио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да виш |
| ико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по голем |
| Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са |
| дњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет та |
| ом пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је р |
| има, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.< |
| ио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се |
| {S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не ос |
| ивоту, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посј |
| отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чи |
| е могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад |
| у се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори з |
| биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране реко |
| њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све |
| јео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Ра |
| божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке годи |
| средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опр |
| е, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета |
| на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајућ |
| но са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бо |
| есије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шт |
| ...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... |
| Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана сре |
| е се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на с |
| одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре |
| надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не о |
| а се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" |
| ешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља |
| ео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијен |
| о.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје |
| карне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, к |
| њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову рук |
| шајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леде |
| ку.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испиј |
| p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, ве |
| у прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и |
| дилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у |
| егове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да изд |
| трос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни бож |
| ћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће д |
| е — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на т |
| ече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купи |
| оже чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме г |
| а је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њ |
| лом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први |
| инта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија |
| ло му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура |
| а.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне |
| да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над попла |
| пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жест |
| е дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, к |
| пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је ко |
| ре храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која па |
| Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако в |
| агнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад м |
| ло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Поша |
| се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, не |
| се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени ј |
| и, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне |
| премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — п |
| од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муца |
| пи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра |
| ута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не дај |
| а им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на |
| S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој т |
| на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{ |
| Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова во |
| аде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, |
| Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила ису |
| једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено м |
| {S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико |
| а, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су |
| ри покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p |
| тацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње с |
| а љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије в |
| недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дје |
| .{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу.. |
| дао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — |
| кад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше |
| премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би |
| што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> < |
| ачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће |
| би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у |
| и овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести |
| кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао |
| т ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељ |
| ри за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи сра |
| с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим м |
| броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набух |
| страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љуб |
| !</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештен |
| обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика |
| ла од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочи |
| ију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жи |
| у миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и р |
| p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћ |
| ћи...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одгово |
| е смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — |
| се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његово |
| у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина |
| исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркв |
| p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало |
| >Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескоч |
| ељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних брко |
| анови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до т |
| р, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комши |
| е — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни |
| гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му каш |
| оја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, прод |
| х живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, |
| {S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледа |
| ат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не мож |
| дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака купов |
| ао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и |
| тар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Ил |
| једа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну |
| , да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без |
| опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осј |
| е и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одије |
| забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајућ |
| вати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Р |
| , да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни риј |
| е што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружи |
| абавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет |
| е у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву |
| Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Н |
| есеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p |
| га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштен |
| <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — |
| у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешча |
| а једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута |
| јети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада |
| уги пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у г |
| ик службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, |
| к из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај |
| попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, |
| уди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене |
| ути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</ |
| пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине зем |
| е може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови с |
| ије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није |
| крајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чин |
| ћанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се |
| пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а да |
| p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведет |
| о јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зач |
| овукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пођ |
| ед господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — |
| му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поник |
| еман томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштв |
| могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, б |
| > <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој ко |
| уде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа |
| ирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом че |
| сти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаки |
| > <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— |
| ђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узев |
| ридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— |
| јена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Пита |
| а.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{ |
| ћ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати |
| едну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> < |
| ера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада |
| и, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башк |
| тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> |
| и од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на |
| <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће |
| пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти |
| p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> |
| Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, на |
| јући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа |
| ога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо |
| му моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме ч |
| м.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} |
| Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће |
| на је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, с |
| и опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку с |
| краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, а |
| руги сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на њ |
| ти...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку |
| пих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед ос |
| менилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје оч |
| ћи у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, прими |
| зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дје |
| подару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ дават |
| <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједн |
| S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p> |
| у, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Х |
| !“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — |
| са нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита |
| свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широк |
| се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијех |
| иса цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, а |
| , па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду.. |
| а Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио н |
| ли Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p> |
| идиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћ |
| налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бик |
| да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе. |
| , ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је с |
| дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и |
| ели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p |
| /p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Н |
| може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вин |
| погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као |
| мњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</ |
| а неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош |
| ети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, |
| и:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p> |
| стави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а |
| Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и хр |
| а дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића пове |
| ој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а |
| иљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна |
| у вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је |
| ку угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не пов |
| ..{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу |
| сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце и |
| н све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...< |
| ам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока кој |
| /p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не |
| !...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и н |
| оће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одгов |
| Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме г |
| састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдуч |
| <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један се |
| лија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} |
| ша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не |
| и у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потр |
| а је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из |
| шао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе рук |
| лашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{ |
| да у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујућ |
| м и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се |
| ући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена са |
| ио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред |
| .</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а |
| Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре |
| изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До некол |
| дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, |
| во биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не о |
| маче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се |
| их синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и |
| на срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А г |
| " /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири |
| онесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згод |
| тац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у п |
| авља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али изд |
| стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час |
| </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући |
| стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је |
| дина о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше ч |
| редстави жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијел |
| је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека б |
| о је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу |
| е ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, ал |
| и снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у |
| динама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може |
| удац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече |
| чише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га уд |
| замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </ |
| обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ |
| лију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</ |
| а би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече |
| . обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је |
| ече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида |
| ; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа |
| збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему |
| мало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може |
| ш би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... |
| ека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која в |
| е, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као |
| инама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући |
| ојкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— |
| му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће |
| два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија п |
| .{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, |
| мири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи |
| и зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази |
| ен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизме |
| а собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p> |
| с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два |
| ке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одије |
| новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добро |
| а је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, к |
| Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на |
| } Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, саж |
| да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет |
| реплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом с |
| о скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о |
| ет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Ал |
| це се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручк |
| злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се |
| е одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у к |
| авити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чува |
| егов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - |
| главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кут |
| о свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши б |
| и.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S |
| у и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионис |
| нако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на |
| свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p |
| ћних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невј |
| вању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се д |
| а до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, по |
| , с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракиј |
| да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није |
| ара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјету |
| ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; |
| а посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник |
| леђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.< |
| > <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инок |
| p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинс |
| туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао ј |
| и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79 |
| аш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Мож |
| и се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и |
| : — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, |
| , друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— |
| вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, |
| к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним |
| шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од др |
| уке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} |
| попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потв |
| се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — |
| а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер |
| ера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу |
| ним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку |
| прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша |
| се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки све |
| ирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено р |
| приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S |
| у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио? |
| гих ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трага |
| /p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Или |
| рипашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Забора |
| оме говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао |
| уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} |
| угу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, а |
| а; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани |
| и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, |
| ији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пи |
| и на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим |
| слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!< |
| е голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне св |
| е се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, |
| итомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кућ |
| е.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над |
| </p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит |
| ра, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — кл |
| огибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и д |
| се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљ |
| је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају к |
| у ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - П |
| кве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп |
| о се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се н |
| а, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти |
| га дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијело |
| мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу М |
| покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и |
| га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p |
| е више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну пр |
| ање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно поне |
| рати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи |
| оље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; шт |
| одаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не р |
| <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капет |
| уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших |
| ему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одгов |
| јави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка з |
| раз, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Ил |
| дгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпе |
| а суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се |
| p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</ |
| Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад |
| иромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви |
| , прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати м |
| његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сј |
| се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушак |
| посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме |
| дређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с т |
| бе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и п |
| <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илиј |
| а отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распру |
| у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина |
| илази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обила |
| Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које у |
| тром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S |
| } Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога м |
| <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ног |
| драв, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других сит |
| p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријате |
| се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чег |
| њежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пше |
| а, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Бо |
| ти се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <mil |
| у ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље зг |
| е један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче |
| собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби бољ |
| p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа |
| , а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их |
| е и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледа |
| молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити |
| новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изгов |
| а, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа ус |
| ст година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема ј |
| парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда |
| у плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подме |
| близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјеш |
| њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да |
| снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како лед |
| х руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на |
| Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако |
| м...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу би |
| S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — |
| о не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост да |
| а на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе грана |
| ру.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на |
| p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели |
| ио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с |
| е; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, ве |
| килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачу |
| ихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Ст |
| уди, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само |
| коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p> |
| клопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и |
| .{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени с |
| ња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље сво |
| рошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани |
| и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више годи |
| вији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санес |
| га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био |
| ут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели га |
| ати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим |
| S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би |
| јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је пра |
| јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сун |
| о и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. |
| чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу |
| су из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштен |
| ачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би о |
| ни сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми с |
| екако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те |
| под очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градско |
| цу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточин |
| ли нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.< |
| што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{ |
| узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{ |
| и се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде н |
| ој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p |
| д попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтив |
| уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави си |
| ом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, |
| ке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора |
| > <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе д |
| је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредуј |
| нца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</ |
| ти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је |
| капавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих ја |
| и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сру |
| а се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — |
| те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и по |
| ем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да ј |
| испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегена |
| се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, ч |
| оје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су |
| доше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена |
| а, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да от |
| напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца за |
| им храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели руб |
| Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се чов |
| жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегл |
| мак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним |
| репташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео д |
| огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћ |
| атима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — от |
| <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.< |
| рећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сеља |
| ћ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих сти |
| м.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је |
| b n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! |
| ..{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисм |
| — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поп |
| ских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очит |
| та, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече јед |
| ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купит |
| ла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гл |
| многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по |
| разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједок |
| а...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућа |
| е! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, ви |
| је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске |
| мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране |
| што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</ |
| езакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, скл |
| ен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас ј |
| аза ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њ |
| се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју |
| ажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгу |
| спјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на |
| а уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би св |
| растику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на |
| стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од |
| сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије |
| ћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, |
| шља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а |
| су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да р |
| .. — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћ |
| на Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому |
| су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, о |
| кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује с |
| бима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши |
| азговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио |
| </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да с |
| лаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на т |
| на даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој |
| S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова |
| аша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љу |
| за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лије |
| навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на |
| — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, ка |
| иви?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је н |
| ће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовн |
| освема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на ка |
| а... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није |
| ди, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде |
| воју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита |
| опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> |
| х ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толи |
| шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијен |
| ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргн |
| намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг д |
| м стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стоје |
| ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда |
| Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом |
| е дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а и |
| ће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири д |
| м нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочи |
| разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припел |
| е Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из |
| же за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу |
| јеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се |
| прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи |
| ли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што |
| ...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у п |
| о дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да |
| н прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} М |
| же на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљ |
| да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и |
| е по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газ |
| и, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" / |
| нога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} |
| ња а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што |
| ..{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би |
| и се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плач |
| и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци би |
| .</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли о |
| га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.< |
| у таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су |
| о, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!. |
| е понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одуми |
| ине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у |
| селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му |
| аша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете пр |
| Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад |
| и му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p> |
| {S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми |
| ебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опр |
| {S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p |
| ио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на н |
| круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо кре |
| зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добр |
| чини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дођ |
| неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу |
| p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане... |
| десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чин |
| м; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљ |
| поче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</ |
| ли кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће |
| у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко |
| телице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас |
| учи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је |
| отражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај кам |
| ега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} |
| ла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посу |
| ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загри |
| S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти |
| чмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не ра |
| ге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га. |
| за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба |
| сту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртн |
| ли подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> |
| ће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући кап |
| — Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, |
| p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као |
| S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих мо |
| иђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде |
| зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p> |
| риметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, по |
| очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} А |
| ти, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га нек |
| ратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Р |
| м него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га |
| дје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду |
| узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзави |
| а сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пу |
| е сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда с |
| е се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелаз |
| ијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јо |
| ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и |
| сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си ш |
| ита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа |
| подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијех |
| послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим п |
| Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кућ |
| прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти о |
| ад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено траж |
| у к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима. |
| р сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Шт |
| и крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаш |
| јљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепа |
| удац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> сво |
| у и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; не |
| даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у сн |
| у: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} |
| ва кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп |
| зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена да |
| еко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме |
| сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засу |
| то он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одгово |
| , па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико |
| !</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо б |
| ..{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! |
| јој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ |
| еко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обућ |
| а; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повра |
| о, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у |
| љна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће |
| а би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као |
| <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмич |
| да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњ |
| p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране. |
| приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и |
| сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде св |
| м мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте с |
| ољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије од |
| да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране |
| вати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочек |
| и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра пре |
| а бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би |
| има парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p |
| и и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вел |
| реба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, госпо |
| поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — пон |
| о? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> |
| >— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, н |
| то твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао |
| ла исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:< |
| е облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема л |
| {S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа рук |
| а бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се те |
| више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигд |
| дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме в |
| што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио |
| : лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га н |
| заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, |
| о пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично |
| ене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> |
| наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први |
| аде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним б |
| ин Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи |
| ан као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пр |
| страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата н |
| обилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напо |
| ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојк |
| вједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се т |
| таре, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се з |
| једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневни |
| треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Рад |
| би зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гле |
| ословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свје |
| ази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије... |
| нога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи |
| ј смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје |
| па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде из |
| ета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколик |
| } - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би зе |
| воје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Шт |
| има, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочив |
| ог каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсје |
| Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом дон |
| ок их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, |
| и, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад н |
| накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одго |
| пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве ба |
| е послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, |
| у, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрд |
| слаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разго |
| мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Х |
| плати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам |
| ...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ т |
| а одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу |
| ој прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији н |
| ило би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људ |
| глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним |
| на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постар |
| сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, |
| итати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Ни |
| скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цр |
| ћан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави м |
| и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које пре |
| ен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати |
| сену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шум |
| tone unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањеви |
| али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као |
| опа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем |
| жица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у |
| ао лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом гл |
| нога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до к |
| етра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>Т |
| ле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> < |
| а је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој оз |
| не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p> |
| Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Рад |
| њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавш |
| ction" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је с |
| ога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспосли |
| господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То о |
| развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу се |
| и, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани п |
| је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се в |
| тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише |
| тигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи зго |
| ило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; н |
| онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— |
| <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћут |
| чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, |
| то ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас о |
| — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга |
| иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, |
| еду мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пад |
| евојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да |
| трос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу з |
| <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају д |
| жу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у |
| зда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом. |
| — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, |
| ту жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Диони |
| де.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продај |
| ана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану |
| за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стје |
| него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадош |
| м да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је год |
| p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене |
| S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скуп |
| родати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илиј |
| дну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свјед |
| лест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, к |
| сет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причека |
| устопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; њего |
| атке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега с |
| ито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, |
| и.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга |
| то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове |
| о ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са |
| ко судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству об |
| скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати ј |
| p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, бра |
| ама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада в |
| пази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превал |
| крајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <p |
| ему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па |
| и сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком |
| аши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да с |
| а га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко |
| сред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече |
| е и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Ни |
| <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; |
| крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаст |
| .. гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне |
| ади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку но |
| да даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...< |
| тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и п |
| што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршут |
| на Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће |
| премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби св |
| ок с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан ти |
| S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницо |
| во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али љу |
| , по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, син |
| Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе |
| p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и |
| то?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на |
| , што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, |
| p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из |
| {S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели |
| х, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, |
| ко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је по |
| вши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлуч |
| ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаро |
| аздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коњ |
| ту на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „за |
| дмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по стар |
| се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— |
| јеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси |
| у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљал |
| послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога ро |
| уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у |
| м, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије |
| адесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па |
| p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Ра |
| руштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде с |
| ..{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од |
| а на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> |
| Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу |
| јтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Ср |
| прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу |
| прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји |
| а пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају с |
| тњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по с |
| и узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љут |
| јели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са с |
| премила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варо |
| ађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понеког |
| <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећи |
| ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он там |
| . давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> |
| ели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућан |
| онестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој з |
| е је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пуш |
| мању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p |
| ли у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено ди |
| да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши |
| </p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некам |
| х ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је |
| /p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога д |
| азда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео |
| њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као |
| е већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар |
| че, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вријед |
| " /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа |
| >Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради т |
| постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге т |
| му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово бић |
| у, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; м |
| треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараниц |
| слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p |
| сподар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна св |
| " /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подру |
| и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека |
| е пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином |
| ра.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господ |
| ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће бл |
| ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује |
| и: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и о |
| же...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, |
| се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже и |
| женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га |
| ади суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му д |
| осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат |
| је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше |
| S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напри |
| ане.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а з |
| е такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у |
| ...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са то |
| и гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, |
| ћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви на |
| } И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац н |
| Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p |
| ашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом за |
| па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.< |
| не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очи |
| себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућан |
| зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али п |
| >Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На мног |
| ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опом |
| та морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угл |
| је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Ус |
| љан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и д |
| евесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто т |
| Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради гов |
| е“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас ли |
| <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон при |
| S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њом |
| а, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не пре |
| <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном вазду |
| ли јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће при |
| ади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— При |
| ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је |
| аке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе |
| дбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци |
| и жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од |
| пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S |
| скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он |
| ућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господ |
| ватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди |
| ма порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и н |
| " /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком |
| у, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок испла |
| аствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S |
| ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, з |
| илука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к |
| але се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у проша |
| доцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати |
| Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, |
| аше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет одн |
| цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, зл |
| пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и |
| од цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} |
| ази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у жив |
| ве пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи |
| у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да з |
| о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то п |
| чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме госп |
| е крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему |
| дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашен |
| храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара |
| се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и з |
| Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не |
| вога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону |
| ивота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, др |
| вити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет кру |
| Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оне |
| каче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чем |
| се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка и |
| ена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> |
| , његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен п |
| мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па |
| на дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p |
| ка Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с |
| pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга |
| би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, |
| о је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не м |
| <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и прав |
| терес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, ш |
| оши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима двана |
| сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се |
| S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, на |
| Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин зало |
| ија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми! |
| не гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три |
| оме изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољ |
| вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијет |
| ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда. |
| високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{ |
| рдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким плани |
| срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући |
| , и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— |
| </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, з |
| пити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по ово |
| о по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p> |
| а одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико |
| вати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> |
| око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће зго |
| type="chapter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, пр |
| гледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" |
| ш, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој н |
| е неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, |
| ердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Ма |
| у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али не |
| аузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри и |
| се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаони |
| м гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних |
| „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз зас |
| ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, |
| у здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се |
| ихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, је |
| је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита |
| али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па |
| селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има не |
| Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за |
| } Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по |
| их и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће с |
| ена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не |
| јео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити о |
| неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи |
| греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи |
| у — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза |
| се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} |
| а и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели г |
| ући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <mi |
| очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне н |
| p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оран |
| њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа |
| новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, вид |
| јева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко п |
| у доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насм |
| она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају з |
| иве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са та |
| > <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а |
| ога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, ра |
| А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се |
| а одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, прод |
| другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} |
| је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увије |
| дару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти |
| ед пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом |
| ви допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у и |
| примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша |
| је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим пут |
| не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер дру |
| ше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему |
| у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре |
| и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се гос |
| вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, |
| сјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази |
| p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си дарова |
| ода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, ј |
| ше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не о |
| при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је тр |
| причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан прод |
| миљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку |
| свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се ос |
| на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза |
| њизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући |
| еље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> г |
| у, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... |
| му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, п |
| зда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни |
| е испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за с |
| е!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу |
| >...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p |
| и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских зви |
| разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и |
| мољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се т |
| ар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава |
| ед својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто забора |
| а:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, |
| новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја |
| е да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је нам |
| овори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не |
| стаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија |
| е избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, |
| били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> |
| кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сјед |
| ц код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којим |
| исли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> < |
| од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозит |
| к већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истр |
| сподара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упад |
| " /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесн |
| ијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију... |
| у и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу |
| јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </ |
| аде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се |
| и из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Рад |
| главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај г |
| А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја см |
| би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на ч |
| Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човј |
| м Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш |
| коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па к |
| <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад |
| брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у рук |
| тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти дви |
| ији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свиј |
| та је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, г |
| же да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдј |
| е прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да |
| кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> |
| ијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па |
| о, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> |
| ачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, шт |
| свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и |
| згредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из је |
| главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека |
| сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} |
| су своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева |
| даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваље |
| снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно п |
| , непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зим |
| p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији |
| го сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и |
| озријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина.. |
| зда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећ |
| пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — н |
| слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко |
| И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу. |
| сецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрз |
| нут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријеч |
| гуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико |
| рпску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид |
| ише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш |
| .</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, времено |
| {S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да ј |
| ослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с по |
| пише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуд |
| д њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому о |
| лим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто ол |
| S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме зам |
| еститају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> |
| о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га сил |
| е у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова ст |
| велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к |
| у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSe |
| воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега п |
| само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој |
| зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под |
| жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} |
| дати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни крав |
| чинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти пон |
| , љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Ве |
| и огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двје |
| драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царск |
| ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса |
| сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угл |
| екире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што ј |
| на средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Или |
| о приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га пог |
| ! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то |
| апредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари |
| се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ћ |
| оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Рад |
| ан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради |
| и ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао.. |
| вљен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и |
| днога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле |
| е нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану д |
| p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као к |
| као би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свј |
| евајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> |
| мијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да |
| к јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изг |
| ека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под ка |
| се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи |
| е стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јов |
| пази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? |
| је хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, у |
| е.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плес |
| помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра п |
| у пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, в |
| велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} |
| ост земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он наб |
| И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу дон |
| ели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранам |
| - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице. |
| и од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде |
| тврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану ј |
| >— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе.. |
| у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, |
| аду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колик |
| ...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш |
| у у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака |
| дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућ |
| ћан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ра |
| ји дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше дв |
| рсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не река |
| ада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с кој |
| Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас |
| од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, п |
| {S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, гос |
| </p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с об |
| Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ |
| залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из |
| азда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га пос |
| бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине да |
| ло поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетни |
| /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно |
| јесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштр |
| биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели |
| дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, |
| ла и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувез |
| вао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и |
| уно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па |
| га друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p> |
| сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници п |
| .{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и |
| је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази н |
| ... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није |
| их као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица |
| већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућ |
| није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије оно |
| е два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјет |
| раву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач ал |
| јама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује своји |
| ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. |
| врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је до |
| /p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани с |
| у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши ј |
| о, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја |
| ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам |
| а за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се и |
| одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајал |
| со крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од дв |
| епирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А |
| а Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомил |
| а, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа И |
| она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, у |
| е.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад |
| </p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом в |
| рењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши |
| менути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти и |
| иво продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пр |
| угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{ |
| говор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздр |
| т, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више |
| >— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен поглед |
| рава, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у н |
| p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине вра |
| времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихвати |
| ући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по |
| еклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећа |
| : мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: по |
| се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S |
| га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, д |
| Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли |
| е!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази В |
| а.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Пета |
| к да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а д |
| о се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкра |
| <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упо |
| Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш! |
| це; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме посл |
| дбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштет |
| ја, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана |
| <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Про |
| по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајућ |
| иве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио с |
| одне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се д |
| епено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесјед |
| зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кок |
| потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради крав |
| и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес |
| бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, пам |
| , мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљ |
| оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> |
| .{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9 |
| тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слат |
| веде.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и |
| а погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и њего |
| чему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад |
| 161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у |
| на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себ |
| му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему ра |
| е троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке |
| есеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да |
| метак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стре |
| ан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усре |
| <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће б |
| S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна вр |
| епо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... пре |
| } Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда? |
| ви момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, |
| је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљуј |
| аго зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као |
| ише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао б |
| етнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, наш |
| мо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи с |
| ом дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла |
| ста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу прот |
| е у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи коб |
| о би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — |
| вијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сва |
| а брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни |
| тупове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа приче |
| змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје таја |
| један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога мил |
| све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи прода |
| видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p> |
| о иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учит |
| у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њ |
| јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом изв |
| о, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар |
| вцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туж |
| разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се урад |
| </p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољу |
| јеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пр |
| а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече |
| ош у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њо |
| и, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печен |
| н се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима п |
| јерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на |
| ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу |
| дом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је њ |
| {S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећина |
| тића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви дом |
| из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} |
| ту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје |
| Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издр |
| враћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> |
| е жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— |
| , захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће |
| дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити |
| оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сес |
| ова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна. |
| и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто |
| од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, на |
| а опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То с |
| ако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око чет |
| се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је ст |
| ласништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на |
| ослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра |
| а умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; пон |
| наш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања зак |
| /p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од г |
| ажи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијин |
| — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, на |
| оћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чим |
| тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће |
| пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом и |
| јечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријем |
| а леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде! |
| мишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са |
| о!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је пр |
| лопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљад |
| ше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на кој |
| аћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго |
| шљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда |
| леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — ш |
| у чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се |
| них пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— |
| животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад ј |
| ивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А г |
| на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клип |
| на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад |
| са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, |
| е уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре |
| е њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не би |
| тпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабани |
| е кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа |
| о бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца |
| још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> оме |
| ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата |
| ад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика н |
| !...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погл |
| >Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S |
| Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>А |
| ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплаш |
| - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у |
| рашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p |
| уза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> |
| обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код |
| а као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне обла |
| ш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погл |
| /p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> < |
| расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, о |
| памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја |
| нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако |
| ..</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али |
| ..{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућ |
| се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати |
| да у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио пр |
| ади чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, зад |
| је милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чи |
| риједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили на |
| е могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије ми |
| вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајк |
| еда Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Б |
| Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему |
| по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дјед |
| и: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито |
| лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају |
| !</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и поглед |
| угим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љу |
| слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некако |
| ам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па ж |
| лико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа |
| , да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те |
| пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само |
| е, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучк |
| о, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне над |
| ан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Пет |
| тискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p> |
| гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у пу |
| да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру циј |
| је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, д |
| ! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} |
| оља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а |
| p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу от |
| рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље и |
| ар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру. |
| ће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше |
| ш није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се п |
| и.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} |
| Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењу |
| у, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране не |
| ати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке |
| ели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— |
| женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде |
| се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — |
| — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Чо |
| {S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ |
| уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се о |
| ао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наоч |
| навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој тргова |
| — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се п |
| бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у |
| паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли |
| али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</ |
| е; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земљ |
| чим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто од |
| омшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, |
| мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се |
| потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, |
| к говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђер |
| к, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да ј |
| олазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и р |
| га ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... |
| а, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се |
| таше Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да и |
| оту напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, ш |
| бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; н |
| се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="1 |
| } Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети зн |
| се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си |
| је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, |
| понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући |
| о човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине |
| отивни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице с |
| ишта не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи |
| во, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што |
| у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, |
| за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к |
| з литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега |
| вно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад сни |
| ица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Ј |
| може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Је |
| није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љ |
| има преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтј |
| — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти |
| вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, уго |
| не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених гр |
| диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушан |
| до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатј |
| да сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу |
| се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успро |
| ади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да м |
| p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се см |
| e unit="subSection" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани |
| а, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, |
| - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p |
| и господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке вар |
| S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже |
| прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом з |
| /p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на зем |
| p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, са |
| м, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— |
| о ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p> |
| ји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној |
| тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, |
| разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка т |
| м жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као |
| {S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом |
| пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седа |
| људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај вре |
| огорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад |
| и стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом о |
| изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да |
| ећ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гла |
| сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговин |
| на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слобод |
| шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа |
| } А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да |
| о неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријеч |
| о вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва исте |
| то не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледају |
| јегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распоз |
| би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћа |
| почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући |
| олише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, |
| злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пр |
| стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се |
| ољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му: |
| о сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пуш |
| се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — о |
| шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућан |
| ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав би |
| оведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када |
| кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не |
| газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу |
| нцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да |
| недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилик |
| несоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, о |
| угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврат |
| јече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - в |
| ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га ви |
| то тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била оп |
| лова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалит |
| p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, зал |
| аринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада |
| пински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подру |
| у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије |
| адних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их сил |
| а убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — п |
| бију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да |
| на култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и дру |
| n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је |
| по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дје |
| е ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</ |
| ам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца... |
| потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и до |
| нијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варич |
| који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у риј |
| по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по чита |
| али смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинам |
| „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, и |
| је гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, |
| је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договориш |
| отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Ј |
| о поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није |
| — Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће б |
| три и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у св |
| ужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није би |
| е да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу |
| .{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— |
| рбима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с нат |
| , друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> < |
| и нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? |
| ли се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И посли |
| еници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће |
| ши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани. |
| е, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да из |
| и, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан |
| и њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели |
| p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p |
| дареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Гос |
| ону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путе |
| цима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сеља |
| зајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, |
| <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја прем |
| адовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, к |
| ају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику. |
| Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси |
| арезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем |
| и, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи пода |
| , како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи |
| а, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Ма |
| право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину меда |
| јецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је |
| о је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му |
| као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди с |
| Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то |
| ичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> |
| фајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара |
| /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи |
| ће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ра |
| испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћ |
| тисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, |
| {S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону п |
| p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Пет |
| ог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} |
| мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара |
| се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душмани |
| есједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до к |
| а до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</ |
| зи газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи |
| је мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене |
| јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Он |
| аву и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом |
| а се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— |
| вши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу в |
| /p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</ |
| ..</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.< |
| .{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани с |
| ткупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми г |
| ја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А |
| врди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: |
| ље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш |
| А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.< |
| у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота |
| чуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! |
| } Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије.. |
| да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјеште |
| иједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а оч |
| ј!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p |
| обом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</ |
| их дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстој |
| ољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој |
| блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој ри |
| моли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ |
| да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може |
| раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи ције |
| већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се |
| ци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар куп |
| вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, |
| ада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и св |
| у:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, пов |
| јекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је њего |
| екавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве |
| а доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расп |
| жала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељн |
| p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно |
| аборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од нег |
| арнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са п |
| p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи тра |
| ој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, по |
| а од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— С |
| је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, |
| ву.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гл |
| зду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши |
| м те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са су |
| самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испр |
| цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вран |
| малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи |
| — Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, нас |
| <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући |
| ој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што вели |
| могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне т |
| га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задир |
| о стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој |
| тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтјед |
| је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голуб |
| ши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе |
| а — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одиј |
| а.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само з |
| ад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате. |
| е...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив. |
| p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојно |
| нина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хо |
| > погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и |
| а је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да н |
| де. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништв |
| овједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека с |
| и претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удо |
| Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде |
| n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна |
| а, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручиш |
| е селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи пропо |
| укнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у |
| о да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се не |
| н већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, |
| сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за же |
| тарчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађош |
| ћи бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лије |
| носитији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} |
| ди је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар |
| ни дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је заси |
| а, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца |
| а омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек ш |
| ијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - |
| земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</ |
| дао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину |
| урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа град |
| а неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви |
| one unit="subSection" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разгов |
| и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два |
| ши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p |
| икташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом |
| аде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом сво |
| њу, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела |
| ј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се |
| >Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да н |
| ослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Г |
| p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види |
| угу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели м |
| жи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као |
| му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво. |
| ди смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако |
| товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгуб |
| ти се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да м |
| ада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред соб |
| пуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} |
| одметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао |
| амо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војк |
| мисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — из |
| е, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисл |
| ши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне с |
| Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети |
| покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </ |
| ва му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му |
| наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига |
| а пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни чет |
| покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и ми |
| еме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блијед |
| !...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на о |
| о је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час |
| а напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у г |
| дину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их ј |
| ако други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... пока |
| едосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божи |
| сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари љ |
| ође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга на |
| вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би |
| а дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љ |
| еће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он г |
| а му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — ве |
| прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кућ |
| а ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељ |
| Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби |
| човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у ж |
| вијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали |
| >— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате.. |
| ати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које с |
| емишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што |
| , па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, вид |
| узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело на |
| и газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни н |
| нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра— |
| и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим наб |
| е немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газ |
| неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} М |
| жи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вам |
| ше по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме |
| а.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога се |
| ...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом |
| а ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> |
| то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — |
| ар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђ |
| па лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био |
| постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противн |
| , и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дар |
| бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за ина |
| Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част в |
| итим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на |
| приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, н |
| лико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, |
| своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но |
| хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="1 |
| ад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на |
| и што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла с |
| од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили |
| а стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно шт |
| данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да пла |
| оврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на |
| бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је В |
| к сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину р |
| ну, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада о |
| ој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Ра |
| ју, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и |
| <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, јо |
| м ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и |
| нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија |
| S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио наро |
| то нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отац |
| се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива |
| ! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, |
| мљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранит |
| ода двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљ |
| и, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, |
| ишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој т |
| } Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p |
| <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти |
| х, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих треба |
| о наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јос |
| де, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из зем |
| p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</ |
| и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијет |
| да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру |
| лати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју кру |
| то може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе |
| цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му |
| оза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри под |
| каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрав |
| атио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету. |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, и |
| се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој |
| о се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздра |
| а.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му с |
| ораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на нога |
| а, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака з |
| га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> б |
| ви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме нар |
| ре се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зат |
| равље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> |
| лога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки на |
| е.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} А |
| сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слог |
| , у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</ |
| једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запј |
| </p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да |
| ога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љуба |
| овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе |
| вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па |
| попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколик |
| Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упад |
| урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, н |
| је и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? |
| оме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И |
| за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се та |
| — Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и |
| ико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази мл |
| ички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите к |
| у.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом с |
| луг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему преми |
| , дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: |
| ва Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би с |
| рија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.< |
| — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових го |
| и који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, чи |
| оће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистр |
| упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</ |
| </p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p |
| on" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако |
| надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици— |
| настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу |
| . али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу |
| бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сест |
| — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - са |
| аде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта ла |
| че се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога |
| на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="6 |
| сли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</ |
| на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што |
| наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и |
| га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на |
| заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија |
| , вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p> |
| , ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се |
| је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога с |
| поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа пра |
| у, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} У |
| њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто пл |
| ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! . |
| .{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Рад |
| е на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да |
| јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, |
| ..</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од |
| оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{ |
| ...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што н |
| се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благо |
| ге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!. |
| ово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече |
| гледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из ус |
| лео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи |
| рсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вра |
| одар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Ра |
| ницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи |
| њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон сп |
| ра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се |
| је каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Позд |
| падне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему |
| заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре. |
| >Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господаре |
| натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, |
| итање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се с |
| же у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег про |
| } Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних |
| изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та |
| али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш пра |
| ше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кућ |
| м вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, го |
| н од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— |
| ом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебет |
| сини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којеч |
| ране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - |
| ! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, н |
| е зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши |
| н нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вел |
| чевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од |
| > <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p |
| с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.< |
| </p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на |
| д, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар ј |
| браз као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате |
| ик уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> |
| е од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?< |
| у му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n= |
| >— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод |
| ју.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији |
| је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац |
| срећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није... |
| {S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти... |
| {S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> |
| ихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... |
| ајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме о |
| о се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адво |
| слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мј |
| не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита |
| ац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога |
| но момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с |
| могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, |
| предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда ус |
| амислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, |
| мо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... пр |
| у, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - |
| вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, |
| е дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слу |
| овен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p |
| е ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S |
| биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је |
| м земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није он |
| и накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> |
| ар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пож |
| .{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би... |
| је, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој ув |
| укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га |
| ће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми |
| } Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје м |
| у мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је |
| огао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар |
| грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па в |
| у кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, неја |
| {S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а глад |
| то вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А коли |
| ши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, |
| велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{ |
| Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} |
| али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето.. |
| жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило |
| али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малопри |
| ећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Б |
| паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платић |
| ц у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није зв |
| се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мен |
| анице?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо |
| ру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би |
| је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> < |
| дишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана |
| расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет ка |
| ом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти |
| ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} |
| у Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да |
| колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p> |
| <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није да |
| Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, |
| нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставит |
| </p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— |
| во ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{ |
| ави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач |
| То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан. |
| .</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, при |
| ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи... |
| А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, с |
| воја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p |
| <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним |
| > <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац |
| . није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, наст |
| и ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чу |
| био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — г |
| т вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{ |
| је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на шт |
| , гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потвара |
| а опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њим |
| е.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га ве |
| изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} |
| о себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече |
| це задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Л |
| .</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка |
| ај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрх |
| ће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — |
| се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје |
| и, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше |
| руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде |
| мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само з |
| м у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У |
| да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори п |
| вши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија. |
| о изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши |
| ђе ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше пр |
| га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да |
| а Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту |
| повједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чека |
| би мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> < |
| и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вран |
| нога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје |
| еста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!.. |
| па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продај |
| дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а баш |
| дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав |
| {S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... |
| та оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и тр |
| отрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљ |
| ће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у |
| p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте в |
| /p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>П |
| омињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, |
| „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао |
| а...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозн |
| .{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених оч |
| и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даћ |
| на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за |
| ећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, п |
| бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb |
| е пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада |
| Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су после |
| че, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти |
| цу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...< |
| оли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S |
| ожила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и |
| /p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полега |
| ла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> < |
| <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, |
| аде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда с |
| ући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга с |
| ом из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И |
| у право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и |
| ти, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак |
| а овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да |
| ијеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши н |
| е живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку |
| p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} |
| више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти вели |
| сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи |
| живао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет тал |
| миловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино п |
| >Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме |
| м куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пош |
| p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone uni |
| онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и |
| Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледа |
| ?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда |
| је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствар |
| их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то. |
| — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога на |
| и у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло л |
| <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, сна |
| се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела |
| , па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p> |
| војим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на од |
| окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о том |
| е свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, |
| така... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, |
| ..{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа к |
| ак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда |
| {S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Ста |
| обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко вели |
| е. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било б |
| ги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим... |
| :</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ва |
| плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, ч |
| Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кав |
| атких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удови |
| закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обе |
| роја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection |
| донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи чест |
| и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и |
| предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Зна |
| емља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— П |
| пава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, зами |
| сто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, |
| , што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно |
| могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу т |
| шћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, д |
| ма мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> |
| м се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку |
| , да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу кра |
| <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је мо |
| олети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; |
| зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје д |
| , коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види |
| оћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p |
| ица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код кућ |
| е и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, |
| клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, позна |
| неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Мар |
| у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у с |
| то ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан |
| {S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљ |
| домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помис |
| } Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и ди |
| тву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу |
| и:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лан |
| >И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане |
| па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно клас |
| ихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрат |
| са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљ |
| двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити... |
| т збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што о |
| а се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, |
| и ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од |
| прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу ба |
| , ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с ку |
| ија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана пове |
| ам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p |
| Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Опер |
| је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу |
| n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак |
| да одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму |
| погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! |
| судити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дј |
| која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно |
| ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада |
| у ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трж |
| сједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није |
| неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не |
| пламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запал |
| рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те ве |
| им сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново з |
| а се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупо |
| бе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном |
| једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина |
| . — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из |
| ега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и нек |
| Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и |
| ита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газд |
| је, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} |
| ћи љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у |
| ло, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тад |
| Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се |
| ота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за сам |
| S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би м |
| побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они |
| {S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако |
| вјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
| да да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жи |
| ечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек пре |
| за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на т |
| /p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мал |
| свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ра |
| круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, |
| </p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би з |
| се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом забор |
| у око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} |
| , а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији |
| узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели |
| Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Ал |
| ти кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гд |
| цјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пођ |
| не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и шт |
| њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Биск |
| Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у шт |
| и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљен |
| p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби т |
| болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одг |
| кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смиј |
| ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вриј |
| оп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSec |
| му слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три д |
| ло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по |
| у и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; |
| дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути |
| ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да м |
| да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, |
| } Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи з |
| да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије |
| ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— |
| па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори ж |
| ере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све в |
| адао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек |
| ош се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: д |
| р носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож |
| ко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је дов |
| стаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један |
| ашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и |
| само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! |
| ека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Зв |
| нања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихва |
| неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако да |
| вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвије |
| ико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне |
| >И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред |
| е му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је о |
| ицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.< |
| кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кућ |
| азговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и уз |
| ши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја |
| и начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишља |
| его ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Вр |
| раћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} |
| , прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље |
| и обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> |
| зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{ |
| се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, ка |
| за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично ра |
| , али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па |
| обом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће |
| прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари. |
| за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газд |
| дстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећ |
| ају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше |
| ну, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве |
| Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.< |
| У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док и |
| инко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} |
| и много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у нап |
| о, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уо |
| ралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на |
| “</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што п |
| мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што |
| ога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт |
| вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, п |
| сто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штого |
| е.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с ма |
| ркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S |
| бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија т |
| Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде |
| ва плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа га |
| ијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са П |
| једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу |
| лији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - о |
| се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је |
| Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли н |
| врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{ |
| , а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз |
| баше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па |
| , ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјева |
| а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно |
| } Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, н |
| на...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладал |
| рте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочи |
| лост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен б |
| ините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да руб |
| га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата |
| и... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија с |
| овјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу м |
| аше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је |
| <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. |
| мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; к |
| ра?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам |
| То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је |
| у којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се |
| и му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док |
| оји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио |
| да старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је год |
| ог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Мар |
| ређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише |
| ити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад |
| били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио |
| гли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говор |
| поштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме |
| и од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграш |
| шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може как |
| да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му р |
| вијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за |
| p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступи |
| ћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом |
| о падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не |
| један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> |
| боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да |
| јетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет про |
| уку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, |
| нији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти |
| ну над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у г |
| се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— |
| еш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могл |
| издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред |
| <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки |
| > <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје м |
| у за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежи |
| <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило с |
| д три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше ум |
| аго; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен |
| шилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила ј |
| ре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— В |
| није, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет |
| сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p |
| одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или ко |
| дио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> < |
| лицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако та |
| <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба д |
| ло, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, |
| аго; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на г |
| чекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пр |
| штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, |
| — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо |
| о, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато са |
| {S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — |
| че, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде |
| из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија А |
| несе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n=" |
| штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сје |
| како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Х |
| фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Та |
| само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз |
| у гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... |
| ди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна |
| цу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је об |
| бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два |
| ве би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује ж |
| еба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло |
| просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозор |
| ion" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на мек |
| .{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц П |
| >Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје б |
| вно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи |
| а то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не мо |
| ку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очим |
| их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине зем |
| па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гд |
| — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријек |
| Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И поглед |
| да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у |
| ешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?... |
| ају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме |
| гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена |
| р засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није |
| а!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда |
| и — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе |
| усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине |
| уда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда— |
| ин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате |
| ад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да пот |
| побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још |
| } Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{ |
| <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; |
| све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода |
| родати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу |
| е прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио св |
| о молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недј |
| аш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, о |
| а за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дра |
| и су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p |
| вори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан |
| ћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са п |
| или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти |
| , да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући о |
| у.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{ |
| p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће |
| руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина чов |
| Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и |
| ати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да с |
| литву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни |
| је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле |
| ли, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоц |
| Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам н |
| да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је |
| му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S |
| поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу |
| рвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакш |
| у; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још о |
| остора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близ |
| јеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бој |
| тавио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Ј |
| </p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена с |
| оји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена сп |
| ице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p |
| езаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на |
| и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крч |
| висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И ве |
| ну.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</ |
| и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким |
| дио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се И |
| велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па |
| круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под з |
| ек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из гра |
| p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, |
| у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диж |
| оже што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је |
| о је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што в |
| већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразу |
| јајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одг |
| ађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; |
| а топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њ |
| <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се |
| о; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном св |
| српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте с |
| оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева |
| свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да |
| га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а |
| има што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од |
| розори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу |
| штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Пра |
| , док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити? |
| {S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, |
| ће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>На |
| ед ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а |
| ене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - |
| ске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о |
| али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за |
| на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S |
| >— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, |
| >— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборави |
| ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупит |
| н и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни дар |
| да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећ |
| Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја ужи |
| Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напр |
| ајбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прав |
| пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit |
| у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише вла |
| p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, таков |
| је, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом |
| бу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бр |
| а Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупам |
| шноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби у |
| пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећа |
| и, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са л |
| о дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p> |
| је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — |
| несе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на |
| дали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чис |
| ање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад |
| мијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И га |
| овцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметн |
| ом и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало уву |
| ци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— |
| котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара |
| "89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, суд |
| p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... ш |
| му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке исп |
| у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над кој |
| а ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — ко |
| њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи... |
| , све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла |
| Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици |
| покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и св |
| це куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушив |
| Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?... |
| биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
| аје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да |
| у.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> |
| доци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пр |
| ћ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољ |
| авратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се пов |
| milestone unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапор |
| а најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајно |
| а. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p |
| стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А |
| а народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а |
| што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да |
| здаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјету |
| </p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p |
| .{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детиње |
| га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће |
| рио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, |
| гу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше |
| вој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ |
| , дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— В |
| твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке и |
| estone unit="subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љут |
| milestone unit="subSection" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати поп |
| авице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— |
| одаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И з |
| собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво ста |
| .{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газ |
| цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не |
| се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам |
| е ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, ве |
| <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у |
| спао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару |
| што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду |
| исли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да пол |
| ..{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетуј |
| банче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Вра |
| из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицам |
| »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су |
| , најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се к |
| ве изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће г |
| ито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: |
| А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити |
| равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи с |
| {S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара |
| На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Бо |
| растићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати |
| /p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и пол |
| аве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, г |
| </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито |
| еницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи |
| душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, д |
| а свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојн |
| акастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; |
| ревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| че од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка нас |
| јући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> < |
| у, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сј |
| } Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљив |
| труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!. |
| е по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихв |
| мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је в |
| га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају пле |
| >— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S |
| снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milesto |
| којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} |
| вце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље |
| и пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што |
| е...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; |
| тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо... |
| па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се о |
| е топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић |
| ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода. |
| тију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговори |
| ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и |
| а пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; |
| користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Во |
| што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метн |
| ну дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје |
| е без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се |
| а, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прођ |
| ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је |
| аву и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гри |
| А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео |
| о радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - |
| ју гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — о |
| {S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда н |
| сова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак |
| н човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свеча |
| мој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како |
| де при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <p |
| и ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> < |
| било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађ |
| е гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена под |
| ва.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, |
| </p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} |
| ећ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у пл |
| сти из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било |
| ије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гд |
| рха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у п |
| његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с |
| убоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела |
| , да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: ка |
| p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у јед |
| талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они ш |
| разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово и |
| ијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите |
| и поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на је |
| ући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са ст |
| одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ра |
| ких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док |
| и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, |
| ећ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже ј |
| о је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак ви |
| кладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сј |
| ових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог |
| ри даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?< |
| еде, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; |
| ође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али при |
| а...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не |
| ави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку би |
| адивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице |
| к, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанск |
| ба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена уп |
| инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и |
| е је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном |
| мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Мој |
| у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се на |
| >Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек |
| анима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примит |
| учи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема го |
| свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири бо |
| само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да |
| мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за |
| </p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико да |
| /p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>С |
| ту стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили |
| ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда |
| } Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрна |
| јкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице |
| жи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сије |
| удио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко то |
| рамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетни |
| ремена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са на |
| сто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>С |
| ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто та |
| на, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава из |
| враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, н |
| јека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом |
| колико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А ка |
| !</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а ј |
| живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му н |
| тима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у |
| његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, |
| } Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="2 |
| есан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпосл |
| лике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> |
| оже дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза б |
| вих високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбар |
| враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, је |
| ти, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаш |
| {S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, ран |
| дара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p |
| , рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па ст |
| часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешт |
| ана. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика ти |
| маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори |
| уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момц |
| ине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — от |
| ве планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загрија |
| лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех. |
| сто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, |
| ни да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, ште |
| и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један |
| он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме |
| је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбо |
| и газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отв |
| од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека |
| д пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p |
| ма, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натушт |
| е се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и о |
| <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћ |
| људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замаш |
| аг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договар |
| сјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А |
| ривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзли |
| пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио |
| мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема ник |
| вши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турс |
| гоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер |
| о, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је на |
| ик, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господар |
| ка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за др |
| еоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху д |
| банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како ј |
| асла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати |
| е, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди с |
| душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што и |
| пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто |
| сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју |
| осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Не |
| са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан |
| ша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и |
| кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде б |
| ко креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опр |
| пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} |
| беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сиг |
| х судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито р |
| арода, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превј |
| есто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед |
| мен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто ка |
| кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, |
| до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљ |
| руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" |
| <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава х |
| >Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет |
| акије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али И |
| т талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>И |
| њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му миса |
| и крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљи |
| јка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, п |
| г топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом нап |
| шина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати |
| <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он дај |
| шећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p |
| ајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фр |
| баницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пут |
| а га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија |
| тва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице |
| у; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише |
| дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за дв |
| ом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред |
| сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пр |
| /p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их д |
| n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p |
| уке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, |
| збацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газд |
| огама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра |
| оли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{ |
| ..</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је с |
| d="SRP19090_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради |
| чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, |
| миљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> < |
| усто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим |
| амо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх н |
| старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да |
| стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, |
| рсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па и |
| 2" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам прав |
| , и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута |
| аш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</ |
| о по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и уч |
| вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњо |
| а, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не |
| је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испер |
| чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петр |
| н, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете |
| вом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тад |
| S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина |
| Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече |
| варај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осје |
| <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има св |
| то и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} П |
| На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не дај |
| чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га довед |
| да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето |
| на, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ват |
| ростор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од св |
| војим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и |
| мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да село |
| брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се |
| знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме под |
| а заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се |
| али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљад |
| у.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толи |
| згледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупн |
| а је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га нек |
| еве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви о |
| док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и |
| сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пр |
| ђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му |
| зе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у с |
| е ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се над |
| у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена распра |
| о би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а |
| ила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме га |
| осао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А |
| бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим глас |
| е у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене |
| гу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, ве |
| газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из |
| а наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> < |
| чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> |
| ...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— |
| ај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} |
| а прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у стра |
| чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује |
| p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, |
| вором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колик |
| о јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена |
| мите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:< |
| > <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> < |
| !... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Рад |
| > <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу за |
| S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} |
| ан мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наум |
| е, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штир |
| ази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, о |
| , кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким |
| то питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— |
| штет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје п |
| а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S |
| иран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати |
| одар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек м |
| би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш |
| мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.< |
| ћи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...< |
| болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А |
| е једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до |
| су још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете назд |
| да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, |
| ла.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа н |
| као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно слу |
| } - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове ку |
| на он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, |
| овјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искр |
| ране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном об |
| иљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се |
| Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа |
| д греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологл |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и |
| загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га г |
| ока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљ |
| авлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега нов |
| животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газ |
| лијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле ок |
| има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је зем |
| вољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с в |
| попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њим |
| ама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину св |
| прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зелени |
| у да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи |
| е одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепш |
| а поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповј |
| зним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Је |
| ете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и к |
| <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Мо |
| Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, п |
| кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се |
| ра код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њ |
| шу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да н |
| м.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох го |
| и истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И не |
| ем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заб |
| рв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчин |
| ден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјет |
| S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подв |
| м лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао |
| га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, ве |
| е.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забри |
| тим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, |
| се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши |
| у, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се |
| one unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао с |
| да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: не |
| а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора |
| е шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг |
| људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSectio |
| у Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпо |
| а родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели |
| {S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!< |
| ше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус |
| љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у |
| ...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, в |
| p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, с |
| варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио |
| з душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!... |
| ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољ |
| {S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом бла |
| ару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдес |
| Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невољ |
| е, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Не |
| /p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, |
| очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој ку |
| да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, ник |
| авлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу! |
| ре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хит |
| — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето |
| у петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му ј |
| екара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени пос |
| јенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је |
| да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне |
| широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом по |
| ун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том м |
| а, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а |
| о зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесе |
| чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али |
| плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опо |
| бота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да |
| у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не зна |
| : — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси г |
| кар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплаш |
| кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, |
| чи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа м |
| само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно б |
| е...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем |
| тупи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, коре |
| изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корач |
| ијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може |
| егове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за |
| леми трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвок |
| рх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вел |
| , али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у св |
| вно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би о |
| нца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата п |
| ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — р |
| у; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба |
| нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу сво |
| кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па |
| у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не |
| ш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па н |
| воје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада |
| ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада |
| да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет вра |
| јпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста б |
| аде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није |
| алуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p |
| с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се ст |
| , стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у чети |
| је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекју |
| н, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попуш |
| окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и |
| т дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјел |
| о, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега |
| ове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћ |
| први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца |
| гојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n |
| вом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша |
| гу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; зе |
| и се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се |
| ем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужи |
| алијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнае |
| ама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А |
| у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде г |
| бани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена |
| <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одгов |
| аложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Ра |
| опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излаз |
| замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:< |
| е, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у неч |
| оје дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласн |
| ка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не |
| ђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бик |
| и јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше |
| ..{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао д |
| шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!. |
| моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође |
| Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, |
| је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око |
| покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се |
| Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> < |
| вако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...< |
| се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није |
| дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће |
| п проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прођ |
| } Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, о |
| овјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да га |
| розану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши гла |
| ојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!. |
| мо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш са |
| је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу наш |
| кљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у в |
| ма по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјеру |
| д крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{ |
| дају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има буд |
| ланине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари |
| <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!< |
| ироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па |
| p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изне |
| а сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише т |
| ан пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: |
| руза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза прем |
| утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ет |
| да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити: |
| поснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вр |
| ећ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе |
| му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему |
| брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почи |
| спођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрч |
| д кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плу |
| о бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да |
| изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало жу |
| е се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изне |
| а је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S |
| Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла |
| акалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио |
| прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој ми |
| тар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за со |
| сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два пр |
| очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа |
| ко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да |
| ли опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напр |
| еда празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха |
| нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} |
| а око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанс |
| гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> < |
| .{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излаз |
| елика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да |
| аш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научи |
| >Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> |
| е празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" |
| иш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парни |
| ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке |
| лаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоће |
| расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле |
| мет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијеп |
| .{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његов |
| е му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а так |
| ију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех |
| упно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Хо |
| није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чу |
| е ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што им |
| <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p |
| Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и |
| дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га |
| дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован |
| ота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима мл |
| али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп В |
| га Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове риј |
| шећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме |
| мјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће |
| ема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је. |
| еља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе |
| ша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко |
| удио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се пр |
| p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би но |
| је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно |
| би, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је |
| свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо! |
| - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — |
| !</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани х |
| ешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ј |
| поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће |
| го, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А пос |
| амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на кор |
| оје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се прес |
| лико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када |
| о невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви в |
| и Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> |
| сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да |
| га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он о |
| на је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен свој |
| ..{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, ре |
| опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до св |
| мо за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што и |
| ске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији н |
| вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ет |
| је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину по |
| ти, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смр |
| стрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у х |
| се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли свед |
| а, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна |
| , кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком |
| о јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове зе |
| је њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена. |
| аје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће |
| ио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— |
| се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија |
| теди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, |
| и плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, |
| а.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази |
| ти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а д |
| че шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од |
| могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сут |
| куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни |
| ге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник |
| зује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. |
| посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га |
| ... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана |
| Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стоп |
| ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p> |
| p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, < |
| ила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} |
| ицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из |
| ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још |
| леда за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач |
| Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Пета |
| ролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би |
| /p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарај |
| био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и |
| га не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се |
| забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; |
| давати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухра |
| штем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колик |
| .</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па |
| илазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш т |
| аложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани |
| } Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... |
| <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, б |
| ко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш влад |
| спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића си |
| његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече |
| — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на |
| /p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али.. |
| S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила |
| вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите |
| је троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p> |
| и се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв с |
| рватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} |
| ета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па н |
| ...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних |
| корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p> |
| еха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p> |
| е пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у |
| еселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан |
| као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом... |
| сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске |
| сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста |
| ре, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „ |
| сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; п |
| зећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цр |
| атегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по пла |
| и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За ти |
| мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па не |
| свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... |
| а што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Ме |
| о?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је |
| па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, |
| јешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике позд |
| аде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и |
| за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно м |
| ико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрл |
| аке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то |
| ш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из кори |
| одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Пет |
| одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кик |
| на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана |
| онесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи |
| да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици |
| ниско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само |
| > <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом н |
| <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим |
| подару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад |
| цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: им |
| оди ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што |
| вима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добив |
| и изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна пар |
| ијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми не |
| насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа. |
| јом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рад |
| м прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе об |
| сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Пета |
| асузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале |
| а.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапу |
| .</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом куп |
| ицом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, |
| ми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, |
| редуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, ш |
| осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће |
| д тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у |
| ваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> |
| ражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, |
| ?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друг |
| м.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се ве |
| ст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољ |
| није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{ |
| Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га про |
| о изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум |
| та.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <mile |
| побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче по |
| замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ |
| обом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по |
| то дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијел |
| га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и |
| гово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачи |
| /p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему би |
| мријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да г |
| лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и пл |
| ен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, ве |
| Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли нов |
| то му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесје |
| ко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> |
| уму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге |
| Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и |
| га. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!. |
| >— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то |
| моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па шт |
| њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - |
| стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="su |
| га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — нема |
| p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — на |
| је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и п |
| ући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, би |
| је, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, да |
| — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде |
| "157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац. |
| ј, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испре |
| е, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на |
| ном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у |
| ећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чује |
| ио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - |
| Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, по |
| јивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда |
| ..{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да |
| бу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редов |
| ацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли |
| ="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао.. |
| о... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му |
| ране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жен |
| тиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А |
| си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!. |
| S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како о |
| ни... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, м |
| > <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси |
| Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... |
| ш.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу |
| јући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — за |
| > <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не буде |
| > <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да |
| ирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима ид |
| изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде.. |
| му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p |
| пита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p |
| а?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} |
| вакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њим |
| о! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, д |
| стави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан |
| душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} |
| то: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да |
| зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и |
| судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, |
| отреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он |
| мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде |
| је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом мом |
| ламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: |
| <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, |
| неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски |
| одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријућ |
| оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— |
| што тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којо |
| дити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио |
| миљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихо |
| па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни о |
| <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није б |
| пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда с |
| 7" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи |
| > <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p |
| мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} |
| е водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSect |
| о је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагриз |
| ун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било |
| ути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Бож |
| </p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, ка |
| утра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи |
| вој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога |
| а превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, |
| .{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, |
| исли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p |
| мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умр |
| Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник н |
| : његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом дух |
| и да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са све |
| убим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сув |
| диће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну |
| ох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додија |
| имо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону |
| а. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати |
| >— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из |
| рило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради |
| ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тето |
| , нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И |
| га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бо |
| ра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? |
| у и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе р |
| собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно нас |
| си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им р |
| на — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> < |
| ано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа |
| stone unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу |
| а као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јес |
| преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради д |
| о прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се |
| есни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, |
| е посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико |
| стра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одл |
| а ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{ |
| е.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду под |
| н опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, |
| ије се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone uni |
| познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак |
| и куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар |
| ли се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да ј |
| пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека |
| раће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бра |
| еће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уок |
| Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ват |
| Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у |
| еко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</ |
| упно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p |
| а добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он јед |
| ..{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео. |
| воју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима! |
| а у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљ |
| хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђ |
| се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто каз |
| о голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и од |
| е до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одм |
| а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску |
| уге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и |
| уци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива |
| ; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: |
| жи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, п |
| .</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, т |
| будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога с |
| воје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да |
| ано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика не |
| годити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од њег |
| ј вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа з |
| жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} |
| се га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, |
| ашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му |
| гађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека |
| Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> |
| м, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Ра |
| н? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, |
| рате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — тр |
| еђе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и |
| >Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најп |
| и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од ка |
| милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му д |
| чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим |
| и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, |
| ирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p |
| оп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко |
| аје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па |
| екида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га ц |
| н газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се прод |
| <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли |
| Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту |
| осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} |
| — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к про |
| Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави с |
| ...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</ |
| ..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је |
| блиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{ |
| о, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати с |
| тани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, |
| {S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да |
| нисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте спо |
| купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трж |
| у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, |
| Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет т |
| - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} |
| Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи м |
| камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити |
| ијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} |
| рез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и л |
| е може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, |
| х чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection |
| отових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p |
| да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи св |
| вши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} |
| еговим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и прима |
| >Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набу |
| ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> < |
| е да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - ми |
| давши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p |
| ш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, тре |
| - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом је |
| прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он ве |
| чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби |
| утовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к се |
| јену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— |
| м гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу н |
| ипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му |
| ца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде у |
| с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, |
| треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варош |
| се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука з |
| , колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Ма |
| ло, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, |
| да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му ко |
| а не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> |
| обрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прс |
| е може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати с |
| !...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} |
| м Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти |
| се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да види |
| озбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти |
| глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијен |
| љене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за в |
| е, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А |
| ако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и з |
| га дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S |
| вило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачун |
| же да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле с |
| ија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погоди |
| његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио |
| него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када ј |
| а бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди кам |
| воју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, |
| вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвиј |
| оме ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка |
| дмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газ |
| еш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се... |
| едан глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјес |
| али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли |
| , али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> |
| иш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к |
| опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога и |
| потреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S |
| и осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучеди |
| раћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, п |
| вце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа |
| што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си |
| , гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове |
| ви, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> |
| ужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p |
| чин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, |
| азилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар |
| урама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у |
| и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и |
| subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је пок |
| а здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему мо |
| часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељ |
| ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дан |
| јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у |
| абаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да |
| p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокоса |
| вјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А |
| ле и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јун |
| , своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, |
| {S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, |
| храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, дан |
| етне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се сниј |
| шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на |
| оздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са |
| } Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| пријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У ду |
| говим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Ку |
| .{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p |
| ој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало |
| се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром. |
| ка је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослиј |
| , а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као н |
| и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а |
| собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а |
| зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра |
| /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издр |
| .{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а позна |
| ајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туж |
| оли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Мо |
| ти, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, по |
| ну мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хо |
| ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> < |
| земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својо |
| се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, ро |
| сподару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S |
| апом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... |
| ање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан |
| унчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала |
| улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закр |
| мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" |
| замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине |
| иње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци н |
| дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми |
| е и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе |
| свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове б |
| — Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видић |
| /p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога на |
| ђе, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и зам |
| ј чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Н |
| матар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чаш |
| акратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Ал |
| газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, члан |
| а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И |
| талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p> |
| је име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се |
| на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угој |
| р, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега с |
| амбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке |
| м — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости |
| ом снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјерова |
| жи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p |
| ке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, |
| се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што |
| оме изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјет |
| очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку |
| Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немо |
| досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавш |
| о каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p |
| је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за |
| , вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> |
| ити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смиј |
| Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вин |
| застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да |
| а, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p |
| ње изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</ |
| као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледо |
| има близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погле |
| <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад |
| оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи м |
| гурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Ил |
| лук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало куп |
| би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Г |
| исто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг. |
| да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на |
| тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска |
| ред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, п |
| сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно |
| руна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — По |
| ада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има неш |
| ће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим про |
| у плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари! |
| и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјес |
| се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, |
| шавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ к |
| могне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, проб |
| Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана |
| се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде пор |
| а.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету си |
| стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто о |
| је је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је |
| пова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нече |
| з њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га |
| као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под |
| ј се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за |
| ко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке годин |
| S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану |
| сти с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и сво |
| утро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође |
| и <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар зна |
| а и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови |
| наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске пр |
| преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути |
| користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" / |
| се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета |
| посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем зем |
| вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро биј |
| у, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као |
| на и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену |
| сет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пош |
| е се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, |
| ј пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону |
| тједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзово |
| причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже ције |
| ц код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио |
| је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга |
| ложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљ |
| ођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан ј |
| остран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> |
| ријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а |
| вече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове |
| силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!... |
| е с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана |
| е не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торб |
| а пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па с |
| јећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сре |
| бу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу сл |
| а.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форин |
| ће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час по |
| же да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишља |
| таје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Ум |
| а њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш |
| му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и к |
| е га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, |
| у бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући |
| жеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и п |
| ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му: |
| д своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјек |
| рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и зла |
| " /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S |
| ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам |
| твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи зас |
| бичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама по |
| {S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, река |
| у.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! |
| продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у |
| се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> < |
| звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно. |
| са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из |
| талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машин |
| етар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли |
| по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад п |
| — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p |
| аше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у зал |
| „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, |
| мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њеда |
| морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе б |
| Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му |
| устих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и |
| а жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао са |
| а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала б |
| би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон |
| </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И |
| толице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Даје |
| , што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно |
| ом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу |
| ва: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благај |
| ати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - ок |
| их стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гле |
| би лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа |
| му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, с |
| тор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља в |
| исти.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обила |
| го га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Г |
| талнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ст |
| што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, |
| кторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чит |
| нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избор |
| начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајав |
| голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватском |
| јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, |
| оша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дј |
| азда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу с |
| староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме |
| еде за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентимента |
| и га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби |
| зда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очит |
| лемих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима за |
| у кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — поми |
| цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> |
| у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, н |
| ћи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије |
| о.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, |
| ним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с го |
| и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, |
| бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада башти |
| се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и |
| есе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој т |
| позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Пет |
| е мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек.. |
| бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа поније |
| иш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера... |
| гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјет |
| ћега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу |
| ћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за |
| их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. |
| већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и |
| санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају пор |
| лијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало пл |
| вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Б |
| а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, |
| страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све ја |
| ина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута |
| т опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад |
| ше и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не из |
| мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и |
| и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узоран |
| ријега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и н |
| врака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи по |
| оступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсниј |
| аци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с нате |
| за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскв |
| јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покриваче |
| м, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> < |
| се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Маш |
| влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{ |
| мена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви ја |
| >Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели ј |
| је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или |
| угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши |
| а доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне |
| насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућан |
| сти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уокол |
| велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов ко |
| држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гом |
| аде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па н |
| шку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи |
| утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке пра |
| еоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању о |
| или однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он т |
| За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога |
| био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко н |
| ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних ру |
| моте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сум |
| сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом о |
| ијех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази |
| е.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једног |
| ... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, |
| га приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана ца |
| .{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми |
| се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђењ |
| , био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истог |
| о! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— П |
| брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим |
| е, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљ |
| , цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је з |
| /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; тре |
| сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и |
| љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дје |
| <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, |
| ебају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али им |
| у да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени |
| корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и поко |
| те, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру |
| господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста |
| д својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p |
| ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!. |
| ма друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи б |
| а усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјен |
| ion" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена вра |
| спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Ради |
| допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! . |
| ју се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и п |
| е да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - ст |
| аду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не |
| еда кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлос |
| ијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше |
| ева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздр |
| ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чист |
| не као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучиће |
| ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће. |
| задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролаз |
| е у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, |
| о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене со |
| до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начи |
| једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи ус |
| а и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца дви |
| <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, в |
| дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> |
| згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да |
| Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone |
| да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. < |
| оскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да сав |
| ијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p |
| ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSec |
| н снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови сниј |
| се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у |
| p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од |
| радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина |
| и заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему |
| складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, |
| ан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од |
| рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши. |
| сну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој |
| .{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу с |
| ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши |
| ући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те... |
| дар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се |
| уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући |
| , таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његов |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотр |
| ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује.. |
| и - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, |
| ојкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивој |
| estone unit="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а |
| ијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијет |
| ожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждр |
| ала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да рад |
| , што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док |
| престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије |
| ко...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: |
| зумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме |
| којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге |
| је о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његов |
| ила већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обич |
| мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је |
| лас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе |
| ета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупни |
| атио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак |
| ојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу д |
| драви Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да ча |
| p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјев |
| чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{ |
| - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не |
| p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап |
| а позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао |
| ијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, |
| ој години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Пу |
| Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком |
| е и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — |
| — А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије прек |
| /p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о г |
| да у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у |
| , па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не |
| ђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа |
| купа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном б |
| >Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свије |
| није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало |
| , вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад |
| ац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије б |
| увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и ј |
| поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштова |
| у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом |
| } Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује |
| одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те |
| </p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју |
| коло, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијен |
| S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо с |
| и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколи |
| е с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази м |
| а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и ве |
| .</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на |
| дмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом. |
| слије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погл |
| о ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.< |
| ељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што с |
| п Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понављ |
| на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</ |
| одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Е |
| го пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше з |
| воме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали х |
| је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће п |
| и, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомиња |
| ка знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к ње |
| Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, науче |
| чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жи |
| попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улиц |
| сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, в |
| јбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Пета |
| во напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру онд |
| м неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у |
| е собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p> |
| е може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прила |
| дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје |
| доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти |
| није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је |
| ила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и побо |
| </p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упи |
| дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби га |
| жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слуш |
| е му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{ |
| агледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме друг |
| у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама сви |
| су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p |
| ћ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели доб |
| и се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у п |
| позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера |
| <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево де |
| е има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна? |
| оге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друк |
| дријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, |
| о да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га |
| <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} |
| мо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у ко |
| сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом |
| ијаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим неј |
| стрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с дру |
| 6" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за соб |
| може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора |
| не.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слу |
| да, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши с |
| иље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цу |
| {S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде с |
| насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и њ |
| по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се л |
| > <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у кол |
| > <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— П |
| , своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ |
| S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А с |
| S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Вој |
| , покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављ |
| еђу ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, р |
| одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећет |
| да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отима |
| е друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — |
| сти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је |
| поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чека |
| воје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, ка |
| а приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет о |
| једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколик |
| уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И |
| мару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И на |
| арипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p> |
| е, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Бо |
| <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио |
| Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац |
| а и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и И |
| омири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и б |
| попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не |
| ача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за прод |
| тна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз |
| види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе посло |
| , бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна |
| падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе |
| во води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; до |
| к јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, |
| е ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, |
| ити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, |
| ј кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он пот |
| Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“ |
| p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> |
| шљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше и |
| едао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му |
| ору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као ни |
| ретили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лиц |
| понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући |
| већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— |
| старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, како |
| сну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га ж |
| есцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија с |
| екша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: |
| урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од |
| о глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чаш |
| с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — поми |
| сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на |
| изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене |
| му разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јаблан |
| е и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа |
| ресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја |
| дио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, к |
| друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, |
| сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и |
| ини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди |
| ијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме |
| ознаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше |
| купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равн |
| али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувш |
| се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> |
| 90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом |
| глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. |
| оката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; |
| а шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се |
| а дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. |
| напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје |
| а моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле |
| је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда |
| од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред |
| тиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је н |
| сту, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Д |
| оје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је |
| Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се сл |
| а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца. |
| ...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И |
| и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у ње |
| спод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, п |
| е, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини госпо |
| еговој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада |
| на, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67 |
| очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, пода |
| шљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и |
| , а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{ |
| , корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија |
| о што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно н |
| гим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има ве |
| и воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Зл |
| руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку |
| кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши |
| о је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — пот |
| ле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му |
| а руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бо |
| ледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто |
| то, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у пут |
| оље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на це |
| е плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у |
| има. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће |
| се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ра |
| планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим ст |
| авладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте |
| же за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага опл |
| >— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, |
| п Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> |
| е стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано |
| јесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — и |
| ну, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Св |
| /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, |
| шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, пре |
| рхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Неће |
| о да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им |
| чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада. |
| ћа и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - м |
| тно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапа |
| етром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како |
| у човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар |
| о од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, |
| едок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да ј |
| Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задов |
| је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишља |
| ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред соб |
| </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео |
| агрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмов |
| е у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена |
| што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви зави |
| је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за к |
| емишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, |
| , што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо р |
| рнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца.. |
| о имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, п |
| ише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она |
| вета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошаст |
| е своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде |
| дар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свије |
| ац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја |
| у.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу сви |
| Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој си |
| е, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, |
| де се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно |
| у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побј |
| и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјес |
| гледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, |
| ? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а |
| орницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина зај |
| о поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вел |
| ивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји тр |
| де! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци |
| вати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb |
| днева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову п |
| о на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи |
| к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, |
| једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућива |
| га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p> |
| ни његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Јед |
| ест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а |
| n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не х |
| их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ра |
| е, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њези |
| вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исел |
| ве стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <p |
| </p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држе |
| својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје ље |
| - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед |
| вједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови г |
| ="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбр |
| ди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухват |
| у писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — |
| оваца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здра |
| ља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} |
| се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћа |
| ијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање |
| да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не брани |
| бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају |
| не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се он |
| а дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама |
| де стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али же |
| скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> |
| тио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, |
| тна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, |
| њега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p |
| се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни |
| - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p> |
| пут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, |
| бгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, |
| ом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.< |
| — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Ч |
| е очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S |
| д подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — п |
| .{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а с |
| осио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прв |
| ну.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> < |
| .</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, |
| као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека с |
| Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p> |
| ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне |
| младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мир |
| тао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за |
| у иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> < |
| } - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док с |
| док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, к |
| } И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кр |
| емернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у |
| а, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим зајед |
| један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на кори |
| к је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као |
| љи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана вра |
| ра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи |
| ући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комши |
| осподар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премиш |
| говори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се о |
| једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, ис |
| момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уок |
| два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога |
| страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, |
| <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и занов |
| му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, пла |
| воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше са |
| м моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осј |
| знаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу тре |
| , па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак |
| И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубо |
| /p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — |
| ва јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју |
| и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прел |
| оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али |
| ата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</ |
| ава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутр |
| сти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, за |
| на, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели м |
| то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цр |
| газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили |
| p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колиби |
| ди на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се |
| </p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом В |
| и. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, ал |
| жива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је зем |
| пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“ |
| цу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црве |
| се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Рад |
| овац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, бол |
| треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не |
| "99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га им |
| пријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна т |
| ша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом |
| ен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се с |
| ђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мек |
| ој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нага |
| емо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једна |
| и благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Зами |
| ући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а реда |
| кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} |
| ов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећо |
| ј трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не о |
| ко лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, је |
| јелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p |
| еној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто т |
| акрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а |
| ственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бра |
| у, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи |
| о њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених д |
| ирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио |
| и нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа |
| м главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, ш |
| ом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу ок |
| >Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S |
| надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она |
| ш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чис |
| а, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што |
| цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки ст |
| висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их за |
| учу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се о |
| једи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећ |
| луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — |
| разна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахуј |
| а домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, |
| ука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> п |
| на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="13 |
| којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође по |
| у, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих гран |
| е може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на св |
| ро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> < |
| то би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не |
| ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај |
| клонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи при |
| <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје |
| оже да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и |
| оњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао |
| ети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове |
| маља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „ш |
| вукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмил |
| пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло |
| p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим |
| урама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чи |
| а...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, дав |
| неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичај |
| да сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посум |
| ина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Ил |
| кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, траг |
| помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијело |
| сјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. < |
| трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, |
| дијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док |
| памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли |
| како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каља |
| би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно |
| мадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тог |
| ћње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза |
| газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крч |
| <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варош |
| емишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу |
| и уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну |
| ме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и |
| дљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, |
| ши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши |
| е бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на м |
| ша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, |
| бано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, прем |
| .{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву. |
| > <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештени |
| комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у |
| ву, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{ |
| момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} |
| зговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од |
| о Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p> |
| етрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Не |
| и је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоц |
| би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде |
| овјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљад |
| и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S |
| е на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра |
| и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугд |
| ацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Рад |
| маже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако не |
| јетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А д |
| ожјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се зб |
| четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и остали |
| , кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, |
| уку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људ |
| вједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке |
| ојих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар |
| крете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце |
| а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човје |
| он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором |
| <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћ |
| дбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачање |
| којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шап |
| ном обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да по |
| енији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — п |
| и нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Б |
| жницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличи |
| е снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу св |
| , као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљ |
| е свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Маш |
| ти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те в |
| ћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа и |
| у, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву |
| а кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> |
| лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз с |
| мих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на |
| о, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли у |
| освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим бу |
| ано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осје |
| на!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад |
| је не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако |
| ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије пр |
| а у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању |
| снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута |
| ана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани бл |
| свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, |
| асом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоћ |
| није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па н |
| дан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што и |
| ше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг |
| ао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли |
| дао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати руб |
| ено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде |
| сте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што |
| бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и |
| да момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ ду |
| га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не раз |
| е с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе у |
| и у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шт |
| орац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју ј |
| томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, изме |
| ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупн |
| и — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...< |
| тити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И |
| млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати |
| скврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> < |
| у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуг |
| азда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово зад |
| А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у г |
| , погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је н |
| тио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} |
| ри људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и с |
| м?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{ |
| и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак от |
| машна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви ка |
| се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, |
| милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично сво |
| у капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране |
| е, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — р |
| еко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у буко |
| он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, |
| очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме |
| згледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока.. |
| и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> |
| , дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, |
| , сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> |
| гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала |
| вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Г |
| авио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах и |
| Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим ду |
| је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није мога |
| другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу |
| Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" |
| па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} |
| рне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замј |
| али се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с нат |
| ћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и ниј |
| с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада |
| на се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је |
| Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њи |
| а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је до |
| ом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се |
| а јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Вра |
| а Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену |
| ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће |
| цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и мол |
| >— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони |
| у, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p |
| S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му.. |
| ј наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под ути |
| ећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада |
| спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. < |
| боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> < |
| арјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у вес |
| бе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у м |
| ши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p |
| болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтјед |
| о, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комши |
| такне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала сн |
| е му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође |
| ек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео. |
| мљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће |
| утит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затр |
| Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме пред |
| тне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> |
| ори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у |
| и, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оженио с |
| ву сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошко |
| т! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</ |
| по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; тре |
| а виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p> |
| ше говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас |
| е крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, |
| ругог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом |
| је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Мари |
| о се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продават |
| му једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећ |
| али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, нај |
| ије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вран |
| Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одгово |
| ели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} |
| ре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на ј |
| да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} |
| — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, П |
| ио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Доша |
| јићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} |
| охлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељез |
| ша, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе.. |
| днија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога д |
| правио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу |
| чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће с |
| вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} |
| куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ко |
| и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га по |
| с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, |
| , биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Гово |
| >— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> |
| еш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што |
| S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — |
| — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p> |
| за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и с |
| подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима |
| И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме.. |
| ! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, к |
| а за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је з |
| егдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могав |
| воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} |
| /p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, ал |
| ...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илиј |
| у, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{ |
| мо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја б |
| а је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да |
| ока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, ра |
| {S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет к |
| дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим коб |
| {S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе |
| јити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благај |
| у.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази |
| рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и и |
| р.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице |
| , коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, ота |
| хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чар |
| своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор ст |
| егова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да г |
| ашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, п |
| ! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљеса |
| <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном из |
| о је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу н |
| слони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га |
| уд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупо |
| ш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда |
| кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на |
| у, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> |
| ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> |
| вао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима скл |
| си, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, |
| да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му |
| на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> < |
| њу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погл |
| газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана ве |
| >— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже! |
| у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} |
| е жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или он |
| — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човј |
| .</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у |
| кнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале |
| иним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} М |
| јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило |
| них десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно |
| дном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјеро |
| ад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, та |
| ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се |
| у...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослиј |
| екај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...< |
| есту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се до |
| е женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p |
| сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху |
| лике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он |
| десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жиш |
| и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бр |
| узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па и |
| е може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде о |
| он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Им |
| би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале р |
| ан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и те |
| >Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што ниј |
| , кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осје |
| дајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед ње |
| ...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, |
| лије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега |
| брдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, |
| у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да ц |
| Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам |
| пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним о |
| оказује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвиц |
| годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњ |
| окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у |
| чима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вје |
| изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> |
| p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим |
| <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се н |
| рану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> |
| е.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али ник |
| ше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бо |
| е заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад |
| гријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одм |
| оврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацај |
| ...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти ј |
| од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано |
| <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Пут |
| јавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се п |
| а вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби м |
| ана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обичн |
| а пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату са |
| видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души |
| ави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p |
| пљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњ |
| изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али |
| д другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше к |
| тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и п |
| ар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да |
| ог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори с |
| р их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Пета |
| е се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштени |
| ћа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се |
| е, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос |
| несе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних |
| уто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао |
| е од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвр |
| иже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, ва |
| земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone unit="s |
| к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме ста |
| вине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду |
| један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И |
| очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S |
| Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих.. |
| , па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга |
| а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа |
| евјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</ |
| ија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгуби |
| на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако |
| ..{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш |
| се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши |
| .</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи |
| ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Ра |
| е и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље |
| </p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ ос |
| а као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="1 |
| и цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа ра |
| од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од д |
| х и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјест |
| бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед |
| .</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана |
| е гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - ж |
| } Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људ |
| плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На т |
| пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи |
| грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи ш |
| облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баш |
| крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газд |
| ако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p> |
| та“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвј |
| памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде |
| иром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није зн |
| рољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће корис |
| ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може |
| да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади зас |
| шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је |
| </p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а д |
| е се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - |
| године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, б |
| оше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и |
| застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа |
| ом, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши |
| да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.< |
| и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p> |
| адити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p |
| маче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — |
| из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би з |
| е искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али д |
| рате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пу |
| је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја |
| , преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну св |
| есет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на |
| ема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p> |
| јекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да |
| {S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, |
| асу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа не |
| и друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црков |
| у дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих ут |
| н, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудил |
| ника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У |
| му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга из |
| .</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет |
| цати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од |
| дњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана по |
| .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили |
| ћу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осје |
| е његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за ру |
| газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нео |
| о мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, п |
| е се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један |
| ед собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје ора |
| ломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p |
| ен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone |
| е домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можем |
| е за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће |
| г чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима |
| > <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Бог |
| .</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{ |
| дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за крев |
| натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит |
| то не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гла |
| ош окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих ле |
| .</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! |
| сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са |
| о цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> < |
| </p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, |
| на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи послениц |
| чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га... |
| ишта, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред |
| да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи |
| у и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док |
| ј:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Свој |
| ти у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, |
| м обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уо |
| ише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и р |
| бице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премд |
| аде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер у |
| је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се |
| туштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмиј |
| , већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, |
| ...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S |
| </p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову ком |
| бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одб |
| упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одг |
| е с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, в |
| уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте |
| т и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, |
| ле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у |
| чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> |
| у се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, |
| ву парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S |
| Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — о |
| ој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и с |
| вара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кућ |
| Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо план |
| </p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја |
| паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад ви |
| раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи |
| ких жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. |
| јављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и ла |
| И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...< |
| планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је |
| едући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарова |
| собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дуб |
| а закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало |
| ступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутија |
| ја се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчино |
| , капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103 |
| олико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто см |
| ко на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено ко |
| А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико |
| варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>. |
| ко — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.< |
| ћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, кој |
| ена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавш |
| и.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто шт |
| о, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану |
| дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити б |
| ца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаш |
| у.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - в |
| не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја |
| с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не б |
| /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по |
| н пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога |
| стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега |
| родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну о |
| до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова |
| ћ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Ка |
| слиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледал |
| да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држа |
| о их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због |
| ири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ни |
| p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада за |
| обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну тр |
| p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијан |
| сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - ра |
| с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно |
| да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опре |
| да је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомен |
| је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} |
| , а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p> |
| година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце |
| а дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, |
| > <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој обр |
| овом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И коли |
| А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Ма |
| у, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да |
| одигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на м |
| а вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу |
| . </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунц |
| осла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S |
| ..</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> < |
| зећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се |
| име, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли |
| уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам |
| p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, |
| се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ва |
| Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је од |
| </p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом |
| кова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S |
| се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— |
| акле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима |
| и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не |
| и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова |
| о што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, |
| е и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p |
| уштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и з |
| оз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се |
| га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То |
| и њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, |
| Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан ч |
| дали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} |
| им...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори ни |
| ео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти ј |
| <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Ра |
| уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад ку |
| ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— С |
| натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже |
| бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и ври |
| између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пус |
| у се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p> |
| је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешк |
| >— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио |
| — Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — |
| ш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дије |
| еба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових зе |
| се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да |
| нце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, |
| благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него |
| p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!< |
| у снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши ј |
| ра Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера |
| /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га |
| длучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштед |
| /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце |
| и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, |
| а стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман п |
| хлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, |
| Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, доб |
| уће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, |
| ..{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је мил |
| а, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти јед |
| ди и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али |
| ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг |
| и, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Бо |
| а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо.. |
| рио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али изд |
| овац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="su |
| ласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије |
| па Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било |
| оже да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга |
| му отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па |
| сати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мен |
| ичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смије |
| голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе пра |
| ј му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} |
| Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође |
| насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - |
| ично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе |
| школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута уп |
| задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати |
| ара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли |
| се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и мој |
| <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара |
| ози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Зва |
| у попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет |
| /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући |
| тоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке |
| а мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се превариш |
| талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p> |
| оста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби |
| реврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p |
| своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — |
| јући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, |
| те...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А |
| стави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се |
| изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — |
| ваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене |
| е свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених |
| вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" / |
| бим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога о |
| ање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{ |
| Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што в |
| јене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову кор |
| збиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмиј |
| и Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> |
| а суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радин |
| <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила с |
| у...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; |
| рт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, ис |
| Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; ка |
| а — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> < |
| и проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је св |
| малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гд |
| краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p> |
| иш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја би |
| ставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{ |
| срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на |
| исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - |
| купу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Доша |
| > <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љуб |
| омчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{ |
| хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи |
| с податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p |
| не и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага поп |
| дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман |
| : и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, д |
| исли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</ |
| да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} |
| е у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не м |
| > <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злат |
| — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и на |
| јете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте |
| знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је |
| честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - |
| не опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених п |
| још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца зат |
| о за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли |
| .{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије т |
| .{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз |
| не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмл |
| иђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, по |
| /p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је вел |
| опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући |
| глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, |
| ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах зап |
| p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде |
| к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницам |
| или одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје... |
| релијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и по |
| полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: < |
| ћ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »р |
| у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове н |
| мијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Ма |
| и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав |
| е моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што |
| у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет |
| чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри в |
| предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена он |
| једоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку |
| у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је ј |
| аца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је к |
| сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се н |
| идиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три д |
| звао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је |
| <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај |
| Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила. |
| ш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надо |
| и порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за |
| /p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{ |
| {S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над гла |
| о мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати с |
| аха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи тор |
| — Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накас |
| а руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори... |
| акви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их |
| добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му склен |
| а, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом ма |
| јевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи |
| <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба |
| ких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник служ |
| e unit="subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, |
| са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад |
| ед зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме |
| учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви о |
| а и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубач |
| скуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду п |
| ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, ру |
| Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не б |
| но дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у |
| хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то ј |
| он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и |
| узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици зал |
| биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. |
| што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Или |
| писано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! |
| сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, |
| јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у стра |
| ласа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи |
| затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, |
| ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одво |
| дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на |
| е заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли дола |
| сјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, |
| однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова кућ |
| треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових |
| отиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да мој |
| p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: ку |
| је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје |
| било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја |
| се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи |
| аша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања. |
| пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој |
| опе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, по |
| мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече з |
| ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде ни |
| већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти до |
| новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако б |
| дан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје н |
| снаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди |
| о му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду |
| љину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељаци |
| е и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и оз |
| дбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене |
| , Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— |
| у дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако |
| {S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и ни |
| милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки |
| <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију |
| то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, |
| ом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде |
| {S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је |
| ?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога ти |
| о.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јос |
| а одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели |
| , поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко ка |
| и као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? |
| азговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије |
| вај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва ч |
| што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А |
| реба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју ли |
| издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се о |
| сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљан |
| о своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, |
| на за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и |
| Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, шт |
| но пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племешта |
| их прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неко |
| дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сл |
| тове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу |
| <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Зн |
| , болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А шт |
| n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— П |
| вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - |
| ета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се пов |
| вој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p |
| м оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бо |
| као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се |
| да; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека |
| да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здр |
| од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S |
| она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опе |
| га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости пре |
| а је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожел |
| .{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном |
| ази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! |
| претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планин |
| стир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он с |
| Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док |
| ћа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— З |
| .</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — П |
| се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој |
| ога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, |
| ели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вел |
| ите, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем прем |
| рева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче |
| а, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код |
| ји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао. |
| — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неко |
| као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбац |
| ва: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која ва |
| уша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} |
| .{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети |
| рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде га |
| , а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} |
| је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнућ |
| господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, по |
| крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И |
| та, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави д |
| и бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше. |
| насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем |
| , а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте о |
| ика, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар |
| то га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чоб |
| е смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И |
| нас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по св |
| цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи |
| е из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на |
| е!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кућ |
| > <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Каз |
| гојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и п |
| етну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се ба |
| овара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се з |
| .</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата |
| носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, р |
| ти, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би м |
| а парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> |
| тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече м |
| тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате |
| а трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајви |
| у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико |
| </p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћан |
| куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на |
| залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, г |
| сет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но н |
| еда по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по им |
| о литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових |
| p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце |
| га што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши |
| руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила |
| некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим |
| >Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што |
| чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, п |
| е! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А ш |
| шута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господа |
| м се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, |
| чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, |
| Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати |
| ве продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, д |
| Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кућ |
| ..{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— |
| помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред |
| а сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих |
| а у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људ |
| рош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити чов |
| } Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да |
| ћи, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи би |
| рких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио |
| виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде |
| е тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођен |
| <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац |
| ти да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши |
| нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећ |
| </p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плат |
| и се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се? |
| мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.< |
| јпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молит |
| /p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и за |
| рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и стар |
| предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у о |
| е лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће је |
| {S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p> |
| кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте в |
| итали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — |
| ућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - по |
| ест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на |
| Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад б |
| ицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Р |
| а.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њ |
| Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> т |
| p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто |
| у зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из |
| <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са |
| p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се једа |
| да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, ве |
| еда и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд |
| е поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да |
| а Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Рад |
| и, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила |
| ом био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио |
| а жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама |
| > <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знат |
| талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну |
| <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно |
| пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капиц |
| испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, |
| /p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наре |
| та:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код |
| {S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се о |
| о добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Н |
| , да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с но |
| и...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Поми |
| ог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> < |
| урчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко за |
| ом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема |
| , Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године зем |
| и добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи |
| поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши |
| рија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова |
| јела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника |
| вачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега |
| </p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p> |
| игао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурн |
| егршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а у |
| осподару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Вас |
| ар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} |
| о, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати и |
| ништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што? |
| ући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чист |
| Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: бић |
| му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на ув |
| двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи |
| , отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње |
| , па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри |
| оже да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени зап |
| зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— |
| Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дош |
| и чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Г |
| могле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухвати |
| старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чуј |
| е се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испр |
| и да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од т |
| богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. |
| и, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па к |
| и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада |
| мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатни |
| ца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и слу |
| јет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сел |
| чим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и |
| ни људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди |
| ихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради |
| сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— |
| се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то и |
| е и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на |
| >Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је в |
| а сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p |
| ија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.< |
| subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло |
| оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — |
| е дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући |
| иће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за п |
| ви на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вра |
| на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле |
| што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док с |
| , другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Ла |
| бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа м |
| х руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада ка |
| </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а бе |
| сподар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојст |
| ити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} |
| .</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чар |
| очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених б |
| че.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S |
| ца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговц |
| Section" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљу |
| а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господ |
| у — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?... |
| ли како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је пр |
| ога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестад |
| а с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад |
| етровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> |
| у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одг |
| и: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко |
| оће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Ра |
| нитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом |
| оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p |
| , кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној та |
| њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће |
| них.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди |
| мо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека |
| бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одиј |
| дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накн |
| .{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се |
| , у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му |
| постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргл |
| .{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере г |
| се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлоз |
| ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сироч |
| p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи |
| нувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви |
| кује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљ |
| вац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу |
| озору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанстве |
| ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А |
| оме почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и п |
| и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, б |
| !</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чиј |
| н, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице з |
| ећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура |
| авља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини св |
| н протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и |
| <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било б |
| етња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаш |
| p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће р |
| е за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и |
| p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господи |
| ...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом ч |
| ...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како |
| срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хо |
| рви у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на |
| } Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке пр |
| р друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред п |
| а мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели |
| аво да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи |
| пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично др |
| атиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Ра |
| — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му |
| ака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оц |
| призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свак |
| ветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруз |
| о је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с |
| >А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му |
| а и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, о |
| изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и |
| свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — так |
| ова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обз |
| евија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину сл |
| збиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше |
| е се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских п |
| говори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се |
| ебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти |
| убав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по |
| ма Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и на |
| и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, у |
| а у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</ |
| е у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду |
| лико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље пре |
| али! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили одн |
| једок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја са |
| ите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неиска |
| се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, бола |
| бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с |
| га човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на |
| и га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, |
| лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> < |
| и, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и |
| твора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток |
| је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p> |
| али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} З |
| ? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{ |
| Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, п |
| све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на дру |
| ан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не |
| </p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> |
| о те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повра |
| ди најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племеш |
| о.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем |
| фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мен |
| е од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!... |
| говори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће |
| и.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> < |
| имо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говор |
| едро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се не |
| е о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши ру |
| , би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! |
| ни прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Н |
| ине.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће |
| /p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на в |
| </p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђе |
| рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, |
| емовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрет |
| кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} |
| одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар ми |
| - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче |
| p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.< |
| <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати |
| дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли пр |
| ухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не пом |
| } А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: |
| њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и |
| ући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не |
| p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то |
| уштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетл |
| то ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: < |
| <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не реч |
| шљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, |
| вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: |
| Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из |
| > <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нар |
| је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И н |
| и!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом |
| Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је н |
| S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како |
| и плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од нас |
| Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње |
| ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и пол |
| газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у |
| ета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за се |
| сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— За |
| Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— |
| p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре |
| тавивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огр |
| буни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што оста |
| исто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пр |
| кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запи |
| тар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стол |
| мшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше та |
| p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> |
| ста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше ду |
| увао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осо |
| ећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уре |
| равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је |
| {S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је |
| љубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту |
| рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, з |
| ве, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одме |
| овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не |
| газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше |
| мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за др |
| з попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну |
| оме големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио |
| је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присп |
| ебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га д |
| ући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> |
| сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milest |
| ију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претеж |
| иједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља про |
| Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему |
| ди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни |
| Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јав |
| {S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијени |
| бгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покр |
| господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране |
| ...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће |
| уша!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <p |
| Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у ми |
| већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: |
| ожицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} |
| ету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— |
| о, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечем |
| овац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>П |
| аше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи нам |
| говори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране. |
| осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — об |
| зда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и жив |
| “!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да н |
| /p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покој |
| ата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је би |
| аведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, |
| оре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витк |
| глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одгово |
| у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у варош |
| са, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} |
| о да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, па |
| , те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p |
| ема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топл |
| хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да |
| и, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и б |
| мети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њ |
| Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и виш |
| штаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто за |
| д завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју |
| <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од не |
| зда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да |
| е махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају |
| ци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бије |
| нскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље |
| ула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му б |
| и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{ |
| ора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па |
| блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, |
| у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на мах |
| јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је |
| к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши |
| амор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде че |
| Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз |
| .{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, св |
| ијеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо |
| ивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и пр |
| е ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радив |
| им путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p> |
| лога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се на |
| ислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељн |
| да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господар |
| .</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде, г |
| ису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се |
| е, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оне ноћ |
| ца скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p |
| ослужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, г |
| {S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с ле |
| ад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе |
| не трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} О |
| ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас см |
| јих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}З |
| намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је |
| и?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, је |
| .</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да прест |
| ра седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе нај |
| Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у |
| Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, а |
| ду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка га |
| p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ |
| нужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над о |
| тане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да зе |
| јда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме упр |
| зговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{ |
| е му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} |
| о доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрн |
| </p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам |
| враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у |
| д закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? |
| а газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што б |
| да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> |
| е већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им П |
| а! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам |
| га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да пог |
| ајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, с |
| исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с ти |
| ри свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и пу |
| оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа |
| и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...< |
| откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како с |
| дивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} |
| .</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пуши |
| вом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио м |
| да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој ч |
| обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да ј |
| апријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Во |
| ило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекуп |
| >— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Ра |
| “, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи |
| ећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Ма |
| пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла |
| ео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па с |
| х и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је |
| кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али |
| види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема п |
| ку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и |
| Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и с |
| преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Ра |
| ладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Г |
| да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...< |
| ре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџи |
| ако Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве г |
| мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. < |
| цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али |
| /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и по |
| о купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, |
| — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, |
| ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом ша |
| еда остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати |
| ио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S |
| на грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје |
| огло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и |
| и, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се |
| ганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се неч |
| дише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у м |
| <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, ка |
| њишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан. |
| вдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их |
| зор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— |
| етар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са неја |
| ијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на |
| —Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, |
| настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли |
| е.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n=" |
| Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде н |
| лове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За |
| ијеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и |
| и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бој |
| ту није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— |
| п Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов |
| е, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p> |
| ди се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испо |
| Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је и |
| чинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{ |
| , а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочек |
| дје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух |
| ислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</ |
| — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха се |
| ивио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране ок |
| е то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> |
| ака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио ра |
| има је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46 |
| ке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради |
| p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{ |
| атражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјешт |
| еленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, |
| е Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучи |
| <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, |
| рахом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неко |
| ере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сиј |
| <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p |
| е, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биље |
| де.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће |
| анин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан ре |
| е никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ к |
| на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди ронда |
| ноги ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада погл |
| и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док |
| и има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а |
| олазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али |
| {S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! |
| камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад |
| убиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? |
| /p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница |
| одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у |
| апусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Зла |
| момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговач |
| лази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и о |
| вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недј |
| године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би бил |
| у, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се |
| {S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи |
| ницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукош |
| Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би ни |
| кле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На |
| старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво |
| са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана |
| но. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и бр |
| свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а зат |
| нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> |
| како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на |
| ? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замис |
| р је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> < |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p |
| но на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој |
| ити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу тр |
| ше, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пу |
| њежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем |
| запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега |
| тупи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво пр |
| едном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А |
| тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћа |
| — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад |
| реће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући |
| ца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у |
| овски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да ни |
| рићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори |
| морену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осје |
| руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једв |
| залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за р |
| шао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати нови |
| ћи.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дан |
| сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка. |
| говору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, |
| и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепа |
| аганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу љу |
| чем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крц |
| ко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова би |
| ро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му |
| на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бр |
| и весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на г |
| баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газд |
| плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака |
| ци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид |
| ајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није млад |
| благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родић |
| рострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над кој |
| и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Биску |
| ко је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг |
| "122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливш |
| >Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Га |
| Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — |
| е назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је |
| а га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим в |
| несе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице |
| а часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља |
| н, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и |
| о, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забр |
| , позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А до |
| p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове |
| разе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружича |
| ли прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам |
| крштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобан |
| ика кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се |
| one unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску пис |
| ако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари. |
| Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упрошти |
| одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храст |
| > омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако л |
| нице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец |
| окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; |
| Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава |
| S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту |
| рачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књиго |
| му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је дан |
| p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих |
| нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; није |
| подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује |
| авлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморив |
| и све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> |
| Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад с |
| ена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, |
| подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он |
| } И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топл |
| сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се |
| S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, |
| >— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> < |
| и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, |
| , кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју |
| чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућен |
| ају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>З |
| де се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми |
| } Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се |
| пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотан |
| га свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо |
| аним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних |
| — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — |
| жина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале. |
| м. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, |
| како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изиш |
| дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потвр |
| аогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју каб |
| морени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се |
| ућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јар |
| ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p |
| ово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, |
| ди иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, |
| а новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и |
| за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет кр |
| ода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Ра |
| их дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „В |
| снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, а |
| и жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага |
| оју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кол |
| је! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ћ |
| с господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићн |
| у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — ка |
| рјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, |
| ка по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну |
| за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступни |
| риједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја ш |
| не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, шт |
| } Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Вој |
| дисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види |
| иво у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Ви |
| рницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше прев |
| егдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у |
| ј бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осје |
| ен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђер |
| , кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</ |
| вца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, по |
| премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља |
| има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући |
| </p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у зд |
| p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и по |
| а га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p |
| <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изне |
| пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не р |
| рати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко |
| , син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе |
| е кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на |
| цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у пу |
| ћа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, н |
| иђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је т |
| етно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> < |
| говора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.< |
| ћу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш ковр |
| ишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а |
| куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим о |
| а је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша пос |
| а подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — |
| једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{ |
| тај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија с |
| јке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега бо |
| е.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа |
| еће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то вр |
| и — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли ист |
| мо да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купац |
| ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није виде |
| осподару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење |
| е погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се пр |
| p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ног |
| но сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа. |
| носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере |
| асмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му |
| де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши |
| . </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у |
| а дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде |
| на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим |
| поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с |
| земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не |
| ком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија м |
| ње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.< |
| велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суд |
| звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весељ |
| миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила п |
| ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки з |
| да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући |
| <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше. |
| је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се. |
| ши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из мли |
| опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућ |
| се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, а |
| нину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом с |
| купила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да са |
| залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но оби |
| мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скут |
| цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима к |
| јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико п |
| уцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљ |
| азда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде и |
| шка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мра |
| Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планино |
| ику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрз |
| анице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> < |
| трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте дав |
| а, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му |
| .{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Вас |
| .{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми |
| етној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у |
| p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде |
| ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{ |
| видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p |
| ником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, М |
| што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да |
| 19" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а сам |
| ици.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже |
| p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји |
| ико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп В |
| јепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је |
| ти његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а |
| p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени |
| очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан ст |
| егнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо с |
| аше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> < |
| не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, а |
| код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, м |
| да себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио.. |
| сет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талије |
| и у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му |
| испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у |
| опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо |
| муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> |
| палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што |
| сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S |
| </p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне. |
| А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, и |
| ти сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. |
| ом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} |
| ем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагна |
| талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар ј |
| дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега п |
| е зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за |
| ник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — ус |
| ође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све |
| и Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у |
| ти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p> |
| осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља |
| ка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, |
| попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био не |
| за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да |
| повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га |
| на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује |
| опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за зем |
| н радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да |
| господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га |
| Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан оста |
| сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} |
| о тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мис |
| пази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — |
| док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би |
| отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, |
| е га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за ску |
| терије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>В |
| а и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његови |
| екаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} От |
| ије ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p> |
| се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>... |
| које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осје |
| пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузни |
| ој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p |
| ју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачно |
| n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, |
| е глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутр |
| о је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради |
| а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако |
| што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све |
| <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио |
| други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мис |
| ила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p> |
| А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не |
| т, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у че |
| сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> < |
| у од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи |
| ка ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се са |
| де тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето б |
| ињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком сн |
| зећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај |
| ом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— |
| боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдј |
| љене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају и |
| зађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Бо |
| вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога |
| вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором |
| поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све |
| што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!... |
| здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — |
| ине платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за по |
| и га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук м |
| ерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и |
| .</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу пр |
| вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако |
| прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини |
| мље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би |
| господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{ |
| м благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А |
| потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом |
| а њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његов |
| <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изг |
| "it">La civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој |
| ужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S |
| кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...< |
| и, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да |
| ашу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури чов |
| а Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе |
| p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> < |
| дијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак мек |
| чи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?... |
| пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Ви |
| Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у к |
| ... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мај |
| , бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да |
| те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и |
| ци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па |
| е се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, |
| о се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла... |
| Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га глед |
| <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p> |
| то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Ц |
| ри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!... |
| задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам м |
| но.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче |
| у, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Х |
| е двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S |
| же, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће пло |
| ање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пче |
| м снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају |
| иво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што нећ |
| Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p |
| макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на стари |
| ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— |
| ја хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме |
| /p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, |
| одаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се за |
| и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој |
| ослије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће св |
| згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свије |
| скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, ш |
| мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на |
| коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад в |
| ва ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне |
| Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код |
| мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе преми |
| ливши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан раз |
| о и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} |
| >— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! . |
| је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајко |
| у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{ |
| одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човј |
| х, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Б |
| есне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док м |
| > <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо |
| орена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и њ |
| уде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, |
| праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— |
| тено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" |
| град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другом |
| же се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сиј |
| о у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљ |
| што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на |
| рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као |
| аћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А д |
| е, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали |
| /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан ку |
| ти од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потвр |
| амен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преот |
| е данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо при |
| n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господ |
| ? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни |
| н, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још к |
| — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен пр |
| из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али је |
| е дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покој |
| града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање до |
| ио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} |
| ко њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му п |
| >Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Ко |
| ао што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад |
| че пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало г |
| риван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљ |
| е, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што зн |
| за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржа |
| сједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, |
| амтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се |
| њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> |
| макне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Сва |
| ине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сеља |
| Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде |
| civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи |
| ца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца? |
| сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Ј |
| договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вје |
| руза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда |
| е склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама |
| овори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђ |
| ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свим |
| чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем |
| му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, пр |
| јни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— |
| S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му |
| оварала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, |
| та Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви р |
| сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини. |
| огушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као по |
| же...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Д |
| нијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом пог |
| гао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чека |
| нара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже њ |
| о сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: ни |
| ија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био. |
| не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, |
| хвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и нап |
| Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и |
| ри је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, |
| њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се |
| итне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи с |
| : но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена |
| ијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађар |
| се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подм |
| ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле |
| <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад м |
| нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, |
| логе...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И о |
| ар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— П |
| S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за |
| хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњаво |
| н...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је |
| .. платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> |
| га господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека |
| илују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини м |
| сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би |
| стави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! осо |
| . — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!... |
| есу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А им |
| одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде |
| ћана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стид |
| ели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потрк |
| {S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и |
| о?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мируј |
| на забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се.. |
| у примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града |
| Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се устав |
| аде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне |
| >— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Ц |
| љаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А |
| са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се |
| <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби |
| пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види |
| гајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и друг |
| ујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак п |
| ода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на св |
| што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп зав |
| !...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на ша |
| >— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</ |
| плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је зал |
| S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газ |
| S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијен |
| светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, до |
| оворивши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на |
| ко ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газд |
| се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на о |
| ијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морад |
| не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, |
| рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ри |
| ришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им |
| жагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Н |
| о се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи зав |
| и дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам |
| му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва |
| ћи на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и в |
| њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо диј |
| оту бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ип |
| > <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то зна |
| :</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неп |
| по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти би |
| ијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и |
| ја, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћух |
| Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, |
| ада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улиц |
| газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврст |
| а, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару н |
| ећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаш |
| ану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Син |
| и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о св |
| ета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду н |
| уго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по |
| те: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А ма |
| захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да ви |
| ем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први ма |
| заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутк |
| Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он жен |
| . — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... |
| е будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а |
| га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га та |
| Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовоља |
| е изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Нем |
| шља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање п |
| ти поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, з |
| ија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снаж |
| о свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади зна |
| <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, |
| , кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— |
| ужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше |
| А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми д |
| испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа об |
| одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога |
| Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не м |
| ти се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић |
| момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за |
| та и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице см |
| дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, ок |
| р је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос госпо |
| а, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и н |
| стиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је |
| истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што с |
| њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S |
| час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што |
| ом повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p |
| разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, |
| разна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у |
| ије могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али з |
| љаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмир |
| на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, |
| салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе |
| де затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с |
| дијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И |
| чара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видим |
| га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му п |
| ту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се дого |
| оп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није |
| е, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ н |
| рад да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници рад |
| <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом |
| есам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићем |
| дода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно ник |
| ти, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он т |
| " /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се куп |
| ..</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{ |
| оварају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлаз |
| би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до |
| е жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђа |
| ти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна |
| — Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Пета |
| — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело п |
| нице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И |
| ачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави |
| ада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се |
| ура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога с |
| ха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио гла |
| пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине при |
| b n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце |
| дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, |
| прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује д |
| продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</ |
| <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — С |
| И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> < |
| треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мр |
| мо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има но |
| чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: ов |
| реферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јо |
| оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње |
| — То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Ч |
| але...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што п |
| на овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, |
| гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одо |
| свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Д |
| Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пус |
| евјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Диони |
| ..</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p |
| ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година |
| а: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им ве |
| и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за |
| <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље |
| - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши ј |
| <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешт |
| ли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, о |
| ктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема |
| у стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чоп |
| проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка |
| бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу цр |
| Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — ви |
| к, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али ш |
| њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} |
| ађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је |
| олемим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— |
| двјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну нак |
| и стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - пом |
| собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, м |
| неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да |
| се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтје |
| pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бо |
| ар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада |
| ћи у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда |
| е морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— К |
| наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} |
| > <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се |
| даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио |
| " /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — ос |
| </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га зако |
| је жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори |
| ати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би |
| име и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, |
| да...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла |
| за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газ |
| својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и троб |
| да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући п |
| ок тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} |
| у!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone u |
| ди себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба |
| том.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изн |
| их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пар |
| пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђ |
| новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође |
| нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</ |
| раћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми |
| ли, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му |
| што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега |
| > <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше |
| , лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! |
| г!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да с |
| е само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулар |
| „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и от |
| се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи оч |
| вао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком д |
| никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребр |
| атељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} |
| е несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да по |
| унце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И леме |
| е окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха |
| у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</ |
| одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се |
| чи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новц |
| т!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине м |
| газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је га |
| , тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме пос |
| ш, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још |
| лије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Кри |
| икоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена н |
| и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће |
| се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину |
| бро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико |
| испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Т |
| вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног |
| <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</ |
| не Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... |
| а, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косци |
| ха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше |
| . — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних љу |
| о, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — |
| кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, к |
| па, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински п |
| повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико |
| мена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; |
| и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се |
| мо вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини тре |
| бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, |
| аде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из вој |
| р и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растр |
| и! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао |
| >...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ра |
| на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу |
| {S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и |
| м истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газд |
| и плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невје |
| Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p |
| p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и у |
| равити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред руч |
| ољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с ти |
| и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их |
| атру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по |
| памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и у |
| ра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти |
| е испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одл |
| еби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу |
| <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гд |
| p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мн |
| а да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ |
| е ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и |
| суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он |
| њавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу |
| је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославиће |
| коме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчи |
| и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име |
| и Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све |
| гне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планин |
| прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамот |
| ених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се |
| адња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у |
| доци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вел |
| ке муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак |
| једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља нос |
| ну, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од т |
| ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и н |
| нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије за |
| са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па с |
| јвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто |
| јног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору сп |
| дном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S |
| да — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, го |
| ци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин нач |
| "123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> |
| та се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало |
| калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што |
| до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге |
| и.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састав |
| новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијели |
| и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хва |
| у, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говор |
| хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по |
| к, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, |
| гласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрв |
| е у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} По |
| чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да |
| ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на |
| ...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - |
| ад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се л |
| ом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезн |
| и ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лута |
| о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се н |
| ати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} За |
| Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазија |
| p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газ |
| .{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра |
| оштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замиш |
| b n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, бериће |
| е.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се за |
| етињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p |
| невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не |
| м, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јов |
| уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како о |
| скога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, |
| рије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и |
| ена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здр |
| вари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На п |
| кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, м |
| им планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у |
| е по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трг |
| парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполови |
| са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну |
| дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане |
| .</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше |
| ошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, п |
| ваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} |
| да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у |
| ори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица |
| ијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да с |
| .</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са тргови |
| кте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада |
| ремишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар |
| Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!... |
| расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, д |
| ли он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису |
| ?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму ј |
| на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, |
| што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по суд |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пу |
| lestone unit="subSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачек |
| иједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се |
| цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загре |
| ра и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. |
| {S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видје |
| p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, |
| лан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након н |
| ј глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, та |
| р силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде |
| м Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, поче |
| } А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; ча |
| простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, к |
| животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке |
| увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан |
| у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, п |
| њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из рук |
| и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> |
| додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао |
| ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне си |
| у?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради |
| н и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко |
| са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору |
| све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети ње |
| д му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, оз |
| стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред оч |
| атрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда |
| , а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на пла |
| ти.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вич |
| о треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зуб |
| На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, з |
| е посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало |
| {S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе р |
| о, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати... |
| никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb |
| и га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога дод |
| " /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде |
| 5" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свјед |
| , Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз |
| о до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из р |
| се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши |
| едавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... |
| аједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни |
| о ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам |
| што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада ни |
| /p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и гов |
| аше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи |
| сељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узм |
| че.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се в |
| и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заој |
| Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не мог |
| инских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана вр |
| репњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је вољ |
| Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску с |
| е, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојн |
| д му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к св |
| ом, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајн |
| Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој н |
| ишом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од |
| паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе |
| грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по че |
| одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сје |
| , а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело |
| и:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене ков |
| жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се |
| а се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, др |
| лазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом раз |
| нини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И |
| бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом нам |
| творених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде |
| што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- |
| јати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, глед |
| ако је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утам |
| ама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како |
| ри га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред |
| јере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младо |
| смо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?.. |
| >А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} |
| покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хт |
| више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по |
| д бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустим |
| и, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми |
| стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, з |
| аћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази сније |
| егу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата |
| сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима |
| пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{ |
| ко пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па |
| дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала с |
| ће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, шт |
| . — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Или |
| ема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени |
| смијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бак |
| јим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, |
| подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља |
| углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p |
| господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга. |
| њу тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио сво |
| чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране |
| е, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатског |
| дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена |
| чи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода измеђ |
| Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да в |
| ио опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумски |
| дин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга |
| а?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да |
| pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се |
| } Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад |
| </p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете. |
| е пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p |
| газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, пр |
| остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња д |
| > <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске ст |
| по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кри |
| >— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> |
| Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припал |
| дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и |
| по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, |
| , узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види |
| У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде |
| његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, ал |
| па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — уп |
| <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и |
| о и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по п |
| не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели |
| о? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S |
| е, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> < |
| а два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и |
| {S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— |
| још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Поз |
| и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а д |
| е гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни |
| лас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одг |
| , брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илији |
| Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, д |
| поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срач |
| Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој ди |
| до је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је |
| е и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљути |
| три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} |
| лила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, туж |
| а некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима |
| } Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнеб |
| дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зар |
| и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи с |
| же млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца |
| .</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује |
| овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> < |
| апјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесм |
| и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из |
| дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пр |
| Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљави |
| жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.< |
| p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вел |
| , а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задо |
| к се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> преми |
| ве на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што св |
| то цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно пр |
| ; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је |
| све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, |
| ћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јов |
| је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине |
| о све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће |
| одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори в |
| на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зим |
| уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждра |
| ш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије н |
| о...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S |
| излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћи |
| а нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску |
| аћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за л |
| неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа |
| је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да упот |
| нте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша |
| о ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија |
| калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, шт |
| p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, |
| ајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а |
| присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И |
| што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> н |
| :</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледа |
| и вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Р |
| о, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе. |
| о: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика куће |
| мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и |
| му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ћ |
| вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то М |
| би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи с |
| д газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Зла |
| . зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о |
| коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</ |
| ући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{ |
| али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се |
| души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да |
| да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер |
| еде да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... ф |
| Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - н |
| и са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>А |
| из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти |
| селога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у |
| те кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ |
| че му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми |
| пао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад и |
| биљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, |
| а испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на ж |
| ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде |
| на над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, |
| и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих гран |
| етрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбен |
| ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину |
| и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трг |
| ...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стј |
| воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп |
| тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p |
| о, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се |
| и, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. |
| ти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија в |
| те, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: |
| а човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губ |
| S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради |
| S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из |
| ји...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру д |
| уде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, одн |
| суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> |
| умским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну |
| Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради св |
| > <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која |
| > <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукур |
| к што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и |
| не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти дв |
| е...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечин |
| , кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и без |
| поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном света |
| чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{ |
| ли:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада о |
| љу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена |
| једи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очиј |
| млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих |
| спустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице |
| ако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до |
| оше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</ |
| p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, м |
| да се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! |
| ијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце ш |
| како не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и |
| бало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се |
| е да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о то |
| >— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио |
| о што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико |
| ије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како о |
| био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, |
| ше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> |
| и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која к |
| гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p |
| биљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</ |
| небуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након нек |
| се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жен |
| S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Ч |
| ућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са |
| сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, у |
| >— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити |
| Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, к |
| погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави |
| е вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године пла |
| ате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он |
| арају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у су |
| У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бје |
| </p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха |
| трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— |
| биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — н |
| нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племе |
| ље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али г |
| земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузо |
| ину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пуст |
| {S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгој |
| и.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их ј |
| ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга |
| > <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, |
| стави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински |
| а се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а да |
| земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— |
| јетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И н |
| дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <miles |
| би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би |
| И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе н |
| му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура из |
| — Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у наш |
| и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здрави |
| е премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва. |
| а и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плет |
| , по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама то |
| камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n=" |
| орио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закуним |
| е је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би |
| рате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани |
| големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурн |
| ла у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у др |
| и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пад |
| Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— М |
| да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их |
| јак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, |
| /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{ |
| поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се |
| рик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из |
| мишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости п |
| ај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позва |
| е пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на |
| најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је |
| ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно |
| у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се |
| лижи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и извац |
| ће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је тр |
| де к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p |
| по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</ |
| а Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — заје |
| се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. < |
| д изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина к |
| На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очи |
| и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </ |
| али би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и |
| хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Пе |
| пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из |
| миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у гра |
| да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два да |
| у дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Ма |
| <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по п |
| ати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме |
| и, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши |
| тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним св |
| ој странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихват |
| асрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради |
| еном и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше пост |
| ета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена |
| аље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде ду |
| ће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Пет |
| } Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Каје |
| се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — |
| ражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— |
| ној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својо |
| моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} |
| ад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био |
| своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И |
| чка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли |
| а покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже с |
| бене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек |
| треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причв |
| човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу |
| гу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти и |
| , вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За коли |
| огло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегори |
| т ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> |
| , никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјело |
| парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маш |
| .{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кре |
| — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а |
| .{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са проз |
| , господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале |
| мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом |
| ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи к |
| и завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Т |
| : ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се за |
| те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га п |
| теља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте јед |
| една цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијел |
| е се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио |
| о“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Мн |
| на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ ј |
| мао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пож |
| жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па |
| мијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, |
| ку писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво чита |
| газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набу |
| каква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренув |
| смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао. |
| смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише |
| ада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод ко |
| Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власн |
| а и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обила |
| а му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђе |
| је — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби ј |
| осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад |
| <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за |
| ну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је п |
| ...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њен |
| {S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијан |
| ре из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се с |
| <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти |
| Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама |
| {S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да |
| боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> < |
| Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро! |
| спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима |
| кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на с |
| — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја мо |
| пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим |
| наје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" |
| гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплаш |
| Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх |
| е диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> < |
| три био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слије |
| /p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p |
| . што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан суср |
| уга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари |
| мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А з |
| вјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — |
| жићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вриј |
| на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, зала |
| иља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, друго |
| цом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, |
| ијебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршниј |
| е у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше |
| ве: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> |
| ио би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћ |
| е његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година |
| диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје |
| и ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити |
| о, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради ш |
| ="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља |
| њи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу ј |
| ак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бо |
| миримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</ |
| да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— |
| ом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп— |
| ено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи про |
| не! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ |
| ре, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу |
| , уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за |
| уга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— |
| е нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога при |
| кочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде с |
| е кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га прид |
| бе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од |
| иновче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Пав |
| над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља преми |
| S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија |
| пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако |
| јом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{ |
| ше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих |
| .</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље |
| земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{ |
| ити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— |
| не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, |
| као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ обр |
| омче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да |
| оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очиј |
| јелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сак |
| ани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, |
| испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о |
| де у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља |
| — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати.. |
| година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још |
| сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се т |
| е изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? |
| зевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n |
| /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и н |
| одљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих |
| и га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од |
| ти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде је и |
| {S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — |
| </p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чвр |
| е одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје |
| као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оло |
| га момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би п |
| .{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> |
| а у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, |
| ти се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да пре |
| жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, |
| Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијеп |
| наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S |
| пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спу |
| о појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се |
| ди газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се н |
| едавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — |
| уначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и сл |
| ославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, |
| ...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{ |
| н не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско |
| </p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p |
| о је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се |
| чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњ |
| ао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде |
| . </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у |
| није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, |
| глођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шак |
| /p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да |
| ц зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али шт |
| и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође ј |
| црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице |
| страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сад |
| есто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјет |
| а.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окра |
| ку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дир |
| уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћин |
| ... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очиј |
| ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с |
| е с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
| војка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У сниј |
| уј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављен |
| главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по |
| у цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не |
| гледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А |
| е моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа оже |
| дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> |
| дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијер |
| ви?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до троб |
| у сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да в |
| му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми |
| Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је |
| Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двиј |
| , кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предо |
| загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше. |
| а уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и ма |
| си ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мисли |
| рци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оста |
| река, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му |
| а, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш ка |
| и свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори |
| спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна бри |
| рату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада |
| ата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} |
| ије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте примора |
| ставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједно |
| м га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се |
| угдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{ |
| е; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче. |
| чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада с |
| и душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, ал |
| е често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што |
| у крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирни |
| а са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшиј |
| знаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На иви |
| ...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец |
| ем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто |
| дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова |
| апријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњен |
| у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </t |
| утили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га о |
| своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с |
| и отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштв |
| агло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује |
| авши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и д |
| </p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му гл |
| </p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисл |
| натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по |
| S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, шт |
| ија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на |
| > <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} |
| Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко |
| аде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако |
| <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све ј |
| а му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све |
| гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати |
| га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не |
| . а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господар |
| <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице |
| чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, |
| се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} |
| ахом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, с |
| а удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вран |
| је, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега |
| ик. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да так |
| орист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком тво |
| се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и |
| од утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне оч |
| мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - п |
| атегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — ве |
| ита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се от |
| упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{ |
| .{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто б |
| ог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку сп |
| ротивној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у п |
| кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има |
| рав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му |
| ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђ |
| е...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — |
| комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одгов |
| екршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину |
| S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је при |
| до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калу |
| за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жит |
| једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме д |
| доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове приј |
| цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи |
| жајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесј |
| о су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда |
| планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то дана |
| и и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за д |
| мље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" |
| ође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјес |
| азда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Р |
| на, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у кап |
| одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ |
| више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу |
| S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето |
| ици; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} |
| ге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни ради |
| /p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, г |
| лага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао н |
| чека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, |
| мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођ |
| е ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit=" |
| и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој |
| .</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с посл |
| се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла |
| р — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у |
| је цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче |
| лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео |
| о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели |
| војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, тре |
| имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао |
| ма.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S |
| > <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: |
| p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац.. |
| жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му |
| а од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гос |
| увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за |
| се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени |
| p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је |
| р причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за руб |
| па Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија ве |
| руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... д |
| омисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у раст |
| на сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} У |
| ане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан |
| } О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, и |
| е се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у ко |
| А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А м |
| е из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге с |
| зната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буд |
| е био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. в |
| гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачуд |
| ло, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу |
| ерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> < |
| <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао о |
| S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> < |
| исар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу |
| шља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, |
| љедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест |
| обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке |
| е, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узо |
| ти да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> |
| ти не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</ |
| ли Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прав |
| у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућам |
| пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са свак |
| <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико треба |
| ио однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, |
| {S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, |
| ; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полус |
| ече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, пре |
| ели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један |
| ка.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере ста |
| онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у плани |
| и; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> |
| ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа |
| одати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце н |
| ша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојн |
| тник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном |
| адио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвј |
| сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и че |
| ло и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољ |
| а поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају п |
| х водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина |
| се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, |
| {S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Ми |
| узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, пр |
| ...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје ж |
| како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручи |
| уненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета |
| сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поч |
| пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:< |
| у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи |
| е, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но |
| затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице |
| ла је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока д |
| одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме |
| но, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газ |
| ја к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустист |
| кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови рас |
| ! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјети |
| е са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на д |
| тјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша |
| ни невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се сти |
| његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила м |
| Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</ |
| нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, |
| > <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гд |
| ру.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, изву |
| ће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгр |
| г, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p |
| сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док би |
| Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у |
| отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, не |
| и, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p> |
| ше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њ |
| уга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога |
| ладости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Г |
| ети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар |
| и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи |
| у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе |
| хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> < |
| ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, |
| упи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се жу |
| е он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди. |
| и.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и н |
| ма их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> |
| да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу |
| ијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у |
| Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нем |
| али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изгл |
| осједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим |
| ој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p |
| погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, наста |
| } Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још |
| <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, |
| а на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхт |
| ди, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шч |
| тра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, докт |
| ијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, ка |
| ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к т |
| , да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже |
| аном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи |
| тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти гл |
| е и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а по |
| се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> |
| <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не з |
| то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замје |
| тице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, шт |
| субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, |
| орише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом |
| днога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашт |
| рљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљ |
| з једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова |
| мњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће мо |
| из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто |
| де за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове |
| да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.< |
| чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, н |
| само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Пре |
| их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте |
| ровоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри |
| потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се |
| да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљ |
| порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, |
| не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{ |
| али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши |
| га домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} По |
| к.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава с |
| ога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи |
| вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казива |
| губљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је мл |
| га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто п |
| ет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо |
| ле — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судч |
| , - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се |
| {S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја |
| ја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели ста |
| ...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, дру |
| ицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вријед |
| ће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, с |
| и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му |
| диш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам |
| својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи ово |
| амијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак |
| рди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар п |
| уци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши по |
| да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, |
| ега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу д |
| му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Рад |
| већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити ил |
| ђе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} |
| ледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p |
| ре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио |
| .. нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} |
| м, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли |
| живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени |
| ри, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</ |
| неш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А кол |
| .{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и |
| и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо з |
| дину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати |
| својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, |
| е тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</ |
| обра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен п |
| вима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а |
| з корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је |
| учивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, ку |
| подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{ |
| ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>А |
| гло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му |
| ебира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— |
| збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да |
| ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44 |
| : боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов наст |
| у, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку |
| а запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се |
| уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="3 |
| рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу уни |
| ара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијеша |
| разнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна |
| p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакн |
| Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, |
| ребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих го |
| изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, ту |
| јцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, ј |
| ...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и |
| Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по го |
| ли би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, |
| је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу |
| ајашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} |
| есени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврат |
| од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу |
| ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха. |
| ти...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са |
| Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјер |
| и кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад |
| :</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране |
| љан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца |
| у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше |
| — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља пок |
| овјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p |
| из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> |
| нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети к |
| ... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p |
| , кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p> |
| о јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> < |
| у на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— П |
| !</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да ј |
| пиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што |
| едну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да пост |
| } Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже гла |
| убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n |
| , среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се |
| ечи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— |
| е да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле |
| ка са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњеж |
| {S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу |
| ме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође |
| ве од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека |
| нут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сес |
| на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је |
| рку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> |
| ору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисл |
| и се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пл |
| право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, |
| > <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакв |
| ти, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: |
| је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјениће |
| о вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчеп |
| о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да с |
| акије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуб |
| пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмиј |
| господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је о |
| двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину на |
| о стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</ |
| подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су од |
| боли се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу свој |
| у се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко |
| по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих |
| роткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипљ |
| ега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде з |
| S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се |
| апријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, |
| кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та зна |
| ше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши |
| ..{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?< |
| а њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — |
| е они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жу |
| рака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурн |
| свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је |
| , са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— Т |
| ..{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb |
| </p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што х |
| <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једн |
| е отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— |
| начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напа |
| јка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није н |
| оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије годи |
| а још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу |
| задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, доб |
| ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на јед |
| горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</ |
| и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио ци |
| по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале п |
| та на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душ |
| земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га |
| > <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Б |
| n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не |
| косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са дру |
| дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њ |
| оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од п |
| > <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} |
| на и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, |
| х страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметањ |
| шљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, ш |
| чак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагод |
| шње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши д |
| га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири н |
| аскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што |
| Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приу |
| рже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И |
| ! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела |
| ша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му... |
| не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме св |
| пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му |
| куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши |
| о се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више и |
| што смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грб |
| че, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је от |
| ора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже с |
| у се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрди |
| лице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, |
| прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их |
| их ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - |
| конито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к |
| итати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он ни |
| , мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач в |
| зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{ |
| крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, |
| неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже |
| аде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун |
| т големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, по |
| {S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њ |
| и нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не по |
| >— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека оста |
| сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родите |
| subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако |
| ти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти бес |
| да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а |
| да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} |
| спод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и са |
| часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити |
| са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и д |
| црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а остал |
| се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се нек |
| вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неос |
| у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд м |
| S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од си |
| се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бис |
| ..</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вриј |
| говор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да |
| наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни |
| ?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако ј |
| полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Бож |
| , и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће и |
| које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{ |
| што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, н |
| мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, |
| , онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да |
| торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина чо |
| , боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле мом |
| рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— |
| Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чин |
| — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо |
| а поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено з |
| јеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?< |
| е, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њ |
| мишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога |
| пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Ма |
| сели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто тали |
| о вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говори |
| .{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу |
| пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи да |
| воумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да заго |
| кати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господа |
| рвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему ја |
| стове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара изб |
| ијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не по |
| та уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги |
| е по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ј |
| ре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, < |
| кад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп |
| гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од гла |
| :</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега св |
| це, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу |
| и залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} |
| талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме |
| е и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре му |
| није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да ви |
| суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чис |
| — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, б |
| , јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник с |
| љиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; б |
| вну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{ |
| му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрет |
| а ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и |
| овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се |
| " /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке з |
| тво? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је |
| Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није |
| а да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу |
| ицом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни |
| ешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очим |
| оме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође р |
| а, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак тал |
| бло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба гриј |
| еве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којо |
| : </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благ |
| <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе и |
| а их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> м |
| а и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Уз |
| : </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у гр |
| сједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Т |
| S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом св |
| ља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу пис |
| о се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Е |
| камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их |
| ад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! |
| .</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш |
| хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим с |
| Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, бола |
| и кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талије |
| ошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на та |
| ским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућански |
| отркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— |
| ша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> |
| да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми |
| а погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{ |
| пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упи |
| не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако |
| као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и го |
| S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, |
| и ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те и |
| ти...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази ст |
| у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док |
| је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда с |
| планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> |
| мора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ |
| еми, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише п |
| иново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљ |
| ан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто с |
| Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, |
| е:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... п |
| родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад |
| г, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око г |
| љутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио |
| и се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газ |
| ку, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било о |
| ду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним с |
| Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу |
| ре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?.. |
| p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} О |
| >— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, бола |
| уштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у пи |
| човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, |
| ас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао б |
| човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Н |
| сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, полож |
| сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...< |
| она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... |
| лаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор љу |
| у, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде каз |
| њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде пот |
| да, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда |
| гавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из варо |
| }Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је |
| сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља су |
| кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад |
| не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се |
| ије по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели |
| е највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к д |
| дајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто |
| ико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газ |
| дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} |
| а се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име |
| ку — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази |
| ежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врза |
| — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У |
| ине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега су |
| лепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања |
| ка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути |
| е у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И |
| што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о |
| /p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико |
| уги?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!.. |
| У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као с |
| млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и поч |
| међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би |
| пске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране о |
| е.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора |
| а срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Прист |
| ба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трж |
| мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за |
| >121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈ |
| гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне из |
| } Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p |
| } Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда |
| гршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Мар |
| ред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у шта |
| <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови сл |
| це, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма ни |
| </p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, |
| Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи бла |
| е да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу |
| очинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо паз |
| /p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пус |
| невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и |
| ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, к |
| а власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова тру |
| Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone un |
| е; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакови |
| е, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову |
| крити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} |
| остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида ста |
| њајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући |
| нате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема р |
| да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац и |
| S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — по |
| ели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљев |
| ан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека |
| леда га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим |
| „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— |
| тришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опа |
| и се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш |
| свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газд |
| та — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од ју |
| ток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју |
| кршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</ |
| знаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цр |
| те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, с |
| авика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек |
| нића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре |
| новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ј |
| .</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и до |
| — Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> < |
| из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на д |
| н на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се с |
| ели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га с |
| /p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столиц |
| а опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом. |
| купљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ д |
| ва вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође |
| обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре |
| ори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све |
| ој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља |
| ја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара |
| ко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем пр |
| а се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је |
| западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг зал |
| мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се |
| и начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p |
| е.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу |
| . — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А пи |
| ="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; ист |
| ије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— |
| ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!... |
| p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платић |
| ш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док |
| Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни |
| чела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вра |
| .{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд |
| ар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише св |
| > <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — |
| оварају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога к |
| Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Су |
| p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> < |
| поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, по |
| вне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинут |
| их радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају |
| и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку |
| м брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> |
| и би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И |
| ај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То |
| ш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, бо |
| ши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} А |
| <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. < |
| одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, б |
| старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! < |
| икад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за ду |
| Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дј |
| е ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами |
| > <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац |
| од изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n= |
| ди, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> д |
| као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом |
| /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред |
| <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведо |
| адине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> |
| трица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прил |
| труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буд |
| цу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</ |
| отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— |
| паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што с |
| ра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ |
| плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а |
| р, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Врије |
| нићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекав |
| говорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, |
| већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — |
| и доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! |
| А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да |
| а — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојног |
| — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тог |
| /p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Би |
| пљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и чет |
| — Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, је |
| у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њ |
| ри форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након то |
| ше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој |
| суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ |
| о је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико |
| по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не |
| /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто г |
| на куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синов |
| , по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене ци |
| лија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Ни |
| пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жа |
| вој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, мом |
| етром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду ште |
| вије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити. |
| Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чуј |
| ити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по моје |
| ра.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра |
| големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пр |
| на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, |
| а по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао |
| мо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- |
| орска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, кој |
| Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да |
| ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му |
| , ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да |
| <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не х |
| мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Госп |
| >Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господа |
| агориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјело |
| онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је суд |
| ..</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село руб |
| за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Ра |
| талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати |
| е заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> |
| дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече |
| ади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у |
| се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вел |
| огао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораниц |
| ја, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, пос |
| би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је |
| ђена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у се |
| па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине |
| премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас |
| } - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких |
| тром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да |
| нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде ст |
| ом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко |
| ина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са к |
| стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> |
| им сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и |
| кну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зов |
| вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча. |
| у двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдј |
| ативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види јед |
| ве ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не п |
| приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте |
| у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен |
| собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову пис |
| е бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; н |
| ницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окље |
| бу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика |
| S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи к |
| јешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, |
| ини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, и |
| тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су т |
| , а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше |
| <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па |
| ажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадим |
| г.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију |
| кан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра да |
| а ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, у |
| .{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит |
| се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Ма |
| воре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима. |
| ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киш |
| адивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне |
| ше.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе. |
| главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. < |
| олусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али |
| камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, |
| едне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, и |
| сарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашњ |
| се на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, |
| породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лис |
| развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да назд |
| здану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у св |
| арошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаш |
| у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери. |
| жи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба п |
| е их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је л |
| но као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да |
| е точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прош |
| о, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она не |
| з ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговара |
| з крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз је |
| оследњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија ј |
| — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, |
| ion" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно |
| >На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога п |
| еднако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелн |
| м вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не ула |
| итица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Д |
| леницу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће |
| је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто |
| де узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>П |
| ставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези |
| дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До |
| ка дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по фо |
| х вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> < |
| Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима |
| ој му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не |
| за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли м |
| одарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ев |
| ам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! |
| но за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p |
| се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој д |
| p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник пот |
| >— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остриш |
| оме премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом р |
| то, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{ |
| карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> < |
| небуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те |
| да сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отвор |
| ку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки |
| а нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му |
| зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се |
| као, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох |
| И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу ку |
| ућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} |
| ти у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник |
| обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац пот |
| авши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене п |
| роваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкр |
| иде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p |
| о у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p |
| божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{ |
| p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар |
| шњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их г |
| један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сре |
| p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и |
| да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Пет |
| {S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да п |
| о ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Па |
| оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само |
| велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога го |
| лико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, |
| ком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбриж |
| њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има в |
| есјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чарш |
| тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пуст |
| ди.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је |
| .{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори |
| д њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не пит |
| тупише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука |
| зговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава |
| ијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, ст |
| /p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ства |
| над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чут |
| у очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42 |
| вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико |
| пет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и |
| p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - |
| а бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</ |
| е, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори |
| тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је пот |
| арах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: |
| ..{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражи |
| га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља па |
| /p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по сла |
| рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> |
| — Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те бр |
| дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је пр |
| ас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисл |
| га посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упо |
| траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, |
| а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенч |
| земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што с |
| љака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијен |
| ри газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагрен |
| дао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је дарова |
| е да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме |
| Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од |
| јбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћани |
| ољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци |
| тара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сув |
| — Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Т |
| ље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад сабл |
| рте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, прет |
| се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља кло |
| ичним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза |
| као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собо |
| е село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му |
| зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока с |
| е се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па |
| </p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, т |
| о...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће н |
| еће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о о |
| н протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n= |
| последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, |
| 9" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</ |
| јега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погле |
| аником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих с |
| часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенц |
| ! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се |
| хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јак |
| овим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да |
| о прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице |
| већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко с |
| калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше св |
| ве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљади |
| p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати |
| ом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је |
| жно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро с |
| ода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јару |
| наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу ва |
| ратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о ха |
| љака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Ј |
| воме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> < |
| еђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се ка |
| , и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање пр |
| n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи |
| ="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и му |
| некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> |
| p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни др |
| метнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вун |
| чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са |
| авно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њи |
| ас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте |
| абучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Ва |
| е по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <p |
| мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, к |
| тавивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, ка |
| о; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> |
| ило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, |
| гледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> |
| ше још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни |
| јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вра |
| још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз |
| шта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу т |
| приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи м |
| једе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Ра |
| лија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пре |
| и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразло |
| ху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећуј |
| ме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и о |
| јећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиж |
| еби носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша |
| га брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена гор |
| ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извад |
| ве распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и |
| а прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни |
| у оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од к |
| аду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти |
| тних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје ј |
| едајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како |
| Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је г |
| ктом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, без |
| околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих |
| нини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штет |
| м ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
| но до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, о |
| својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од |
| ли у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мра |
| ре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Си |
| .{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину |
| оћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погд |
| тио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb |
| заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, зао |
| иже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трго |
| аду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сја |
| слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморе |
| по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> |
| едај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опаз |
| рца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, |
| и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му |
| ио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што |
| зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада најви |
| тлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p |
| уком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара |
| блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи. |
| кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред |
| и опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњег |
| дје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <milestone unit="subSectio |
| и влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чис |
| и се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколик |
| уг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако у |
| нање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одл |
| > <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошков |
| ране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини... |
| уј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> |
| иглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до ме |
| це буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се ра |
| ше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога ч |
| блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом |
| а најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што м |
| p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегл |
| а на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} |
| кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p> |
| их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућо |
| ито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и |
| дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али ниг |
| рата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита шт |
| аде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напи |
| <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, ч |
| не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и |
| ко паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> < |
| а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што по |
| прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен ди |
| а, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се л |
| ну, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху |
| торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и к |
| њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весе |
| о у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно |
| покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим не |
| буди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве с |
| ога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобил |
| даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену ко |
| подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе |
| кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмир |
| духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада |
| ви на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <p |
| да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто |
| из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} З |
| рав вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њ |
| се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољ |
| bSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; |
| до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци |
| лио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, лива |
| ло, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен |
| <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пи |
| а.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат не |
| ошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи |
| авимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb |
| е шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, |
| ју...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је |
| зимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А |
| - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд са |
| есенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице |
| ешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не |
| >— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу пла |
| Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина за |
| атима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пу |
| обре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.< |
| д је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала т |
| ијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за |
| баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шам |
| за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти |
| парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, з |
| S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два син |
| знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт... |
| има подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће би |
| издашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске гл |
| ћа на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, |
| послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас м |
| е, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца |
| његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се нико |
| о за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p> |
| е да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сва |
| остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да ј |
| ичке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је п |
| вако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијеп |
| бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га б |
| овори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а |
| ам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{ |
| те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, о |
| ецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Уби |
| не свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S |
| дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p |
| и!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, глед |
| ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да н |
| паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути.. |
| а да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша миса |
| ијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да |
| И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, пос |
| иви дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у др |
| рих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше ч |
| } Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештени |
| мозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} З |
| е?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— |
| ар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> |
| Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: |
| ад пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, |
| тој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба |
| понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се |
| купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Ра |
| е ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И др |
| , а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варош |
| у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима |
| лијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће |
| у моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна |
| звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у п |
| се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде н |
| одијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у |
| оврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Рад |
| ским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и к |
| н набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, оран |
| с боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и п |
| ђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад |
| ранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као з |
| ичастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном о |
| ем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише |
| то, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, пут |
| ди комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег с |
| алеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Не |
| спрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег т |
| ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије |
| ешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а |
| му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p |
| болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечер |
| ивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе |
| аву, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну |
| а...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли |
| су, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> |
| та што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви з |
| ...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, по |
| пире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде ч |
| д Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Ст |
| је ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвије |
| асте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи б |
| е... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у зе |
| ражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како сило |
| </p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра |
| > <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, |
| него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио |
| ећ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће з |
| премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љут |
| гао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже |
| зору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> < |
| , прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и њ |
| и су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрод |
| ти јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прош |
| таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; |
| слиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијет |
| амдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом |
| етар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој д |
| е, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону |
| зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И |
| а великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце к |
| пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да |
| ...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Вој |
| свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, не |
| јел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брз |
| > <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, до |
| ражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниск |
| >Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу |
| </p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону |
| , по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани |
| орен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је мах |
| дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се |
| екаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, н |
| , ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, |
| иљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше п |
| p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, п |
| о дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад г |
| ду крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А |
| путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши к |
| тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам кр |
| вуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на јед |
| ему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — до |
| господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не позна |
| у оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док с |
| ио, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ри |
| ихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се на |
| и ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, |
| ао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме лу |
| из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: ви |
| Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разг |
| Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га |
| може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Би |
| из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмо |
| егова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен поро |
| ubSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p |
| зде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по шт |
| а скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја ж |
| му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да |
| уђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, преки |
| оје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојн |
| ели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам |
| о, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илиј |
| столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о сваче |
| нога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковч |
| ..</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, |
| ?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од |
| а нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> |
| дајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.< |
| а нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Т |
| упи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p |
| суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p |
| ије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштен |
| Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.< |
| купио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да |
| аку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими |
| ли није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да |
| ли изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p> |
| лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је |
| вши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помис |
| стру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, |
| коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и њего |
| за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p |
| част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, |
| зде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а н |
| и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мал |
| p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— н |
| о залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела |
| а у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да |
| а што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видј |
| уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руц |
| ино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а |
| че старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци! |
| т мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.< |
| е и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <mil |
| а је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} |
| р сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати њего |
| законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, |
| тра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} |
| , док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна |
| и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватр |
| ој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде с |
| за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе |
| оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одма |
| еној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи |
| ј вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама |
| и, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку |
| S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљам |
| и се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} |
| се...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платит |
| S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим |
| ти, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар с |
| а, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спре |
| ци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и |
| а у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник |
| ветога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, |
| сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. < |
| м у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Кл |
| S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лиј |
| де лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе |
| аше начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој наста |
| црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стј |
| ртију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како н |
| ом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо |
| анитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са ср |
| аогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјец |
| Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јак |
| ријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, |
| е планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да |
| ти једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </ |
| једи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?< |
| љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јо |
| о и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај |
| ашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обј |
| еладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> |
| де.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за |
| љежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војк |
| рдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једн |
| {S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и |
| нским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после св |
| сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на |
| ану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватс |
| оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи |
| Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар. |
| — Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа н |
| он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духано |
| у, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Р |
| најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори П |
| о руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Рад |
| бавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</ |
| и свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испр |
| ли узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава |
| , размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из рук |
| онови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на ст |
| велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе б |
| али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, л |
| ма бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ет |
| .{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стр |
| во нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{ |
| вачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S |
| } Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Рад |
| 87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивш |
| и поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како |
| давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је |
| p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и |
| неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="s |
| , гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би мо |
| швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушен |
| хватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше |
| помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и уз |
| н, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који оно |
| ућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.< |
| пскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по сели |
| продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати |
| канову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је |
| не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га п |
| и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити |
| мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> |
| сјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је тв |
| ље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! |
| е кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| оварајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, ш |
| цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из |
| је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у |
| аде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више н |
| док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... ј |
| сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А п |
| е иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у варо |
| само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али п |
| д мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надст |
| и, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али с |
| ма од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— |
| рдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајућ |
| га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одго |
| о је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пре |
| Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} |
| осао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као нег |
| отврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама |
| ако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије |
| љене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на в |
| миљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Или |
| ону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесе |
| пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, |
| ру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући г |
| нијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, |
| је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и изме |
| > газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га |
| ост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутра |
| } Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>... |
| ом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино п |
| у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а как |
| грдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, |
| да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?.. |
| жничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Вој |
| да се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти и |
| е и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прожди |
| ца са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово раз |
| е да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је к |
| етане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши |
| ком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели И |
| , извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га са |
| ону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, |
| аљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко ј |
| и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се |
| Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово оп |
| о бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ р |
| гне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и ше |
| некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да |
| S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зач |
| љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испи |
| ду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, |
| е, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јо |
| о, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер |
| ине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да |
| Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и бил |
| и Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти р |
| , страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у |
| дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — |
| до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p |
| Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге. |
| у; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности |
| а сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога |
| оли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма занос |
| ата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија. |
| старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година |
| пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са д |
| да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па ш |
| штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће ч |
| , да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} У |
| ја, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али |
| — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у сније |
| е до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да зна |
| но моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <miles |
| де, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</ |
| а ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— |
| ћ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њ |
| е изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и о |
| ражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, сал |
| Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храсто |
| рићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру |
| ан на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој во |
| е у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да |
| наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвје |
| ј, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје ј |
| у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> |
| .</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се нас |
| ли га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ват |
| ко запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако доса |
| ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми |
| топу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, |
| у пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљ |
| урске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајк |
| ојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p> |
| једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је. |
| <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, ниј |
| — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По |
| </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је чо |
| ко главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац п |
| очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено |
| се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави |
| </p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у |
| примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћ |
| вори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на |
| bSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило |
| био за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p |
| е послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки др |
| ајпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљ |
| емља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичен |
| , ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Ма |
| ину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? |
| а њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, |
| ијечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова |
| одивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда по |
| ушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да о |
| змичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не и |
| у је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести тр |
| рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| е.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по гла |
| нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овн |
| а остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући оста |
| ке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјек |
| ока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ е |
| њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се |
| жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p> |
| како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, |
| за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у ва |
| стави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одол |
| >Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа у |
| њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље п |
| овац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{ |
| сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди к |
| сподар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киш |
| ему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини про |
| ћу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и ве |
| сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и н |
| о пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је кам |
| па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Марков |
| . и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, |
| ј посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по г |
| ви се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војка |
| ест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Б |
| p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прека |
| ути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, |
| та Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија. |
| док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али ш |
| ћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се |
| p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета |
| аде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти по |
| А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у |
| е пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут изб |
| ртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тог |
| одољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у пр |
| ребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица |
| х — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <p |
| брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се |
| леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да |
| се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на |
| иђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планино |
| азда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, |
| збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она р |
| љава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{ |
| шао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко госпо |
| во удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — |
| ром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих |
| етна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче |
| ожица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори |
| град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи |
| ио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у бол |
| ви свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, |
| е господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право ј |
| ?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, |
| купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Шт |
| на, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али с |
| има клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу св |
| цама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона |
| е га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> |
| ори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и |
| о стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, |
| n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка м |
| ђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приу |
| и, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће |
| мрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он |
| осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико |
| хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстар |
| пред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, д |
| али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њен |
| ави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти |
| али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри |
| ду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је |
| главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне ру |
| мо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, ш |
| Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеск |
| робојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане |
| подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" |
| њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачк |
| дговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа |
| олиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? |
| да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> |
| те, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој др |
| , као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> |
| кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и |
| е се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; м |
| својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> < |
| олаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— |
| посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка |
| та ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на ра |
| препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам |
| е и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; јо |
| <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш |
| лаве му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши по |
| пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> |
| да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избо |
| ави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— |
| ко га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод н |
| дај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} |
| Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели |
| да се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с п |
| о било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом |
| зи! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угази |
| >— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима в |
| а Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе до |
| плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда |
| — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те муш |
| калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руц |
| здравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — ве |
| ерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да |
| он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— |
| поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ват |
| вом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по стол |
| дуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не мар |
| калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак |
| <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевај |
| онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди г |
| све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опр |
| азди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужа |
| ме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, нера |
| кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као |
| чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њем |
| се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га од |
| ма у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — в |
| три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе |
| бар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара |
| каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп |
| дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге пла |
| p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</ |
| а, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно |
| затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају с |
| n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам |
| , иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливш |
| риле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски |
| јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="14 |
| ој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и |
| с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме м |
| њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
| тола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дан |
| > <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо п |
| ну, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ сви |
| уби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, М |
| ајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бит |
| <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, |
| ну Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком |
| таде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> |
| ијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је |
| атовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да |
| док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с |
| >Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред |
| огдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, |
| је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, |
| рзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n= |
| аше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има |
| исто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина тали |
| не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма |
| <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се по |
| чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује с |
| >А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Н |
| е.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— |
| а Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, к |
| но да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} |
| ко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем к |
| >— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> < |
| а к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла |
| а путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на кој |
| па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</ |
| је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси |
| мље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— |
| , и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му |
| S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да р |
| <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати но |
| о! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац д |
| унцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да з |
| г у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сју |
| е тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећа |
| јаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрод |
| поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, |
| вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи бл |
| м је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је боле |
| сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих |
| и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вол |
| аде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и п |
| да... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа чи |
| , понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке |
| да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп |
| е изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне |
| и.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишља |
| наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господа |
| ледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> |
| а је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и |
| ; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између |
| лошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен ј |
| оштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; |
| бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p |
| га хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад |
| ада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вр |
| разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад |
| ..{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као г |
| ојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и |
| том задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пр |
| — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјев |
| ло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема том |
| ди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како |
| в, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Или |
| очинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да |
| ...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом |
| ле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове |
| нио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа к |
| раво хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} |
| ркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на су |
| ајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> |
| е, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме у |
| ет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе з |
| све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S |
| исто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, |
| а, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, д |
| ди, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опаз |
| лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се. |
| им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тад |
| ане, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницим |
| га намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро |
| не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! |
| ла човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, |
| ку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених |
| ћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му н |
| ти она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина |
| јека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка |
| ="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викл |
| азди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбен |
| еко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми |
| ао да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрн |
| И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу тре |
| "116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...< |
| е се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> |
| беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њ |
| сто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин |
| прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, ср |
| Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p |
| оме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилет |
| т и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живин |
| рача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморил |
| ио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.< |
| је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјере |
| ерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче с |
| сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и крим |
| јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога |
| нијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чек |
| ази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у |
| е, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, |
| у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{ |
| а велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи |
| адстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; дог |
| да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што |
| колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећ |
| баш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потрк |
| мару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код п |
| емда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p |
| м Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си так |
| га.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори пок |
| чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n |
| што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леде |
| а, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задо |
| Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ж |
| газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази |
| та је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</ |
| обом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже |
| ајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости |
| томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, а |
| ли свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан |
| ection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> < |
| кви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из ку |
| к бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још |
| <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек |
| тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу |
| тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.< |
| од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње њег |
| као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива бла |
| м испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избива |
| м по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p |
| ц донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што |
| Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као д |
| , брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него |
| њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашег |
| е из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> |
| ком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе |
| па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над |
| ад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Усред п |
| осподару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који |
| што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку вид |
| издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, так |
| >Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад з |
| же се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на |
| овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана |
| ренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осв |
| у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и р |
| . и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на р |
| скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у |
| , извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свог |
| а расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца |
| ко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, |
| ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је прек |
| аде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на испо |
| друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Зн |
| прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкуј |
| > <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ств |
| И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без нова |
| тједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију |
| комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаш |
| milestone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и т |
| — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради |
| озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху |
| и руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n=" |
| у слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ев |
| мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> |
| а га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у |
| е вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламе |
| стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто |
| а, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљ |
| а не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе х |
| у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе н |
| који, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељу |
| ердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Но |
| ријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда в |
| то Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.< |
| > <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопри |
| а на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихв |
| та, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави |
| од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намј |
| ли цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурск |
| се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену д |
| > <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— |
| их очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Нес |
| испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по са |
| ијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири |
| љу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мор |
| сказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави х |
| оћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудњ |
| воката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> < |
| ли, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— М |
| ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у с |
| тру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позај |
| з пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упит |
| да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кв |
| ицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — |
| негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели |
| јканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист |
| ија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од |
| еба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} П |
| ићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим |
| дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби м |
| м, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви |
| бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза |
| ..</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и ма |
| два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старје |
| рада стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се |
| остави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} |
| p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благ |
| годио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, дон |
| ослије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје доби |
| пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку |
| > <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на ок |
| га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то пр |
| и хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њ |
| очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Ш |
| ови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, мл |
| добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{ |
| није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> < |
| ету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из |
| Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а |
| откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се ц |
| з дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за ру |
| <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу |
| , трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> < |
| ријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје с |
| — Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвј |
| часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> |
| е насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза |
| Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се су |
| , мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на |
| слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би зн |
| — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празн |
| ело.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; неким |
| вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али |
| ете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!< |
| дније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким тргов |
| р бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по |
| изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај кру |
| акон мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, |
| су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да |
| по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дје |
| ински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ |
| антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењ |
| од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манасти |
| бро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри п |
| испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сил |
| су, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна вла |
| никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вел |
| ем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад |
| нанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас че |
| гу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132 |
| .{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, поглед |
| жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.< |
| мркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сло |
| ту изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петр |
| друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ ре |
| драве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара |
| док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три |
| ли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на др |
| ана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— |
| Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone uni |
| вена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старје |
| м, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што |
| блудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд |
| аке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не м |
| бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Ил |
| Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по о |
| у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом |
| у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, п |
| та. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се |
| одвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, поко |
| ра са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земан |
| о носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, |
| аше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест годи |
| ико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан ј |
| раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са зе |
| блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од м |
| ам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у |
| Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у |
| : нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, а |
| ожици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> |
| Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од |
| Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме |
| е! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ |
| е тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- |
| а Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове |
| >Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ог |
| поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста вес |
| амоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дуж |
| оме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео |
| нику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у вар |
| обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели |
| не суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин на |
| МПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n=" |
| љна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може |
| а свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватр |
| разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом м |
| с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — пом |
| <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној |
| прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и до |
| их то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уо |
| већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у |
| Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој и |
| сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јос |
| ружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши |
| и морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по |
| цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи |
| Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p |
| шише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затег |
| д дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за |
| а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од |
| д големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — в |
| и — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својо |
| врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове |
| ја се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништ |
| е цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој |
| ек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме |
| .</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, |
| нски момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са по |
| ити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њим |
| , што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупил |
| да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве из |
| ице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана |
| >— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у |
| S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, а |
| о вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а |
| проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе |
| ађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{ |
| сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој с |
| јехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече |
| уђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми пад |
| и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан чо |
| путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп |
| замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и на |
| и му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с |
| људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче з |
| о се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао |
| лове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више годин |
| о је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, г |
| e unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, как |
| године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да |
| а господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али |
| њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се са |
| јеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су |
| е дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, ту |
| мртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познај |
| - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, дв |
| вши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози с |
| ра да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијег |
| ате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућанск |
| у охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду |
| ше, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} |
| се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио не |
| његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске ст |
| ро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради |
| , и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије |
| ја са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то |
| лалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, са |
| господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби т |
| вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Ка |
| прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада д |
| покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадес |
| не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у |
| } - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очи |
| м пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, кој |
| овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштин |
| кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче |
| <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника |
| ији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} |
| па, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко к |
| /p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— |
| јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече ко |
| о, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да |
| се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба |
| ба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и по |
| Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелиш |
| уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе |
| о ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приуп |
| упе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; |
| о мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјет |
| ру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм |
| , као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним сн |
| и се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва мож |
| притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли |
| утеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над |
| о сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу |
| су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њ |
| ом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве д |
| ивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију дониј |
| мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући |
| вати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, п |
| села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно бла |
| преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац |
| по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљ |
| акове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S |
| ред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га сво |
| ојој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна |
| не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: к |
| </p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу |
| уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хар |
| реним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих с |
| А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се наме |
| у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући ка |
| из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p |
| е, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба д |
| .</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мј |
| запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био |
| напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p> |
| као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али хра |
| ши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио д |
| ницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше до |
| , да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћ |
| од...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију п |
| ик.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој |
| {S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким по |
| бе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интер |
| ао начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, св |
| есједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац |
| о удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчма |
| ту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан |
| , око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са де |
| ше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће с |
| <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:< |
| ешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељиц |
| аман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луч |
| а...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S |
| лада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој |
| овара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт у |
| <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> |
| грне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито з |
| ивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у |
| а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач.. |
| ешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваш |
| чуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његово |
| д погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} З |
| смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што |
| ој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и |
| куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код п |
| већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сре |
| упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче |
| а.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклимани |
| у.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује суто |
| шао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме врем |
| а господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко ври |
| и дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собо |
| а сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли м |
| ори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозри |
| арке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене г |
| не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, |
| да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује. |
| е, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весе |
| ди се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по |
| подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада д |
| и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога чов |
| ађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима не |
| чин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настр |
| ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претур |
| lestone unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у к |
| ши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави |
| milestone unit="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине |
| остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упу |
| > забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, |
| и мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од |
| ице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих |
| а и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватр |
| са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа |
| {S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труд |
| ртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрт |
| га коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдј |
| и хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, |
| </p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за ча |
| и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у об |
| а Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га |
| годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p |
| ао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p |
| смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне |
| амјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — о |
| ме није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт. |
| јући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му |
| е у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milest |
| се свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — |
| руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те ова |
| м гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жен |
| успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, |
| рца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два |
| о за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обве |
| вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогл |
| за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну |
| 81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народ |
| о пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може |
| > <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја |
| ше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвож |
| мо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја |
| а се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за |
| чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра |
| зневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сеља |
| се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече |
| , застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се к |
| се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</ |
| о неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чарш |
| му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави |
| ресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на |
| да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се |
| .. раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p> |
| Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвј |
| својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и |
| из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, |
| рукчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само |
| ру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што |
| и мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>И |
| ба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши н |
| агове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, |
| д својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана зем |
| ини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> < |
| p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши |
| от дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за д |
| а би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у ду |
| у око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пус |
| не, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; в |
| , уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не мо |
| о каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле з |
| обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И з |
| ефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртај |
| /p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, |
| ње и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако б |
| , јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, м |
| штину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини д |
| но тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, |
| мња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети |
| ну, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано т |
| ље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у сумор |
| /p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је св |
| мом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших т |
| азан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, д |
| а заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиж |
| гла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст жи |
| аде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и т |
| p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу |
| ју?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде |
| омад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко |
| Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на вр |
| срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што |
| {S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... |
| схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, |
| ара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они с |
| сто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му |
| ашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, поглед |
| учи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, ш |
| еће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради п |
| .</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над в |
| ира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вел |
| кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке боле |
| ху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упи |
| да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...< |
| онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су |
| од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје |
| м ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Р |
| {S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу |
| на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам |
| овану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, |
| али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људ |
| <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уто |
| /p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за |
| ра, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у пра |
| ох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те |
| ике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах |
| вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p |
| разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође |
| уљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели је |
| ркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што |
| ubSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им |
| ко, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куд |
| свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и |
| јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и |
| да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и о |
| благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</ |
| е бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме и |
| биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што |
| синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, |
| бојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они вар |
| — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове |
| /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="su |
| >— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у гла |
| јешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, с |
| ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему с |
| Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред врат |
| ко мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али по |
| ајпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се госпо |
| , као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа |
| риморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се |
| {S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па |
| ма Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче м |
| Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунц |
| еду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петр |
| ежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче с |
| је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кућ |
| — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ |
| у чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али |
| ...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на с |
| бјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све свој |
| ада му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дох |
| ехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати с |
| тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с па |
| p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна |
| ожица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— |
| ..{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изб |
| да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p> |
| } Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ни |
| "153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, |
| пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153 |
| у...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као |
| вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару |
| ога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде |
| о на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити |
| оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и кр |
| пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене са |
| чу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је о |
| гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвет |
| гарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на сп |
| засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокиса |
| шило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зим |
| у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих |
| овати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њим |
| , чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога п |
| поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола |
| мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опаз |
| томоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: склениц |
| ђе к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вол |
| ао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печ |
| а часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим жи |
| Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је |
| оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, |
| а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, |
| {S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе |
| асмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо |
| пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, |
| ли у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срц |
| Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима |
| ржаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бику |
| нага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради |
| е као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунц |
| м каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњ |
| нијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро б |
| земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на |
| челничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да |
| ок чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна вр |
| а сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, ал |
| изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту |
| уши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, |
| на и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито р |
| леда Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међ |
| ра са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој с |
| е изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно време |
| д у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско д |
| м истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у п |
| такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступнич |
| о наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душ |
| ни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p |
| црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се но |
| вши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренер |
| д пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто |
| га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватр |
| очено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комши |
| им договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, в |
| з суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на гл |
| с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, како |
| сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, ч |
| арици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља |
| е, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се |
| оће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шко |
| ве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити троша |
| ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p |
| благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими |
| ржи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се |
| равицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и пон |
| ше на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим |
| ајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајц |
| веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је |
| ско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је д |
| редаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од |
| се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни ошт |
| није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће ци |
| nit="subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на |
| о ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови с |
| “...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак |
| в што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве |
| е.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - З |
| же?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тог |
| А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Е |
| орист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на |
| ирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанци |
| {S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задо |
| них, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му |
| у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава |
| /p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} |
| дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако |
| еље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога попо |
| јером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у о |
| >— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— В |
| ше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, дост |
| с брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти ре |
| жи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му с |
| ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутр |
| а, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, |
| да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено |
| по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, ч |
| у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му |
| S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n= |
| три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу н |
| и Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!. |
| цу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку. |
| и су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илиј |
| , раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о не |
| весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива свој |
| и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду ви |
| несе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> |
| > <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барја |
| одар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у |
| на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче |
| двоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиж |
| погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за д |
| е дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде |
| Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се |
| Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо п |
| бише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — |
| за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSect |
| итљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше |
| {S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по |
| де се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога |
| у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је |
| дређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му |
| у се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, |
| тарија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад поп |
| веним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин д |
| му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</ |
| и од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети |
| е оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једн |
| о нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђи |
| гао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра |
| еифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и док |
| позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антикле |
| де уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није |
| дређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијес |
| врљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p |
| да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у |
| неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p |
| особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, к |
| теник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио |
| нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради бл |
| плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се |
| ко у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Рад |
| да, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхват |
| збуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци ка |
| памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка би |
| лазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти |
| ећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест |
| ротаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја |
| ли? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи п |
| /p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањет |
| двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пош |
| обра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, з |
| мија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, |
| ју, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше |
| етник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши |
| вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио |
| е.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају се |
| лиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћ |
| оћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мо |
| } И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад |
| обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице |
| </p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће |
| сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако |
| знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави о |
| во је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна < |
| ви снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p |
| ријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно |
| p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као д |
| и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов с |
| онови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <p |
| људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, ка |
| авши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љут |
| енчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, по |
| - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у си |
| налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, тама |
| > сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упут |
| начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од љу |
| елу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и |
| аву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубав |
| писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да |
| да.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио... |
| одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, позд |
| у над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да |
| а?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његов |
| <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну гус |
| избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још б |
| о банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андр |
| лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, |
| >А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом поми |
| жати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи |
| у ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу на |
| је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, |
| љане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И |
| tone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три фо |
| мија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синов |
| оћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним |
| Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!< |
| ина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на су |
| рати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, вид |
| вједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град прес |
| рошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу пла |
| они се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га је |
| лија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде |
| домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, |
| аставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двам |
| еснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> < |
| видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси |
| ли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га |
| ац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га |
| о ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која в |
| авља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, |
| од сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циг |
| очио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га исп |
| ати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак |
| издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјец |
| вци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чист |
| ави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући |
| дрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће |
| због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дј |
| свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престад |
| ...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> < |
| ву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи |
| и гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чи |
| , над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с нек |
| ко сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре. |
| што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, пон |
| ћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви свет |
| погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам |
| затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и |
| } Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би л |
| и се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војк |
| ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, п |
| ковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране поз |
| држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним |
| устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им |
| њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ |
| пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, |
| лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак |
| никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти к |
| плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају. |
| нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готов |
| днако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, ве |
| ирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситиј |
| е; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адв |
| е му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S |
| својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, к |
| наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја ком |
| е госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — |
| елац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала |
| ицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране кућ |
| к си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах |
| осподар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, |
| , - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињ |
| тима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одвед |
| жа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А мога |
| омози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао м |
| ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли |
| а Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је |
| епоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда |
| ндује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> |
| о мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше |
| ваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то |
| ужбеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. |
| Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И |
| ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га ј |
| b n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана |
| ша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на |
| м среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвије |
| во, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут |
| и вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована г |
| ати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија |
| једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} П |
| Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> |
| се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна тр |
| рвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, |
| ши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, |
| лог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су |
| упно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Зл |
| премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге свр |
| рави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призов |
| е ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, ка |
| иде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате с |
| евши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> |
| болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли пош |
| мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте |
| де са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршн |
| Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се |
| пити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} К |
| на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда за |
| .</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха ду |
| већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало ми |
| анственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана за |
| беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: |
| ари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p> |
| једе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра. |
| ion" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан п |
| трже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, |
| олако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући |
| трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p |
| ој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и с |
| вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Ви |
| кога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени |
| у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} А |
| ом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео |
| родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и |
| врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да паза |
| > <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија п |
| доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и зал |
| дније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између д |
| по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био |
| је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили |
| заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храст |
| , дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући пов |
| у трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо з |
| будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за соб |
| уте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше |
| а се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сма |
| ри га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима |
| тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека |
| ишта догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мј |
| увим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан |
| А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова |
| без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — |
| свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут прив |
| и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! |
| раво мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по тал |
| е цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> |
| >— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе да |
| сада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твоји |
| иже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на |
| рош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини. |
| што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац |
| ма код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с |
| упа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одош |
| као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресв |
| е фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> < |
| е, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побрин |
| како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му |
| јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, исп |
| сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада т |
| , па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар |
| , изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто ви |
| бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и т |
| еколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, по |
| одирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и |
| залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — у |
| цу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: |
| ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође |
| рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала |
| > <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмиј |
| ерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога не |
| ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да прим |
| и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се |
| у десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb |
| рио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му |
| није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире с |
| , према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском |
| уо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше |
| Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће от |
| е?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p> |
| упи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А |
| Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — г |
| њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио |
| "subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, |
| тивници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, |
| > <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене по |
| у људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан |
| У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при ра |
| а колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му ова |
| братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и д |
| ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је |
| учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и за |
| један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме но |
| ило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и |
| д тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> |
| посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјет |
| не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, |
| Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb |
| де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о |
| , још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле |
| јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у к |
| авши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечер |
| — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов... |
| е одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... по |
| —Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и |
| е...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му |
| <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, |
| кола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не л |
| ој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи |
| >Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступц |
| p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — о |
| мар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, |
| .{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио |
| а њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сес |
| из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се в |
| ијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Ра |
| едан од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — за |
| е колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак |
| више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесје |
| у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва |
| о поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга |
| о се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настој |
| е сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати |
| у.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усн |
| еним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да |
| - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бр |
| е као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit |
| дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад |
| гао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} |
| у китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму г |
| чањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52 |
| даваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом га |
| и, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове т |
| их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колег |
| p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Мора |
| рних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се иш |
| и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увл |
| ги смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам |
| јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стид |
| мо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да |
| p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака |
| ћске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће |
| јесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Ал |
| има планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осје |
| драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не |
| акне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разгов |
| берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими бл |
| кујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње |
| себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи |
| сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелник |
| ути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се п |
| обом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— М |
| и момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, бола |
| и, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, |
| а ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — При |
| и, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што ј |
| ...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... |
| p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујт |
| а у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{ |
| буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда |
| ја се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урад |
| >Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, |
| малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик им |
| е Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Р |
| нити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учв |
| рихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи вид |
| ву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо р |
| и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтје |
| а испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе |
| до Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме |
| >— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S |
| ије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фр |
| и неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о том |
| зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодно |
| у.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посу |
| један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>. |
| да.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — |
| ужи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар о |
| жбеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња |
| ва варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Вој |
| о су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, ту |
| ете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут |
| прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{ |
| овљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протар |
| своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало |
| окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити |
| <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не ос |
| ћу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> |
| ју странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, ш |
| едину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједо |
| етар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— |
| ући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за со |
| аде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињи |
| ени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом |
| па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли |
| се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа |
| рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје |
| аш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита |
| позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти |
| и је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у |
| } Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди ј |
| , док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} |
| јену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, по |
| >— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми |
| p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И над |
| ?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на |
| осподару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали п |
| ! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш |
| — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p |
| , што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код |
| чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Бо |
| лачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се до |
| , јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не |
| и, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: |
| Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено |
| вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага |
| пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену зе |
| о са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се с |
| дница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— |
| дитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дан |
| је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} П |
| питих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину уса |
| година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима |
| их све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Г |
| пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с то |
| док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чек |
| S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држит |
| ти и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Во |
| у; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући с |
| комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, |
| адода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да шт |
| у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он кри |
| еоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, бола |
| .{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и |
| познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру |
| ога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара н |
| } Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотин |
| ели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> < |
| о му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе |
| дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвј |
| рез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} |
| А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјера |
| лед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати |
| идјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази |
| еколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуст |
| вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекр |
| лучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> |
| ти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду пре |
| не турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} |
| осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапћ |
| >Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p |
| > свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше слави |
| риупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшил |
| је он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док |
| е, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задан |
| да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честит |
| тра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сес |
| — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му н |
| це диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, пон |
| н вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у је |
| ственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањ |
| штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, ду |
| .{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, в |
| з вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује |
| Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило г |
| еду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у п |
| камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Ма |
| никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свог |
| колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му п |
| на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се в |
| p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p |
| p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији |
| ! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од |
| Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба |
| кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> |
| не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p |
| а побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на |
| се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у |
| глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а |
| екала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали |
| љачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стар |
| као би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и ха |
| на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чин |
| , као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез |
| ложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовит |
| лико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{ |
| куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— |
| Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се н |
| оходи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чег |
| ра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није с |
| иш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и п |
| е стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опо |
| а а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца о |
| алим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешт |
| " /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По д |
| дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане |
| ђе у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парни |
| tone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и |
| орио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили |
| га племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— |
| се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — поми |
| вој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера |
| м овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?< |
| нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се |
| не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, д |
| о љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро. |
| полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га |
| ени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да с |
| као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S |
| поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, |
| над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глав |
| тељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог п |
| p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга |
| тари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p> |
| S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Дес |
| аже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред љу |
| ори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој мо |
| ли ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим |
| ремда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи нас |
| Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи |
| сталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријеме |
| ру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму оноли |
| сти, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба |
| вљени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Мар |
| } Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује |
| р. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред о |
| ; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће |
| више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра |
| љаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Пол |
| јера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод |
| су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели о |
| дну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пр |
| ађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! |
| унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је |
| и добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога |
| Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у с |
| стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје |
| ед судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина |
| ута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се с |
| о пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуд |
| е Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да н |
| као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — ве |
| уди са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у |
| чији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у |
| ховнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, |
| ебало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише |
| оше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на |
| листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији |
| брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и |
| ако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p |
| и фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га но |
| латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главн |
| р пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">L |
| ени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након не |
| штане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се |
| аћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док о |
| и него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће... |
| купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци |
| могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> |
| и што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе |
| ушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би |
| овене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетуј |
| ослао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, на |
| оме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио по |
| чије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовн |
| мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Госпо |
| >— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — ј |
| раво...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је |
| ека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се р |
| из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као у |
| онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на т |
| ад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи |
| о... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се |
| ати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Пета |
| рко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се свој |
| ељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово |
| опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај од |
| о повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што и |
| одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мис |
| д, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која ж |
| ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачу |
| и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хт |
| ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневје |
| већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> |
| ј покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не |
| ку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо |
| ће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан |
| е...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не |
| с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако |
| ли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, р |
| на сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида |
| њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вј |
| о; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, |
| ју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p |
| у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон! |
| че се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикуп |
| мотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак |
| осјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док |
| а...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да н |
| свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраз |
| з улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно п |
| дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларе |
| де јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси сало |
| ам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши прес |
| овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n= |
| е се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко |
| еоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S |
| о кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, п |
| и, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђ |
| чеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, |
| рце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно глед |
| ма суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — |
| омогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо пом |
| ним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређ |
| </p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, с |
| е смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожур |
| а спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, |
| е.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ |
| више на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на кам |
| отпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне |
| на на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда ку |
| ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нах |
| оме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се |
| лости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, |
| ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А |
| а на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.< |
| тну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде |
| њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изглед |
| аче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше |
| /p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога брату |
| овори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што |
| несен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, г |
| ?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> |
| ши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не |
| на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићен |
| опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним |
| ше око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и чес |
| чека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, |
| пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и |
| хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то ј |
| а, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама |
| во има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде |
| да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првак |
| хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти |
| it="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, по |
| анину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фрат |
| литику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За б |
| како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионис |
| — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозо |
| ли остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговор |
| разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, бр |
| се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше с |
| е слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели |
| на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшиј |
| .. видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из г |
| ом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље у |
| е дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што с |
| — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није |
| уте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјер |
| на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те н |
| се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару н |
| Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да |
| у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче |
| ве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, ко |
| ки <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непа |
| , а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокуш |
| , да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп |
| екако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му |
| запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда |
| e unit="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад с |
| рно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, са |
| ћеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... |
| женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихва |
| зговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи |
| знаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се зе |
| а неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше же |
| у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</ |
| к - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се пре |
| >Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке |
| } Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стад |
| прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране н |
| јући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и |
| ће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на |
| е.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом пола |
| те — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, д |
| ину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их |
| е за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - пока |
| стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд |
| би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја г |
| Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли |
| ...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, |
| е причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају.. |
| тпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто |
| <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право каж |
| ?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки |
| је гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; ст |
| <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, |
| ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за |
| је те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, бола |
| е на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, к |
| а слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закон |
| вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по |
| а кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{ |
| ици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: |
| за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, |
| га их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по |
| /p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, |
| ет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођ |
| оће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље |
| аричака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади к |
| грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и он |
| и, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мј |
| ао да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим |
| и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у п |
| смо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се мож |
| врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> |
| што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— |
| друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Не |
| тари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> < |
| има што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руц |
| о шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском је |
| т отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дио |
| {S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, |
| >— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, |
| јем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи |
| љаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху н |
| враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узб |
| замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и д |
| } Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прего |
| се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе г |
| вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, |
| !</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талиј |
| се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Ник |
| - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши |
| у којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духа |
| а планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зл |
| стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} |
| да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p> |
| ана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија |
| ни Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} П |
| </p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори г |
| свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два ч |
| а срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели |
| лад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан |
| ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој не |
| а наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, ок |
| ам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи с |
| мак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости |
| , као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши |
| се, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве кас |
| та за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} |
| </p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, ка |
| , позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да |
| еш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што |
| ишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац |
| а на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пуст |
| гу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, |
| ја од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње в |
| и, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди |
| тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом |
| к приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце бле |
| Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено |
| учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образ |
| е.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађ |
| да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако |
| омшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" |
| њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да |
| уној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени |
| а осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му |
| ако му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и |
| уши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, |
| могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога г |
| , шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесје |
| ише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се ка |
| авају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита |
| а се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb |
| над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда про |
| евет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испи |
| } И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели |
| у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се бо |
| , и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћ |
| ђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, с |
| дивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево |
| еда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p |
| име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по |
| соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— |
| ем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата г |
| а.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће оно |
| ароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p |
| ио.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Р |
| вши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложе |
| у силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на паме |
| га оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено к |
| у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољ |
| ion" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живо |
| S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} Н |
| , стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то т |
| ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мј |
| о да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим |
| осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме |
| увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац доне |
| а скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи |
| новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз п |
| иљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесн |
| ћи у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, |
| п Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с ун |
| ароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијел |
| да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Вр |
| сео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чарш |
| ади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Б |
| ечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио |
| лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чист |
| те и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се |
| и?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајућ |
| У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна |
| и дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као |
| му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „ |
| кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одг |
| етина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце |
| би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће |
| </p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких |
| е праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне ст |
| а у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се ви |
| одвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову с |
| уду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али ота |
| ино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ ци |
| једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добр |
| и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад па |
| бјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри |
| ледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па |
| на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Мо |
| ан мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога |
| сто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња |
| протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, оч |
| вјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у к |
| ида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да |
| е, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и |
| ћ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како |
| и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала |
| еба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављен |
| е освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p |
| је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По |
| да зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније до |
| си и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{ |
| е се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у л |
| а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маш |
| ..{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и п |
| ки урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живин |
| ада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> < |
| ом, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли |
| оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен |
| зи писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> |
| ијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си п |
| ађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрва |
| — Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; |
| рим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашил |
| уте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — |
| Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхт |
| адала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити... |
| у крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, рец |
| кавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!< |
| p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... |
| хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> |
| о, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> |
| дире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту |
| S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи |
| p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, там |
| ће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашт |
| само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво |
| бе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура о |
| диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у д |
| од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{ |
| смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, пон |
| шао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на врије |
| ма ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вј |
| иђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се |
| ћ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој |
| г Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, б |
| е гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бо |
| им брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да |
| тно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ ја |
| реко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у |
| оме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио |
| нина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да |
| .</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продав |
| Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, |
| воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, ка |
| господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, г |
| ction" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене ш |
| мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још ни |
| </p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару: |
| млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, не |
| диш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесе |
| о му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну |
| <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је |
| га дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{ |
| да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен |
| раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; пе |
| ом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у ж |
| n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге |
| осподару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену да |
| ну својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то |
| ара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Пет |
| у да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјек |
| ју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана |
| и се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — |
| е глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што не |
| уги, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загри |
| хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} |
| елази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично ху |
| де у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - нас |
| ину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећ |
| вио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нис |
| — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се поха |
| са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима и |
| рипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га |
| етој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} |
| већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газд |
| њи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине < |
| ирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо |
| љезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је т |
| мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, |
| а—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остад |
| га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био ј |
| строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, постр |
| вљања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна гл |
| окојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помис |
| он Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вр |
| д ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа на |
| им намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређ |
| по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њи |
| клони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висин |
| да своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне ја |
| гово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе |
| в жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц |
| ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извад |
| лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, |
| S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај |
| жимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Баци |
| узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одб |
| релу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламе |
| S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајк |
| крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у се |
| рата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се ту |
| своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, |
| јом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бис |
| поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и је |
| ар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бес |
| вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди |
| <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради |
| ку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти |
| и се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што г |
| хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признањ |
| и понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што прода |
| ne unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, |
| нска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије сл |
| не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да с |
| још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад |
| спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, |
| ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га нос |
| ије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му оста |
| амишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> |
| рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— |
| ој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом ли |
| ољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријани |
| ца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{ |
| хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у |
| а, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слобо |
| че у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Ва |
| сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра су |
| женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S |
| и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос св |
| дријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, |
| S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен св |
| ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља с |
| рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и |
| на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан ј |
| сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над |
| а с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би би |
| зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене |
| /p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што б |
| престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш |
| <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — да |
| влада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже |
| озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео |
| а дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена. |
| без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођ |
| аницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свј |
| х два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, |
| је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, |
| з прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина |
| и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, п |
| е га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, ш |
| а два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, |
| p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако |
| тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представ |
| p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум |
| ма...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А шт |
| збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и |
| планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, ш |
| зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и гл |
| једу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n= |
| аде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у д |
| који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и |
| шни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече |
| еву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива |
| да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по зако |
| руна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај п |
| убачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одма |
| а дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјех |
| о! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни |
| орскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, |
| главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, |
| ључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се |
| и торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безб |
| ори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој д |
| савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p |
| по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се |
| послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} |
| једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али п |
| ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потр |
| жбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за при |
| Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb |
| рица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела |
| S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</ |
| <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадес |
| ч хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита г |
| је обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накреса |
| инских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећи |
| на. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој |
| пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од с |
| дара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око |
| е задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и |
| се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да |
| е.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће и |
| момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себ |
| Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него |
| ању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не |
| го лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час |
| томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, х |
| гата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви |
| ели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним |
| а пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да гов |
| > <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да |
| е продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p> |
| лико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у |
| се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упу |
| а звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања река |
| — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају ж |
| охиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p |
| боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> < |
| е ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дј |
| е вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити вод |
| умици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, к |
| да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p> |
| прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне |
| ћна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјет |
| е, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели |
| у очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева за |
| е, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари кал |
| > <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе |
| ада по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у |
| се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били т |
| устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити |
| у се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само |
| ion" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p> |
| ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и п |
| /p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како |
| “ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свје |
| продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} К |
| е сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то б |
| удима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} |
| е, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па о |
| друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли |
| киде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од |
| еба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све |
| ети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у |
| мња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе |
| ести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод |
| мо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша н |
| ву кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није |
| не суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — до |
| по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у ко |
| кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, |
| у се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо н |
| е — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам |
| ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Там |
| емље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, |
| ад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банк |
| а им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају ка |
| отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама |
| олом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у |
| перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигн |
| куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са ч |
| p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да за |
| му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, |
| а мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као д |
| еће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац |
| ег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, оп |
| би наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе н |
| ом торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Р |
| >— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Рад |
| лији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дот |
| у без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво |
| ватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, |
| аде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликта |
| .{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но |
| т и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада д |
| се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! |
| е, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примириш |
| p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води м |
| нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увиј |
| ка врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се ро |
| га пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p |
| чевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумск |
| <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде |
| више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маш |
| дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежит |
| се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнув |
| је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то |
| ијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојиш |
| сам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у |
| еишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> < |
| е собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти |
| наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене |
| ада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјех |
| ва за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих |
| езник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— |
| мену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на ру |
| ућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" / |
| ма и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири |
| вјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи д |
| од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Ил |
| са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p |
| ебам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито |
| рамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> < |
| мири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у с |
| никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забав |
| се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе |
| е, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав |
| тиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} |
| да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тр |
| ели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збун |
| он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, на |
| и један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам прат |
| ећ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтј |
| бе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p |
| рошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга за |
| , ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га |
| рукчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући |
| , и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али |
| да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда при |
| . </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити сво |
| >А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани руч |
| у на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са се |
| што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, ми |
| ше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се оно |
| у Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен чов |
| кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. |
| ни сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказ |
| зао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју к |
| ири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио |
| га, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зра |
| биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са го |
| — Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али |
| , што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би мла |
| <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док |
| мио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном |
| агризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућ |
| ћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав чо |
| и.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго из |
| ркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија м |
| побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и |
| бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да о |
| кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, пок |
| Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрље |
| с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, би |
| обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом харти |
| и суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас |
| } Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој |
| а њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико |
| це набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зу |
| >— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на ст |
| гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио из |
| а се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, |
| и, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се |
| ицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и не |
| ликим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику |
| не сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напокон |
| вој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћ |
| у са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, п |
| хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени |
| да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да |
| вари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неод |
| Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунц |
| > <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! |
| н други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у варо |
| кла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу |
| а.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, н |
| свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута мо |
| то расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, з |
| неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави.. |
| му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му |
| гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стиг |
| и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи о |
| <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и коб |
| одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп прогово |
| брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, в |
| чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишар |
| ј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би |
| је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, |
| вљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издај |
| тељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачу |
| о толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али прев |
| ене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојн |
| едовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уре |
| и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он |
| тједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у |
| Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p> |
| Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, |
| рви мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - ов |
| е по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p> |
| зорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим ж |
| накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашл |
| Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ак |
| — Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" |
| шаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> |
| >Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом |
| ада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пит |
| ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два п |
| едаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне с |
| и Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!. |
| есвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S} |
| {S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми |
| у, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; ниј |
| ја не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лије |
| .</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ и |
| <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да с |
| .{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и |
| а одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, |
| глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат тргова |
| плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске |
| ј снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао пон |
| петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјен |
| ..</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што в |
| трпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посад |
| ада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, в |
| је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лиц |
| — Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу |
| и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} |
| д наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p> |
| е безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И |
| и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се |
| 37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе |
| а, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попу |
| и, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на доб |
| ха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Г |
| е, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не сам |
| орио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, |
| кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате |
| се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И ко |
| да премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених тро |
| а млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десетор |
| имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стиго |
| и дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао |
| очекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине |
| а суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну то |
| охватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с |
| једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине |
| е печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пуше |
| жи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћ |
| свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно кол |
| аш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: |
| овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! |
| е раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мј |
| олитици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда |
| од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се диј |
| ви га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан |
| {S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам с |
| вога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и И |
| /p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећ |
| из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше |
| ван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогу |
| ев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад др |
| е Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рин |
| ући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће |
| p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се об |
| газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да ни |
| слуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мир |
| пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, тргов |
| сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој |
| убиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стој |
| ошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Ос |
| гда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте ш |
| свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво |
| начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политиц |
| куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинс |
| p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око кој |
| е... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би т |
| осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ ј |
| торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани |
| де! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... |
| у дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како |
| сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли |
| ује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, п |
| и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, ка |
| то склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове о |
| /p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не сп |
| ну, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да с |
| и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене сви |
| зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би |
| ха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму |
| } Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме о |
| пничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се н |
| ј парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је кра |
| е, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" |
| по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и |
| ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Каж |
| а да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не буда |
| се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> |
| Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ру |
| да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, |
| ора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинам |
| ју писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са стар |
| четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није д |
| оворише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћ |
| ица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у |
| „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да по |
| ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између |
| му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи.. |
| ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљ |
| д селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано |
| та му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће |
| триц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица |
| ивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и приви |
| својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> |
| тац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Ра |
| ра.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и пос |
| мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна |
| у; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише прав |
| му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаш |
| /p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђерд |
| испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неко |
| ави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А |
| њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— До |
| еднаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не пре |
| на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар |
| ели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с |
| и, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говор |
| у, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дан |
| твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове. |
| ијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле |
| врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Пр |
| тре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чу |
| сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си |
| азове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак |
| а Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја ље |
| ла свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево |
| о да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој ниј |
| и, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију |
| т, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто доне |
| род!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</ |
| и на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Так |
| ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— |
| азну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, |
| негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако |
| у боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што дру |
| Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица |
| еки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћ |
| а заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самил |
| војој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, прв |
| момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?. |
| ља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг |
| главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није д |
| р друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само |
| вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пу |
| </p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска пранг |
| а побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује. |
| око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и а |
| се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, |
| му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч |
| у ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке |
| ако хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори вр |
| м! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти |
| ву рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се ду |
| Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих па |
| е никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже б |
| вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакала |
| ко је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечег |
| чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се |
| о пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми |
| тим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се |
| момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијег |
| о поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Рад |
| тиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n= |
| ћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</ |
| ући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, к |
| ћи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, |
| дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из р |
| отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада |
| гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испо |
| а се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад |
| ар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо |
| ion" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над |
| .</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену |
| , испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излик |
| не бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га.. |
| о сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјере |
| се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни |
| воме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом п |
| јструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му вели |
| да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне з |
| .</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и |
| о газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{ |
| oreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хла |
| иши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> |
| <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у ко |
| екавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана зат |
| Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Рад |
| а од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговар |
| дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јо |
| чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује.. |
| <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише |
| ... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судов |
| огледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одил |
| — Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљ |
| подар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газ |
| свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано |
| да на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, |
| топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, |
| е осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што |
| пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их |
| кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и н |
| е недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас о |
| ко из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дор |
| купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждр |
| и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено ду |
| д глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и |
| де жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. < |
| :</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што с |
| ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, бо |
| ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први |
| ло!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Трид |
| има јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајн |
| е на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара прода |
| ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Рад |
| диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове |
| .{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; |
| и купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сва |
| да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један |
| акова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у дво |
| ући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S |
| и.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу |
| времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и п |
| зла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазр |
| од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — |
| да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену уда |
| вце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као вел |
| ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> < |
| ус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце |
| о је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи мн |
| мах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће да |
| вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> |
| на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да зе |
| н паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетур |
| евоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши |
| , само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем |
| ...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: |
| еже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа н |
| их се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, п |
| рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p> |
| јнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окре |
| ве дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...< |
| и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је у |
| јим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао |
| ети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сиј |
| <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од д |
| p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија |
| иво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, ј |
| ућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак ј |
| одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га л |
| ољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, |
| егова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Вран |
| над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ |
| а, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, о |
| ана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда |
| опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један |
| је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа |
| занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и зами |
| је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и нас |
| н и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркв |
| двокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце п |
| исто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито |
| е и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, |
| хује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прили |
| тиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} |
| ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у |
| тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом. |
| ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И о |
| мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер с |
| а чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим лис |
| задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, п |
| ељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој |
| ће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању преки |
| гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она |
| е уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шу |
| иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво на |
| У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко |
| S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је же |
| а освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да |
| ољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се о |
| скиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га хр |
| н продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи пр |
| ти.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету г |
| ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, к |
| .{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, |
| .{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели |
| његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свог |
| абраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Срби |
| <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и нова |
| дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне |
| опови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице |
| заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук |
| њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и з |
| да крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекр |
| аза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - п |
| тнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме под |
| варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена |
| у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, ве |
| онос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне |
| а у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с |
| боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поц |
| ољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукур |
| о би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, |
| тику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на кр |
| ="subSection" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором пла |
| ром планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи свој |
| елим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се |
| у из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар |
| з широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бика |
| стојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике пр |
| n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу |
| > <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати |
| на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит да |
| </p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Ма |
| пада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу |
| е сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, у |
| даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разл |
| едводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред |
| еше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А |
| прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Т |
| ...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, |
| > <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за |
| , срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не од |
| едјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се ниј |
| ко пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје п |
| их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну |
| ији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафа |
| ође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и |
| на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— |
| а посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на |
| ен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и |
| — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а |
| тегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се |
| постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упит |
| на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља |
| логлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с |
| а и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да осво |
| од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговара |
| му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју л |
| t="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнс |
| /p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод ду |
| ена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње ст |
| тник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума |
| ч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрс |
| учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се при |
| а...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p |
| сијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене |
| ори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно |
| погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нек |
| огавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешк |
| онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</ |
| тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жи |
| а је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртв |
| > <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се |
| око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} К |
| ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на кама |
| рода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а жив |
| м кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSect |
| јних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа |
| а корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз |
| сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, |
| леме бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео |
| у, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљуб |
| <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главиц |
| вика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра |
| њигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако мла |
| само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се |
| хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман |
| ује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога |
| азумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Пос |
| а ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове |
| лиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо |
| ој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И ста |
| икале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човје |
| еба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога на |
| и наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с д |
| а Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима је |
| му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} |
| настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути наче |
| ело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачин |
| е будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохват |
| естицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару |
| а на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, |
| а—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — З |
| а га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут |
| ебно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} |
| о на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и сво |
| ће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледа |
| да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповј |
| Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се з |
| акала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се. |
| рочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога |
| уквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочи |
| акарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком |
| Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу на |
| <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране н |
| благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакар |
| мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злат |
| о раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме |
| ели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са |
| ивши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и о |
| удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — |
| е замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и |
| еварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, д |
| аше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— |
| врну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— |
| же к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их |
| штак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— |
| гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је |
| ме, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до |
| показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а |
| , пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Ил |
| док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним |
| мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим |
| тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза нек |
| м новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухватив |
| упивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радив |
| аду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке про |
| же да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази б |
| кује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се |
| ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетл |
| једе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи |
| га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг |
| сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ |
| подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p> |
| отпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p |
| ћу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — |
| бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— |
| есо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли |
| ана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, |
| е свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесе |
| очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се пог |
| олико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја в |
| ва порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брат |
| вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина |
| како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не мож |
| над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, |
| авади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао |
| поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто јед |
| арежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и |
| изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се ис |
| и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.< |
| рије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједа |
| на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на ваг |
| и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише |
| !</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега |
| и локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човј |
| сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сун |
| подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршу |
| а.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, пот |
| на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студ |
| {S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а по |
| о, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се на |
| а брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши |
| повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У |
| рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даљ |
| И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораниц |
| м Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на оп |
| ици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром м |
| Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би |
| вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Бил |
| у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар |
| рка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гости |
| у у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз |
| ужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше п |
| ...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегрш |
| страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> |
| ти, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко п |
| огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру |
| не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Бож |
| д Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.< |
| ућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвије |
| <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ниче |
| дање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на дома |
| тежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина н |
| е власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио прек |
| а, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно |
| ови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без н |
| главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...< |
| — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба |
| свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а |
| а карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет с |
| — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчиј |
| влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како |
| жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се |
| мо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нем |
| А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, |
| , господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} |
| в и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и п |
| тац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је |
| ц Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> < |
| /p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, диј |
| /p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан |
| ро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њ |
| цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Ра |
| и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карт |
| — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће там |
| слио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око |
| зним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послиј |
| ахом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет с |
| о стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Ко |
| рану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, о |
| ше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док |
| ш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пуст |
| ; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му по |
| е чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а |
| ошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну пр |
| ледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем прем |
| пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије н |
| ана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки ра |
| >— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаниц |
| га који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Шт |
| шију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио? |
| јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелни |
| свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо п |
| ак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; |
| стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!... |
| ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> < |
| де пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана ш |
| Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да м |
| - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у кој |
| /p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговач |
| , када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — поми |
| о ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</ |
| ати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— З |
| тно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину на |
| p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се кр |
| година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а |
| у.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер др |
| и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, |
| ва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да |
| очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци |
| к уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по свом |
| ва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним |
| и ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме |
| пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стиго |
| ода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути |
| е Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.< |
| свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а о |
| снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном |
| једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се с |
| зовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, к |
| b n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети. |
| досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац |
| да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није см |
| ега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покуп |
| ората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију |
| да.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, изв |
| тави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима ко |
| ћа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко де |
| >— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слу |
| ински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пож |
| аду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесе |
| тава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111 |
| не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ |
| а!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Праз |
| драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по зако |
| јкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак б |
| нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали |
| а.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изг |
| бица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли |
| ха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнак |
| ан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Б |
| и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се |
| ољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће |
| Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоч |
| омисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима с |
| ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју |
| их грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Ст |
| з самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте т |
| оврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је |
| дсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="1 |
| , ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и м |
| ус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Ма |
| ила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, шт |
| Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дош |
| је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је |
| ...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} |
| Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је к |
| } Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрб |
| оје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде |
| ти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! |
| мо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као |
| } Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и не |
| е за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га |
| омци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико |
| луђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, |
| урно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од |
| ња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је н |
| ер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјети |
| ека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајм |
| о душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара |
| зила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уз |
| и. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара |
| та.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњ |
| а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући глав |
| онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му нату |
| Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођеног |
| де сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> < |
| видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога о |
| ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— |
| се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим |
| скиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха |
| и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар |
| ћи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... |
| што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити |
| е код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{ |
| на кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} |
| шао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумиц |
| <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по г |
| ћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих ов |
| вши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и с |
| лу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак |
| на к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:< |
| о времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по др |
| о ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га |
| а дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врх |
| већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А м |
| њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смје |
| м те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја н |
| не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Н |
| је оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући |
| јајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим посло |
| х, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се нала |
| ега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адво |
| а...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат о |
| тешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још |
| .</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити |
| и и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{ |
| виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је |
| једа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и по |
| исли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, |
| се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Ил |
| и попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја |
| ти се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога |
| рја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута |
| и — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растргано |
| ину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мо |
| !{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; в |
| за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напу |
| затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога благ |
| враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није |
| лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад |
| ослије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим зам |
| комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га |
| ада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, |
| , чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом мо |
| љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је |
| њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весел |
| њу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за |
| од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочигле |
| гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура ди |
| пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p |
| вари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дару |
| крајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први |
| и, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Врано |
| и се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: |
| очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном сн |
| Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од кад |
| а снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, |
| градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама |
| сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове ра |
| >Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са жен |
| ино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и с |
| <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, |
| де стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <p |
| /p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер ре |
| под коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели |
| и по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, п |
| бу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини |
| ио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекив |
| лује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очим |
| љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у со |
| м повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће кр |
| ина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. |
| помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је в |
| згура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се |
| Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што с |
| мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје |
| ..</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— |
| што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, ш |
| родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе п |
| ијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље |
| анесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога ви |
| опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да |
| ње Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрун |
| куруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе |
| га скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад иза |
| , и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на П |
| ојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око коли |
| тио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Ц |
| > <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> < |
| даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хо |
| д планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— |
| пи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у |
| идим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као м |
| аву. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, за |
| оком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде с |
| ава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко врије |
| ши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пар |
| плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијеп |
| пљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђе |
| ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; |
| г, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се |
| — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске! |
| рошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно |
| рже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти |
| , како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњи |
| ...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одгово |
| — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је н |
| ка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити... |
| вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али г |
| е стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је |
| ивуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погле |
| а њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јо |
| еће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n=" |
| на осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељ |
| по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, д |
| ужи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмиј |
| ши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гле |
| одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето |
| лушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не м |
| му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из |
| атегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p |
| пи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш |
| it="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам |
| ога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је д |
| ников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трж |
| до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> |
| е је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Шт |
| .{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.< |
| релџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се |
| та кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Ре |
| е сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> < |
| гом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Те н |
| /p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још г |
| јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, г |
| чкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напред |
| ари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађ |
| леницу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120 |
| и с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!. |
| говори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари |
| сијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, г |
| е ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут с |
| аступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је к |
| де ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</ |
| ави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присје |
| <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} |
| нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} |
| ! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде |
| Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепта |
| у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди |
| b n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — х |
| етлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, |
| без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — |
| а јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> |
| па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се |
| дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па ве |
| одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, |
| испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, прире |
| аржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гол |
| олитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискуп |
| стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p> |
| је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, |
| а.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, М |
| је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи зарумен |
| би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су че |
| у распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и |
| е: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око па |
| и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Јо |
| вативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а |
| веда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, |
| ник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку |
| жића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се са |
| ће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и |
| зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умри |
| празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; |
| краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, |
| е тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упут |
| га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, |
| е.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</ |
| , уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} |
| гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно |
| ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марк |
| це испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда |
| г, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужив |
| кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву |
| /p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше |
| е зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, к |
| бе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не мож |
| уги из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <p |
| не зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: њего |
| ја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} |
| и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попови |
| принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига з |
| „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, к |
| .</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад |
| нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си н |
| рата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је |
| руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... |
| није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна са |
| аху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесм |
| м миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у д |
| једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> < |
| пазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, |
| <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави с |
| е слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом ново |
| гњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи |
| и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијера |
| а!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је |
| а, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не ср |
| Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видј |
| своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} |
| м, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти |
| де с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овд |
| ти...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бе |
| је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у сво |
| љиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самом |
| пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу |
| к замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да с |
| дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже |
| ај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је |
| а пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори |
| " /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из |
| еч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— К |
| > <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се бољ |
| једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је |
| ац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не |
| јко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна шт |
| ће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај |
| и их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за |
| ац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово |
| као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би мога |
| ароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пут |
| у Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</ |
| Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићем |
| Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и насл |
| !...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, ст |
| окорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, |
| вице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господ |
| t="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је од |
| е...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, |
| пасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним ж |
| p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је њего |
| " /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и |
| И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p> |
| ...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — |
| варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава ж |
| вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бо |
| Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До |
| Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њи |
| и...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, ка |
| дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не |
| ога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда |
| > <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом |
| p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен |
| Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу сув |
| јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може д |
| > <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поо |
| прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћу |
| ка...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој к |
| ас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелн |
| кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газд |
| нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана дол |
| то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" |
| му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и поглед |
| о фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— За |
| смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар си |
| т твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође |
| .{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— |
| посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p |
| нуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је н |
| одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа В |
| е тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му |
| алицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу леж |
| арца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док ј |
| а ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, |
| из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, |
| ила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јо |
| о наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> |
| нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и назд |
| а и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се |
| је у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађен |
| и понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, |
| уха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледа |
| хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и од |
| ви се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже |
| е овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду |
| ољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати нан |
| рисмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом оп |
| — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе би |
| дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац |
| >— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне па |
| <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће |
| ожи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме |
| о те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује |
| .</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.< |
| ва.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш |
| дајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога по |
| ="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И уп |
| ам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако |
| Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркв |
| p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да м |
| путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - л |
| плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен т |
| Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из пр |
| реми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити |
| хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би мог |
| бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је ви |
| Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S |
| на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову орани |
| .</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме |
| ! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно п |
| жи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што |
| .</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме |
| Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да |
| у ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се м |
| <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да г |
| е?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем ре |
| .</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и л |
| </p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотн |
| , овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, по |
| оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не упи |
| ући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмиј |
| >Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S |
| је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, за |
| јек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе |
| е глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом В |
| док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и |
| вао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупил |
| и, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, |
| ом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> |
| а знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач |
| </p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај. |
| бом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из ок |
| и у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> |
| ајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> |
| Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде |
| ко јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну |
| г.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћ |
| дјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова |
| е на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна |
| <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично |
| о у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са дру |
| Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и |
| а Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к ње |
| e unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а к |
| трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошков |
| >Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — уп |
| јни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини м |
| н томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, |
| — Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна ц |
| — Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак |
| срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газд |
| ..</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осј |
| а их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега |
| >...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра |
| Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} |
| и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан |
| даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{ |
| а:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к |
| ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш ис |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шум |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није н |
| ану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и |
| вим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а п |
| гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко з |
| друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са |
| ер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена |
| . — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бис |
| ана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> < |
| еш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газд |
| тни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на д |
| одулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару |
| у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној |
| <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ри |
| макне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу |
| ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад |
| - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још н |
| . — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Ник |
| p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и нало |
| ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па м |
| ме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад |
| мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — пока |
| о месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде |
| а да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјеши |
| кле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка сво |
| > <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицо |
| авом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како |
| ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; о |
| а, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долаз |
| <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из тор |
| таће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао он |
| на под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу ј |
| е тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи |
| сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се |
| ћу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред со |
| ица и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што |
| ко, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди оч |
| >— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се |
| гове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пр |
| њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућа |
| не га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога ч |
| љу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа ча |
| е воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио с |
| И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће с |
| помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, |
| ића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на с |
| питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — |
| чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и |
| руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи рум |
| тио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком ис |
| , тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни |
| огдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се с |
| ути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па |
| — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед |
| продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту коко |
| , ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А с |
| — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега |
| е диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му |
| насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што |
| иче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи с |
| аде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Ода |
| се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну |
| нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; газ |
| гу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и |
| ставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена |
| итних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одаг |
| му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивој |
| ју, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свеште |
| рану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када |
| попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен |
| ојкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, |
| е добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, занос |
| у ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Буда |
| ну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је п |
| х води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране |
| к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији |
| аду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајд |
| врту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући |
| е у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана |
| ли како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмк |
| > <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти п |
| а, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести.. |
| оба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Пр |
| не, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, |
| крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — |
| ипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — з |
| купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?. |
| помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред соб |
| али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, |
| вог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и лива |
| сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он |
| у приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отје |
| еда уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S |
| зда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи |
| е он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јак |
| бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, |
| и.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутају |
| ан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко |
| кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} |
| ="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање |
| два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — на |
| е треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у п |
| риморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико да |
| ооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, прист |
| ољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — А |
| о, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе устави |
| к је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, как |
| уће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</ |
| ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на рас |
| омчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се род |
| се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забав |
| а ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
| ...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — |
| вновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.< |
| кових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и о |
| -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с нате |
| че у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико поглед |
| на иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те п |
| а, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га |
| рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главо |
| жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од |
| црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> < |
| у!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, чов |
| до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а |
| ретрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} |
| на краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У |
| ове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља |
| ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек заборав |
| не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} |
| не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се од |
| свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајућ |
| /p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа! |
| рати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} |
| не туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, |
| т пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти |
| м и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, ог |
| але преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к боле |
| а пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три |
| ругдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждриј |
| да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђ |
| а...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити |
| енијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, |
| ава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најр |
| > <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p> |
| — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди |
| ... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмили |
| ћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препрод |
| ости сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за |
| Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Мо |
| ке мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он ј |
| Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи |
| тило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љуб |
| ог слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, |
| ци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не м |
| ког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> < |
| он да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — |
| је њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да |
| <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија |
| де за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три |
| ти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле |
| ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јо |
| а својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, |
| би утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћ |
| иће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори |
| је уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још |
| ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази сн |
| их допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисл |
| до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослобод |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене |
| авом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по гл |
| оварају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметну |
| ер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи м |
| д ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа ма |
| испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> < |
| ечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, зам |
| дговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у стр |
| но замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радив |
| , вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмил |
| ека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом ж |
| свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку |
| боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се |
| ијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријеч |
| и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида ка |
| лази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши |
| а што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан. |
| сједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на |
| сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа при |
| ..</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p |
| >— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, вели |
| лашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врат |
| /p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су |
| ијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Р |
| </p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, н |
| поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и зе |
| ђоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и |
| ве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у в |
| и му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, |
| јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мисл |
| рка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо св |
| огу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пу |
| /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је |
| Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумије |
| у?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Рад |
| му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у не |
| однева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у |
| нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто д |
| пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да ј |
| убићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљ |
| — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Ал |
| пе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога |
| етече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S |
| дивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и ц |
| е пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупље |
| мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ л |
| ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућаним |
| вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет |
| Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стрич |
| ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер |
| коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — пр |
| ћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви др |
| ијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе |
| > <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја |
| јеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p> |
| во, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увиј |
| је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он |
| крајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадање |
| допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист |
| а, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{ |
| ићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да |
| ли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг п |
| рану и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Бож |
| са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види д |
| му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели |
| >— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прст |
| путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{ |
| јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави |
| чи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене оч |
| ири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподн |
| то може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, го |
| ко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема |
| јнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не |
| Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко |
| да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га |
| <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме |
| , сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеве |
| не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би |
| инт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да |
| ија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, |
| јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, |
| оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда ова |
| јући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед њего |
| ини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије не |
| и му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим |
| поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и п |
| сених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, |
| пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње п |
| на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних ка |
| ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} |
| зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему |
| себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот |
| тереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пе |
| м помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са о |
| да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по ма |
| ло - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљ |
| аревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево |
| ута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p |
| ено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, син |
| e unit="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за при |
| уномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се |
| едан син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче ст |
| цивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су |
| ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како и |
| е... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да |
| <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељим |
| ран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> |
| ли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сун |
| питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима |
| излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број |
| ахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву |
| ијечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри заг |
| шани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље |
| к иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под цигл |
| о на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> |
| вану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} |
| ојих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена |
| .</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Ра |
| и као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би без |
| ве што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одре |
| и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији св |
| ештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе |
| о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зим |
| потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође п |
| а, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би |
| страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној |
| миљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања |
| А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбени |
| и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом |
| Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сув |
| ла, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв |
| ако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на п |
| жбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о |
| , што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да суве |
| <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде |
| ти овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умриј |
| /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и |
| <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живи |
| .{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари це |
| на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне |
| ...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше из |
| једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакр |
| ер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S |
| <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако |
| а пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве |
| глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, |
| јече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</ |
| ђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даљ |
| <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, |
| таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, з |
| постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће с |
| <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби ис |
| енских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — ве |
| е, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њ |
| p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у г |
| а, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бес |
| ви разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обил |
| ав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што |
| одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац |
| срну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Бож |
| сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци |
| пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, |
| n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини |
| ни губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухва |
| искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p |
| мишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — поми |
| ба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га |
| прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, |
| опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг |
| о кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и озн |
| ева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момч |
| е; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне лива |
| ласт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци. |
| планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здр |
| p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под из |
| еисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пу |
| не ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве |
| амичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S |
| ше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача ст |
| више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> |
| кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са з |
| ослове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи о |
| ју се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ |
| отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка к |
| е је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазни |
| лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без в |
| p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи |
| уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при |
| је га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је ост |
| <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — |
| есној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме |
| p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве б |
| ечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А |
| не, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје |
| Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даљ |
| аријега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза |
| у.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг |
| ук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је т |
| ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грл |
| па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што он |
| питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере г |
| S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу |
| шумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је |
| з пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у |
| Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјети |
| <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит |
| одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио |
| врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече |
| р, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војка |
| ки клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мар |
| је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да |
| дио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју риј |
| опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа нек |
| нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврн |
| екрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" |
| а, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, бил |
| ши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добр |
| /p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и |
| премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша п |
| људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале |
| отврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на |
| о тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божиц |
| ао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Рад |
| /p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а |
| нске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је |
| знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и п |
| бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у |
| кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди ј |
| ша — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И пос |
| p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним об |
| он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично |
| вјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто |
| веза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за |
| рољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће |
| за руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па поглед |
| тању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбриго |
| у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод таван |
| <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p |
| >— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на стр |
| ких избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране |
| то се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к |
| браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље |
| посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја |
| за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосје |
| ме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и за |
| p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући |
| ом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде за |
| би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> |
| иру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добр |
| право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка запад |
| е, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа слас |
| изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле |
| p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћ |
| стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сју |
| } Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, |
| ..{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, |
| штоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, кре |
| >И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога |
| м губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци |
| у нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље из |
| укчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{ |
| сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, |
| кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хато |
| а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и но |
| биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда |
| јаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{ |
| .”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјест |
| потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу |
| д глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају љ |
| да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, не |
| о друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Б |
| зе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. |
| е борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанствено |
| ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вра |
| - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, |
| >Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <p |
| дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: ре |
| ом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије |
| д неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјер |
| и му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му над |
| би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што |
| а четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на |
| или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може? |
| ота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име |
| приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави |
| p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда ни |
| се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Га |
| а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окље |
| лија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> |
| чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик |
| Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хт |
| ој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нар |
| а... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> < |
| за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чу |
| ђа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко голе |
| <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на |
| /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руко |
| слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смока |
| није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјец |
| е крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца |
| мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са коч |
| {S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохва |
| со не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске |
| одар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане. |
| ацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ре |
| х дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.< |
| у и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша |
| по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је |
| а окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попи |
| ође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p |
| ово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кре |
| да Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоск |
| а, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце |
| А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> < |
| е.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме |
| од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламт |
| } И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, |
| даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу |
| а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> < |
| де за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема |
| и овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пше |
| ли, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и др |
| сртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S |
| другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човје |
| ирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, |
| и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољ |
| удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака н |
| љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвет |
| ати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — н |
| се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскома |
| о би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим у |
| </p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на пам |
| штио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, |
| а куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду |
| му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му кори |
| вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — прес |
| Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаш |
| ном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пр |
| Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној |
| та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бо |
| такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице гри |
| , али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго |
| утем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толи |
| {S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главо |
| <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, |
| ити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједо |
| омисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, |
| еће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што |
| .</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник |
| па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, |
| све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плав |
| му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу |
| мче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га |
| лажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, боји |
| ље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми |
| аздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над |
| баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неко |
| мисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} |
| руне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Од |
| жали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— У |
| и за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> < |
| му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; |
| ца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Ради |
| поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже гл |
| од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човј |
| >— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијеса |
| високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели |
| и.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?... |
| ерику...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље |
| >— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају т |
| ма: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху |
| тиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућ |
| га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па |
| дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варо |
| Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговач |
| сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p |
| све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Д |
| {S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не до |
| <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> |
| лићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити ме |
| ема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камат |
| е но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда г |
| синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вел |
| > Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и |
| те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> < |
| на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, по |
| ватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p |
| и: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о т |
| о дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газ |
| судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Ве |
| >— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да пла |
| — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је... |
| ме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> < |
| штеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али н |
| А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије вел |
| дом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштеде |
| зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу т |
| е — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као |
| ињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разум |
| га су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао |
| >— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </ |
| само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кук |
| ајбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у |
| роцјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд. |
| p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прен |
| .</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о |
| д га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} З |
| и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац |
| ине кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће |
| та судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће |
| а.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до |
| ојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапо |
| у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путе |
| ки шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} |
| а нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p> |
| а; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, б |
| држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита г |
| биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислони |
| прла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И п |
| ожемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она |
| вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени д |
| до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је зан |
| ву погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе упл |
| обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет стави |
| Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба |
| оња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар но |
| је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те пос |
| /p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији.. |
| p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна в |
| се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим виш |
| опашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов о |
| е неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве му |
| руге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако с |
| сан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, |
| то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на д |
| за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, та |
| али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји |
| трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с т |
| а сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то вид |
| од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало |
| ада му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака |
| , осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку |
| он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачи |
| књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одб |
| аре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари |
| којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу |
| се, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди н |
| ко груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, |
| ине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољ |
| ши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње |
| Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одм |
| ве суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, |
| какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори |
| узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи |
| пашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући |
| орена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија то |
| на за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из |
| уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p> |
| n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао |
| сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и п |
| са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>П |
| ућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подуше |
| ди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисл |
| шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале |
| не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љека |
| ријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све |
| а истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће. |
| ом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <mil |
| осподара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са |
| > <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по |
| јеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено ста |
| т...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Ре |
| јати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто чит |
| о ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, |
| из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као ј |
| на момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, |
| испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, преб |
| ли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, а |
| истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме |
| ве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми |
| > <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам |
| близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајућ |
| ш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми св |
| о сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се је |
| јом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га нама |
| <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радо |
| се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, |
| зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господ |
| у најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошк |
| не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп |
| привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које |
| ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, |
| није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека |
| а!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила |
| срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе |
| а је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи |
| ра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурс |
| ја вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p |
| не — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може би |
| е одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звук |
| да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде |
| да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као |
| А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође ок |
| — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!... |
| .. познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> |
| ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љет |
| <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити то |
| подар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, ду |
| је него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из |
| ..{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја ка |
| рости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Вран |
| ода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - |
| .. и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час |
| и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та ј |
| ају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што |
| одина.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у ч |
| ледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — |
| , што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и п |
| ке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у њ |
| кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леден |
| </p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже |
| ело, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - |
| вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрн |
| е са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше с |
| удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама |
| његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— |
| стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвије |
| за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И нан |
| .</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на |
| ата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} |
| ори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како х |
| ан од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p |
| јеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је |
| и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мис |
| ...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> |
| и исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p |
| му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму к |
| Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p |
| ш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, ка |
| да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао |
| драле.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли п |
| ина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази |
| ју земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гд |
| да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— П |
| и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> |
| ак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких зе |
| .{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а |
| жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко га |
| ах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свј |
| о пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, |
| ма страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори. |
| ри господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна в |
| ена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone u |
| , — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одј |
| ољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема ц |
| дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p |
| да нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за друг |
| Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла |
| рави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе |
| а и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накреса |
| оведа усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити тела |
| се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред оч |
| однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу го |
| ба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, л |
| ра немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p |
| кида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — пот |
| ријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирућ |
| тавао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске приро |
| вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи |
| овјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Н |
| оре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда сил |
| и испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се |
| <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинс |
| ..</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори |
| ="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар |
| је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље |
| части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, поврат |
| шко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за рук |
| <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?. |
| јеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} |
| о невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на др |
| дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, а |
| и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у њего |
| као.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди де |
| ама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему |
| /p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осје |
| им, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позна |
| свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па м |
| Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пру |
| S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да |
| дивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар п |
| p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одв |
| рице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код |
| де. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; позн |
| вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим п |
| то је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међут |
| се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, пре |
| се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од |
| Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим пог |
| е бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, |
| ђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господа |
| вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку пис |
| р се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жуп |
| слије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и п |
| . </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{ |
| ше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада |
| <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам |
| и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада дос |
| адесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} |
| ају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И |
| су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</ |
| у.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијет |
| рдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.< |
| ц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је |
| есох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је. |
| ђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић |
| ви криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих |
| ице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази г |
| а, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима г |
| рће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети к |
| не главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двој |
| е стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га |
| закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу бр |
| азвргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слуша |
| . а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на к |
| аштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у |
| збуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из п |
| акијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши зало |
| и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се |
| огом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} |
| ће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у зна |
| на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" |
| теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго |
| јараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли |
| челника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у |
| и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак про |
| обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Ра |
| а савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од |
| олести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Кр |
| у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанст |
| Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох.. |
| мљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље пок |
| га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу |
| о читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо |
| у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књ |
| ком капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдј |
| прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине. |
| главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти. |
| маш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема |
| е — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме |
| да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене т |
| лија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — |
| једока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме ту |
| аву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу |
| чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради |
| и, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и у |
| у, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb |
| о, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина |
| м.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје |
| им: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{ |
| ра откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме |
| к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да |
| и га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетн |
| видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бис |
| оп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљ |
| оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предвод |
| свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — |
| аде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рук |
| а.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не |
| ао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, |
| ремда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, |
| аспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе |
| очара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, |
| ите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се |
| .</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице |
| </p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita cattoli |
| црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p |
| шу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. |
| евање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило |
| говара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод |
| ..{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— |
| и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да |
| ића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </ |
| о ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним |
| <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да |
| , као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом |
| што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака би |
| јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — от |
| ко прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n= |
| >— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина ме |
| био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се |
| е, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје |
| ешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо |
| а суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, в |
| руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се о |
| Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тми |
| му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, |
| же, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, |
| ра.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно |
| пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S |
| у му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њи |
| остића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да с |
| кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доб |
| Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити |
| е лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих сна |
| а њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урад |
| друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних |
| шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А |
| } Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо |
| хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> |
| се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и |
| аше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бија |
| је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у ш |
| >— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насми |
| ра, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо д |
| тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> |
| ати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад |
| дати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и кру |
| положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} |
| гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад |
| тјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се |
| вој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо |
| А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охл |
| уву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја. |
| а, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Св |
| н, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита п |
| о другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, и |
| н од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви |
| и и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, ад |
| } Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту |
| овори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, она |
| лије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих |
| оп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише в |
| ...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{ |
| Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе |
| p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и п |
| а сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се за |
| љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ј |
| е туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа о |
| право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за при |
| подареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мисли |
| > <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} |
| {S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, ос |
| д стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку бериће |
| погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљн |
| ети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> |
| д празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове |
| је слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свр |
| рсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему |
| укама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — |
| овика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше. |
| > <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, ук |
| у говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; |
| ко хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је л |
| >— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па с |
| жице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у |
| док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, |
| мо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> |
| алеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Ра |
| ди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си бу |
| ако знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посв |
| из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац |
| и... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. |
| сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Н |
| вори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на к |
| ђе, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му |
| се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крв |
| еби његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето |
| у пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је д |
| заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Нате |
| ваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{ |
| је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи см |
| ећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али |
| гао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, к |
| ивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни |
| старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учини |
| наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на |
| чи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а д |
| ди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утис |
| ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који п |
| је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Г |
| бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима |
| а гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што |
| ешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана п |
| заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114 |
| д кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао с |
| е одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, ј |
| та, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ |
| зиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До м |
| кне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па д |
| S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Б |
| није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ своји |
| а обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена |
| један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S |
| азда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n=" |
| овор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му |
| е шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стар |
| му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да п |
| ; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али |
| тра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - оп |
| } Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напр |
| доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли |
| аде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и |
| Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— |
| /p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> |
| а брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном! |
| ек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук д |
| зиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изи |
| м пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он н |
| кама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?... |
| ње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} |
| душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за т |
| ога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећ |
| а хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба |
| вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли |
| есноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратр |
| окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из ц |
| а.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши јед |
| .{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у |
| ожи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово сми |
| ане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе д |
| викао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на па |
| еше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из м |
| намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјек |
| ша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову |
| и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да |
| за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац п |
| , да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. |
| дајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — ве |
| ј Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од т |
| који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога да |
| ди кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начел |
| , а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остан |
| помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И |
| ше бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</ |
| ник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се п |
| у, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Мар |
| а разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="s |
| ац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, |
| њању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тије |
| ожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бе |
| рота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од |
| ени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступиш |
| је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом зад |
| луј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили с |
| , газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки к |
| <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да |
| а и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, |
| дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетиње |
| а циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> |
| > <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, вар |
| ористи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, оби |
| ику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране |
| јпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} |
| сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошко |
| сред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собо |
| од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо н |
| раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше |
| премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за |
| уби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегн |
| љаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и д |
| и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права |
| кта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклима |
| Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала |
| два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за |
| мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у |
| , као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мут |
| еде му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пођ |
| је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен н |
| уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и о |
| ок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одве |
| земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> |
| узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени |
| земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хо |
| о насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и |
| ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричасто |
| е по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се |
| а земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Ни |
| пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не буда |
| љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека за |
| овине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, б |
| њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откид |
| водљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад |
| ивши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гу |
| Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа |
| обом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни циг |
| звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најм |
| са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме пр |
| мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није |
| ло би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узр |
| </p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код |
| нице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, |
| н.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге |
| змало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако прост |
| шка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се |
| гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <p |
| p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на г |
| бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави |
| ућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом |
| опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је з |
| иде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на |
| самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите ув |
| ћи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио |
| емирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињи |
| невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели |
| него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер за |
| Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондј |
| рубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, пр |
| е за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неос |
| ретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p |
| оштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовим |
| ожицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и |
| воје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и |
| овори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца |
| , затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање |
| угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> |
| </p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајч |
| ни.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркв |
| <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си |
| аша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не |
| уги, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оженио |
| м пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расл |
| /p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјеште |
| но комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше |
| </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да види |
| Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо.. |
| ељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији |
| а момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S |
| вши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из ку |
| рову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трош |
| је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Ал |
| разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још о |
| > <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови |
| дице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма |
| то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> < |
| претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} |
| аше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да ј |
| ест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради. |
| ији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свјед |
| је спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. |
| а по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; т |
| у!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија |
| га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи п |
| лнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напред |
| намо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, |
| } У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при |
| цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није |
| другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — |
| о би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Ра |
| и мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: |
| омађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...< |
| <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, вид |
| Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу К |
| аругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели |
| ле.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над |
| ре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Уз |
| болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа свој |
| у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћа |
| ебира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — в |
| ога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га би |
| ило добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не |
| {S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} |
| очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти |
| а пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док б |
| љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими |
| ињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима |
| човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљ |
| д трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с |
| а и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца? |
| пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, шт |
| /p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у к |
| лужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} К |
| се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно ј |
| аде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сест |
| p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, шт |
| одар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Ова |
| у се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш ник |
| жевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p> |
| ве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, сву |
| таде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> |
| брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Р |
| /p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— |
| помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако |
| а суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; ч |
| ако да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка |
| >— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчи |
| свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А |
| и преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, |
| .{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође |
| охвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећ |
| у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што б |
| се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не н |
| сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по о |
| Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се |
| омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјеч |
| има виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> < |
| оз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и оста |
| онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинск |
| више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она в |
| ује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути |
| и вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, ост |
| другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је мах |
| тарци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, ос |
| све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Нећ |
| ога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се по |
| ш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је |
| му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Ма |
| ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих висо |
| грливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са |
| е видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога |
| ама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, д |
| не, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се |
| ц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да |
| боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њ |
| у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, |
| а народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши пр |
| друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, ве |
| ре се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива. |
| е и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; |
| ко њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а |
| драву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што га |
| ади, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Ос |
| човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око бан |
| маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле |
| ац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умр |
| другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајућ |
| што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа |
| тању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — в |
| p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћи |
| е бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијека |
| оје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> |
| еник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као д |
| о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу го |
| аки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће |
| ује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И оваков |
| о доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна г |
| адна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из |
| се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим на |
| </p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет |
| ућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећ |
| ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен |
| ашо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојиће |
| пада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Б |
| на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на |
| ице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone un |
| Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— |
| до, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељ |
| У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње д |
| пу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и |
| на голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе |
| уду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> < |
| великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болесни |
| > „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бог |
| о, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стар |
| p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а н |
| ели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се ди |
| а њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од |
| у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... |
| га можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси |
| , стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко |
| о игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весе |
| а ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када м |
| о до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p |
| ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није зап |
| се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p> |
| ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанк |
| чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу. |
| уо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећ |
| а у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!.. |
| вала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава |
| у се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њ |
| гојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједн |
| нијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чо |
| већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она |
| њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> |
| ама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p> |
| у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је |
| пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „ |
| аде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Зал |
| њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друк |
| уцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љу |
| ици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к ја |
| {S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено |
| </p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити |
| у све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се о |
| јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот |
| заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати с |
| ицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Ра |
| ска у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим |
| да позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада тре |
| </p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша пр |
| е...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — о |
| сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> < |
| те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебел |
| кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од и |
| ек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђе |
| ди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: да |
| та.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S |
| ио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као |
| n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема н |
| затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што ј |
| е студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Пу |
| и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, |
| како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између њего |
| вије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, |
| S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за |
| подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, |
| p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— |
| газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, ка |
| рогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кућ |
| но.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, |
| му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, |
| а пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у |
| диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета |
| еда на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршиће |
| дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — |
| ојему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину д |
| остепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бес |
| сео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чуд |
| тник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то |
| ћеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очев |
| ао и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији |
| земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у |
| с те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар н |
| оме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Пет |
| Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчма |
| ску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара |
| лемештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Ж |
| ше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негда |
| , имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар |
| е и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, шт |
| - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази љу |
| другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци |
| малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ т |
| шим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као |
| а их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с |
| ова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; про |
| еца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх ку |
| би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Ка |
| ме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од |
| — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан с |
| но:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — в |
| стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, |
| рајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: о |
| бани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили с |
| пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, |
| штенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ о |
| замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обил |
| о задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и ст |
| није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Доб |
| огледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је |
| газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио |
| /p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесјед |
| А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јут |
| и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у варош |
| рану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— |
| /p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, бол |
| ћ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; ви |
| да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за |
| нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због ка |
| /p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Ма |
| > <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, оду |
| боким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано |
| Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p> |
| вши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, |
| а припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар |
| нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели |
| >— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти нис |
| па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се г |
| дока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите суд |
| у, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никад |
| а дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозо |
| престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове т |
| несоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише |
| требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, |
| и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и сна |
| не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, п |
| а они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вел |
| раво; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећ |
| <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је о |
| их тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — |
| атиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се |
| лу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула ми |
| еници скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су нај |
| а, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за |
| радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, |
| ица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаест |
| , да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај |
| за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, |
| стише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за т |
| бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђа |
| што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили с |
| естаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.< |
| ше сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размо |
| е!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— |
| на има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијас |
| нога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан |
| ед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, дав |
| р, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му н |
| p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина |
| Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, |
| забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да к |
| да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бра |
| да да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би о |
| му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла |
| у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Рад |
| у све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ћ |
| p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију н |
| е двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јо |
| тјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разигран |
| ећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена ис |
| умио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, |
| Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала |
| дњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити |
| нијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске по |
| p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.< |
| се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши |
| -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> |
| наш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за тр |
| ради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено |
| е и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се |
| S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних рук |
| реном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <mi |
| ру, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем |
| /p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се |
| — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта |
| ди заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљ |
| не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мр |
| као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли |
| ље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у сније |
| е године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у |
| олдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим с |
| а луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кућ |
| о сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а в |
| у.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>З |
| , ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твој |
| ворођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио |
| уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је ут |
| данило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљеску |
| на увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S |
| ед очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза |
| , миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као диј |
| а насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје |
| ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже |
| ...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе |
| шо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и траже |
| че му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цур |
| оље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемер |
| роши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених плани |
| дине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из пл |
| аглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста |
| он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као ника |
| рије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи ј |
| on" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{ |
| чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар |
| ицом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и и |
| ане једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је |
| књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. |
| е, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, п |
| у — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти |
| рљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се изм |
| шљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујић |
| — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би |
| па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни о |
| би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила |
| сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на |
| р вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сва |
| ="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој о |
| ге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дан |
| мијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p> |
| пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетин |
| у, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А |
| отражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Р |
| но је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је о |
| ше, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи |
| .{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјер |
| ријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; ш |
| о голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На и |
| ц пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио |
| , своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону |
| ину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако л |
| па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — п |
| је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћу |
| поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоћ |
| ли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребре |
| д своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, |
| де за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S |
| И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат К |
| у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред своји |
| >Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{ |
| јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква д |
| гом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије |
| а...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, |
| сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увиј |
| , и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено |
| ранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да душ |
| ! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примич |
| је, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с у |
| се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрд |
| га су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра |
| не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Приси |
| а Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, |
| у, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ |
| споде никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до с |
| рнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе ле |
| лан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко |
| ре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?< |
| коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, |
| и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он |
| о не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп к |
| .{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад х |
| и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном м |
| за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> |
| а, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио н |
| ћ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угод |
| е га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>.. |
| миће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га |
| треби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господар |
| — Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез. |
| одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија |
| ћа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p |
| на, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окл |
| не, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе |
| се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би с |
| окојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, до |
| инко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш з |
| газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисн |
| с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп |
| ше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко |
| unit="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетињ |
| уке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се т |
| } Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази |
| ложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Е |
| људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовч |
| ви га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежан |
| их, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд < |
| <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је ви |
| гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, оста |
| у, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу |
| уба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њи |
| што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ак |
| ве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљев |
| а баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то |
| д попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи |
| се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући |
| } Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли т |
| настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, |
| сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> |
| е окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што г |
| и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увл |
| Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади... |
| хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позов |
| д њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас |
| руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стран |
| а, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</ |
| ло и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Ј |
| , и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </ |
| какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде |
| ему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи |
| е би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи н |
| и живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у живо |
| љу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га |
| од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви |
| ољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не |
| ебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, др |
| јући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога о |
| мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме др |
| сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме ст |
| p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњ |
| ту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад оп |
| оре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо |
| цу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто |
| > <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мо |
| ери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са |
| бом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиш |
| гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше |
| S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем кома |
| иде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку |
| ривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за ч |
| на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, бо |
| та сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, |
| врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерен |
| ле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Д |
| ки пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у г |
| ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те туж |
| >— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана |
| ицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду ба |
| таман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду |
| мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати |
| Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али св |
| аде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а |
| пите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој ота |
| диш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета |
| љ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — пре |
| : биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно |
| тошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. |
| рдан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Зн |
| нута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се о |
| есту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Дво |
| Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се |
| у остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш... |
| м ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па није |
| аћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних вр |
| се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада ни |
| разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли с |
| вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погод |
| } Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хран |
| у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, |
| ај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> |
| , а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без ма |
| <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не |
| о.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда м |
| } Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије |
| задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на |
| мање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири |
| „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Мн |
| цу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле во |
| а у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чисто |
| е сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре... |
| таринска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесе |
| одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, ал |
| ари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухват |
| ши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати |
| Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на п |
| сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о |
| кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по |
| оши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звуко |
| де изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју |
| p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио |
| — Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред о |
| ћи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум п |
| p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. < |
| /p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе |
| нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна п |
| ија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! |
| ђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} О |
| одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пе |
| та дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на к |
| негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, шт |
| и газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га |
| је, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ва |
| у, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" |
| на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све гот |
| ш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало и |
| да—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, |
| ду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, |
| ао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока |
| озови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчист |
| <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никак |
| А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће |
| имо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, |
| у! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али |
| равом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач пре |
| говора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешт |
| шки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са С |
| оведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћиц |
| во и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту пла |
| ини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчи |
| . </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени посла |
| млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>М |
| им очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече |
| пали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам ш |
| ом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је |
| е? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити |
| у Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си по |
| ли Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, |
| p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезив |
| — А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — |
| е и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене |
| онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али |
| ао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде ра |
| шке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за дра |
| и говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њ |
| се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" |
| је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника |
| онеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и с |
| вога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру |
| а и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> |
| , што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући |
| чистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је |
| ... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не раз |
| <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти |
| ек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покој |
| е божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детињ |
| Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p |
| да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, |
| е својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> |
| сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор |
| на и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вј |
| е да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да |
| вши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затво |
| а, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продат |
| , жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме в |
| големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово |
| јдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је п |
| м снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са |
| а на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висо |
| ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — в |
| бро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али |
| ри, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар |
| p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањиц |
| ти из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, |
| зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе к |
| залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац |
| сти!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми |
| погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p |
| чери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Р |
| /p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А |
| и да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> < |
| е Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно |
| нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће. |
| шани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно страж |
| аше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} |
| p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и з |
| , и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он |
| и не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Пла |
| из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени. |
| глу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пија |
| е био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к проз |
| ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дак |
| } И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не каз |
| и торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не |
| > <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на жив |
| звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој |
| ш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише |
| рују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји |
| а не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опаз |
| као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да |
| И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће |
| .{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радознали |
| руд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће м |
| по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, |
| ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је ве |
| бо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копа |
| је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, |
| } Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једно |
| готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ћ |
| али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Миси |
| ши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја |
| ажи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац |
| раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде |
| реполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар |
| Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши |
| /p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање т |
| старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука |
| јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други тр |
| е од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— |
| к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирит |
| чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Са |
| тице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не ј |
| аман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су бил |
| с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико |
| љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зн |
| ..{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради ко |
| тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дан |
| на да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде |
| ине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крух |
| адни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде |
| и посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмируј |
| .{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, д |
| } Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке приго |
| досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном ста |
| а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозби |
| >Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и ум |
| тали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јеч |
| ђене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И ко |
| вим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бац |
| рба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује н |
| . </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, |
| и честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљеж |
| чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајим |
| обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а п |
| јдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преоб |
| е замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, |
| о да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на од |
| — Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жен |
| <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и изба |
| . <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а |
| учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све н |
| јешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дј |
| .{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> |
| ну, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да |
| у ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне |
| е са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о |
| Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и |
| це!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвје |
| ра звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутро |
| subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} |
| о воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши |
| ито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, у |
| киваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећај |
| и спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> < |
| .{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћа |
| стом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових |
| } Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у м |
| притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, |
| аду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салиј |
| ека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опре |
| енци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; су |
| без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осу |
| кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже с |
| тим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „зем |
| е осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи |
| иш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отим |
| аде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за |
| ..{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у П |
| раше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиј |
| — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тар |
| ебе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши ј |
| опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне |
| увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је |
| ње, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина |
| се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред простра |
| збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи |
| ећ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" |
| врдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти |
| дом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да с |
| отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета |
| продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му |
| су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би |
| од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни от |
| гда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио |
| те двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сад |
| у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући н |
| гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, ла |
| , брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трп |
| ђега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кут |
| Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их |
| ије ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и |
| је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти |
| а се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико са |
| бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — д |
| омисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га |
| {S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потреб |
| то доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p |
| /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјах |
| ма још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p |
| а! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути |
| них му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступ |
| тавштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли так |
| м и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> < |
| ога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да н |
| их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али |
| ину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и |
| е сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> |
| двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и с |
| упује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестр |
| укавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душ |
| војка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала |
| бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна |
| p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија д |
| авника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели шко |
| ећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је |
| де, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то р |
| Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме стра |
| ма, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме до |
| и прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо д |
| {S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — |
| порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набр |
| — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо |
| дњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се с |
| а вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> |
| :</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p |
| сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но ш |
| ва што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивој |
| га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, |
| вети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, |
| о право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је с |
| И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет крун |
| немо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натовар |
| на, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - д |
| ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзо |
| ју и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпо |
| вет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; поме |
| , док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> н |
| к их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао прови |
| мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукуруз |
| ере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не ск |
| кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа |
| е, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам р |
| арјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с наш |
| ата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> |
| еђу друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише |
| ило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне пре |
| кону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђен |
| ..{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око дв |
| е за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p> |
| постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, сам |
| име ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и п |
| тне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћа |
| , да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кв |
| аши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, |
| да.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, бр |
| га часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе |
| ну „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је |
| краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како д |
| за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и да |
| низни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама |
| <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви |
| ачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p |
| олази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по |
| ..{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: види |
| коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, |
| го, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његов |
| брваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и |
| цали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да по |
| прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме нар |
| рале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде |
| станемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоће |
| влада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, |
| м ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио |
| вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чист |
| с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих о |
| <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p> |
| о крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијел |
| помичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња н |
| n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Так |
| ренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер |
| правивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђерда |
| не у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Так |
| ру — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући д |
| ти дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало прич |
| S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, д |
| жи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> |
| ише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, пр |
| циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику м |
| >— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне ор |
| ли данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба |
| лећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свем |
| ичастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; су |
| си се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијел |
| <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што ј |
| а, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета |
| силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за бла |
| важи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи |
| :{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и г |
| главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим сније |
| лико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, |
| ебе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и |
| двјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Пет |
| јим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у ту |
| и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази ка |
| !{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! |
| у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се |
| аре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз |
| главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по друг |
| што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одг |
| у.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце |
| болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајец |
| оновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Н |
| гу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га |
| > <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој |
| умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али |
| , Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели ј |
| ра нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто си |
| а Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дје |
| довољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</ |
| собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Ил |
| е, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} |
| вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на |
| могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газд |
| ар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао |
| е судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вел |
| ица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као |
| биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија с |
| залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба |
| љежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у |
| , доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затр |
| давно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом |
| и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде разв |
| n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећ |
| Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви |
| ј испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опр |
| купови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још |
| да готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се |
| собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И ма |
| ијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу г |
| ајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати |
| преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрд |
| сео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљ |
| еца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, |
| ива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама са |
| ави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, |
| ...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: |
| колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се п |
| на, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p> |
| ре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да за |
| тавио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чан |
| unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унић |
| Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би зна |
| о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, |
| >— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. |
| од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од ко |
| р знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особ |
| како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p |
| купе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита |
| једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> |
| з тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, |
| ијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљиц |
| собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански мом |
| дбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилик |
| мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Ј |
| ога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па |
| га суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно |
| ...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, |
| куп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој о |
| х мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу же |
| , ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и |
| српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живо |
| , а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради с |
| пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> |
| х десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно ор |
| зми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди |
| одину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи |
| .</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је |
| еш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче д |
| атељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало |
| двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и |
| оживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђ |
| аса у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големо |
| је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, крш |
| е се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p> |
| шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну |
| довољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани њего |
| енику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници |
| !</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш |
| . </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жен |
| а... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочари |
| ти слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црко |
| наш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Ш |
| е, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, |
| , није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали хр |
| ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Б |
| држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник |
| да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога прав |
| одире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу пре |
| .</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, на |
| ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и ота |
| ма!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, бр |
| им ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћ |
| исподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око |
| и отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбје |
| еколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опаз |
| </p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу |
| ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — нем |
| јих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, |
| идиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио тво |
| има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него н |
| и да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути |
| ијешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два кал |
| ику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари |
| Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Пр |
| </p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече |
| ш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, |
| а.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мал |
| а што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи |
| бука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кућ |
| чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би |
| в човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Је |
| шта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке к |
| у... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго мом |
| сто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — |
| е себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли ј |
| гледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са |
| на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јес |
| !...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас |
| им њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и |
| литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, п |
| ему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би зем |
| што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не |
| е између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а п |
| — Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјег |
| нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад |
| у и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, |
| ина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али он |
| други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћи |
| и дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господ |
| би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не |
| руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А |
| b n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одре |
| као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, п |
| режимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p |
| кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, |
| ата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут ста |
| а се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се га |
| оризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељ |
| ко... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му |
| сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им п |
| у чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивш |
| - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како |
| зе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="1 |
| бу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, зане |
| рћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</ |
| уту, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p |
| онце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу |
| шт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А |
| ријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога пит |
| едства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин о |
| снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у поход |
| рода — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова |
| ти; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајк |
| бало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па |
| адивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени |
| {S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласо |
| послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетло |
| у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Или |
| лија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се |
| ужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад |
| пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али н |
| тиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вр |
| {S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Ж |
| прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји |
| едбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око |
| ране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руц |
| се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га п |
| није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и |
| згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац |
| так свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на у |
| икакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљи |
| /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране о |
| остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — у |
| ој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захва |
| суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Ра |
| ти се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} |
| ило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ста |
| ља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, |
| ацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по |
| а на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у |
| и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, док |
| а би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше |
| ров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, |
| А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно п |
| годно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се |
| е се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их пи |
| енога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, |
| ист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досу |
| навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А |
| и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи д |
| ка да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре |
| а Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и |
| ..{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухо |
| високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи це |
| и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад |
| запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испашт |
| да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може јо |
| са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита га |
| еста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по углови |
| како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да с |
| . и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри. |
| ви се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по под |
| ори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриј |
| д врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, ст |
| ачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ |
| м снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријек |
| то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — |
| p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој зн |
| т приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пу |
| ну сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и |
| ручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаћ |
| арјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам о |
| за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто |
| "115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, ве |
| ...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, |
| да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И |
| p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронес |
| кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке |
| Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико бл |
| >Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, |
| авају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабуч |
| же, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, м |
| га трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео б |
| ико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њем |
| сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема |
| о је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим |
| свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га |
| Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! к |
| читеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи |
| твора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу д |
| овори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упи |
| ћних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарж |
| >...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, ј |
| ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно бл |
| ати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањен |
| : да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора. |
| не.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комши |
| p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га |
| ао што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> < |
| и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио |
| бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била! |
| а, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А д |
| уруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из |
| јкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци |
| његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би |
| из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало п |
| де.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цви |
| ини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мен |
| лизу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућ |
| махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{ |
| стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, ш |
| прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој |
| свјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране |
| ... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли |
| не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго по |
| <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, са |
| ивотом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси |
| , па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Д |
| а дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политик |
| не покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} |
| ="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone uni |
| а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, уни |
| подар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <mil |
| брнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи |
| ц папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп |
| по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Рад |
| круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном п |
| иви од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и |
| го чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Ко |
| штен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p> |
| е га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да уср |
| це му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модр |
| ха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрост |
| изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће |
| ало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га |
| руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућ |
| очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, |
| — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му |
| .. — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што |
| к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити о |
| цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - |
| елио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је |
| осподар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> |
| ече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе с |
| пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи |
| х, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он |
| већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце |
| рговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише |
| то. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих па |
| мачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробуди |
| новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре |
| м свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија |
| </p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом но |
| своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни прав |
| ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој оград |
| е, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају |
| ти, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; м |
| исто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде |
| риједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго |
| , у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <di |
| ба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, |
| них душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом кр |
| је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове грао |
| о стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, је |
| } Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар з |
| вога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да |
| брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, |
| рвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешк |
| е да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, д |
| дрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до |
| дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— |
| а скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши ј |
| а не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стиск |
| ило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О то |
| ше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном с |
| И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја п |
| n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Ра |
| него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати |
| друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га |
| вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим |
| Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их. |
| p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, т |
| одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети |
| </p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Зна |
| — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о |
| разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што н |
| дати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, госп |
| рчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше з |
| није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торб |
| р нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговор |
| угоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S |
| <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на к |
| е на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи |
| ља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{ |
| ен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме ј |
| .</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово |
| више се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, |
| е зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p |
| арем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије ма |
| ље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних ј |
| о.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стје |
| о се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије г |
| окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријек |
| ши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зов |
| н, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти ј |
| гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава |
| <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде ве |
| в широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, |
| аки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То |
| с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мје |
| ириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S |
| с и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто |
| су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кр |
| — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газд |
| талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> |
| ле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоћ |
| иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес |
| ово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, |
| једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит ј |
| лом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, |
| рим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу |
| .{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помисли |
| се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У |
| народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и |
| ложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subS |
| закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш.. |
| ру своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пус |
| и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми |
| се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, |
| му сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу |
| одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узб |
| и жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговор |
| а руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сту |
| гова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних но |
| љно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачет |
| или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? |
| у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Пр |
| по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбје |
| "38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајућ |
| колико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="su |
| р знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио |
| оређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је |
| рости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те |
| родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји |
| е толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред |
| јем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{ |
| властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и |
| штво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, |
| а није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај вр |
| о и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад |
| p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију нос |
| имско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висов |
| тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} |
| аде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пје |
| сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће |
| мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном ми |
| з чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше ту |
| намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође |
| аве, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не |
| ане.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвиш |
| чаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако од |
| је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} |
| ивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — |
| : живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узгла |
| уке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као |
| за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не |
| рескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млин |
| ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они |
| у, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> < |
| , обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка |
| Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полет |
| се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p |
| ислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, голе |
| ла га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим прија |
| да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{ |
| ..{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печени |
| е тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећа |
| уди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабан |
| пак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане |
| нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова до |
| ата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли |
| е ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћут |
| ана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и г |
| она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, м |
| ди говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газ |
| зликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест годи |
| а припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је |
| ив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је |
| а до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А бл |
| то си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека |
| лажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба |
| едан глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа праз |
| о је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части |
| а!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>П |
| народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла су |
| осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, |
| д сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и |
| мен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и за |
| дар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? |
| же.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти |
| и:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од |
| мет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућ |
| покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу пон |
| <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је н |
| осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој |
| бранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - |
| —Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба |
| дицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, ко |
| , Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и лег |
| , мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире |
| не шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у не |
| убач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан |
| p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љ |
| пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од пот |
| ана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи |
| али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао ра |
| риде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а |
| у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод ст |
| м гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> < |
| о, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко |
| м трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икав |
| се је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збун |
| отивницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање |
| , па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разг |
| јено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господ |
| изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — |
| </p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашо |
| , не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и на |
| ћана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се |
| адао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не на |
| зиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши с |
| > <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану |
| се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што |
| и му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де |
| да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од о |
| инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина |
| S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на |
| већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбо |
| по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, |
| н је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, |
| он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. |
| а ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам |
| овач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели кова |
| </p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не |
| и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} В |
| номе моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршев |
| ити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки |
| дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помо |
| , а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладан |
| у, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи |
| и, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Мом |
| још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као |
| {S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Б |
| p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње |
| ласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције пр |
| еђу стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежани |
| а, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit= |
| ..{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетни |
| намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му др |
| Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, син |
| се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове. |
| у; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, ка |
| ко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече |
| е. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га |
| ења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почам |
| о...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milesto |
| јек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господар |
| а, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И |
| >Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да |
| утра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико |
| а не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизд |
| у овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши |
| b n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгр |
| кује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не пре |
| им, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нес |
| </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p |
| се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном |
| Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примак |
| давна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе г |
| еном не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у |
| А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд ј |
| господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што д |
| S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, |
| ћеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа. |
| ло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни м |
| иге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости |
| снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на зем |
| прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да |
| S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу |
| и, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, ал |
| Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — на |
| по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљен |
| > <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} А |
| ка мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још |
| ало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му |
| >Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна с |
| тац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и |
| ше у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често |
| равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад |
| и!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p> |
| тежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића.. |
| му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка |
| е да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни по |
| Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну кап |
| } Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође н |
| Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} |
| на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Б |
| дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</ |
| а ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; |
| ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући.. |
| новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогун |
| учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у ц |
| >Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана к |
| ..{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не |
| спослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморск |
| ши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах |
| Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> |
| то?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачу |
| /p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се |
| {S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у |
| } Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, |
| си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ић |
| S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена |
| уживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, д |
| је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти |
| се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакуп |
| > <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одб |
| , љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст |
| Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће прода |
| — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш |
| о мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чист |
| је сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон н |
| на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, |
| ужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошков |
| ад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је |
| светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, га |
| у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе |
| е“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превла |
| ду за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у |
| говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још оста |
| одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издај |
| даје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господар |
| Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а |
| кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори |
| еселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се |
| леда на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро пр |
| .{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, |
| ане!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сје |
| у; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састаја |
| , плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. |
| емишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а га |
| и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на |
| ен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац |
| ино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, ка |
| ухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с ко |
| има газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, |
| днесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно |
| ли:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нек |
| ада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим т |
| зда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} |
| Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до по |
| мољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуш |
| већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особ |
| је.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, |
| } Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вј |
| > <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвиј |
| ати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида |
| ијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко с |
| е ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни пола |
| Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина та |
| из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће |
| ...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, |
| еца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје |
| би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p |
| а пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њ |
| нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши |
| јевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мен |
| ма не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: ј |
| жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунц |
| а нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у т |
| и својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к |
| враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази сн |
| ко и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> в |
| аде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и уче |
| говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто н |
| в...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламе |
| </foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши |
| дничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то поми |
| времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ мо |
| уче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему |
| Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном |
| одару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти каж |
| е по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — п |
| час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни |
| г би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова ш |
| <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и ниј |
| паше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту |
| стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— П |
| кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложил |
| бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у |
| ећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му |
| аћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан |
| е устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима о |
| — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих |
| ћи и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да |
| мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разл |
| крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто |
| бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на пар |
| де, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — |
| оп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за кој |
| , али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике м |
| као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат |
| ди застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гл |
| увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, |
| н, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по |
| о јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекид |
| а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку с |
| ипашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.< |
| аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ. |
| некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, |
| ихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши м |
| у и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и у |
| ше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и о |
| гушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару сл |
| сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годи |
| и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом с |
| аријега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу |
| на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Н |
| нска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весе |
| не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, как |
| ве за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клет |
| х собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме |
| p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинам |
| немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао |
| а бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надс |
| руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропи |
| опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлаз |
| ће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на |
| ори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и ис |
| и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није |
| - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“ |
| ости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у ж |
| ија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? |
| исле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Г |
| !</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нароз |
| а!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покој |
| сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а ср |
| {S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има |
| , срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се |
| p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.< |
| > <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, бо |
| е разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Ил |
| ће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, |
| мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мар |
| јних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и о |
| не...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом |
| било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега |
| азда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш |
| свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта |
| е, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се |
| , живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, п |
| p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да |
| ицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, по |
| } Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у поса |
| у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива пла |
| гледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум |
| гу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као д |
| бе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла |
| ра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вел |
| дан петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина в |
| а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је |
| еклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда |
| им путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, |
| Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S |
| Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— |
| p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— |
| еш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра да |
| за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој |
| зи Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по |
| ен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар с |
| чити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, |
| ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— |
| а чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и пок |
| Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p> |
| двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p |
| дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осми |
| е, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S |
| им рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачк |
| — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљати |
| ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије. |
| p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се |
| а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће |
| дговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их |
| /p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дош |
| > <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам зн |
| Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсив |
| е да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега |
| трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Вра |
| већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој ос |
| је коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пус |
| руке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види п |
| ој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Па |
| а му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је |
| оме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежа |
| жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну |
| но ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко в |
| е.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— П |
| овој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливада |
| гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - ра |
| ла.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јач |
| си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за |
| шене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога м |
| рио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, д |
| га на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда |
| је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И |
| у сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} |
| ости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зра |
| тирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p |
| суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милуј |
| /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што |
| је.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </ |
| стира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што см |
| е ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, |
| бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језив |
| јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n= |
| — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бје |
| родре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљ |
| томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда по |
| ..{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров при |
| ја изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако ко |
| На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше |
| стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, прек |
| а човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Может |
| ; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто о |
| ишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети. |
| амо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина |
| .{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, |
| а јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролаз |
| /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сад |
| скупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи |
| , кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија |
| вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек |
| ва, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на |
| /p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па мож |
| n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</ |
| анине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{ |
| с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добр |
| <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, глед |
| и поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="sub |
| о ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за ци |
| с нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Р |
| да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што |
| је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с |
| а његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохв |
| ов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајк |
| </p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче |
| јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе |
| за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове кам |
| може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} |
| еровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, |
| ..</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Ва |
| .</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро |
| мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли |
| само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: ку |
| нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш к |
| оме разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се у |
| > <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте |
| .{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! |
| бима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, |
| пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није о |
| на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чу |
| се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, с |
| адивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, мало |
| и, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај |
| прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А |
| а!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим зем |
| ивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију. |
| р Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да |
| Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесн |
| им сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — ре |
| да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједни |
| ећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone uni |
| unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кро |
| њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у тр |
| едња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, |
| м дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његов |
| слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из |
| > <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробн |
| а неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од н |
| еднога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена гов |
| </p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црк |
| ошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, изви |
| он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи се |
| билазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише она |
| с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар |
| висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се |
| ој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не брани |
| двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сј |
| на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и |
| завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих дво |
| Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи |
| е како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прв |
| други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оже |
| како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, |
| а први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - |
| на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси св |
| до иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој ми |
| с...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљ |
| синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и |
| Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми пла |
| његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапор |
| је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острм |
| сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p> |
| у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани |
| Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S |
| да сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.< |
| , са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момци |
| > <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављ |
| и Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоко |
| као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на |
| о, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој |
| а цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, ш |
| се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступ |
| е ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о купо |
| ао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња но |
| есма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од са |
| 4" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар. |
| е коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му о |
| дара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то |
| пи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, предс |
| к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здрављ |
| наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га го |
| p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти |
| дају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче |
| рди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у в |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на |
| а кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни |
| српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска |
| S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу |
| ета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и |
| е му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p |
| али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - |
| над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би зн |
| {S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину он |
| ицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито р |
| вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено по |
| ијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне ораниц |
| чана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градс |
| едјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" / |
| миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће |
| а скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p |
| Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита |
| е вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Же |
| ле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас |
| ва, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову п |
| макло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а |
| в новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриг |
| е, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и ко |
| авио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Позн |
| е.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воло |
| , и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: |
| шио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну пога |
| t="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му |
| > <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему |
| и се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод р |
| мо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, |
| Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи |
| ре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није в |
| смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</ |
| з планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој ј |
| ед свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно је |
| око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, |
| њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, |
| чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга |
| замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно в |
| рбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> |
| стаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други |
| јецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, |
| добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Ил |
| е, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, нап |
| ак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. |
| — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до са |
| мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се |
| е? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено! |
| ма; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у |
| три.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га |
| гавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чар |
| ази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, |
| ет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још |
| ко јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не мож |
| вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А |
| само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, |
| рњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одл |
| а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што |
| ета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвој |
| зи писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиља |
| док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, с |
| Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежа |
| p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима ис |
| ацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај време |
| тру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захват |
| сије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви та |
| ухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из |
| угу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући |
| и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламе |
| ига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи |
| се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, по |
| .{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесењ |
| м крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим |
| Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плат |
| о...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један |
| <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — пла |
| нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија неш |
| и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, кр |
| тале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану |
| цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <p |
| же да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с |
| , набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучи |
| име посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши |
| јетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом прек |
| </p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и |
| одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, наша |
| аде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике |
| и дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу |
| мет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - |
| у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам п |
| вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, |
| н мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумп |
| шији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њо |
| јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и плани |
| стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у живот |
| раву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећ |
| цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послиј |
| ејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни |
| у.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао |
| , угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђ |
| урска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особи |
| обито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свуг |
| из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, уп |
| Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула |
| !</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Пла |
| тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али |
| ти се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога |
| насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и не |
| ли не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти |
| обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - не |
| се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за ш |
| а сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{ |
| да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказ |
| за језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави |
| му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тог |
| вчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камат |
| S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге |
| } Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газ |
| <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окре |
| е имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољ |
| оницу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вру |
| и оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осе |
| бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{ |
| ац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој свот |
| о дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога д |
| јку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте о |
| с?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намје |
| ра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијет |
| им ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је |
| а, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути |
| ти божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити |
| е некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... |
| } И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док |
| и Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави |
| су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као |
| и се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом |
| а братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако |
| вота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац |
| диш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свј |
| е ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Ал |
| х уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радив |
| људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку |
| емим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не |
| рило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га |
| павају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.< |
| ијеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простир |
| а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено т |
| е одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ћ |
| <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Ча |
| > <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакће |
| ескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стиго |
| Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијел |
| <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радив |
| ње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>О |
| рихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му сто |
| ни неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да |
| <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше |
| земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други |
| јете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје пла |
| и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборни |
| м разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу с |
| коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, једа |
| ебе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, |
| р.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкас |
| м гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције |
| а нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} |
| ојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, |
| ад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад |
| >— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, д |
| Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!< |
| смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада ср |
| улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожење |
| оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као д |
| кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p> |
| о...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. |
| , што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало з |
| ој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој |
| А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и с |
| <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на коли |
| продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена.. |
| у?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза ус |
| ом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, |
| била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> |
| — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — прес |
| кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очи |
| јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— |
| жењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од |
| е врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита |
| ра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику |
| и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели |
| ару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве |
| једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — |
| 18" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан |
| ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и ро |
| упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Или |
| , ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најк |
| штене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза |
| ан, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница |
| ућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али са |
| есушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша за |
| љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, |
| асмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја! |
| плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчма |
| > <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер он |
| е труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.< |
| са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Шт |
| ошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забру |
| неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман ст |
| ти добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер |
| еси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њи |
| вона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћ |
| ода — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скуп |
| опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без к |
| а Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога |
| осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљанић |
| све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; |
| - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p |
| тава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње |
| у, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита |
| али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовоља |
| Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог |
| <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим |
| е?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не мо |
| епо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За б |
| стаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да |
| S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али ни |
| из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имањ |
| разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, н |
| гледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p> |
| .{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен т |
| рава, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да с |
| бојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним |
| јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и злово |
| авно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу пон |
| једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да од |
| > <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да м |
| најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стј |
| p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пу |
| отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и д |
| и нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, |
| је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у ко |
| ма и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико |
| p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођ |
| спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши с |
| к.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> < |
| њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, изме |
| ори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и |
| изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш |
| к судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> |
| ад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заигр |
| који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а |
| ико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газд |
| авих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, ос |
| </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки |
| арац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — ве |
| ога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је |
| и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </ |
| ди за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пу |
| суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће |
| ти од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се < |
| о бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па |
| у не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа |
| у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се П |
| позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј годин |
| ви фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погл |
| на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је |
| ос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих ж |
| Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана |
| } У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — |
| браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, |
| а женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше п |
| баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...< |
| памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="1 |
| и на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Ал |
| икада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лије |
| то ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p |
| је рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по пр |
| о неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, каков |
| три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај |
| ћава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село треба |
| ио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрк |
| матар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су оног |
| су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога |
| предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Б |
| длазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би |
| ка, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здр |
| иштицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложи |
| ију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на |
| огао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као брав |
| овим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила |
| пак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покој |
| је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, |
| м. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да в |
| подареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p> |
| тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека |
| и га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху |
| даше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блуди |
| ио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Рад |
| p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — |
| у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} |
| а човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али ос |
| зговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ |
| асно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мисли |
| ја.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и д |
| ј, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, л |
| ="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти |
| гнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, |
| о прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — |
| круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану |
| > <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико |
| се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвиј |
| ла и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобан |
| робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; |
| мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S |
| огледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — сврш |
| да—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видим |
| ући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у |
| ве, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} |
| хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у пр |
| } Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је |
| ожница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим |
| рану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме. |
| ; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему |
| неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у |
| заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и с |
| арано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају поне |
| големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се с |
| ..{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, |
| газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном к |
| /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете |
| и се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или |
| ли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, в |
| а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразгов |
| у пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буд |
| нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: ли |
| а ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпосл |
| лост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених |
| у, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе др |
| умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p |
| да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише ј |
| о баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за п |
| , а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире |
| ој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци ка |
| оведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p> |
| био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га |
| нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урад |
| атака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничко |
| и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која м |
| м очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, |
| >И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њ |
| ан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да јо |
| ше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављ |
| ога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе гов |
| за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје пог |
| адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сн |
| ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ух |
| ачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да о |
| о да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накре |
| д суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локав |
| н гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем пр |
| упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима до |
| ремишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с п |
| д...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} |
| ели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они време |
| тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p |
| ћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Ос |
| мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то |
| дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са |
| пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд |
| гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подм |
| пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаси |
| ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи |
| азда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на |
| о цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не мо |
| азре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А в |
| вако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје вл |
| да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бо |
| ладога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи заз |
| чином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг |
| е...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха |
| Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтј |
| Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ |
| , жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — |
| ет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна |
| кад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Р |
| потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? |
| кћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак ј |
| би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши |
| ешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— К |
| далила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... |
| тврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ух |
| Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њи |
| бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад |
| којно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен преска |
| брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а о |
| нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није доди |
| крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што пр |
| ..{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, на |
| збаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, |
| то ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, бил |
| же, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</ |
| о вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину нач |
| би у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дје |
| почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - |
| дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде |
| - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том м |
| ; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуд |
| есните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем п |
| /p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда с |
| ела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— П |
| ва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не |
| роме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише раз |
| вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене |
| ијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Или |
| — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, к |
| </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у |
| и ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је |
| то и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ ј |
| де, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — нем |
| нога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну. |
| му себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари |
| ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разл |
| .{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да |
| екарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца ја |
| <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пуст |
| очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум |
| за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</ |
| пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Трин |
| Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би да |
| на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мисл |
| "110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробав |
| ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и |
| и ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к |
| ац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те |
| </p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајни |
| уче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ |
| знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да с |
| pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к |
| т по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> |
| не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми т |
| днога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за со |
| акав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Те |
| , али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко д |
| кога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у тр |
| /p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца сол |
| м што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, ту |
| цу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и |
| и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће |
| > <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весе |
| .</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрли |
| дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљ |
| ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; |
| би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, шт |
| се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сј |
| мори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели |
| ми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хт |
| {S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је |
| кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} |
| не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заост |
| у.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљ |
| ди.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дугов |
| о године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено |
| се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чи |
| да, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — пом |
| > <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на |
| ију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— |
| ј дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге |
| ланина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Свар |
| ико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да |
| - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сју |
| обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — св |
| допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> < |
| ...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравиц |
| сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газд |
| } Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне |
| — Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не бра |
| бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде |
| А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, |
| двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особ |
| бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— |
| и није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје ма |
| !... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни н |
| д црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си гос |
| негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!< |
| p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици |
| добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p |
| што јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: |
| : — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена! |
| аде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — ј |
| ...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање |
| ито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га |
| ла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија тра |
| одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти с |
| , да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа с |
| Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео |
| зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду ми |
| , огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у ж |
| роду још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерал |
| еду зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена |
| <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје |
| >— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</ |
| .</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати |
| писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише |
| е.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p |
| вши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си на |
| <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, т |
| се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са н |
| а клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испо |
| ц на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; |
| „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра |
| p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлат |
| вакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{ |
| уо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млина |
| ом и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам |
| ад свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе |
| невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје |
| Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње н |
| купову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај ис |
| се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи |
| у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову. |
| ли сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у пл |
| ..</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође н |
| звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остал |
| дох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој |
| авити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — по |
| увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погла |
| не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојно |
| то им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али |
| а: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са г |
| д људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!... |
| намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не |
| /p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Маш |
| зиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} П |
| г је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драг |
| двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало |
| ни насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен |
| S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве обла |
| давши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је киј |
| и, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, в |
| Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— |
| мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у |
| га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдј |
| p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће |
| , јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се р |
| да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву |
| о којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевин |
| њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дје |
| и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p> |
| игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док |
| леда у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жуп |
| и торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, |
| <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <p |
| ави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> |
| е заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше |
| у светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекају |
| гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у испов |
| преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у сво |
| од сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест з |
| — Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали |
| тање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} |
| може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, |
| </p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. |
| Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо н |
| видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране |
| же и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по гл |
| кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева |
| ра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и |
| Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по |
| огнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у че |
| отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђ |
| баницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој кра |
| , па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али к |
| о Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбе |
| p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну |
| с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крч |
| под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љет |
| , Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се н |
| ада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пар |
| се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Вра |
| сам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом |
| ше <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усре |
| омад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — пон |
| кве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не р |
| година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша |
| хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у зна |
| тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неко |
| рекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се ла |
| ера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчек |
| не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају |
| {S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала н |
| а је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други |
| догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих б |
| ме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени |
| и...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, п |
| н и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за |
| S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А бла |
| газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" |
| лечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних м |
| а чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевени |
| врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а уст |
| на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и т |
| ражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога намет |
| сан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши |
| мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако д |
| јој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи |
| <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесе |
| .{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте |
| Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити.. |
| једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> |
| је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши да |
| <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p |
| жих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико в |
| о у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улиц |
| {S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у с |
| а што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одг |
| и постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме |
| >Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распла |
| .{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; о |
| жи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега |
| ба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата за |
| p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срц |
| и собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, |
| ни ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у црк |
| ена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али н |
| и на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му |
| аном руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, |
| ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</ |
| а пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доруч |
| иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код |
| опивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из |
| аквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће др |
| А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p |
| е зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</ |
| ући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, рад |
| ли! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако |
| ш је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу. |
| — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Ра |
| једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p> |
| и, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуш |
| крене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих д |
| лази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p> |
| оћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало |
| се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више |
| же цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто |
| е ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — |
| дуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, повра |
| с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— |
| пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило пр |
| — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме са |
| зноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља наужив |
| p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{ |
| Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна т |
| сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p> |
| и било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гроб |
| е! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...< |
| н узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не ск |
| ицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњ |
| Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јо |
| ори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком |
| двјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква ш |
| цу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ков |
| им ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да |
| тру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Пе |
| ити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.< |
| p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају |
| ићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} |
| — Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} |
| цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијеп |
| и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш д |
| да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је |
| ом у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болесни |
| Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мог |
| око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку исп |
| ад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пођ |
| нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, о |
| а Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијер |
| ожимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш |
| удац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале |
| зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло стар |
| је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће ч |
| е...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их п |
| .{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо |
| погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p |
| ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с н |
| шта! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је |
| унац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у ко |
| ицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и |
| де? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини н |
| ућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p> |
| њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини. |
| из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— |
| да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Р |
| онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе |
| ку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, |
| спусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из |
| ла као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах од |
| у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо н |
| оња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели свом |
| као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!.. |
| нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не |
| се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што с |
| отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена |
| , као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скр |
| страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјес |
| ј ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p |
| Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга |
| , заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њ |
| е наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даљ |
| у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Маш |
| ема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине |
| Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, |
| ажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Рад |
| Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" / |
| S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— |
| куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да и |
| није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вел |
| једне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан |
| /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни св |
| цу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— |
| јем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју р |
| ме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, у |
| у — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не мо |
| по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе. |
| ке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осје |
| крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— |
| а подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито |
| итка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господариц |
| слова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која |
| врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док није |
| и...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је |
| м... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљен |
| кад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, |
| локупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за |
| огавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Ра |
| му разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и п |
| на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљах |
| а дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо ј |
| ично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове |
| зу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сије |
| наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слут |
| и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, д |
| је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - |
| здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде |
| их дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Ш |
| нска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас |
| што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узв |
| и пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад |
| се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и |
| главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос.. |
| азе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жаго |
| се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главо |
| е већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n=" |
| </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, |
| а што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се рас |
| сподару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити пр |
| рста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену |
| ој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из |
| се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, |
| гом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави |
| " /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за ку |
| мо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: |
| и, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери |
| е: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуд |
| цу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели |
| у ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему |
| Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени по |
| распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирн |
| д његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће |
| волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио |
| оводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, у |
| исто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, т |
| којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао |
| Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу. |
| ли пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери к |
| лусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, у |
| и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата р |
| ка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али |
| tone unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, |
| смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, па |
| е не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S |
| ици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} |
| опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга ку |
| мљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом за |
| е си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвља |
| — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га брш |
| , како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљес |
| не Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згода |
| авши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразл |
| о, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је |
| пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли б |
| њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена |
| сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— |
| весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је |
| вести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и н |
| ом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом |
| анос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> < |
| да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији |
| о душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Сми |
| се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи св |
| estone unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш |
| д пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p |
| о у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није ви |
| ала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, |
| /p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од |
| ојнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варо |
| ло и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлад |
| га знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p |
| упа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на м |
| у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, |
| сада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође |
| } Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} |
| је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предо |
| тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе |
| илији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то ко |
| ако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— |
| бушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно |
| зда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад |
| разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само з |
| отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао |
| а неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре о |
| "91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме |
| >— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненад |
| , напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура прев |
| вјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како |
| си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти |
| би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да |
| p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и |
| ана на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — до |
| зора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корак |
| <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио |
| и, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} |
| јела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном по |
| знато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих о |
| наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракиј |
| у, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколик |
| рете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с |
| молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о с |
| ди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му |
| ујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учит |
| м жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини с |
| се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово ције |
| топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих гол |
| слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и к |
| .{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бриз |
| ели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана уби |
| . нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтје |
| оди подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо |
| - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — н |
| ад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и преми |
| необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих |
| сијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, |
| е да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно |
| ути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се |
| ране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустал |
| већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, |
| е трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје д |
| сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неопра |
| година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два кр |
| м крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се з |
| видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрд |
| кониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијер |
| Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, с |
| аздиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S |
| нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на о |
| " /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по д |
| <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није б |
| Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој му |
| , па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла? |
| Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотај |
| ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газд |
| а:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на за |
| </p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетни |
| 53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши |
| мо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека |
| вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га сам |
| дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до |
| се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим |
| друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјет |
| S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је |
| азуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу |
| ли ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> < |
| ада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за н |
| ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се |
| лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би |
| и.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се |
| ти, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљ |
| потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> |
| оласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећ |
| итан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјеват |
| свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми о |
| воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине |
| чекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вел |
| <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри |
| нило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза пољ |
| ости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишљ |
| p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господс |
| ну, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке |
| јеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> |
| >Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од |
| сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо |
| коло, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа |
| ци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете б |
| утром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од |
| Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуц |
| ећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио.. |
| попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није б |
| ао шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже уст |
| а млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} |
| ли, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} |
| лазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније би |
| адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекав |
| ћу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњ |
| тру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, |
| Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће н |
| болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и |
| да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, јо |
| .. па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мор |
| кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздр |
| н?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле зас |
| а жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као |
| арњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета |
| жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прега |
| и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и пони |
| и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледај |
| је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До теб |
| и човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља |
| и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто п |
| журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посј |
| ајпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с |
| потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>К |
| рили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у |
| овољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да |
| реорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} |
| му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равн |
| , а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи |
| е, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и |
| да Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је |
| што примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се р |
| ла се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, пор |
| тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> |
| инску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер |
| <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ћ |
| але раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи ц |
| <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече |
| и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо з |
| Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торб |
| кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима с |
| сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја св |
| .{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</ |
| сне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говорах |
| стру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена о |
| име разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</ |
| уђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њи |
| јехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p |
| овац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек |
| е још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих |
| p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се |
| се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше |
| } Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од |
| а помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки |
| да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове гла |
| рзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше каков |
| р по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за фори |
| не и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом у |
| сет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расеј |
| чем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео нов |
| а острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — |
| и се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино |
| Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но о |
| ине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде |
| упља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо с |
| одричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; |
| пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније на |
| ислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> |
| о у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом |
| мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p |
| е као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстар |
| еда, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ... |
| ма, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари |
| у засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, п |
| рије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео. |
| p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјеш |
| иви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и |
| ожице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И с |
| ио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама с |
| </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Воло |
| младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за телад |
| нар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понај |
| глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, м |
| дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господ |
| ни су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради |
| ноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Рад |
| и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све |
| и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, |
| покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје и |
| код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиро |
| вља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док |
| порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму. |
| помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> |
| ога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p |
| рава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Г |
| S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Коле |
| е њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се |
| Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме се |
| није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се он |
| ма се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини |
| остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радин |
| ићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године |
| емишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њ |
| за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамот |
| њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мисл |
| p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном |
| иловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руко |
| овједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве и |
| ад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би |
| тем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити |
| ки дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, |
| .{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру |
| зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелит |
| и како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се |
| пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у глав |
| /p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Ду |
| не држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће во |
| је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, свој |
| пет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са ж |
| аја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али |
| и сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на њего |
| ..{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, к |
| очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјет |
| илом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи н |
| у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће |
| и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињ |
| Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Суд |
| етлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога |
| на!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на |
| његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, ниј |
| о се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да |
| p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући до |
| чно, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из |
| и се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече иш |
| бвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је чов |
| о би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да |
| } Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, је |
| е кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као |
| ву, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутији |
| о тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређ |
| е, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гле |
| силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Посли |
| ештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин јед |
| и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: зе |
| е у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забо |
| ратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети |
| бу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад |
| ару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Рад |
| ошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну стар |
| ика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> |
| кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у в |
| осподару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским ли |
| p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p |
| у?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за |
| и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави |
| и да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и к |
| ; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не |
| а. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, так |
| и четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још ј |
| на му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи |
| оме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од т |
| it="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу саније |
| д памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да |
| а тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступи |
| није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... |
| ичке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истрган |
| ад кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, пог |
| пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме о |
| ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојник |
| се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, н |
| а нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са њег |
| дјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, ка |
| но благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вун |
| иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто |
| од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбац |
| вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{ |
| учене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, ј |
| новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у ж |
| су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нов |
| нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре |
| p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа |
| . — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рук |
| И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> |
| оврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Ни |
| м?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се |
| о; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да |
| и на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али |
| о поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— |
| но поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! |
| навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим р |
| .{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве т |
| .{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли |
| у није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели |
| ајзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да ј |
| е. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и |
| <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, |
| p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре |
| На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одре |
| му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да |
| се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смр |
| атрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаш |
| овара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су |
| ржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се оста |
| д вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — |
| е, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p |
| се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Н |
| ега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Глед |
| није чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени |
| и!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се |
| и могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао б |
| олико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није до |
| бица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и пос |
| копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за с |
| то плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— |
| етао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, би |
| вијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као |
| ели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одго |
| е догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже к |
| > <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се т |
| ела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и пони |
| тарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, |
| вених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Д |
| за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потраж |
| љака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и д |
| увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Т |
| ели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је |
| ично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване |
| се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и у |
| ш раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, п |
| ви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних |
| живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га |
| зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш |
| и те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале рас |
| ше право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну ч |
| Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и се |
| челник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио |
| доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страс |
| е намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из |
| о, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао п |
| лио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у с |
| је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву |
| ем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије п |
| ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му |
| кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга дес |
| осада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" / |
| Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, пр |
| е из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док |
| и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли рије |
| и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада дола |
| д куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; в |
| лбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уваж |
| тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи |
| </p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели |
| ти, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пи |
| и ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде |
| а, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали |
| ну газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: |
| и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>... |
| позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба |
| чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу. |
| пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али |
| и избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растеж |
| им и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе |
| гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али |
| дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осок |
| е доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљ |
| — Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па р |
| ви дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би |
| а круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских |
| Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да |
| е варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколи |
| гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSecti |
| /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао |
| а драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Не |
| ј жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију |
| што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове. |
| г око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш пр |
| , кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замис |
| а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, |
| га надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Н |
| воје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, ал |
| чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловас |
| лу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе |
| ти, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео |
| у.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од ве |
| Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, у |
| то ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, ал |
| уше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи |
| благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетл |
| неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дан |
| го се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио св |
| једавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> |
| сом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се |
| обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пус |
| акло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да |
| кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над |
| — Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, |
| се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S |
| видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ак |
| , чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} |
| чунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце |
| и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима |
| е њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p> |
| власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју |
| ицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу |
| > <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његов |
| ик стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} |
| у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да с |
| вио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надме |
| што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме |
| онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански мо |
| итре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових но |
| /p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? |
| афале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из све |
| и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће |
| е спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она |
| са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично |
| елом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, |
| ти толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуш |
| снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено |
| га ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, ш |
| оручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом |
| сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не |
| апор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} |
| шким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше |
| n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се бла |
| е није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао |
| преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у |
| оши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад |
| ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима п |
| пијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, пог |
| њигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од г |
| ивље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од гос |
| , као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени ље |
| њижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, коли |
| амоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији |
| редао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што |
| Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хри |
| а опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари |
| рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и |
| сташе славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледал |
| и, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове |
| загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво. |
| p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочигле |
| , те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> < |
| <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се п |
| трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше так |
| гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, суд |
| и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу улож |
| уку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да о |
| е.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; |
| <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје друж |
| доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Вој |
| .</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — |
| ала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— |
| дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чиб |
| друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ни |
| ао најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, |
| днога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне |
| ли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке |
| спраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Бож |
| и су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози из |
| .</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чар |
| овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p |
| о! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p> |
| ..</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру |
| уком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у ру |
| јега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, поло |
| ац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у |
| осподар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, |
| први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S |
| риупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — |
| ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће |
| напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p |
| е: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао |
| а двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми р |
| хвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пут |
| то треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p> |
| и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила |
| ш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учи |
| > <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам сра |
| два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, |
| ка она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радив |
| ан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом |
| у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме вр |
| хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплака |
| о, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљеж |
| волико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, је |
| да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А ј |
| дите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећ |
| ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="7 |
| ="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> |
| и; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.< |
| а душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упи |
| ико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им р |
| о с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да |
| Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори оч |
| друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} |
| ску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на |
| исто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... јед |
| а.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> |
| ни се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју |
| и ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, д |
| у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p> |
| ебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показ |
| ао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — |
| S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље и |
| тро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и н |
| .</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одго |
| кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио |
| рицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по кој |
| висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај |
| !</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора... |
| само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео |
| шам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један |
| а покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, |
| ћу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од с |
| а питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо |
| , сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој зако |
| , синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побрине |
| премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; |
| Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд т |
| ијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја т |
| ..</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} |
| ни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p |
| мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресј |
| ли овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али |
| у.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори |
| <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ј |
| S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје нави |
| им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не |
| ак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, ј |
| есет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с времено |
| блиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам им |
| о и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати |
| Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли с |
| ...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Н |
| ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига зн |
| уга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао |
| полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на стра |
| Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око с |
| и научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем госп |
| грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — п |
| земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> < |
| а!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, |
| у од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико пита |
| Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цу |
| >— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смис |
| пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си |
| нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p |
| ше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} П |
| дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> |
| ћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си |
| то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, т |
| што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан.. |
| и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до |
| иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори |
| Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господа |
| пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од б |
| опаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <mile |
| ни пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе свој |
| утро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови плани |
| де даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже |
| тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талиј |
| ске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по |
| и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љет |
| колиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - |
| а што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p> |
| еле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима |
| рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, д |
| рзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да |
| ци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> < |
| ита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p> |
| аш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је |
| трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посег |
| азире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради д |
| то осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разгов |
| <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио ј |
| тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то к |
| } Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не х |
| народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему ј |
| <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} |
| меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и к |
| ду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Ал |
| адећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на |
| сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, |
| он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> |
| је преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што |
| оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којим |
| од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала |
| шак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљд |
| есту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— |
| ш за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју |
| ијезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки |
| дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— |
| ђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што |
| вих пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта |
| уну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па |
| види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га своји |
| когодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Зн |
| ..</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надс |
| си.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући |
| ед зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и |
| лија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само тол |
| па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашав |
| на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калу |
| дстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> |
| је, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што |
| колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброт |
| њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајућ |
| ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек |
| путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село ск |
| че ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!< |
| а — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, п |
| латом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад |
| <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина |
| пе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> |
| и рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бре |
| и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оро |
| ке пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налиј |
| огли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и д |
| цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече до |
| <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> |
| сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њег |
| ађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећ |
| сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на |
| ели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...< |
| ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може |
| е вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити к |
| у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, д |
| ражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако |
| у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И |
| и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до |
| устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му |
| главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у ј |
| самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ст |
| Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да |
| ед собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред |
| це“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор |
| еш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у |
| ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као уср |
| и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осв |
| ом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаес |
| ји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</ |
| обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!. |
| pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим |
| } Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S |
| !...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати |
| ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му |
| којни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви. |
| чи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Р |
| <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном |
| /p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под |
| јом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао ха |
| /p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми једа |
| удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи. |
| цу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Ка |
| талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, |
| на чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о |
| ође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће |
| наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по оп |
| де, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однес |
| у синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} |
| ар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за |
| к дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и з |
| тановљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио с |
| као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, до |
| ја Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има |
| пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао |
| гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — |
| .{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани тре |
| ђе погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божи |
| старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге |
| к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> < |
| лаву, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је |
| </p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, |
| славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се н |
| n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мај |
| е!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— |
| /p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Бого |
| ише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли! |
| ке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се |
| два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Сми |
| ити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посм |
| потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</ |
| цу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.< |
| прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо. |
| ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, |
| да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиља |
| ; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешин |
| е руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb |
| е дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p |
| /p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати. |
| труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био |
| му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за н |
| јгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довеш |
| личили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом |
| клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на сп |
| м, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина д |
| p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједу |
| ction" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио |
| ћ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и |
| а да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек шт |
| е: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му о |
| ао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па ј |
| и газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојс |
| што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајд |
| њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два гра |
| ља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље.. |
| ачином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а |
| ити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, |
| сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књиг |
| као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и гов |
| њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте |
| .{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања... |
| се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син м |
| сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их над |
| ручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, |
| љаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усн |
| неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штог |
| ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се |
| >Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу... |
| /p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — |
| у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једн |
| <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не д |
| помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је |
| нина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може б |
| } А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у н |
| еће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> |
| н.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се |
| ну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благосл |
| м извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са |
| па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар из |
| дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да оду |
| е то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадн |
| осподар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празн |
| >Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба нап |
| оме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође о |
| е на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, м |
| е који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пу |
| , а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њи |
| поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто за |
| за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p> |
| ље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и њ |
| јући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ |
| бу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше |
| не ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није о |
| овољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи |
| <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику непр |
| шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, ко |
| ковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољен |
| ду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди |
| намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напред |
| хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роб |
| е главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срач |
| у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је д |
| н, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" |
| неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни ст |
| <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сјед |
| и невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?< |
| тарога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и с |
| од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих ж |
| сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе |
| неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="su |
| селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S |
| а.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је ја |
| ике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога гос |
| о што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиља |
| авадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш |
| ити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилати |
| ане.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа |
| ши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам |
| ма, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и ли |
| еђено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и |
| бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> |
| аде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине уд |
| своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> < |
| а биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Нем |
| ашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— |
| љу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из |
| есох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје |
| атре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и |
| у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем |
| је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегл |
| трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана с |
| куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> < |
| жен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му ц |
| одметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их х |
| уру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p |
| ица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, ж |
| ео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, |
| м униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} За |
| очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гл |
| види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно је |
| и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p |
| си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће И |
| о час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару сас |
| рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Н |
| за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши |
| седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; |
| ога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових г |
| неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премиш |
| божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и |
| свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску б |
| јепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планин |
| му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што |
| сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије |
| {S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће не |
| /p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех поја |
| њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цв |
| дне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћу |
| рне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од |
| једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилег |
| жем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла. |
| нама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са ка |
| сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лута |
| >— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а |
| ад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша |
| меж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; од |
| у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — |
| з тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, п |
| агама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p |
| га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разго |
| , свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на про |
| , у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" |
| а грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p |
| што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone |
| за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то о |
| ло док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} |
| едном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани |
| Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојк |
| ароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији |
| није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо |
| — Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писа |
| а направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба |
| Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, |
| плом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих |
| >Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у п |
| урни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S |
| лакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрез |
| ти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити |
| 0" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Ра |
| рдан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чека |
| е да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га |
| ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Но |
| {S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобил |
| земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, |
| х требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер |
| екрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћем |
| амен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се |
| де се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p |
| га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с |
| у неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— |
| лов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пр |
| е то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу |
| ако је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп н |
| {S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па |
| и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прил |
| кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњиш |
| био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајви |
| b n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на |
| ок је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није |
| веним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку |
| корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из |
| саном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је |
| и ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послиј |
| ободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак |
| Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се ч |
| испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспал |
| > <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, |
| .{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби п |
| — Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно |
| њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенча |
| у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је нак |
| ти Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старц |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је |
| > <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собо |
| !</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страств |
| је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, |
| Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља |
| овала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино прод |
| е, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надст |
| ете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његов |
| е?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ри |
| ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас |
| обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, |
| ођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, |
| онови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев |
| ије да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прих |
| унцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; |
| ој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туг |
| мијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и њего |
| дио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било |
| е, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку ст |
| ије при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и |
| } Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" / |
| ђу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— |
| наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан |
| p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјека |
| собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, некол |
| и из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмље |
| у други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у к |
| земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p> |
| и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође |
| синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и бр |
| .{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојо |
| ре, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се |
| <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по |
| кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стр |
| колико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не мог |
| опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да л |
| >— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се ч |
| азда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијело |
| ловима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест ст |
| — Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам к |
| има живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{ |
| ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу |
| знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему |
| се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А св |
| поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Ка |
| ављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када |
| рај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Бо |
| ном кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета пор |
| кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} |
| втино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде до |
| лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „жив |
| господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља |
| ени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет т |
| ше да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаш |
| дао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа |
| ћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри |
| е ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, глед |
| ти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако |
| се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни |
| {S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да зале |
| ха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола |
| ва прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не |
| p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</ |
| сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо н |
| !{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити |
| и нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их устав |
| и, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, |
| ива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме з |
| ну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога |
| ге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио |
| м огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а |
| оме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима |
| /p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Са |
| дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап |
| а.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке |
| а је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештени |
| к Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради |
| слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дије |
| ном; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене с |
| рича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} |
| ручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до |
| кварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа |
| путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је |
| ели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчег |
| во „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, прокле |
| <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S |
| а, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу пола |
| згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало |
| стре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</ |
| к, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове |
| и ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна |
| о да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једн |
| одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и рук |
| .</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати |
| а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз |
| а...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада н |
| у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ н |
| не ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{ |
| убе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> |
| их очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа |
| — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> |
| ти боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разго |
| еш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјеж |
| је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марин |
| и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте ка |
| : „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдем |
| вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празови |
| де, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, |
| ...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страст |
| ајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго |
| знао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри |
| живао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ |
| /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!.. |
| да је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за |
| на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> < |
| На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усни |
| ве, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S |
| их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, |
| јна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не зг |
| и му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да с |
| од те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину |
| за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању с |
| га Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узб |
| } Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију |
| и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не мож |
| , а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао |
| ћи, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи |
| ше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на |
| згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Ма |
| <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији |
| — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће м |
| , што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" |
| И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено ва |
| >— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, |
| радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп В |
| рисједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се ж |
| ра да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се |
| ругога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо |
| м; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу доб |
| се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, ва |
| јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племен |
| вну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p> |
| омка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје пло |
| разе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде м |
| се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, |
| сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> |
| благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће б |
| p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћен |
| с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељ |
| рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим |
| и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних вр |
| за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је.. |
| и ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И н |
| љи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке |
| д.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му |
| 1" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни |
| онио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су б |
| p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи |
| , заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </ |
| у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгуб |
| о он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте |
| аде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> |
| по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мрша |
| јетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје |
| и остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... наг |
| застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече ст |
| и о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дј |
| а овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми |
| пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном из |
| може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је о |
| осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе |
| мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А пр |
| тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све |
| ремишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не ко |
| аље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на ма |
| мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тиш |
| градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ п |
| ање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље |
| азгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју сво |
| , незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде д |
| путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се у |
| а га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{ |
| му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. |
| за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси |
| вара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље. |
| паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе |
| од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће за |
| треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно |
| ле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...< |
| ом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко |
| ка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажел |
| Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду к |
| друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разго |
| ана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или |
| зи како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви |
| ље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупа |
| посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брци |
| и и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о |
| ри узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше умета |
| ло? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко г |
| се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а пр |
| му отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа В |
| опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надо |
| вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њ |
| а.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам с |
| закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} |
| е ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест |
| е види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће |
| а Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако |
| ску, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће н |
| ога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет са |
| е би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар |
| капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожури |
| ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} |
| — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би ж |
| не.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у ц |
| трже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али |
| нисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газд |
| нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— |
| негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио |
| га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани |
| з вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на оп |
| Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељ |
| а рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега уми |
| руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га |
| јех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, |
| негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишља |
| ише пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— |
| p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се ох |
| Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у но |
| ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p |
| којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају о |
| емам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом ус |
| доше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> < |
| уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сут |
| ти...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на п |
| т у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> |
| о на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бац |
| И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, |
| г, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са с |
| с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згл |
| савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упрти |
| одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... др |
| прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајни |
| ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талије |
| , вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p |
| родају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на |
| стио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је |
| вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покој |
| раве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад |
| и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру |
| ити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" |
| аморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему |
| n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као к |
| су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цв |
| >— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p |
| /p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом |
| p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!.. |
| ...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колик |
| шо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим |
| жем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варич |
| >Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талије |
| рдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из |
| е по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <p |
| штовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Вран |
| атрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одвјетн |
| вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру |
| вде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.< |
| двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати б |
| на и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетн |
| о и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја с |
| >— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвј |
| крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си т |
| ели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господ |
| ада се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бро |
| арац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здрав |
| немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и при |
| итала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити сво |
| дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши и |
| ртија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљ |
| их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и з |
| у и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док |
| сте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не н |
| хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, |
| >Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita cattolica</for |
| е брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у |
| } Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш |
| а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхов |
| овача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовн |
| ђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и |
| аки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогл |
| <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући |
| о селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину И |
| лом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и |
| ко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред |
| ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше |
| што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вуко |
| отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијели |
| избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, |
| , већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједи |
| акој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му по |
| лио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивш |
| а надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мар |
| х јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда |
| оран, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше |
| } А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разаб |
| е, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Ју |
| за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не |
| е окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче |
| оге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад |
| а, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их мил |
| у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одба |
| не су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкч |
| пао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању с |
| може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се |
| де се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, н |
| ио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде ок |
| пашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти |
| грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу ј |
| ани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћа |
| знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је к |
| ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе. |
| јело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони |
| едајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подв |
| ло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, |
| што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељица |
| два дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га |
| јашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није по |
| ави му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада |
| јести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах о |
| оји ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} |
| говорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду о |
| ија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, под |
| урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S |
| и камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па |
| а га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет |
| разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{ |
| као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жа |
| и се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не мо |
| авала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - |
| хове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа |
| и реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жу |
| дава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му о |
| /p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у па |
| м брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима |
| ...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и |
| иком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се |
| 10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S |
| за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелни |
| цаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па г |
| ction" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаш |
| а вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Х |
| ј знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет |
| ровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да |
| а ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!< |
| Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и |
| Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што ј |
| p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кућ |
| <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упут |
| <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и |
| плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели |
| се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као бра |
| е.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту |
| а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти п |
| устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико г |
| вија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватр |
| шено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, на |
| опа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајућ |
| ахове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, |
| једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје |
| а кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже |
| м.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</ |
| прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} |
| иже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је нака |
| са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано |
| за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што в |
| нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим. |
| као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац |
| пути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму |
| и, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић иске |
| кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођош |
| <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и че |
| ире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље. |
| S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p |
| сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до с |
| смија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем ка |
| , али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него |
| Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и н |
| оло притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али |
| ћан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га до |
| тудено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем |
| а показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> |
| аницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као пре |
| ао да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа |
| е није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, ус |
| шљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и |
| вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p |
| прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над кро |
| вши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} |
| анак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, |
| p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им |
| не!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при ула |
| топу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, |
| е ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши |
| ="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прен |
| е од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, |
| за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала |
| о догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија изда |
| /p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, |
| у и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на ја |
| вати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" |
| нао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њом |
| све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као преч |
| за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела ка |
| живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ват |
| зумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, зао |
| амен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савла |
| приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме сан |
| астоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санес |
| > <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, сти |
| о.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док с |
| гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постав |
| па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му н |
| м, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити |
| о биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није р |
| твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хи |
| жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана |
| и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој ве |
| ркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе по |
| се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хр |
| {S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође х |
| мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више за |
| у и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена сниј |
| ..</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између сти |
| е и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ни |
| си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапн |
| - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не |
| дијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— |
| p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се п |
| ји се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p |
| Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади |
| да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприч |
| е да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — |
| у и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.< |
| А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, |
| <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> |
| е је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му ј |
| - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: даров |
| прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра |
| ана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорим |
| стаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове теле |
| е пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени п |
| му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А ве |
| <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како ск |
| вао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш |
| тави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мје |
| а и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саг |
| и да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, от |
| даде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако мога |
| исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подад |
| ињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, |
| ланине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде |
| } Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа |
| - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики |
| нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p> |
| /p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} С |
| на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Во |
| игао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш |
| иморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, |
| аћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} |
| вијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што |
| Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</ |
| елито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу |
| оскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни |
| сјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост |
| е, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p> |
| а, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па |
| S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су уми |
| како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону! |
| молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p |
| Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на п |
| е и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са |
| ебе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако свој |
| једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја |
| писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане |
| војим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којим |
| ..</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Ра |
| > <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p |
| али храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у сви |
| жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— |
| а му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" / |
| ста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вриј |
| аде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву н |
| , не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола оче |
| м ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није ни |
| ати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се |
| же од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не см |
| рене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају об |
| S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} |
| >— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисл |
| да на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним кр |
| >Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке |
| д дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пос |
| рчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.< |
| ма чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сјед |
| ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му |
| ућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надсто |
| кани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb |
| њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније |
| .{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у сније |
| ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашег |
| ода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче п |
| оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и су |
| и предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си пар |
| ика, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да г |
| а, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="12 |
| , да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Ш |
| аздине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не з |
| епу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би д |
| и калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни в |
| поменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили н |
| и, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући п |
| а суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га |
| спод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте жи |
| пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њи |
| не рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин |
| > <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела ј |
| есели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене |
| на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> < |
| и је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— По |
| и свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита ра |
| три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ће |
| ..</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, ш |
| Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Не |
| лије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади и |
| , студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела... |
| загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогр |
| авдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остад |
| ише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milest |
| им му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио до |
| lestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гл |
| цити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких |
| ма би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се |
| сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци ј |
| ?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан проте |
| {S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Он |
| у, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да |
| ири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју |
| у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега |
| поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:< |
| чека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си |
| а.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се т |
| <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бје |
| не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата ку |
| ним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вел |
| Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... |
| како, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиља |
| ршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера ду |
| ра добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и о |
| , високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју |
| ј Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ос |
| одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне срп |
| се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме |
| х силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с на |
| родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи |
| наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а пос |
| и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ни |
| ве у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, ве |
| хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сес |
| оји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнул |
| p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зн |
| ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу мом |
| ишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен |
| га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! |
| ац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их биј |
| ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и з |
| {S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у к |
| за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдј |
| га ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога д |
| ши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маг |
| чку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести п |
| зове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смију |
| ине планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда у |
| не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p> |
| то одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачко |
| ећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Д |
| што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега |
| Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид |
| би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у |
| Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расп |
| ?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару |
| ца Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - |
| авале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газ |
| па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац |
| а. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу |
| е адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... в |
| еко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, б |
| p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац. |
| свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак годи |
| овори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али не |
| Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> |
| о сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то з |
| {S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију вла |
| Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — |
| е... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А б |
| Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни м |
| тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одг |
| хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дота |
| рвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што г |
| се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао |
| се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник |
| рди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Рад |
| два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} |
| надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово ве |
| , али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, |
| ати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> |
| осподару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па у |
| n="1" /> <div type="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИП |
| а.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који н |
| нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори |
| на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, |
| црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што пр |
| наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за кој |
| ена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љ |
| И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским |
| </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним с |
| Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и |
| жући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Ш |
| оке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, в |
| слије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве |
| ђене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцим |
| ре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха д |
| рада, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А шт |
| Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како |
| ијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, кој |
| традала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита |
| етати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће од |
| сјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. |
| гни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозрије |
| арбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради |
| ним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцањ |
| о се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним поглед |
| е.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе бож |
| жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здра |
| је тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је |
| Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће |
| > <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. |
| а бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сут |
| улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало |
| е поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад поглед |
| е стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из д |
| чамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" / |
| ога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго |
| руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу |
| је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и позд |
| си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи |
| ета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни |
| кога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гост |
| емена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А ш |
| ода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, м |
| у сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оста |
| да је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није |
| к, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне веч |
| >А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, |
| ом рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планин |
| ше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, |
| натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту |
| па причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи ро |
| га попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси |
| дио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n= |
| час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од грије |
| путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жуп |
| p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не |
| инама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. |
| а покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, д |
| омче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свје |
| чи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ће |
| ета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце |
| сенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну |
| ак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушку |
| са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, кл |
| рх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{ |
| на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и к |
| <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и |
| ну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени |
| мо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помоли |
| ах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас ду |
| м о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, |
| исао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све |
| тио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лиц |
| увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијет |
| /p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха |
| апустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, ве |
| њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе |
| ја затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, |
| а о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мисли |
| етну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Рад |
| ом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око н |
| и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Рад |
| три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи |
| "145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не |
| љен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p> |
| Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а |
| p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — о |
| /p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у |
| ља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак остави |
| ли, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико |
| нко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у с |
| рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегр |
| о.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима |
| 5" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — |
| и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љу |
| прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p |
| ницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</ |
| /p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавил |
| ј! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет т |
| о.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран |
| За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш |
| те како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> < |
| у вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрал |
| томе бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сас |
| зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме ра |
| ово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутији |
| уком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет |
| ше жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца |
| о благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаш |
| .. па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, з |
| де јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову |
| аца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:< |
| сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али |
| ш не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, |
| ући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; м |
| и; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и ж |
| нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати |
| {S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} В |
| ада би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из с |
| ајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. |
| и свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им зго |
| вом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се |
| аш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p> |
| </p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, |
| туден је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb |
| ти, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, |
| за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске |
| /p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, по |
| на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попуш |
| удац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебе |
| му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше |
| о времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет к |
| плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рек |
| положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и |
| ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећ |
| . дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она |
| е диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и ш |
| е мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огр |
| д кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што |
| не руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак б |
| егов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ри |
| оје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у |
| иже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва в |
| што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} |
| о, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели |
| ише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, ве |
| биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се |
| асне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље нал |
| ештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаље |
| жи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром ок |
| да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућ |
| нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Р |
| реба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија |
| !...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, |
| и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватр |
| на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно |
| >— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв |
| ју по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу |
| аре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиљ |
| у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и н |
| м: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубил |
| ји ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p> |
| слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали т |
| и.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су |
| се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољег |
| проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Ка |
| ућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха |
| нижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар |
| наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и ве |
| алија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје |
| емо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздра |
| ећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом д |
| се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, |
| свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, же |
| ку, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици |
| — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак пого |
| <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозб |
| пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} |
| S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не п |
| а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би пост |
| просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље |
| вако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и п |
| биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за пи |
| е од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Осв |
| слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво д |
| м и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препир |
| би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и |
| шао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и с |
| орови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остал |
| , чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растр |
| није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се |
| ако је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и ди |
| раду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута |
| и, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачуна |
| ански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се о |
| ! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко |
| и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> |
| уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра |
| а се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игр |
| .</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прос |
| де казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши ш |
| ље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> < |
| ајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по |
| талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема |
| p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га пог |
| да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" |
| оници радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „ |
| Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па |
| двокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пасти |
| ега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да за |
| у то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши |
| S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пи |
| ађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар |
| је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од б |
| нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили с |
| Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрд |
| иде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, вел |
| ује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати с |
| ма, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватељ |
| а то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати. |
| Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?< |
| ака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде |
| шли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — |
| иљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Г |
| ?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по |
| си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једно |
| пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, |
| а у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим |
| били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекој |
| stone unit="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше с |
| , у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто пр |
| Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће |
| да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{ |
| и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји в |
| данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колиб |
| ове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ |
| ицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бија |
| Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А |
| .{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, г |
| ојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, |
| ви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред |
| ама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато зас |
| е ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује |
| х дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испо |
| у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијел |
| ој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно |
| нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{ |
| стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да ј |
| једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлуч |
| S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем |
| Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код |
| дном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа |
| ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S |
| ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју с |
| из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— |
| мо: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — в |
| насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави |
| Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој ма |
| ом и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</ |
| пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, д |
| ри, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну ст |
| <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске |
| то за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало зати |
| т однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако д |
| <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се |
| е што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева |
| журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. < |
| слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима: |
| каху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што парт |
| > <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> |
| ује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра |
| е купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и о |
| зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и глед |
| Section" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права |
| е чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријес |
| понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изб |
| еће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гу |
| комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше |
| х планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} |
| е лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли |
| биле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и |
| <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде |
| тавише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> |
| шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога м |
| </p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разг |
| је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава |
| ису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде |
| полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду из |
| да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </ |
| азиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога |
| пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разил |
| мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај |
| тина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из ж |
| е му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли јед |
| тичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно вели |
| а осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не зак |
| биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте гл |
| смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, оп |
| Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневреци |
| проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару. |
| је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му |
| де, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се |
| у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чарши |
| н - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај |
| што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране п |
| ућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво |
| епо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n= |
| би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи д |
| му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на нова |
| и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, |
| већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди |
| из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! |
| ури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узб |
| ио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Ма |
| т око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијер |
| је уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом |
| и. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођ |
| нгубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, д |
| да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — п |
| но.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, п |
| срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сиј |
| ер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, |
| гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} |
| „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника о |
| Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рач |
| запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме ср |
| p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурн |
| еха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се |
| ми?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Оже |
| ек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> |
| Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Ис |
| ивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан |
| дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких |
| брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ |
| ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, на |
| > <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како |
| некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по по |
| у у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њ |
| ежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га |
| е примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> |
| њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешки |
| палих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за пл |
| гу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија ра |
| у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Поруба |
| ружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза в |
| и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, |
| , за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, |
| ури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види |
| ијеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и |
| и пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши ра |
| платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправ |
| у.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све |
| сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота |
| ..{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пр |
| ти са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем ру |
| нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> |
| међу дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке |
| .{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опаз |
| зда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад н |
| е писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро ј |
| к к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи нај |
| у заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жес |
| празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред |
| измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сиг |
| е!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани |
| показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се р |
| {S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговор |
| звадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагле |
| оњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није |
| да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске с |
| } Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" |
| зећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења див |
| и је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео |
| чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, |
| да дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они |
| нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, ж |
| ...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа |
| м, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама н |
| у...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с |
| али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита раш |
| а пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, к |
| уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели |
| егорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шес |
| ..</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} |
| ...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не мо |
| ћ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа ка |
| За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али |
| одбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчи |
| рнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш |
| ље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цу |
| вац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове |
| е на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући ј |
| је ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику |
| по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хуч |
| та ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, ци |
| зподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и два |
| се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме |
| еднако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му |
| амо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника |
| љских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљ |
| а, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, |
| скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на р |
| сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто ст |
| ме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију |
| , на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу |
| ожи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах |
| че испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешин |
| И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — |
| ца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се |
| ише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем |
| томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} |
| о може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје власт |
| ољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте |
| ршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, пом |
| у.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Н |
| шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре р |
| но, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде |
| је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио |
| а.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог М |
| се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p |
| сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде с |
| ече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што |
| — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде |
| с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, б |
| мишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђер |
| д би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба ј |
| еоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у би |
| а су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истис |
| Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голиц |
| газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли |
| сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочину |
| косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, и |
| се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Шт |
| звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} |
| аше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајућ |
| ад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађа |
| аво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно мом |
| сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пу |
| љака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјес |
| држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; ал |
| на дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба |
| своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупо |
| ворити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и див |
| јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: пр |
| } И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, пла |
| а, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не с |
| књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сије |
| } Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па |
| дилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа |
| мријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, |
| леже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше с |
| букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себ |
| </p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ић |
| опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— |
| ад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> |
| еђу људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27 |
| ћу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ р |
| ="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети |
| .</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} |
| олбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="2 |
| д усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — |
| га Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што с |
| но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својо |
| n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је |
| } Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што м |
| оли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли. |
| се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Га |
| радало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна |
| и је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомиј |
| ојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и нек |
| држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се с |
| ; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госп |
| елијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затег |
| о се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела з |
| Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у тор |
| ..{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, |
| рвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S |
| мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије ма |
| но.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути |
| ом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојаје |
| и, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у б |
| и, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одл |
| сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, в |
| елеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега по |
| њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му |
| раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{ |
| на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, |
| ако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Шт |
| удио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади |
| сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све се |
| сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли |
| док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман к |
| ране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне з |
| еце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и |
| држа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Или |
| о, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда |
| кчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; |
| ечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село |
| од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издр |
| литички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радит |
| . — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради |
| нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу |
| једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи |
| је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој чо |
| ичку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се |
| што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А |
| што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза |
| ругоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога о |
| јели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би |
| ју.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — .. |
| <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једн |
| ши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија с |
| немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <p |
| м тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, д |
| е, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли |
| , којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb |
| спа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{ |
| и оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! . |
| ују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљај |
| прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима |
| Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда |
| на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> |
| ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вел |
| кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и н |
| и; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши |
| раво је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Н |
| , а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друш |
| е, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога нев |
| е! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду |
| ао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} |
| одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не с |
| часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и |
| unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу сан |
| /p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и п |
| оњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и |
| А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољег |
| ио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, |
| е од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш |
| жином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — |
| на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгуби |
| и, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их |
| ру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и |
| </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, |
| редаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Вра |
| икална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа В |
| е ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два |
| хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи |
| њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ст |
| е, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет |
| у: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су |
| звати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или и |
| земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земљ |
| <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, бер |
| одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!< |
| е бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и |
| се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, од |
| есетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столи |
| је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе |
| .</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си дар |
| <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећ |
| н ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па |
| увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили |
| да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто |
| со.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће |
| тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, |
| кује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Поб |
| и је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде д |
| јели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше |
| кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има сво |
| ити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме |
| азивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало с |
| а, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже б |
| ом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те ј |
| едничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истр |
| — А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} |
| м сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до дан |
| о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у гр |
| рошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до |
| од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза веч |
| рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очиј |
| благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Р |
| иманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш |
| е, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукур |
| Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљ |
| , стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да в |
| . </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, |
| д приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.< |
| p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како |
| </p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p |
| га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Ра |
| ави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо |
| а, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руко |
| јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина |
| мишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилато |
| адњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па поч |
| >— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — |
| где на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољу |
| де: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара |
| па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних |
| заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и |
| газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а с |
| е... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} |
| остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али ма |
| свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега д |
| , стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, п |
| зевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је |
| и се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упр |
| однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себ |
| сто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не п |
| {S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаћ |
| уше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, |
| одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нем |
| астио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад с |
| губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дан |
| , ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светит |
| ајпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница |
| нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> с |
| тписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му |
| егову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли |
| ни свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошко |
| ове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не |
| као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Р |
| људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана за |
| има — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкциониса |
| нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали пос |
| ћеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S |
| у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, |
| , болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зуби |
| , да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>К |
| р повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он свој |
| све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Не |
| ече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крч |
| ске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује |
| ра! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p |
| само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјести |
| </p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините |
| ркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били буд |
| зику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хар |
| вједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није п |
| и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само |
| најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, вра |
| ок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити |
| а држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стран |
| дили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писа |
| што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пош |
| лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да ис |
| не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два да |
| ди посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање распра |
| реди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути |
| n" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власн |
| еднога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели |
| м и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад |
| е „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, |
| е доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина |
| а дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ак |
| ну са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута м |
| тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у |
| ио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> |
| <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, |
| а још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци |
| оном у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни |
| сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани |
| а Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, в |
| бене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за |
| , доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у ко |
| ет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновн |
| њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...< |
| ном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице |
| еба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду о |
| —Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} |
| имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, |
| — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне |
| те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сад |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије |
| исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријат |
| аве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријем |
| ла у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуд |
| убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезуј |
| закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесјед |
| оката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затво |
| ћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињств |
| <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа н |
| господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази гос |
| гда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</ |
| — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на |
| убе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, ц |
| ине мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> < |
| свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота. |
| S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ста |
| да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за |
| у.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи с |
| стали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена |
| ега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре |
| што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што |
| ек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теб |
| , као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p |
| то над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опа |
| м око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у зна |
| д је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, о |
| а син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољ |
| учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која |
| ам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога |
| Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови д |
| потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а |
| љу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Д |
| се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је |
| е одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му п |
| је, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на в |
| олазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, |
| прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — |
| , <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа |
| ори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са |
| <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засје |
| азумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а |
| оће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божје |
| ше.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп |
| аспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадис |
| и да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, |
| обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њи |
| се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, |
| латко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи |
| . — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико п |
| н угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и о |
| вјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих |
| еле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> < |
| лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити |
| , што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанс |
| о је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, в |
| непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се |
| ше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјев |
| Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Го |
| иво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, за |
| е што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена н |
| екати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело пољ |
| да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свј |
| склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... |
| је се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и за |
| а - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драг |
| у што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се н |
| кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - |
| руде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> |
| еље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах на |
| а паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S |
| лочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне |
| а брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p> |
| S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао |
| раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморе |
| ованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло р |
| прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрве |
| а мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га |
| погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшени |
| ци, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога к |
| главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — |
| , да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна |
| едајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш |
| прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <p |
| ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговор |
| и ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради же |
| ом другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој р |
| по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први урад |
| } Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Пета |
| ивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири |
| Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му |
| а, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје за |
| лони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, шт |
| у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit=" |
| вши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, |
| Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати ист |
| а му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу |
| лима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних д |
| .{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зим |
| атом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комш |
| е улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да вид |
| а ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и |
| е колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак т |
| S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ |
| ожи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себ |
| једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро па |
| пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљ |
| ајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ић |
| дјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана п |
| бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш.. |
| башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавит |
| та га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама д |
| ц излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад м |
| уства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но |
| не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогр |
| {S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до к |
| ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјест |
| /p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — нал |
| на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо |
| оре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, |
| врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао |
| тнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово |
| оворе!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред |
| чини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајућ |
| се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен |
| p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с |
| линицама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гл |
| Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руд |
| љу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помого |
| и водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина |
| ивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара |
| ије настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гин |
| му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвла |
| ржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није но |
| ћи по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са брато |
| јесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се |
| — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два с |
| Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, уп |
| , попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, |
| уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И з |
| а, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у |
| земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... |
| ога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, |
| сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не |
| ом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> |
| ћу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што |
| > <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао |
| аш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са св |
| е му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу! |
| ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше по |
| ок се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и ше |
| свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и н |
| .{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасје |
| ар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их |
| из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћ |
| ијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу р |
| о Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на |
| га припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Кр |
| >Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјец |
| док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{ |
| p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — в |
| попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ак |
| братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше |
| ок сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћ |
| преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слуш |
| ешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућ |
| огодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени |
| јући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забрекло |
| избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="15 |
| го, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би |
| из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно др |
| тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сат |
| аде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га у |
| акон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пл |
| то раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандар |
| његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а он |
| ги прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест годи |
| е му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше. |
| p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а ут |
| и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ |
| у у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није ник |
| одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па |
| Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем вла |
| n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одг |
| ли, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - |
| , ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, ора |
| жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често |
| оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с н |
| {S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена ка |
| о, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; рани |
| стром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p |
| и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р |
| и, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вр |
| - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савје |
| их боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, испов |
| и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од |
| "11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не с |
| ју се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат н |
| > <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскр |
| кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са |
| "subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјер |
| <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч го |
| безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости |
| се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш зна |
| и стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је |
| нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма прест |
| нику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране |
| е, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља |
| епше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а |
| кушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиља |
| и, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово |
| их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не вид |
| ?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талије |
| држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да с |
| и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је |
| га дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео |
| да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођа |
| вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, |
| што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У |
| буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за |
| али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куд |
| тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмиц |
| у сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— |
| запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати |
| ршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љ |
| , дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје ста |
| еда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{ |
| - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дан |
| дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза боле |
| лавом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{ |
| .</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога |
| ва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима |
| Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и |
| дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздрав |
| егове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш наро |
| љена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, |
| нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљуј |
| а помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па |
| , угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по под |
| биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу пла |
| е — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој |
| у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Д |
| а те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Прав |
| че: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвати |
| жимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, |
| е?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — пре |
| .{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{ |
| оћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и зам |
| ао опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда б |
| . и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и осв |
| све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Д |
| дине нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И ор |
| уку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој |
| у од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> < |
| ти? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не |
| ду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гл |
| те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, |
| ац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнут |
| </p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежи |
| далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{ |
| , да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и |
| ио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, на |
| ка који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачу |
| дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пје |
| па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не би |
| /p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - |
| а је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна |
| већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: |
| исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гл |
| ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу |
| аде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан |
| да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана |
| а га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када он |
| вити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, |
| ће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> |
| , а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија од |
| је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и п |
| је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ва |
| би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти ку |
| е народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размир |
| столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе |
| тичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом п |
| д зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведр |
| } Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прек |
| попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остад |
| ати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на тали |
| даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, м |
| Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> < |
| ес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што |
| .{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест |
| ке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Ил |
| ву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах па |
| } Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране |
| изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест ст |
| о си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и врије |
| Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на та |
| тотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нем |
| <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече И |
| да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и приб |
| донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предоми |
| колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о свето |
| S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке пот |
| јенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</ |
| мовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила |
| е му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на пошт |
| За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... |
| е газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понов |
| унао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, |
| и осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На с |
| поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спрти |
| а: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буд |
| ; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, ја |
| е, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се |
| > <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио |
| Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара |
| жљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти |
| уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, |
| бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти |
| жећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено под |
| газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози ко |
| о за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ора |
| иш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subS |
| отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштет |
| угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, |
| де с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други |
| <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p |
| здесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, пре |
| аже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана сам |
| , господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља |
| залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је |
| ја се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је он |
| али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што ј |
| кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у кол |
| p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га |
| ко он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p |
| пов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњем |
| па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив |
| S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти |
| д је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох |
| одом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, оја |
| да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb |
| да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо |
| омиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - |
| p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам |
| ; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се от |
| <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да |
| и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић |
| колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се |
| је заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти |
| S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловим |
| а кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се |
| моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу |
| зда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан п |
| да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код ва |
| ама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему ра |
| Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, |
| оран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што |
| ећ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— К |
| се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{ |
| сања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> |
| етнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања |
| класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вриј |
| ђи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије ква |
| у“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио оно |
| : стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и ост |
| у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опаж |
| е могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах |
| Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљил |
| мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, |
| днесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза ј |
| р с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа с |
| мо треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велик |
| има.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољив |
| вјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире |
| еза: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа |
| о? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћућ |
| а права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се |
| вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— |
| сак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, о |
| Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио |
| принос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих в |
| д твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: |
| а, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар ш |
| а је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твог |
| доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— |
| шљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу |
| } Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Ра |
| ку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мје |
| није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> |
| вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми |
| е од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— В |
| кша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} |
| и! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до с |
| мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу. |
| вцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, < |
| јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђе |
| већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се |
| ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p> |
| > <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по ме |
| !{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој |
| сника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и |
| ише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико |
| ј је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и о |
| рану.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко в |
| о...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он |
| — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си м |
| > <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако т |
| о!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, |
| вати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш. |
| м чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и |
| има младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p |
| Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, ма |
| пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p> |
| су да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— |
| p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</ |
| — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те |
| > <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву |
| е — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на |
| сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи тру |
| ами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто ж |
| n" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну |
| е молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, шт |
| орио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода нек |
| путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шали |
| овјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога |
| Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} |
| големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи ад |
| ед оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...< |
| хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, д |
| вши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се |
| ! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе д |
| не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада |
| де замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих |
| дјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде биј |
| ак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мисли |
| подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> < |
| А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајућ |
| } И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да |
| ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{ |
| ад њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијет |
| <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацуј |
| бито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам |
| да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући |
| реда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио |
| у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хт |
| ио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некак |
| ти из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се р |
| Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео. |
| ели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у |
| ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — п |
| раљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете в |
| p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати ц |
| ткупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, да |
| асо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће ста |
| орећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуч |
| и, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и т |
| — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> |
| нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сним |
| и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит |
| кресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговор |
| карају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји св |
| >— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право.. |
| етар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох н |
| људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди дав |
| могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст |
| комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се |
| а сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хран |
| , кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавш |
| зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> < |
| огледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете |
| вој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ож |
| пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и прав |
| .</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p |
| анас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} За |
| ви се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газд |
| ам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, |
| рти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би |
| што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али |
| :</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, раси |
| , вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> < |
| н како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио |
| <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> |
| рез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у |
| миљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило с |
| а питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се |
| јетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде |
| и судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо |
| е је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, и |
| питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, же |
| нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размиш |
| је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, ка |
| Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, п |
| ? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама. |
| је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="16 |
| их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али |
| </p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p |
| д Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Ради |
| јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавш |
| и.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — пр |
| се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци |
| из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је |
| у, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте |
| свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p> |
| и — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не |
| одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи |
| дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са |
| бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> |
| , и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два с |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, |
| о дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цви |
| рати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, |
| ш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју г |
| > <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ј |
| једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са |
| вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нек |
| чије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те м |
| еђу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, |
| — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</ |
| опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> |
| шковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш |
| ла ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Прола |
| за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Б |
| ли мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> |
| ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да |
| ишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже с |
| ?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник |
| ...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А |
| да.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде од |
| p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже н |
| Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те |
| а, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа |
| већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мр |
| ам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како дру |
| есе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова |
| евјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој |
| сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А |
| , што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренув |
| /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заб |
| ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p |
| долим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али |
| диш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{ |
| зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јес |
| о бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да од |
| бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чек |
| а да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га предст |
| се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола зап |
| има фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђе |
| е извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако |
| у говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, |
| х је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љ |
| а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем |
| ад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за пост |
| та ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко |
| зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гле |
| се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташ |
| припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким |
| ога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да наста |
| такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не мож |
| Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сва |
| таде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако за |
| бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара из |
| ргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је |
| то мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућ |
| тара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да |
| и, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетниј |
| није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Ал |
| боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прих |
| аму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да |
| тадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, |
| о би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкив |
| њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи с |
| своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод |
| јена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо је |
| т и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа |
| Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Годин |
| ежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пуко |
| и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад |
| мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио |
| tone unit="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дј |
| од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у в |
| ице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> |
| за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Ма |
| авши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може |
| попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у к |
| начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним |
| ојиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено к |
| к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хро |
| ељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Зал |
| вори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухва |
| као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и п |
| ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Он |
| наге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И диј |
| томе своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p> |
| ="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим црко |
| провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад м |
| у нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, вел |
| јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} |
| на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње пр |
| а натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневесел |
| а њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа |
| ати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручуј |
| ле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио з |
| му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаеста |
| арка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у в |
| ...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана |
| и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, |
| носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и сл |
| а затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу |
| .. зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! |
| чима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити. |
| убити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчеви |
| њих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премиш |
| знемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.< |
| пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престан |
| <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се |
| није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњ |
| што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде |
| љаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у то |
| к чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по св |
| }У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да дв |
| е се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с ви |
| у се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога |
| преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а |
| а и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може ника |
| е могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се |
| гне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је |
| ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} |
| атворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да |
| Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, |
| рим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и з |
| а — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бри |
| , усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам ре |
| ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи |
| а? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... |
| ађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, |
| ија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој з |
| еба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побр |
| иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројев |
| p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А ку |
| зумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ј |
| штулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало |
| ио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда. |
| , а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто сриц |
| нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је |
| то ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем мо |
| ју, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, та |
| убима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање |
| јерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> |
| м друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" |
| међу којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала |
| еђу њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумије |
| не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти п |
| — А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан и |
| озбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тра |
| ава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и |
| </p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p> |
| Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, |
| — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, о |
| <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја. |
| народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа |
| бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p> |
| о, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно |
| ћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, ј |
| атио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сад |
| >Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране приста |
| S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — нас |
| из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестр |
| Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућ |
| мање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш ј |
| бу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Ра |
| ота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа же |
| , да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да |
| — А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим... |
| ола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његов |
| зи жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране |
| њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако |
| ад главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Ниј |
| Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> |
| S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збун |
| вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, д |
| салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— |
| на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Р |
| иком:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио ј |
| броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накаст |
| питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже с |
| ен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у |
| их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S |
| стани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније |
| с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају |
| а испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што |
| .</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан |
| а, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закон |
| и заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туц |
| орили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{ |
| о живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутро |
| е собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запаш |
| ти?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је! |
| то у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као |
| пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p |
| ад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсје |
| p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тр |
| кови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у |
| <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p> |
| домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p |
| ао сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке |
| тарјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} И |
| да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — в |
| с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, |
| ими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидан |
| — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руко |
| но пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене |
| <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије госпо |
| а за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево с |
| то би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи |
| сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је |
| у:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од т |
| рата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави |
| мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећ |
| уче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то |
| <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, в |
| лија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој нико |
| - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> < |
| ијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, њ |
| а затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући по |
| саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — ш |
| ослушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да ва |
| ката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш |
| сти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, |
| сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко |
| ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пр |
| ; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— А |
| e unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да ј |
| ије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи оста |
| о и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> |
| и овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да |
| ли да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се о |
| с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је |
| ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро |
| ова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако нем |
| га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе ут |
| вши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а вел |
| рке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — |
| обом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш л |
| прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!.. |
| оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега |
| <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Р |
| оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре |
| Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је |
| ивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече ком |
| Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто |
| Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше д |
| рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљан |
| , већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа н |
| али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стол |
| итома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, |
| ..</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти |
| исије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Та |
| е обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, д |
| ко пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</ |
| знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p> |
| ит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: |
| жницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три |
| ова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отп |
| S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, вели |
| Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али |
| и га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневе |
| и...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са |
| ика Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је са |
| ушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к с |
| а њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што |
| сет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини преви |
| а салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждр |
| газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљеж |
| и сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов... |
| у и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господ |
| залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га |
| } Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује. |
| е отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно |
| </p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и т |
| пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши |
| бе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</ |
| попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љут |
| у — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, п |
| — Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета |
| господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били.. |
| > <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти тр |
| је је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се |
| „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, прос |
| удо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу |
| p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?. |
| о он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, о |
| ринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p |
| сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти ј |
| рада...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... ни |
| и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - |
| к минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бо |
| нине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу |
| p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре |
| p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S |
| о се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске |
| пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њ |
| ијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши |
| ? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... |
| е се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћ |
| .</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад ме |
| чи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан сил |
| погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> |
| жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се |
| е увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде |
| да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари |
| и Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! |
| аво...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јеца |
| и сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Ва |
| м?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е нећ |
| > <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit=" |
| дари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу |
| гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о т |
| је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је н |
| р носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га |
| оведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Пета |
| ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваља |
| ом, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — ве |
| насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјет |
| иш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико |
| /p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Бо |
| ије мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене го |
| /p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши |
| еном и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио он |
| ико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p> |
| каза на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гон |
| уруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} |
| > <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</ |
| ш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Как |
| де.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p> |
| ј се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p |
| ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— До |
| ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{ |
| е...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвј |
| ? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао би |
| пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде |
| с двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S |
| куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... пр |
| , па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу |
| дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p |
| ки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, |
| ета ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — |
| м капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли. |
| неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединц |
| да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свог |
| савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов м |
| мија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... а |
| и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави мома |
| уку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зи |
| д собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Б |
| и по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се |
| .{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гриј |
| S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац |
| очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цр |
| проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка |
| кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају |
| к је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота. |
| ије но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се |
| и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон ве |
| е мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Р |
| жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на ули |
| неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин |
| е повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на |
| о добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не б |
| рба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> |
| руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубиш |
| љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службен |
| nit="subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Пет |
| има заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје |
| , свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза ције |
| еља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне год |
| одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с |
| .</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је |
| за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очим |
| е у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијели |
| Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да |
| настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла пој |
| > <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце |
| ећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око |
| , као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито. |
| угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окр |
| p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> < |
| види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не |
| рипашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, |
| је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљ |
| свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо је |
| сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред з |
| оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, |
| осподару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у |
| е?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засј |
| :</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Пе |
| ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер г |
| е, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога да |
| ута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једн |
| оци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" |
| еда у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> би |
| и комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му не |
| ком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврд |
| иховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога праг |
| ао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад |
| то прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чи |
| :</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан.. |
| анеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средст |
| ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остал |
| твара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} |
| еле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита о |
| ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш |
| пило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанс |
| , што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду си |
| боравио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његов |
| <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде! |
| Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код |
| ине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, д |
| е опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младос |
| томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорил |
| газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да |
| од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду з |
| се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме |
| p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Ис |
| мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... |
| главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тра |
| е онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> |
| Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља |
| а Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће |
| сподару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, |
| ина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и |
| ривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме |
| на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодни |
| агама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </ |
| што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... ви |
| и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и моји |
| авица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан |
| му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И у |
| S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде до |
| што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на др |
| земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека |
| Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у коље |
| ли би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто |
| ијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину: |
| дали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не б |
| главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мир |
| тање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико. |
| ом!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сут |
| - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд |
| дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчас |
| огледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— |
| хајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле т |
| фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово.. |
| баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да м |
| Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи |
| а он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он јо |
| о да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем |
| марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... |
| лико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да |
| даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!... |
| ћеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Ал |
| остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне |
| ш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је |
| , до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако доб |
| некога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почита |
| дна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од св |
| роју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш |
| голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да |
| у мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш велик |
| даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби |
| има, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели |
| н газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља |
| ој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не б |
| аш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесе |
| оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли |
| е од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао с |
| и, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и |
| ри, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, |
| не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да ни |
| ље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S |
| х жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини д |
| та газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио |
| ко је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила |
| ле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} |
| бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брк |
| ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођ |
| могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота |
| р.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!... |
| да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и |
| да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. |
| и за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не |
| Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмиј |
| ју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме в |
| пу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не |
| суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попа |
| е, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је ре |
| рет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} П |
| ажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цу |
| ено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У |
| м начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Н |
| д икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и ко |
| е... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај! |
| пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није п |
| , ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а н |
| о друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> |
| јеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго |
| ћи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сј |
| е по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са с |
| афу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје с |
| њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топло |
| разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погле |
| изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну гр |
| ежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са о |
| > <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрш |
| да, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женс |
| таде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</ |
| ца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво нап |
| вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач |
| ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод кућ |
| ном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устр |
| и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коз |
| а зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред |
| шљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог |
| обе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, |
| пали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или ј |
| </p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону |
| војих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божи |
| продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаш |
| те и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се |
| вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју ра |
| ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вел |
| би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— |
| ратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, р |
| Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још |
| тина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> |
| ли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А |
| p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код в |
| це, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и |
| весео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели с |
| >—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си м |
| да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за |
| ливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мн |
| S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну |
| — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох |
| евалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о том |
| S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... |
| о за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њ |
| ди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад б |
| рема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има |
| рце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово |
| дивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" |
| да момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да ви |
| е ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p |
| ићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићн |
| би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало б |
| е будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастил |
| че главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, са |
| се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} |
| јене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи ве |
| да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се |
| ујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин |
| ника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кла |
| утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - |
| и је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто |
| ријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре |
| имо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и |
| ед и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијен |
| ду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капо |
| и у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, |
| Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде |
| нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у том |
| оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се го |
| родати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, го |
| арошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— М |
| Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, |
| дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријем |
| ава и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвје |
| де из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али прво |
| ne unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана |
| агледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе су |
| и, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће |
| сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим |
| {S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, дра |
| у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не |
| неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, |
| у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред по |
| вши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослуш |
| аду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући неср |
| циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до |
| ду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да |
| Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћа |
| жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља |
| жао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и |
| тина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час за |
| ва дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди по |
| агу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, |
| оже уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово. |
| исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> |
| ло докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено |
| е књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће ње |
| — Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мј |
| сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне и |
| } Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И п |
| И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бија |
| дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у ул |
| и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана |
| олим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарск |
| же; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, к |
| порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних жи |
| Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулу |
| јера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p> |
| сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и |
| а је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да |
| <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чи |
| не, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је л |
| но газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парн |
| диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ак |
| и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - наба |
| јни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју ч |
| и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће пр |
| и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној млад |
| — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> < |
| ља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, |
| га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чис |
| оја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у п |
| ше... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро пр |
| кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дје |
| мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — |
| потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и испл |
| суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драг |
| му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куц |
| подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</ |
| и као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада осве |
| гурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом с |
| оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сј |
| {S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице м |
| ришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чарши |
| воме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиж |
| — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак |
| а рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p> |
| жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она |
| /p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у ко |
| ути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале лу |
| им имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Мно |
| ..{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије |
| сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бран |
| .{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и |
| је, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега то |
| знебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> < |
| — Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим шт |
| >Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се нај |
| ијали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах |
| вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало п |
| мет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши зап |
| деш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... |
| јети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега. |
| онајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <m |
| арен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а |
| ући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>А |
| дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада чес |
| бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад |
| га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда си |
| и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми г |
| поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — п |
| шкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека ш |
| свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ |
| и, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из ј |
| се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе. |
| гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скр |
| сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа |
| ришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто |
| своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Или |
| S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не |
| или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, |
| ише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у бу |
| како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> |
| рбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} И |
| вори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњ |
| упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је н |
| ме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам |
| чму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палиц |
| своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, разди |
| а пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе |
| било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз |
| ти своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то б |
| комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је |
| и:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не |
| пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p> |
| , и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша |
| м, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу с |
| дговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево |
| аде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сир |
| сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</ |
| !</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p |
| еницу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, |
| раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме |
| ва, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекав |
| ури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни б |
| p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт ушт |
| — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијег |
| Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи |
| еко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће з |
| ена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући |
| аљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу |
| и у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Ра |
| је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у д |
| етак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у ваше |
| ава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, |
| ослуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру с |
| анином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драг |
| , да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.< |
| утрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја |
| њега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наре |
| цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто |
| којник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме. |
| трвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам |
| е, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И у |
| Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе по |
| стајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и п |
| му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јач |
| то га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили |
| pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али ка |
| ен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рек |
| сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђ |
| не и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone uni |
| .</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши |
| p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit= |
| нскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све |
| — Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се |
| — Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не да |
| грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је с |
| долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, пр |
| и дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме оби |
| ђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ мит |
| унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> |
| ду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога кол |
| p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску |
| вугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади склен |
| дје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он сво |
| диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, |
| и преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да |
| Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ њ |
| ове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове пре |
| очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунч |
| јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ н |
| к није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове посл |
| чи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан т |
| их жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјер |
| уди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, с |
| испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузн |
| отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, |
| , да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се у |
| е и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и |
| ше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру |
| ћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из кр |
| до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теб |
| Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А зна |
| т се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Ж |
| то господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу з |
| ни те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то |
| овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али бић |
| плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре. |
| штином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Траж |
| румпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И с |
| рже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје |
| у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава см |
| у није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо |
| исак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, пр |
| ка: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Посли |
| јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети |
| из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p |
| Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајв |
| у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим у |
| , а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није |
| ућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога о |
| итњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега |
| е по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је |
| и новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика |
| и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели д |
| и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пус |
| литички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> |
| око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему |
| дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарниц |
| ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кр |
| у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи |
| аше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему с |
| власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и |
| кон неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркуши |
| >Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, |
| > <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{ |
| поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имам |
| них дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све свој |
| а вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зи |
| S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да |
| — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на |
| ју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у ц |
| на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенч |
| , веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по |
| е се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем св |
| о људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вр |
| p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без п |
| ио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, ње |
| Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год |
| та...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, ис |
| по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— |
| да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека! |
| у пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свј |
| о он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и |
| .</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све |
| по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијер |
| стави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет д |
| ород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и по |
| санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинск |
| 84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</ |
| мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штого |
| " /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{ |
| јда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскуп |
| е изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети доприни |
| у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за се |
| а ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада ст |
| одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако |
| .{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао |
| шнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се он |
| ке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разго |
| нај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клино |
| тима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате дваде |
| учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина |
| је дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак |
| како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да ј |
| те ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пе |
| Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> |
| око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, г |
| екиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p |
| ова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на лив |
| опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко п |
| ме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, |
| ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи |
| а има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, зан |
| кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничк |
| набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Р |
| му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није пос |
| иљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? |
| као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себ |
| ајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер дру |
| ити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p> |
| са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такоз |
| најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - д |
| да — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и она |
| ц Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ват |
| нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.< |
| ако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— |
| по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на пр |
| м, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде |
| а од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, |
| е госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође да |
| ућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих? |
| — А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> |
| олего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује на |
| Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и |
| ове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли |
| ила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебух |
| тоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се п |
| примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расп |
| ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше д |
| рите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељаци |
| си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а |
| га њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој т |
| ма.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по |
| ина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то ов |
| ли као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу |
| ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мир |
| којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када |
| Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91 |
| ршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих |
| силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> |
| p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, тра |
| очита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да ј |
| Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнув |
| вши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране |
| p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче со |
| амним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо с |
| омили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као п |
| и му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Рад |
| ди га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на |
| жи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанстве |
| — Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, |
| ета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухва |
| кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...< |
| њигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настав |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се навра |
| н, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што |
| не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје руча |
| p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p |
| ши осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом |
| , али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па уз |
| — Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашаје |
| своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем |
| лази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, |
| се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до в |
| к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам п |
| на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум: |
| леда у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад не |
| есечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти т |
| ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу гов |
| екиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Ра |
| аш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одм |
| иваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели п |
| ако он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти |
| .</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као |
| Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их |
| бета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! .. |
| му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мањ |
| } Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петро |
| ет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! |
| уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на нова |
| бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по |
| ино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и с |
| <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засук |
| дио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чеља |
| ве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... иш |
| {S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао |
| шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} |
| p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља |
| хће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, |
| и и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у гла |
| и новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и з |
| ги одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ х |
| за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље |
| маља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко |
| еде — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда |
| ави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти |
| не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p> |
| игуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} А |
| даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, |
| о пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину |
| Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се простр |
| да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S |
| е га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пуш |
| их руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и |
| ране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се |
| аше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, |
| ини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; |
| аши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и |
| p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; |
| Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу |
| <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и из |
| уцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо зајед |
| д шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — по |
| огли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио! |
| чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плахови |
| пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело |
| ихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, ве |
| и, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не пом |
| огођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећах |
| право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић |
| ме накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и ч |
| За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње с |
| људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="1 |
| за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стев |
| акону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} |
| како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сиј |
| круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничк |
| на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, д |
| мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Прими |
| ризнање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињен |
| ава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјет |
| жи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ |
| <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— При |
| уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из г |
| рбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— |
| отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во |
| дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео |
| ој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запус |
| попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И |
| ар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згод |
| и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном пар |
| лиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> < |
| ивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да |
| } Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... п |
| > <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пар |
| , све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за тргов |
| изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш ју |
| ј пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S |
| ваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири госпо |
| регорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај |
| , зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данаш |
| /p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо н |
| ријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и |
| ница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна вла |
| ро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ј |
| зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи б |
| своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико т |
| с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку |
| носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него |
| негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца |
| је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - к |
| о нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјет |
| а на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос |
| на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом |
| и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, за |
| пало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему мома |
| се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као |
| слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и с |
| осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до |
| жила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, |
| еком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са |
| ета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледају |
| ој тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хт |
| зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих |
| ди него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, кад |
| цу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, |
| мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за |
| уком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, |
| руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође |
| p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да исели |
| луду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене с |
| је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се н |
| — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сад |
| <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче |
| - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Др |
| војим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к бо |
| о југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут ка |
| ш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се о |
| ветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам |
| му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здрави |
| ости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толи |
| аде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је |
| огло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био |
| он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> < |
| /p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве |
| да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш |
| ради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са лив |
| оме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских |
| зда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али дан |
| {S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова |
| ној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{ |
| евили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му р |
| обар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи жи |
| е хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе |
| <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па к |
| исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на пр |
| исар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Биј |
| , и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд |
| и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сад |
| вати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, ка |
| дили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату па |
| а законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога |
| :</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не пома |
| пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разум |
| вши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи пут |
| ом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнад |
| ича, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, |
| вијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода. |
| , да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не |
| днице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се |
| о бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са су |
| м Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигд |
| посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе |
| или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци |
| очекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добр |
| му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не |
| ајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи |
| ... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... |
| аћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ |
| огли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p> |
| путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћа |
| у утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не од |
| она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и све |
| ш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом? |
| ију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајд |
| ограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit= |
| Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти п |
| — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли з |
| А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из дру |
| е.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испо |
| х! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико |
| га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дан |
| ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од туж |
| .</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> |
| који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде |
| а сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као приј |
| а неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — о |
| цом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на |
| са, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми |
| лико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рач |
| излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S |
| Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетн |
| вах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао |
| не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога |
| бољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спа |
| е у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давн |
| говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и |
| рез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пре |
| ли и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — в |
| подару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљ |
| ји: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? |
| !</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. |
| куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра с |
| арош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци ко |
| у...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве и |
| у лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> < |
| икина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, мог |
| и јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, теш |
| ини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бо |
| ="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а пра |
| ог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и |
| p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отј |
| та претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{ |
| оноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају поби |
| кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — ј |
| говачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што |
| ше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Ник |
| смија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перч |
| не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — |
| p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучи |
| сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сја |
| своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесе |
| се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му ј |
| ха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно |
| ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувн |
| бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, д |
| ава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n=" |
| и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{ |
| у, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главно |
| ије по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти |
| а јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ра |
| кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а |
| ави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и н |
| ара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да |
| ти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод |
| његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> < |
| тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> |
| ли ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чар |
| зда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки кр |
| лико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће о |
| асио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?.. |
| ле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа |
| поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Приве |
| хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Пет |
| а, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — |
| на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала |
| но на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи г |
| ага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву вод |
| у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p> |
| му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вра |
| за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре |
| S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у |
| отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели? |
| ије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којек |
| замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и д |
| Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе уради |
| кову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он урад |
| да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>К |
| али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Р |
| кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и |
| Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред су |
| оћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а |
| им се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{ |
| а и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштени |
| ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слу |
| S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двад |
| био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p |
| Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се пр |
| м празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пу |
| ога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, |
| шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и та |
| јка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати |
| о јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што н |
| >Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повес |
| какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница.. |
| у цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевиј |
| и видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је |
| ла!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде с |
| за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па поч |
| ада се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвок |
| одвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У |
| атнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као св |
| ји од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме ч |
| ћи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јо |
| хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са |
| а прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега |
| нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под ка |
| :</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говор |
| ули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И |
| и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, п |
| мован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложни |
| амет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама |
| /p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази |
| и...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, же |
| гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за |
| а новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је з |
| , Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој н |
| смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче |
| да за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— |
| је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p |
| знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да |
| ме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S |
| није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљ |
| ио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од к |
| земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не мог |
| у, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{ |
| — Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, бол |
| од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонит |
| >— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p> |
| а стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њи |
| , приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, |
| и...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, га |
| е кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али |
| ијети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то |
| то што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро |
| се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони |
| старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну м |
| да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог по |
| /p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се д |
| је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. < |
| чима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и пре |
| , вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам т |
| S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала бог |
| рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад го |
| и се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима |
| p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де т |
| ичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам |
| кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута |
| аређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојн |
| закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити доб |
| абаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцај |
| стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људ |
| а! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући |
| аса замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — |
| бу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена! |
| ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао |
| {S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</ |
| руги трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! |
| усти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...< |
| је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па |
| попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, |
| p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пусти |
| си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p |
| ије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару.. |
| ала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говор |
| о је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} |
| S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, |
| ВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} |
| ин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему |
| довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се |
| е газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти |
| о, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде ос |
| годиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се ни |
| b n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и |
| док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија |
| гне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта |
| оравио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одгова |
| Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али т |
| оћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати |
| Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречис |
| наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твој |
| <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу |
| ..</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га |
| је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — р |
| S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишт |
| .{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="1 |
| нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престраш |
| ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном нат |
| у Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Н |
| у није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене |
| новима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодо |
| ни Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... ф |
| но, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад |
| ти му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете |
| е.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испружи |
| ременом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио |
| и забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, |
| ла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто поб |
| толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> |
| да свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> |
| се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit |
| , што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупни |
| <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну |
| еби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али н |
| p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш |
| азда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила б |
| ре жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одв |
| његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> |
| ле луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> |
| нуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, до |
| дивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и ц |
| јетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици |
| Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли |
| p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање |
| што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — уд |
| ан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како |
| ао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Ра |
| премјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно |
| говори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчи |
| више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гл |
| иђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пош |
| м плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <m |
| на кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, |
| кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S |
| ивши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ного |
| већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледај |
| твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. |
| е растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али г |
| д пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља |
| трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто |
| м је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није мо |
| е с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — по |
| од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и мо |
| ати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не изла |
| јеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" |
| ше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу п |
| оје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући |
| ичему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у п |
| ку разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим |
| гледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> < |
| једи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску |
| мена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, ба |
| биљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати |
| гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду н |
| — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја у |
| уком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргл |
| нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старо |
| ред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам |
| ...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друш |
| а великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на гла |
| руштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друшт |
| е своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима кру |
| ма нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије |
| огођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је |
| дрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и коб |
| ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, д |
| два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се превар |
| наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час рече |
| ута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, |
| може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јов |
| блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћ |
| им звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{ |
| о састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско им |
| мљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра о |
| а—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже м |
| оких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај м |
| ати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за некол |
| - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија сп |
| , просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављ |
| азда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних |
| тати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што с |
| “ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на иска |
| ватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте ј |
| ичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће |
| је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, |
| те кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро |
| — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од бла |
| војој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем |
| у се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комш |
| е слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас |
| ијим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало |
| ст на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p> |
| еме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection |
| , у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љ |
| т и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудим |
| га, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, п |
| а колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!< |
| } Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се |
| .</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је в |
| гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дије |
| о да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p |
| уком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој |
| , као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и сло |
| амену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p> |
| друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако |
| ме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, до |
| либе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе сни |
| енике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у зем |
| .</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, |
| овој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао |
| ли ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; |
| код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пе |
| > <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила |
| p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Раз |
| , раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима замо |
| другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме на |
| но није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да |
| буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опо |
| новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и |
| ва се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, исп |
| бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са сток |
| узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у среб |
| у, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балег |
| /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чиј |
| асу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ј |
| њује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и |
| пути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са неког |
| романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и л |
| и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.< |
| животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки жив |
| на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима |
| Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посеби |
| у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном од |
| кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тут |
| ; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узм |
| се једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али |
| свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му |
| ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А пог |
| јамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши з |
| ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене |
| је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са |
| га пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде |
| сец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али |
| ивеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им к |
| розор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутро |
| о Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов н |
| обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да пр |
| рави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и |
| иње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерени |
| кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје |
| , — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, |
| ви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној |
| пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у прет |
| ио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак |
| , које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворе |
| доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела |
| о претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с мал |
| ти: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и |
| ећ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хр |
| а Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу |
| з њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топ |
| } А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у |
| Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то |
| и се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита г |
| ено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <mile |
| и; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу о |
| а трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са она |
| ати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек з |
| изнање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд о |
| /p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошк |
| оји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и |
| у се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> бор |
| е сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући |
| морја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пу |
| акованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло |
| а Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме ст |
| м разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша пог |
| жљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио |
| ..{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што |
| ник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијан |
| ак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступи |
| браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патри |
| а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тад |
| о би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове ру |
| ија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? |
| гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини. |
| па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; не |
| — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разуми |
| ланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што д |
| p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У |
| екај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> |
| га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га испо |
| ли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би урече |
| има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар |
| јечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.< |
| ши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; ус |
| ли Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се прос |
| и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit=" |
| аву свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе ст |
| ку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не поврати |
| ид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође |
| у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелиц |
| <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — увед |
| вну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом |
| 55" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млин |
| з дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, п |
| е дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био |
| аново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Бо |
| ег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном стр |
| , Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>П |
| купске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране |
| , неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обич |
| .{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза цр |
| Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога |
| му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, |
| еле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко |
| оји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из |
| .{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са чов |
| једа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — пос |
| томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе |
| ју вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослијед |
| {S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде н |
| другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пит |
| ви:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како |
| ом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, |
| двоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на зат |
| лицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду з |
| } Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не ч |
| хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјеш |
| ем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S |
| >Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>П |
| , мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак |
| мљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти.. |
| плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор |
| а, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно |
| атри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјети |
| и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досад |
| а страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози с |
| о склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!. |
| тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — за |
| моћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, до |
| ла дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изре |
| као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стоп |
| ренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти јези |
| октор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља |
| е је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се |
| мишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање |
| нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице тр |
| жи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије |
| ашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди же |
| Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p |
| сподар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питом |
| вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих |
| куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погле |
| слима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме нећ |
| >— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="14 |
| ешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар |
| p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим |
| и, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Ве |
| апеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту |
| ласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа с |
| S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој |
| Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога с |
| нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не у |
| о да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осје |
| тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи |
| се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, |
| као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смиј |
| им кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, тр |
| а!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и некол |
| p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву |
| бавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и |
| ину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише пр |
| агледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око з |
| а се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „ |
| хова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у |
| није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је |
| очиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до |
| рба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S |
| оши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да н |
| се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи |
| изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, |
| била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S |
| а друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је би |
| .</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, |
| еш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће др |
| кон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита |
| не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по др |
| и краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако д |
| ојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, ал |
| у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде |
| а зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на к |
| сли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрга |
| Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А |
| Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто по |
| ћ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или п |
| се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, |
| на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара. |
| мишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује |
| <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, зем |
| недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито |
| ему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> |
| на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али |
| сте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још и |
| рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, шт |
| — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" |
| олешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, |
| руштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Д |
| тада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше |
| анину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа |
| , пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње |
| /p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба. |
| укуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} У |
| ега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито |
| Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и |
| политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" / |
| - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од ције |
| , а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога бра |
| мекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Аме |
| ђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p> |
| царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтин |
| иво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао |
| желио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у |
| стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из д |
| х схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом |
| ри, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и по |
| и ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дј |
| p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столи |
| атру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући |
| дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љу |
| лико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb |
| ине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разаш |
| ше пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шк |
| к вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> |
| <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} |
| {S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на |
| му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не |
| е часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: |
| проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме о |
| уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да |
| сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску вошта |
| и се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| т талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> < |
| унце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се |
| ивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с |
| — Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је ва |
| } Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је о |
| шо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:< |
| жића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - |
| ник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвова |
| човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— |
| але, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p |
| е попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њ |
| и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом п |
| поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников |
| дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он ј |
| о одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> < |
| b n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном |
| видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— |
| номе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, биј |
| дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чар |
| штво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру о |
| ? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је. |
| ке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко |
| све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли |
| ци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на |
| а, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{ |
| ним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсје |
| ати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код |
| а зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави |
| стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду |
| писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врат |
| вој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до уши |
| е и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у |
| ем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, чест |
| праву дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} |
| е наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед. |
| погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу |
| суству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђ |
| нио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:< |
| а, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>... |
| е нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали п |
| е се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте |
| м.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна |
| и, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, к |
| мрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> < |
| чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесо |
| жи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту пл |
| кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ак |
| одару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — |
| ...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући |
| У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у д |
| кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... |
| таре биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И зак |
| руха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у марам |
| у прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над к |
| пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их |
| м.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја |
| но!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p |
| ло се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст но |
| ра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и ка |
| и, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зв |
| е за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што |
| их гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од г |
| та, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су |
| руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опра |
| прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— |
| јак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живот |
| кових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше д |
| Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме |
| сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не |
| цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га |
| <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина |
| шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, |
| во, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, кој |
| Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — |
| кленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет |
| ри Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p> |
| најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на пр |
| имакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како |
| ри:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега |
| медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} |
| .</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</ |
| га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мно |
| поднева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову |
| де и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у |
| х кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} На |
| ада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена |
| би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Р |
| е човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ |
| Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек |
| је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди |
| че јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и и |
| се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник |
| свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о |
| ли прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Пе |
| p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном |
| ма.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Там |
| воно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред к |
| ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пре |
| о, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и по |
| за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујт |
| кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и п |
| простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало св |
| очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом вра |
| гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, |
| еда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још не |
| е за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од |
| ле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред |
| Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади и |
| никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потур |
| је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, у |
| .</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по с |
| , на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах |
| су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи башт |
| једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме |
| ди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</ |
| тнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— |
| епавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p |
| ад селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне... |
| могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S |
| еда Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњен |
| едјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, прем |
| е с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Нек |
| да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима |
| ако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмако |
| нском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно мом |
| а гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да |
| ље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; |
| Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што |
| е се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред |
| шини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} |
| са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним гл |
| у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели к |
| p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брат |
| а му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито |
| </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здра |
| осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријет |
| ошљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; |
| вот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније п |
| ше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце зем |
| што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, |
| вјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук |
| ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутр |
| ћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и д |
| ед подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи |
| уштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем на |
| , и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши |
| из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је ист |
| е газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{ |
| и, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, п |
| кав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p |
| камо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја |
| ати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млин |
| .{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да ј |
| S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров приста |
| три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жа |
| и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. |
| .</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, |
| ових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: |
| реба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена |
| {S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док |
| ка љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити |
| у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте окол |
| дријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршн |
| не је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза кра |
| чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница нам |
| S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу |
| де газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пиј |
| ош док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, |
| дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и |
| е јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа дру |
| ожем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије |
| ци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, гр |
| > <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Ри |
| одине кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено бић |
| {S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама |
| Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> |
| оме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} |
| ог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену |
| .{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па с |
| иће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтј |
| }И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осје |
| ило прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу н |
| а је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{ |
| а, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу |
| испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се |
| и ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше |
| на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док г |
| >Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било |
| и се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци. |
| неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, |
| ом погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пше |
| треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А |
| кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржат |
| рања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Го |
| се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред |
| ада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, д |
| } Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру на |
| јевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито.. |
| рици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога |
| па Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Р |
| баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајн |
| својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — |
| на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их мога |
| са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина г |
| вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом |
| ику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} М |
| а „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да |
| аго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа див |
| вијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече к |
| господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви о |
| ко десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи |
| с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећа |
| оворницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина з |
| ањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и хода |
| лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном ру |
| > <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране |
| мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама п |
| .</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братуч |
| ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гл |
| унце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сје |
| не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред |
| га сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и кр |
| оликом <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за с |
| а подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат драж |
| њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и |
| оме највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к |
| не женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у ц |
| дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а о |
| сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не за |
| а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опира |
| /p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповј |
| дан дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвј |
| и, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманс |
| и тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађо |
| а је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, ш |
| руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, |
| у главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице п |
| .</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних к |
| игоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту свак |
| а на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели ј |
| ају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом су |
| Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и усе |
| љевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> < |
| језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, и |
| згубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кућ |
| А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је |
| са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му теш |
| кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нага |
| ци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу на |
| ћанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго ј |
| надеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли. |
| p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи |
| е, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању |
| осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њег |
| >Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у |
| лу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> |
| тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спав |
| стиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме п |
| понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> |
| иде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да у |
| т вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се |
| с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, |
| то затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога бл |
| је видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И |
| послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима п |
| p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их |
| гне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негд |
| <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p> |
| ма је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у |
| нске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> < |
| ду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога ч |
| одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој до |
| ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједн |
| м, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се ни |
| тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за по |
| и пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима ук |
| оварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, |
| му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно |
| ву изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну |
| тији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне |
| су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... |
| Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, поглед |
| исока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, |
| ваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога |
| , и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лу |
| да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ |
| и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке |
| {S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио |
| и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави |
| а га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S |
| зојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се |
| а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа |
| то је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури |
| дићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града. |
| а господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни риј |
| добим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога |
| !</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи |
| S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја |
| јом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухват |
| пире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и о |
| х од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, |
| се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, |
| мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сј |
| и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита. |
| тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са |
| ђ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенско |
| ајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један |
| ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На |
| свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с н |
| ма дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарн |
| а.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет |
| ући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу гово |
| гом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане |
| S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и ду |
| , газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши |
| пама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме |
| у плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и |
| т нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма пре |
| у, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: ка |
| па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама |
| о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша |
| ко да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа з |
| комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом ко |
| ише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражб |
| ити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући т |
| , под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснае |
| Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим з |
| сије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога |
| има, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му |
| огао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.< |
| са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, он |
| све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражб |
| је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје п |
| ао да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако у |
| елу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њ |
| ли ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине |
| ром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у з |
| нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их |
| п учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да |
| ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија из |
| савјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у |
| еће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би пис |
| ли пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а |
| јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како т |
| за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и |
| јера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} |
| тете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије |
| , уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — ве |
| да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је д |
| p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} |
| ће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове о |
| ако право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је |
| себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако св |
| а.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину |
| га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајд |
| чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше |
| иморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује |
| тва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из ок |
| амдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, |
| ction" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Озно |
| И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга д |
| досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" |
| ила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим зај |
| а одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу н |
| учила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у |
| — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова |
| } Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, |
| вен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду с |
| махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село зак |
| осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не иш |
| .</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже |
| мах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљив |
| их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде |
| у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ј |
| увана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошл |
| > <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p |
| руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито д |
| м и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безраз |
| те дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим к |
| ац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покр |
| ма звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратн |
| {S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:< |
| лапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет дру |
| о планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим |
| ваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећ |
| се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође < |
| спрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наок |
| ти Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер |
| ли:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да |
| после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћан |
| су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздрави |
| савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чист |
| азда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ |
| p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца |
| бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као |
| ко комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да |
| ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошл |
| еси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:< |
| га блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламо |
| >- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по |
| ао да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове г |
| на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на ко |
| вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Ве |
| е пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазе |
| есе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> < |
| је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Д |
| .{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкета |
| рже, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у |
| алити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола |
| дном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој |
| кву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Мариј |
| он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћ |
| раћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</ |
| , смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавн |
| би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, |
| p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати в |
| одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> < |
| не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па воли |
| "147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Рад |
| а.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сјед |
| мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио |
| ио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S |
| хвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види ј |
| , ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: |
| себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом ко |
| де - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми |
| >— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине р |
| јкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{ |
| и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале |
| вим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он |
| не штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, прор |
| ником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту настав |
| и.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S |
| рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?. |
| киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S |
| о душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за |
| дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кв |
| да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране злов |
| ијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је |
| беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{ |
| и ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета пр |
| сто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S |
| " xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села навр |
| нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде и |
| ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и н |
| а је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и п |
| на га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђ |
| ће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је нами |
| веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час м |
| у родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озно |
| и у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој |
| адога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му пл |
| ек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{ |
| ајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p |
| ше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац |
| тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благ |
| за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Рад |
| ичкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не |
| овац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их б |
| је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пр |
| мшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за ха |
| } - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Ка |
| камо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно не |
| да оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповат |
| са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што |
| ед њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућа |
| еда Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к |
| ољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} |
| шија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом |
| н старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вук |
| а!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, |
| вим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> |
| /p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки |
| ико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је ни |
| шких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: |
| загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се боја |
| пе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћут |
| дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане плани |
| /p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Го |
| јенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га |
| А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи. |
| ст... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих оч |
| е ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма |
| а рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, |
| нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} |
| ; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и |
| е, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим жена |
| </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбје |
| ац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као п |
| дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, |
| на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи н |
| не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда при |
| але с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| љене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у |
| да надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридес |
| ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка |
| ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара с |
| јају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат |
| у смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужн |
| ок комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше јед |
| ваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније н |
| што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе |
| се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с дру |
| рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунц |
| и би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби |
| би у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наг |
| ction" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник |
| зићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трав |
| ети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у |
| ним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише |
| а, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће д |
| уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људ |
| , да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код |
| својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели |
| да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мр |
| е како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од |
| у из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама гов |
| м он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...< |
| је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је на |
| pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао ј |
| ен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у стра |
| е учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и |
| јевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У сн |
| Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављ |
| оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање |
| ијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се |
| влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа |
| ила на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{ |
| има хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази ба |
| изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што |
| ом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо п |
| му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, |
| слије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њег |
| ма, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> |
| и.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара |
| то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује |
| чму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар паз |
| ћа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом |
| погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p> |
| же главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? |
| ачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се не |
| те и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мисли |
| урски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидил |
| дник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада друг |
| Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник |
| у и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ри |
| зивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{ |
| још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази ист |
| м чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји с |
| ранијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибиц |
| ох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њи |
| јечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући |
| ?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има |
| се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа о |
| ection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога да |
| ога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво пре |
| /p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође нам |
| о са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем |
| суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S |
| а би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се |
| че!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесен |
| , раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође свом |
| е Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не ок |
| <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њ |
| у љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор |
| } Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло |
| да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања |
| се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо г |
| ец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млиј |
| вноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — |
| е ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад б |
| "117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} |
| о као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је со |
| > <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби |
| се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> |
| дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се |
| се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојни |
| — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је л |
| ијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фра |
| моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити |
| могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, |
| {S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у |
| х! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Ра |
| /p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена не |
| ртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први м |
| к по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први ур |
| рску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза |
| ријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="7 |
| ="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаниц |
| ем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у |
| ше свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо |
| ка износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана в |
| окупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Рад |
| А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бак |
| ца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити дв |
| илише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док он |
| ом снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, |
| могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри б |
| да, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празн |
| да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из |
| ћи дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p |
| х дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талиј |
| не љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета |
| Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио з |
| момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут |
| а глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се |
| јеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљ |
| али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S |
| ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у |
| господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — уп |
| ару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати д |
| арује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести |
| ољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на |
| ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелит |
| вему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, |
| ијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И |
| </p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда |
| човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждр |
| е једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и |
| би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дан |
| аде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> < |
| зва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стић |
| аше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, |
| отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји |
| а рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и |
| ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива |
| намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — |
| ...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кро |
| } Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих |
| опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо |
| томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смр |
| тило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из к |
| {S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, |
| n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> < |
| ачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сва |
| естак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана |
| а се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што х |
| равили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, |
| му два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{ |
| бица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит с |
| људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овр |
| том; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} В |
| о да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим |
| двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> < |
| а...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па шт |
| гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумиј |
| и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу |
| х јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних пла |
| уна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши ј |
| олити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко |
| да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан ку |
| јева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рек |
| ше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци |
| Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, дв |
| . — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га в |
| док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом |
| ди што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошков |
| Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна с |
| јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се о |
| оје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} |
| са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише |
| јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Св |
| раг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш |
| и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> < |
| ља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у |
| ма један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада м |
| ца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларен |
| братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим ко |
| леда, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно же |
| остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели: |
| ажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Ва |
| срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво н |
| Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их с |
| <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају и |
| - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је руба |
| о и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон |
| е ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод к |
| љеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито ус |
| ћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="1 |
| дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, |
| дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини гу |
| у и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја к |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову пал |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сач |
| ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156 |
| подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се |
| ри, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а |
| мшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да |
| о...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помо |
| , што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пу |
| њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби |
| за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комши |
| одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдј |
| ра жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И нав |
| ита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друк |
| га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, пр |
| д Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукав |
| емишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мис |
| на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Пред |
| ити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци |
| >— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна ч |
| и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може |
| кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и о |
| авних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за дру |
| поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p> |
| оси му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и п |
| етар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му |
| хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. |
| ојави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно.. |
| сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па |
| старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове с |
| о саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет кр |
| ера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не би |
| ши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаш |
| апну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> |
| так — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кр |
| <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Д |
| растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - |
| положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за ос |
| га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме уми |
| из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади коли |
| ље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осв |
| ку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја до |
| {S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда |
| са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата ро |
| ба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прел |
| чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но |
| ко огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, ста |
| вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера о |
| о мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди |
| а.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узе |
| ако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> |
| ити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном нес |
| мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин и |
| неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је |
| ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, на |
| ину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што |
| , па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, |
| амтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније |
| ..{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори |
| </p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека о |
| љи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јо |
| дској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је |
| зда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и |
| оме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— П |
| ућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на пе |
| </p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту |
| > <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на |
| а, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје |
| /p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живот |
| <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму |
| .{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје |
| <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана |
| Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вел |
| е отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчек |
| оме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се от |
| господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио |
| рио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака со |
| земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио |
| ица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу заже |
| де као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи п |
| пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што с |
| д тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној пл |
| добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради |
| .</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти |
| ијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги прен |
| у грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је дорато |
| — Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио |
| едно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек ни |
| ена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога ча |
| чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> |
| види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега |
| ривикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном |
| е зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодј |
| а униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— |
| ека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица с |
| {S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњ |
| >Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залу |
| фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће |
| витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за |
| сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више п |
| се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продуж |
| ушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује госп |
| по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања |
| игда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе |
| га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} |
| их борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! |
| еше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му |
| ра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову |
| води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за |
| то је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је га |
| .</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да оста |
| ије био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док биј |
| ару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескуј |
| бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао |
| куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, у |
| мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распр |
| рође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове |
| чица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с |
| из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни |
| неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> |
| едно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био |
| во никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пл |
| коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црн |
| њежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, |
| елу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сус |
| на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се уст |
| До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вра |
| очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед др |
| поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жер |
| Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених де |
| вач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— |
| , вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> |
| мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашт |
| </p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, бра |
| ош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ |
| ане неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на ње |
| на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} По |
| спита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и изм |
| > <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари |
| ди — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским |
| , гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко ври |
| есе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устад |
| пало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S |
| сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате кр |
| кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у пр |
| Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, |
| спише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p> |
| рина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека |
| омовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S |
| му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} |
| дан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, |
| и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчи |
| накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, д |
| > <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов |
| док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што з |
| у од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго |
| та разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати |
| е намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</ |
| је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— До |
| г лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнут |
| у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p |
| утрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме с |
| еној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио |
| p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, |
| уном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе уз |
| — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} По |
| Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некак |
| господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невољ |
| тише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господа |
| је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по |
| {S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што |
| луку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац |
| вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекћ |
| што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом |
| човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— |
| оговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватр |
| гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригн |
| на, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дођ |
| .. — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и рази |
| е такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! |
| ше залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, прит |
| од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливада |
| поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, га |
| е подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око н |
| кућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне б |
| из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жур |
| мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу п |
| а.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Р |
| .</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; |
| куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му |
| о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћут |
| као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу кру |
| кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете |
| угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала. |
| ди једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може с |
| овјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је по |
| слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјаја |
| и се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</ |
| кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде |
| не ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвор |
| надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Неш |
| а Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада |
| се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада бла |
| и новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и пону |
| уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек шт |
| вши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у |
| и, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - |
| /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и ника |
| оли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да г |
| на, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи г |
| ви га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави но |
| ..{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, ч |
| ц потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели |
| ! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жељ |
| простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јо |
| , да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загри |
| иша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта ј |
| овим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу |
| , а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литр |
| ара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој |
| ен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјер |
| њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петро |
| <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, в |
| сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети б |
| ављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се пла |
| иђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} С |
| ише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа н |
| стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и пр |
| прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као |
| асне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се д |
| ат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...< |
| > <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански |
| пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били |
| х очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!.. |
| ђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, п |
| - Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, п |
| не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — |
| <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Ра |
| јешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{ |
| .{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. |
| , што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја по |
| аменом, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхт |
| ло, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда |
| е.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи ру |
| бну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њ |
| ошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, |
| догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да вол |
| је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе |
| се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, |
| ћи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и |
| агодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а н |
| Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, т |
| оје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и б |
| ражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби |
| јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би о |
| једе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном и |
| на на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — |
| еном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па |
| извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац др |
| га нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порц |
| су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у сви |
| во кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, |
| жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у в |
| новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— |
| ојкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шес |
| — Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бо |
| јетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p |
| орица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли |
| , што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— |
| учак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу. |
| из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је з |
| > <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали |
| гано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, |
| и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а В |
| етар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газд |
| р вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отро |
| о би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га! |
| једи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене прев |
| Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се |
| вио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара |
| за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, б |
| љен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чое |
| елим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а з |
| е погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их |
| налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било |
| а ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба |
| ћански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</ |
| али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао |
| што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада |
| ан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без |
| а парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије |
| Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше |
| а је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је |
| људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се |
| штеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одгов |
| прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>... |
| аде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговар |
| томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји |
| а, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; |
| и твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Пета |
| — Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га |
| <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} |
| и о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши |
| е Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, |
| ниних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не |
| шкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега |
| Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p |
| да часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели м |
| чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, д |
| ти!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви |
| p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричас |
| ахвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели с |
| емена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржља |
| ужио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уз |
| светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи ко |
| њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод к |
| одвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога ру |
| и у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вел |
| ола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пуст |
| — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може б |
| час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најм |
| вета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли |
| ли Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и |
| шт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби од |
| дне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе |
| А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења ст |
| старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем |
| а га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови |
| <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово в |
| тре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која |
| му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и к |
| ево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се |
| и срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} З |
| с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} |
| понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p |
| енкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — |
| е, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом каба |
| S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — |
| ама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} |
| — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> |
| Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на |
| ласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово |
| е с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а ј |
| ену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман с |
| сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си и |
| и донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торб |
| — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што с |
| } М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n="2" /> </fr |
| вавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} |
| у.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је |
| им ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао |
| ко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се |
| као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна |
| д, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекл |
| се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их в |
| сеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, св |
| ађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкуј |
| да.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пр |
| p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да н |
| ана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да ку |
| у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијет |
| ем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, |
| дама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за |
| се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— М |
| ачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, |
| S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, жи |
| — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо |
| S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се н |
| <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради че |
| мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци |
| ..{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведри |
| и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашт |
| реба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прођ |
| тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана |
| опа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјек |
| ости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p> |
| а сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па |
| <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ |
| чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то пита |
| !...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће |
| ља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, об |
| ако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш.. |
| А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчини |
| еку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И так |
| S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити |
| ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек? |
| га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — с |
| } Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове з |
| љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити по |
| асукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и |
| .</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране |
| е погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је ра |
| на је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији шт |
| Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године пла |
| арјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанч |
| <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон д |
| ако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} |
| и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за св |
| и, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разја |
| ор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади д |
| и што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на с |
| но пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо м |
| S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши нис |
| се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са |
| и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега з |
| лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пус |
| сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди |
| поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она ка |
| , и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево |
| вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутит |
| ји се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан |
| } Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> |
| ајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> |
| унцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије |
| угдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар? |
| у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прес |
| м ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би |
| :</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије |
| о бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, |
| сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А исп |
| длучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мј |
| и науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је |
| на се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао |
| у спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје има |
| и да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене о |
| аузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија |
| е.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разг |
| Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb |
| сима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, с |
| чеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, прос |
| </p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, |
| о на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њ |
| — Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим |
| p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа д |
| аповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмиј |
| дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, |
| м поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам дух |
| шљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, |
| испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све |
| заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратк |
| ни посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из о |
| то фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су |
| ило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем |
| веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије |
| а је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје с |
| да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изв |
| зведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бије |
| олико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени ко |
| мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових зем |
| , што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његов |
| е да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; ст |
| ке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Ма |
| а истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се повр |
| <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осм |
| p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада |
| руго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви п |
| — А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди |
| дару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада |
| ро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима х |
| ...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдј |
| блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани |
| >Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нароз |
| тених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p> |
| , пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду гр |
| овари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па |
| ајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је поп |
| родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је |
| , отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> < |
| епавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S |
| е, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а о |
| ути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна |
| и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да |
| ољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје св |
| Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђ |
| и и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?< |
| И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се |
| празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се |
| p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уок |
| ини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пош |
| већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо полити |
| расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба |
| или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјес |
| да обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — про |
| поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и |
| забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше |
| Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p |
| у је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова |
| би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује жена |
| Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћи |
| стивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гле |
| ећ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају б |
| ало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плавет |
| , Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији биј |
| човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти уз |
| жи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да |
| варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше |
| ни: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје |
| <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milesto |
| ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Га |
| пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с при |
| ћи усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не |
| ! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илиј |
| е? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци |
| једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако к |
| ли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога на |
| њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само |
| Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина п |
| дно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, бр |
| Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде испри |
| ст и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити |
| шће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже |
| бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> |
| </p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да не |
| ш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, |
| м напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, |
| тима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам по |
| једе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — од |
| е сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунч |
| драви газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тог |
| ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, |
| зимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано. |
| бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— |
| /p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђен |
| ади?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждра |
| друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да ј |
| > <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар |
| спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p |
| ору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у |
| ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али |
| n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо |
| пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марко |
| иди.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — |
| аде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p |
| чи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> |
| би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да |
| p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бе |
| премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</ |
| еселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> |
| д сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— До |
| така, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од |
| већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли |
| , спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? |
| дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</ |
| насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјеж |
| орбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши у |
| х бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све тво |
| p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се |
| код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидев |
| ане опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дје |
| ту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S |
| гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеш |
| о.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која |
| ..{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и |
| воката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши |
| дје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се ка |
| ри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оце |
| пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима |
| <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад |
| уше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, кој |
| бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила |
| за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, п |
| </p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом н |
| апут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова пл |
| атучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, б |
| {S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показу |
| пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али |
| и крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са га |
| . </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи ж |
| ед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у |
| грли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — |
| ура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјер |
| Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, |
| е хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда |
| ида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом |
| ли Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p |
| остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, шт |
| ојим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— На |
| Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Ов |
| јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</ |
| еки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, прив |
| повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маш |
| већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упир |
| чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће |
| нут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао ј |
| кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; |
| па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше |
| е...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цви |
| јештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по |
| днако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смије |
| падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје |
| омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, д |
| Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, |
| 5" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије о |
| а дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о добр |
| е чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Нек |
| сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не д |
| е у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту при |
| га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране |
| подин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} |
| — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као |
| ја до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изи |
| дмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива с |
| це Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупите |
| оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хри |
| љан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и |
| ли, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли прав |
| p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, |
| ду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта |
| > <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</ |
| не!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и нас |
| је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бр |
| гледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p |
| то талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас. |
| тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори с |
| доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчеку |
| од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, нећ |
| ажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да |
| чим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Кост |
| комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - |
| зао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утуви |
| ема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи то |
| знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; |
| га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо.. |
| је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згу |
| их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p> |
| ара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши и |
| равља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — |
| {S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </ |
| рана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и |
| исли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се |
| смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар ра |
| релази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа |
| а и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али пог |
| а Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест |
| ова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његови |
| дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту |
| за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица пост |
| ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; зах |
| мажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког |
| се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита |
| траху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSectio |
| адовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио и |
| а.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац |
| тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије |
| д хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела б |
| омућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p |
| д узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није |
| ?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком исти |
| дочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као |
| јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, устав |
| се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује пред |
| де стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао |
| је, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господ |
| огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... |
| попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, тама |
| ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забр |
| ек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" / |
| гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пу |
| ари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев к |
| некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у бл |
| ако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жит |
| ој нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи св |
| витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и |
| к изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на |
| упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им прес |
| пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у оч |
| не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом |
| ће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућ |
| ћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Глед |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране |
| а — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Пета |
| или се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газд |
| дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свиј |
| ивило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дје |
| за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, |
| а од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици |
| оворан, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су о |
| вори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија одав |
| јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — п |
| днијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати |
| да чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових р |
| и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Ј |
| > <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева |
| на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да р |
| поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши рук |
| иком.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, |
| избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескр |
| но гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Рад |
| ; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, в |
| превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели м |
| али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њ |
| ам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену |
| попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље |
| ијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по |
| о неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких ст |
| } Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни о |
| ни му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима |
| га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао |
| жништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго изл |
| о иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и лит |
| </p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отп |
| ом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— |
| у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно зами |
| кире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче г |
| > <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде |
| риједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши с |
| еба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова |
| е за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у |
| гова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по ва |
| нако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола шта |
| и су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у гос |
| е.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} |
| ућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледај |
| скога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеш |
| а што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и нар |
| повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узев |
| ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца уби |
| ости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета нез |
| аћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и по |
| очу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерч |
| еровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшиј |
| <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну ру |
| ади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наје |
| . — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. |
| ранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у |
| ? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну. |
| еко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код |
| има кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили с |
| трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ... |
| савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим д |
| је човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S |
| , ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће стариј |
| ју власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали н |
| /p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи ут |
| о је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако ј |
| снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом |
| и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти пл |
| е забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око |
| - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дај |
| у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио... |
| са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што в |
| та на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p |
| у над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упроп |
| гаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лит |
| умијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија и |
| b n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S |
| .. и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запуст |
| ком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љу |
| да, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</ |
| па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се |
| p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора... |
| новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад се |
| мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и |
| Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајућ |
| Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павл |
| ? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ г |
| јен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, |
| ом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у т |
| желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, к |
| овори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и в |
| оси.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с но |
| бу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p |
| хвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> |
| јекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети |
| !...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа с |
| да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласо |
| ..{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле застав |
| идесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, кол |
| болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“. |
| ио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p |
| оплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је ч |
| рата, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, с |
| уги - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> < |
| рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, |
| .. још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, |
| рце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибрав |
| часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи |
| рош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црч |
| зујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <p |
| ми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета |
| ној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему. |
| слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин пог |
| га, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.< |
| спружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, |
| да Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p |
| лије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посав |
| е прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријеше |
| ази руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши св |
| — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ |
| шља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих |
| етрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једн |
| ник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са |
| е која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељад |
| ледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, |
| лаго поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да |
| А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрну |
| испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни |
| леда га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, повра |
| Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а |
| ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Оп |
| о политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме |
| година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао по |
| вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одго |
| ао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи ује |
| чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио |
| к погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — |
| јеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе. |
| да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђа |
| ислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p> |
| — Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера... |
| а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у |
| ...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га у |
| и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа |
| од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубљ |
| бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу |
| мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрен |
| доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</ |
| да и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш наро |
| и давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање |
| е запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тје |
| S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га |
| а се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:< |
| р, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јов |
| о ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, с |
| убисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу |
| , с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима |
| ене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана исти |
| веном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепа |
| и.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у |
| одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p> |
| о се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе ж |
| шима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у ј |
| уче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем.. |
| - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Ш |
| аног трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљ |
| .. а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Пог |
| олико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће су |
| квих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шес |
| јих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, ду |
| од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан |
| још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све стра |
| ?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућ |
| оше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада |
| о дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два |
| p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p> |
| пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђ |
| p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="sub |
| >— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — П |
| е, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада |
| алуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут каме |
| , поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије |
| е сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар д |
| да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S |
| ао негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање |
| талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувиш |
| плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - |
| ожући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанско |
| се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Р |
| еде и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попу |
| сну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њ |
| а залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} |
| p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами п |
| гија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" / |
| овино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а от |
| јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, |
| и од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пија |
| млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} |
| е.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле |
| црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да искв |
| е.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставит |
| сао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а |
| вара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку |
| — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно |
| то опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може преб |
| p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквар |
| о попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у |
| евији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео |
| очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њи |
| ћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, доку |
| каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:< |
| раће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непр |
| дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али |
| по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену |
| зригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу |
| и фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукав |
| њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде п |
| ну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним кап |
| налим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> < |
| вајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, |
| к позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово |
| ши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну ха |
| <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што п |
| али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан би |
| те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свуг |
| орио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца |
| чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће |
| — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јов |
| драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозб |
| им кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p |
| опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао н |
| са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, |
| му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — |
| вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p |
| b n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — шт |
| па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га д |
| оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — |
| се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" |
| мљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све |
| њишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, бр |
| ку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали с |
| ња земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Гово |
| ош од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим |
| о је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у пл |
| , и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, ин |
| ци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то з |
| ога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан з |
| ијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних |
| о преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По њ |
| аше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те |
| Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окус |
| е Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пруж |
| у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{ |
| <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт |
| </p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Пет |
| тати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане |
| нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} |
| их утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко |
| воту, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води |
| јебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан т |
| ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потраж |
| - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће |
| цу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да ј |
| - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очи |
| жица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чуј |
| ице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и |
| у ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио |
| Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</ |
| Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али |
| о је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник |
| ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовоља |
| Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут |
| кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по |
| о?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — |
| е чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, |
| реба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али |
| ашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се поош |
| ао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људ |
| , на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцај |
| е могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поу |
| у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређ |
| — Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толи |
| баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су |
| бе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе сними |
| објећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиром |
| пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом про |
| је.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и пр |
| роз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутња |
| : још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и ж |
| едаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А |
| спод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се ф |
| вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се н |
| у „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ |
| на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> < |
| љу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но оби |
| <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они и |
| змиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — ја |
| штво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Док |
| х птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, |
| же, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој с |
| зоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше к |
| хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — |
| ишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекл |
| бу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — |
| апита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p> |
| а руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, |
| вратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да д |
| ца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <mileston |
| ао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој ул |
| а прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сје |
| ећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађ |
| испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као ма |
| ле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући |
| е његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позај |
| онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се и |
| ије далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде с |
| о прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу ниј |
| а; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној зго |
| о ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потре |
| у податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, не |
| а два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. |
| Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помаж |
| страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече ж |
| дњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади ка |
| доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— У |
| арод!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима |
| Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако ство |
| е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што сам |
| ?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— |
| — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знат |
| ће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Ал |
| ишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} А |
| погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бе |
| , човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дад |
| дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не |
| г даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки о |
| окрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло |
| он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је |
| хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друк |
| и; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о о |
| , и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А |
| p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути ово |
| — Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и др |
| ! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајд |
| лим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - ни |
| ри; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петров |
| лијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Ал |
| де и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се повра |
| авши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше |
| , Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више мо |
| ој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— |
| ле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између |
| сам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријеч |
| S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} |
| 2" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p |
| попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена |
| ..{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!... |
| са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтј |
| Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — |
| на говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, д |
| је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отр |
| тали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом |
| о ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дош |
| лашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — |
| али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми ид |
| , кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко |
| це...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и |
| око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више |
| а је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона. |
| p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошк |
| и једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми ј |
| , плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Ма |
| ека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца ба |
| <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си траж |
| p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће |
| > <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није в |
| Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да зна |
| поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> |
| те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују |
| оће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!< |
| и сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, |
| икује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{ |
| јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега остало |
| о...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га тру |
| дна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка п |
| } Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе |
| ко има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље... |
| кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици па |
| и крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго свој |
| <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! |
| учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема! |
| етлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осв |
| морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога |
| тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико др |
| љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће нећ |
| бавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтје |
| омољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог по |
| празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их |
| бача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</ |
| " /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа ру |
| } И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирја |
| о у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучин |
| као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске нов |
| ад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору |
| други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> < |
| отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег ср |
| газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред би |
| јој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчев |
| ма насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим но |
| олици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n= |
| винар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у оби |
| противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и |
| са, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворан |
| е, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи под |
| другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од |
| са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше |
| о подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благосло |
| ишћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко бр |
| pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по ч |
| од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема си |
| да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, В |
| бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља |
| ао да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — |
| {S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану че |
| и је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чис |
| поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p |
| телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад св |
| ашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, облик |
| о, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, |
| у. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне н |
| снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увриј |
| „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану ви |
| вакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мар |
| адивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Рад |
| Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p |
| о се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се |
| о је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао св |
| едаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала |
| - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће ч |
| Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане |
| "27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак се |
| већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо |
| остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони |
| ли Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да |
| ного више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у наприј |
| давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз как |
| , а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити. |
| ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она |
| Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — пон |
| а Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу |
| > <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо |
| на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</ |
| ик, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снаг |
| иупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао ј |
| n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши |
| уци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита |
| — Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена |
| којнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда |
| е је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу. |
| и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: |
| о и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да |
| мем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тај |
| ћа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} |
| ма кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> |
| бом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љ |
| брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово ј |
| прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себ |
| си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - т |
| диш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку квар |
| исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да и |
| та човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и дове |
| ..{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Г |
| је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложн |
| једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ |
| Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не |
| ће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p |
| н! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талије |
| уши га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, |
| вати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb |
| е може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не око |
| p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко |
| д литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви |
| е испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, |
| ани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише по |
| S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне ш |
| бујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неосјетљив |
| на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јаблано |
| рукчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке |
| дријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p |
| дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} |
| о одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђе |
| у поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида |
| о коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у ум |
| амате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се |
| а, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равн |
| анин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, тр |
| дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ра |
| вргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Р |
| и је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да |
| окрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> < |
| лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари |
| н је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намје |
| џије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар ве |
| устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ. |
| а.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце са |
| тем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цур |
| це прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њ |
| nit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој к |
| и, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</ |
| је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јо |
| <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— |
| криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не |
| .</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи д |
| Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гоми |
| мотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. < |
| коше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Ма |
| тар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Ра |
| ије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са соб |
| и од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с |
| гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. < |
| збацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; |
| обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре |
| ну ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <milestone unit= |
| <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да |
| о ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долов |
| ријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је |
| а стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> |
| <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, г |
| по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и |
| вој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти л |
| воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин |
| ...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „ |
| пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, |
| гра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео ј |
| али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој |
| /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невј |
| у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у по |
| ек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, |
| азаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — би |
| села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла |
| па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састај |
| товарена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, теж |
| , помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цв |
| а у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној т |
| ичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, х |
| а, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтјед |
| једници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помис |
| ике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе биск |
| као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину |
| цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али |
| ед вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а |
| <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрн |
| муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, п |
| магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што ми |
| о да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео кра |
| римакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до пед |
| а за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је |
| и се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви |
| у.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а |
| а свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, расп |
| врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин по |
| је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако л |
| прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а |
| ња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> |
| p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посв |
| а радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока |
| о је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола |
| Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада с |
| тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном г |
| ке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А |
| усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, |
| предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честиц |
| војка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у ду |
| и се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> |
| ете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чед |
| ано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </ |
| S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свим |
| а, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.< |
| се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао об |
| !... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погл |
| пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и н |
| зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га дру |
| од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и та |
| дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да |
| и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту |
| на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, |
| S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газд |
| у? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново у |
| о, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земљ |
| јим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се |
| езбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам в |
| а снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може про |
| са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док уз |
| зи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с мл |
| е обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, ка |
| ги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царуј |
| јетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; ве |
| р Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађ |
| - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је за |
| ета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврат |
| том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да п |
| рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> < |
| арске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиниј |
| продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> |
| м, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њ |
| е се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, к |
| у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој с |
| а сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле |
| орбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сли |
| с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и то |
| ги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи |
| е чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута к |
| кати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би бил |
| авославни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку по |
| Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, д |
| је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду |
| љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у |
| благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капе |
| ма савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет ша |
| у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога |
| промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n= |
| у је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чи |
| аза и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женск |
| на, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас бил |
| о се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао ј |
| е обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S |
| .</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p> |
| јина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> < |
| еху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на по |
| рум дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и ос |
| Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вел |
| са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут |
| ј улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи не |
| е свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на висо |
| ди пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску р |
| ој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао ве |
| часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </ |
| роповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме ота |
| ући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати |
| Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Ран |
| а се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и сл |
| њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућанс |
| чи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући до |
| му заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, з |
| из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневес |
| иц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је |
| .</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> |
| ости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише |
| вјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у ду |
| лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, г |
| раве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби |
| е, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:la |
| с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се п |
| > <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру |
| вештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назо |
| упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари с |
| рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настав |
| пи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере за |
| е фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло |
| паћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину |
| врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је |
| Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте п |
| рстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце зем |
| штво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво |
| но, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред кор |
| Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако мо |
| ице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, |
| одвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуљ |
| егове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало р |
| асом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> |
| подар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p |
| > <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И п |
| <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога мило |
| е се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, |
| Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, |
| да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац |
| а, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирну |
| p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши |
| и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успл |
| у, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у |
| </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, замо |
| та да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском к |
| је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, |
| ијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: ма |
| </p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? . |
| еш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p |
| пет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да сво |
| доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> < |
| у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује |
| о је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не ода |
| ијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући |
| , залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отич |
| /p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга по |
| упи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Пе |
| ка.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио |
| једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чоба |
| ма никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путе |
| ијечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви н |
| — Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибиц |
| е, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око сво |
| оме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш |
| је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи |
| ћи њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, п |
| .</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Н |
| .. — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох и |
| па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да м |
| гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању т |
| е оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у ку |
| <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> |
| ра била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радиво |
| о момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> |
| ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у |
| руги пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју |
| јима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за |
| у се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао да |
| рак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — г |
| олази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Бо |
| Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси м |
| устивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, п |
| рка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложен |
| Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају би |
| она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p |
| — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.< |
| болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у ку |
| варише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: |
| Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али |
| гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> |
| мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да |
| њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залу |
| новину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна |
| у српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по |
| пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{ |
| освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самот |
| и позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа и |
| о са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Ф |
| пита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — оп |
| увих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хл |
| ен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људ |
| благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка |
| а, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим |
| е се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече п |
| шља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и по |
| ај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> < |
| а сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} |
| а газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко |
| ити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола с |
| ља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> |
| ећ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бакт |
| ши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршиј |
| сан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а |
| улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише |
| тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда с |
| ..{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде сј |
| еду и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Ц |
| Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љ |
| м очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече |
| десет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, ал |
| свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој |
| као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — |
| егом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као д |
| S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — |
| ара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свј |
| у: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи |
| Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће |
| мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада л |
| је чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећ |
| је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, |
| и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три с |
| дјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онако |
| зда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради |
| крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије |
| у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p |
| већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога ча |
| .{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, |
| својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а |
| о на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за |
| нас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји суми |
| исао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n= |
| ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати го |
| показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним |
| уди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтје |
| се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> и |
| опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом п |
| ком новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви ко |
| са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе ж |
| е је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} |
| је“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у уши |
| де га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе про |
| бе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме пра |
| а у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и |
| замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, |
| — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца |
| рене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га сна |
| ра сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, |
| <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - |
| ?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... |
| оже ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попу |
| ће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, д |
| ла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—П |
| азложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Ра |
| и и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне |
| о и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити г |
| вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, триде |
| ромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворил |
| бро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлије |
| а и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају |
| на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у дво |
| <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, |
| ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у сниј |
| </p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде |
| же биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Св |
| да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђ |
| м завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га |
| то продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко |
| е добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад |
| ду послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био |
| облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије |
| он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? |
| м, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опору |
| је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустит |
| еле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час мил |
| мишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока |
| пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за |
| на Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су |
| лаву наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p |
| ави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, |
| а фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, |
| Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше пр |
| атиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити |
| му и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели: |
| овјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пј |
| p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од ко |
| е:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, госпо |
| ели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на |
| заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше к |
| тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да |
| .{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје т |
| наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивш |
| ну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му п |
| паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена |
| је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновин |
| у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево |
| <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред ч |
| говара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком наширок |
| естри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљен |
| нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам |
| е нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред |
| } А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, ал |
| ра, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вар |
| мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и |
| а ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S |
| прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Пет |
| а у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их |
| аздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи св |
| јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима |
| видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак др |
| ну жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да ј |
| а, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели п |
| реченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата.. |
| исто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му |
| зговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да др |
| ено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попо |
| <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Ра |
| е, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је п |
| , и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зара |
| да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи криј |
| и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћа |
| а дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око |
| разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превал |
| попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Ј |
| ва се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Настајне н |
| тави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све |
| од њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ д |
| аних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, |
| и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је |
| е расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Нећ |
| твеном заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што |
| прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> ду |
| Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...< |
| , жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији прод |
| >— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај |
| >— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> < |
| чему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, и |
| {S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и за |
| а већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погле |
| ашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и ду |
| и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца зд |
| ади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуш |
| ванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није ник |
| ац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле. |
| е по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и з |
| ра; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека |
| р. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна кр |
| и нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би |
| једи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао |
| као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Х |
| вља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати |
| свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљеж |
| га и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стид |
| е му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помис |
| понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкај |
| и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, ис |
| .{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици госп |
| атче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Вран |
| и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се дана |
| се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} |
| подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи х |
| н, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом |
| н, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, к |
| улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; |
| ки, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста |
| рестаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп нас |
| у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави д |
| аступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на вели |
| тједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешин |
| урузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Оду |
| дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне с |
| >— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински |
| их дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабан |
| n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упу |
| е отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у р |
| пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газд |
| сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што т |
| књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зин |
| ти, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није |
| Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му |
| ова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га |
| азда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весе |
| упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек |
| оме, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се ку |
| женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> |
| може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од |
| .{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је |
| он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, дво |
| учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да м |
| се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоћ |
| жићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и ук |
| > <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и |
| {S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помис |
| у предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— |
| имало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, |
| је својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ли |
| ј одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско |
| то је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као с |
| а, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чарш |
| ивачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе |
| јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду дру |
| них кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забр |
| .</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како д |
| ру не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као ш |
| било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Шт |
| г чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — |
| пак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у ду |
| и сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запа |
| ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди п |
| тина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се пла |
| већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљед |
| јој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, |
| своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, син |
| и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише. |
| 60 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој |
| ангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна. |
| а да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p |
| на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац |
| а сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из |
| мо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрде |
| му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколик |
| реко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је н |
| поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да |
| поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина тали |
| њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — |
| ан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, а |
| е и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> |
| уду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радив |
| код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњ |
| ма на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску с |
| ави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би |
| ећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њ |
| је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје |
| воју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо |
| миљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и рад |
| звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења. |
| и се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звеч |
| јим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине |
| на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само м |
| ети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану |
| а, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за |
| зда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом х |
| азда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година п |
| то му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, ч |
| е исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Га |
| даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се ис |
| — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш |
| p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчин |
| још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{ |
| ао он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице |
| о весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S} |
| ранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марино |
| поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, |
| окошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасја |
| ише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може с |
| омисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну р |
| ни.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за |
| !{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком |
| ћи по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, |
| анас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пре |
| шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас ни |
| м руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зач |
| ри до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, сна |
| о и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши |
| памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на за |
| реми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне св |
| а Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила м |
| ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира |
| њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врат |
| к, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите |
| ђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — |
| приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад од |
| што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да |
| </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} |
| </p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може |
| ије имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке |
| кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, |
| <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући доста |
| пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријан |
| е зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо т |
| ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад б |
| {S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро. |
| ne unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а ко |
| изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица |
| ре, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} |
| ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска к |
| кониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопи |
| пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слат |
| тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, |
| над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Д |
| ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину о |
| леда, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p |
| роге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара |
| миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе |
| ако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је |
| двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени |
| затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> |
| а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" / |
| иво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! |
| . </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к |
| очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у |
| рстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на ст |
| што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту |
| , у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему С |
| а у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици |
| ати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у рук |
| о разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са жен |
| Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сј |
| када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ћ |
| , кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му |
| — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе |
| кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за на |
| му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није |
| и што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И о |
| p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чу |
| билази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Ники |
| редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничк |
| а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, |
| .</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори |
| шко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у |
| ије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламе |
| о ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама |
| са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хв |
| у их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</ |
| и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа и |
| остраности и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И п |
| .</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши |
| е, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори |
| а и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш... |
| о двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да |
| бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, |
| јим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим |
| шњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> |
| сто приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} До |
| уна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у г |
| м.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграни |
| леда Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајућ |
| /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно |
| а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза |
| ?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, |
| а гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон |
| } А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друш |
| слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једн |
| огао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад ње |
| јенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да |
| кавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотад |
| поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље |
| природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три уз |
| > <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпос |
| сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да |
| у и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански |
| Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрн |
| жаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број таков |
| рову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чо |
| изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Т |
| анских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Д |
| а и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађар |
| аса читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших |
| е! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што |
| зор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњ |
| е витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде |
| овинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пр |
| аву дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Ал |
| а отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загари |
| ије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то |
| о и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатн |
| Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко |
| ратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излаж |
| ли? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да с |
| њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну при |
| еници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, |
| згубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим |
| /p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у ја |
| ај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гон |
| пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље рије |
| ст наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко доз |
| , она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p> |
| ица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Н |
| е нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати |
| , ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> |
| <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане з |
| д види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Ста |
| леда на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекршт |
| први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко |
| као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти ко |
| близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, прибли |
| ремешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> |
| годбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише |
| ју било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити по |
| Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар |
| е хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" |
| а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је |
| ца, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— |
| ...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очим |
| покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А |
| ади.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза пр |
| о онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрп |
| ијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p |
| Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, п |
| Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... |
| ја и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка |
| ећ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Б |
| а коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И |
| а признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на |
| . подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прис |
| род! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а |
| потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази |
| е би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па |
| оњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена |
| рода; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи п |
| >- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од |
| } Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него |
| > <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мор |
| Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, |
| у иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— |
| леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти памета |
| p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p |
| иђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им |
| , погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, шт |
| ћа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће |
| и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радиво |
| Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. |
| ..</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши п |
| осподара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му |
| , - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гу |
| у, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још |
| /p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и уда |
| , да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке |
| и, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} |
| је најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од |
| ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гл |
| оживши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— |
| не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Зас |
| здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине |
| штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, |
| снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га |
| у га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због камат |
| еђу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да |
| хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! |
| њему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У варо |
| , након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила гло |
| !{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим ос |
| преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучи |
| /p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење |
| а показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и з |
| те молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Зна |
| Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко ве |
| без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се |
| . — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Ал |
| ике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош д |
| газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну прас |
| ас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека. |
| ске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продир |
| п Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и |
| них и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</ |
| лику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Р |
| и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми |
| у тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов о |
| ик на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, ве |
| кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и п |
| је, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се |
| бна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соб |
| чун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда |
| ијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хо |
| забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада |
| енемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише п |
| у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од дру |
| <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним |
| иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остај |
| о... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека в |
| прави адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни |
| атне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисл |
| на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно |
| ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, |
| егова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату |
| око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје |
| свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, |
| и, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради |
| Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о неч |
| S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у |
| т једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> < |
| де, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у м |
| овала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>И |
| е осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас к |
| и.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> |
| е;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега м |
| а нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тро |
| ројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone |
| — Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се |
| ...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи |
| — Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вријед |
| арају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој го |
| алијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у и |
| дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али с |
| талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да |
| /p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва зе |
| ву, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и |
| и у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али ниј |
| ..{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од т |
| као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава |
| и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— |
| иту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.< |
| о за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се... |
| брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече |
| ја Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у |
| иштву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба р |
| поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла с |
| оће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — |
| ...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што г |
| хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, |
| . изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје |
| у — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — |
| кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенч |
| кринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{ |
| доци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и ниј |
| А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева с |
| е велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; о |
| есника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — |
| утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни к |
| вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућа |
| ада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косач |
| оје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се ниј |
| те — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" |
| и за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбу |
| рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо сао |
| им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна време |
| ...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова |
| а над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> < |
| <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, по |
| на, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дј |
| p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога |
| платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијето |
| у, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може |
| о је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Мари |
| ешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори ж |
| људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева з |
| икупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао к |
| м...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, |
| већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{ |
| ни, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.< |
| /p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Вид |
| да Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких |
| чи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - |
| о знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па |
| нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; дов |
| <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши |
| и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, |
| ућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, бо |
| рдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болес |
| ворити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.< |
| временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један |
| под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у се |
| у оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у б |
| ре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договор |
| о ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада ов |
| ва!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа |
| /p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} |
| пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Не |
| будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вел |
| женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а |
| , а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледат |
| бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му ка |
| асмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова д |
| к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде |
| губили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p |
| ски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило |
| пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише. |
| еже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти |
| чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери би |
| иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окре |
| о си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, н |
| д ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, к |
| су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније н |
| ијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза |
| ви: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једн |
| сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} |
| све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> |
| он печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У пр |
| мно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а ул |
| у хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газе |
| рв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву ја |
| првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — ни |
| ово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у пис |
| воју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би |
| илујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у њег |
| драле, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако |
| шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљ |
| весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Р |
| е да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њ |
| ети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњ |
| >Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Вр |
| којни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имањ |
| }Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град |
| му и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела на |
| ледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око зам |
| а Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена |
| паде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испре |
| , то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док ј |
| арија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напоко |
| тњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ з |
| — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа |
| четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — р |
| јера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> < |
| оју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</ |
| кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илиј |
| ојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и ж |
| фабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућ |
| чку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан |
| е, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве |
| да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... |
| дарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољи |
| и, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седа |
| {S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу |
| из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говор |
| дихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разро |
| да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колик |
| ј. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посви |
| Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о д |
| грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у ја |
| но понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заиг |
| да поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— |
| ан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању |
| а крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га |
| ри ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих |
| изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети |
| јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелиге |
| аст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани |
| е, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац |
| ијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствар |
| не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним ми |
| љак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и |
| жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је |
| бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре бл |
| за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу ла |
| род није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p |
| еца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, ј |
| <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десе |
| S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> |
| ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан |
| се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему |
| ивану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, нећ |
| дну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, ниј |
| евају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — |
| и и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из |
| литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собо |
| , што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, |
| , једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{ |
| а трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} |
| господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам |
| ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, кад |
| поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њ |
| ају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Н |
| уду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје ниг |
| с дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њ |
| рвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— |
| p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па с |
| — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у |
| жица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, к |
| м код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њим |
| — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с |
| на закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а |
| ок и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших |
| pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као |
| и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даљ |
| леје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, |
| ва је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у п |
| газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио са |
| <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам т |
| /p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>( |
| ИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛ |
| ед очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хр |
| да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зи |
| пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А |
| {S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, у |
| им у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста ј |
| ти?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит |
| сто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, шт |
| на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, |
| Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а оп |
| у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Пет |
| p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Бож |
| и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде |
| т ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошк |
| ђи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледав |
| о некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који н |
| ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се |
| стисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије |
| Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Пет |
| оше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке |
| ала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава |
| ?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јес |
| замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме |
| је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би би |
| о и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесо |
| еру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— З |
| есет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју о |
| оду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку |
| евши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он г |
| еђу два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Или |
| S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне годин |
| акону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с |
| цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из |
| е гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сад |
| :</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару |
| че зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом |
| вши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Ш |
| нскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак по |
| ита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви |
| дати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женск |
| ати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјерова |
| it="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ об |
| а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлу |
| а, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, зем |
| помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подмет |
| ст, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и |
| тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p> |
| p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — од |
| начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада |
| м ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.< |
| а Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— |
| к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. < |
| >Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бист |
| а диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Р |
| превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита ро |
| то не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од моји |
| старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S |
| тре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни |
| > <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Једа |
| амет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Г |
| напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе |
| а је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, |
| кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била в |
| и ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на р |
| м.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник |
| <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учини |
| и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога п |
| а уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Уг |
| уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дије |
| гаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над г |
| ад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, |
| као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац што |
| ави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, |
| газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</ |
| пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене |
| Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад там |
| ма, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Ра |
| ама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанск |
| сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши с |
| мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод вр |
| мет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} |
| о згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S |
| вада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забрани |
| , нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у ру |
| ође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и пову |
| јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и |
| , а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> < |
| ољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме |
| последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n= |
| <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и |
| самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у м |
| цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе |
| кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="s |
| амен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="sub |
| вјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико |
| без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије ње |
| ла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, см |
| ри жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — |
| ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} |
| осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињ |
| ела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију |
| е момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угре |
| о ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала |
| је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде |
| им и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажен |
| окат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну ни |
| ша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по |
| и Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће |
| биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави |
| господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био |
| из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложит |
| у, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже |
| ђе ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће |
| : вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. |
| аварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у |
| војој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она к |
| <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пуст |
| ин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се ст |
| што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто |
| та Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити мира |
| , па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу |
| гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваља |
| иран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве |
| ом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раниј |
| ам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, ка |
| јес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца по |
| о преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену шт |
| сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И т |
| вио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.< |
| која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред |
| } - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу пла |
| !{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондј |
| це у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> |
| и човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво с |
| . — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега |
| пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом |
| ти је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- |
| н и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у |
| До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не реч |
| је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на |
| е се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила |
| едај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша |
| з детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламе |
| му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, бр |
| {S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — |
| а враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове |
| еделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо |
| погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, п |
| >Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка |
| о у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој |
| оме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законо |
| /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само оч |
| е вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети с |
| лести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и |
| акије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су |
| S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиж |
| Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није |
| аде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> |
| ни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромаш |
| ао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија пој |
| је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> ша |
| ару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банк |
| ше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као ниг |
| и и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вје |
| е до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Ра |
| да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као д |
| не... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он |
| ти...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подми |
| нам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А зако |
| д тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за |
| а у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима бр |
| а.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да |
| ене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло |
| — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже |
| ам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, |
| да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по сам |
| ира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га |
| дох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— |
| продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од г |
| ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те вољ |
| разложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да |
| њавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са |
| раби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, к |
| исједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада |
| му ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </ |
| пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури ј |
| одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице за |
| лободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мл |
| авио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— |
| кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на |
| а, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви |
| тим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И п |
| плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из кр |
| у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, проч |
| вога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сач |
| као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пре |
| ника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заст |
| биља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попр |
| ријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је л |
| це!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био |
| у да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ |
| у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>При |
| но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S |
| спири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Ра |
| а госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пав |
| 28" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љу |
| е и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око |
| p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И по |
| } - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, |
| , док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши |
| ако да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама |
| у, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, |
| млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком н |
| ...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наст |
| оз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S |
| ада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у ч |
| упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је |
| дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни ч |
| га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздри |
| ишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та |
| ему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи удари |
| у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши пр |
| ш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун |
| S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до |
| поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n= |
| м само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је в |
| ошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао с |
| ја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, од |
| видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премиш |
| а се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не воли |
| да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија |
| тављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а ч |
| ли њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, о |
| цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се |
| на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, |
| мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не п |
| уре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази |
| кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали |
| но је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску |
| луђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово |
| се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх брије |
| еце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а |
| и, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако |
| <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други |
| } Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем м |
| ва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио |
| около голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао |
| сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико |
| чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однек |
| закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу |
| , настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! |
| „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Док |
| Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, |
| да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ |
| > <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко |
| идиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не б |
| е жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их. |
| и се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде у |
| гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже л |
| и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан |
| ији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти |
| ше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори |
| /p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — ве |
| ашо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито т |
| о да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p |
| аглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему с |
| гу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> |
| а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, как |
| леди и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и |
| рнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши с |
| јерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p |
| ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад |
| овати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — |
| S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан |
| кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање |
| брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чуј |
| е литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја кр |
| и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано |
| ва и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама |
| ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да ку |
| оврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „ш |
| ишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{ |
| ре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, д |
| још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати |
| .. — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назо |
| што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S |
| а човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</ |
| и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— |
| е сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> < |
| и моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што изм |
| јек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је.. |
| арац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици. |
| има усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас б |
| ао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бо |
| а, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиман |
| де се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А г |
| легати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и |
| чију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али |
| наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — |
| грливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Р |
| јесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.< |
| дође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Рад |
| Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, пл |
| срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се |
| онио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стал |
| н мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не мо |
| а: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p |
| p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...< |
| амо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне и |
| стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p |
| а Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са |
| го цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не ви |
| од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога га |
| ох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и исп |
| с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, к |
| и, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе г |
| адите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да |
| S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај кал |
| сподин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да з |
| >— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S |
| се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни |
| обра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - ш |
| ="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј |
| ољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази ст |
| и Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господа |
| же да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми |
| рат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p |
| и, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А при |
| дјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да |
| њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба |
| дивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> од |
| д сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече ц |
| говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажа |
| >— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда г |
| кавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S |
| иже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...< |
| то си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба диј |
| бјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто |
| продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је да |
| ити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...< |
| ми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне ј |
| — Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати |
| еба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а |
| тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на сваком |
| прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у су |
| врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, под |
| јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори |
| до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски |
| <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?. |
| пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла |
| ма.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала |
| своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вино |
| почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити |
| ст дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трош |
| па нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| уд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко |
| браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори |
| убај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S |
| ина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у плани |
| иве ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују |
| .</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће |
| /p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — |
| ека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Р |
| .</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана |
| авао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p> |
| :</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.< |
| ка скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, |
| {S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијени |
| о празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијен |
| плашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p |
| уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те |
| — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!.. |
| а, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је л |
| ли друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали |
| /p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и |
| да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p |
| ко његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину |
| замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио |
| .</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар паза |
| {S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и он |
| од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу кр |
| “. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p |
| ан си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао |
| ање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— |
| /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фа |
| Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он за |
| ни дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде |
| а се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— |
| да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби |
| ко, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си т |
| ра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али ко |
| је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, ка |
| а <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју риј |
| еко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу |
| кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - |
| и доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртв |
| ушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу |
| ио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај |
| ем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађар |
| пази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За |
| дби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p |
| ктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи |
| м повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка |
| сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, ка |
| ом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се |
| „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели |
| устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања. |
| ју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује |
| јео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га |
| ило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си |
| е, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни |
| а? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Вас |
| као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар |
| {S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстој |
| ш је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! .. |
| не, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао |
| едва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има |
| љена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла |
| а се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина |
| е већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима |
| ... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишни |
| } Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао |
| !</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом к |
| здану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам |
| ве до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са |
| а!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји нов |
| бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, |
| га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Р |
| ља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> |
| јеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије. |
| ном.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му |
| чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> |
| пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац |
| А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> |
| <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака.. |
| ..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон! |
| би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли мо |
| говори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Пе |
| ..</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из |
| а дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, |
| о себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} |
| тац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, за |
| земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојци |
| било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом! |
| Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће |
| умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што рад |
| ити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>П |
| фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провали |
| ег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!... |
| огла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} |
| нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, |
| оћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази |
| </p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија |
| мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном пре |
| је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле |
| Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} |
| ета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, ни |
| и јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и план |
| очи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су на |
| погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до теб |
| бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био |
| да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за свој |
| јенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждр |
| {S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Ш |
| се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране |
| пеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким зно |
| ав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да |
| их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завали |
| ше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади |
| , и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше |
| а.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине |
| мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, |
| сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Марино |
| лник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљ |
| ни, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пре |
| газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и |
| .{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се р |
| с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде |
| брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све |
| ма ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколици |
| јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастриј |
| ад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове и |
| ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...< |
| га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради |
| ече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја п |
| о се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и |
| ту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове |
| крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се пр |
| мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости |
| ијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па |
| а. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме |
| врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{ |
| ружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у |
| , а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не |
| и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и |
| представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол о |
| сто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком.. |
| , болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гд |
| по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држа |
| огођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, оног |
| ој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјек |
| , кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! |
| лаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!... |
| едара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га бр |
| с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим |
| у, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме. |
| ивши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душ |
| е онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи |
| м на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само |
| бели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја п |
| у измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто од |
| попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили |
| је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној |
| хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штого |
| азмеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и |
| Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гл |
| ки посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S |
| кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и тр |
| би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Д |
| о је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да п |
| већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне и |
| се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газ |
| ни... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на |
| еда се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, |
| се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и |
| пажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедњ |
| е их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па |
| у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упи |
| шта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{ |
| цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у |
| те? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, М |
| ако је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До |
| вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих зе |
| у; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то м |
| руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! |
| она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, б |
| да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац дават |
| тем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код |
| е и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упо |
| ваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, |
| ову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је туж |
| еко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка |
| руга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да |
| исе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољ |
| ри собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајку |
| ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, гл |
| ошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо |
| :</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је ка |
| ла у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, |
| А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост |
| е ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина |
| у као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} А |
| ти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педе |
| залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, |
| да пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар |
| м као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бу |
| од састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет |
| ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштет |
| а камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао |
| леди даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели |
| е сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упали |
| едан сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p> |
| о себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова п |
| агрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао |
| трча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе |
| морила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што и |
| p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежни |
| у шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушен |
| јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> |
| а бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са |
| ојкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} |
| Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, |
| и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго |