д тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека |
гова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони мој |
аши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други д |
дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина |
ме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с |
Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Ма |
игоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. |
ћанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И св |
а се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђуј |
ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему |
бијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се с |
снуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није мог |
} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у |
а свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p |
.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори г |
те у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише в |
рокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма раскли |
.{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се |
броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац |
натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — |
е троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} |
ц, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би би |
људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расп |
.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! |
S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цв |
же... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, м |
ко хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то |
ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на |
има...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радо |
га Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би |
у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће ј |
Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао ст |
нао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек |
ако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не |
продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за |
ша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> |
је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па п |
А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми |
бијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом у |
но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост |
.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сиј |
— Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаш |
телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега |
де и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то пр |
а.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружа |
тну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> б |
Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије |
ане, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је ње |
сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се |
а, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно ис |
корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се замор |
лећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве |
капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног |
уге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дан |
Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А |
ио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац |
другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљен |
, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> < |
је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле м |
ме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита |
..{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим |
и је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. |
а три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за с |
је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти поз |
, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ изби |
!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за |
Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p |
лови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и |
дује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на |
а, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца |
аде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајућ |
— понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> |
бјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо |
веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш |
руз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му |
риморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио |
закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико ко |
је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених |
>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p> |
ијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> |
вни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, мож |
Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од |
илокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> |
ли јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" / |
језда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: м |
е залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — |
новетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаш |
е за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и |
ен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, |
зда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме |
А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, |
...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у сни |
латио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном |
неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их и |
раве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} |
о што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац т |
ева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гра |
ти и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Р |
нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по |
ну, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши |
пару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му н |
поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — |
а ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како |
помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо п |
на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику ко |
ашо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, |
оструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у |
јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостоја |
{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој |
нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче в |
лију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се |
али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао |
пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, |
узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим |
p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан |
планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - |
артију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут угово |
дником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлост |
</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, |
јпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца ф |
е плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуна |
тупише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је |
ге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага |
/p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, печ |
аше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било н |
ом заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, |
овци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих |
ори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће. |
ару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му |
р, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} |
</p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се |
?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не зн |
ни благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Н |
се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} |
ељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, |
бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога по |
њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјеч |
е, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвив |
} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешк |
авио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише |
p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави |
— вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мно |
старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу |
ази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече |
дговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало |
здани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за ча |
/> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако |
ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, з |
стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брат |
има, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око мира |
то обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене пти |
мо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти п |
суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њи |
ој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— |
иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пи |
опањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започ |
се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом но |
ишта. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би с |
ихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није |
и луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овц |
дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти |
ре, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређа |
ропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на по |
зе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а |
е их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.< |
и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се врат |
еба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши с |
Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и ж |
њу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развр |
змеђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било |
то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, |
е мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око |
га лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удар |
аше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочит |
по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на тали |
је и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, ш |
нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ |
газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година |
их само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да в |
ер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут |
S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијал |
ата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га н |
цу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи пр |
ели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} В |
— вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — ве |
им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша п |
крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи |
p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане поду |
о не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, |
крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвј |
“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господа |
још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> < |
огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да поло |
спи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина |
у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше з |
<p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, ве |
ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљ |
сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за др |
.</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене.. |
помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, |
човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се кол |
о код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, |
се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што |
дном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се пота |
ипа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, |
ошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весељ |
S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што д |
љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени п |
="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се бо |
удац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свј |
ад провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кр |
Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бит |
леде у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздрављ |
<p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> < |
ослаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ |
прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрет |
опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — |
вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у |
е привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и и |
мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радиво |
Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних |
, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — о |
>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој |
ути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не |
знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти |
лаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Ј |
Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу |
сно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и л |
учићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У |
леда себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио |
аде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг некол |
има у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер |
десет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он тали |
н одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, |
о за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вриј |
Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој |
ланини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p |
рећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ |
пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, др |
радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — в |
на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то в |
<pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није би |
ром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде о |
снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цур |
лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце |
, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуш |
де уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами с |
и будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко од |
е било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу |
е: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дак |
а ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пођ |
иваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ос |
учио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, |
ју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом |
о западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг з |
..{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над г |
, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, ра |
досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — д |
па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— |
точи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода изм |
Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Га |
наш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда пр |
је више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао. |
Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негд |
е сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p |
а ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, к |
ојкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, б |
здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, |
репери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мр |
мо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! |
рла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њим |
се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискуп |
режљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Прим |
м на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, |
црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S |
ује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, |
могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из ва |
Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда |
ник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S |
> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљи |
p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма |
повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савла |
ринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом п |
око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари тр |
и присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p> |
како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одлож |
азала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему |
ћа килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко ра |
S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле |
ти на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S} |
се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} |
ати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p> |
њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву |
љан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој нам |
шко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчека |
рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... |
приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта |
уда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје |
њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} |
и! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати |
а, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко че |
повједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједо |
а, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се |
ћи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто |
што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божи |
шај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, |
а мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се |
а пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — |
се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири |
е, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у |
таде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!... |
је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо |
уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Т |
стећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} |
ланини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше |
куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, |
вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</ |
рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинић |
отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Рад |
ени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе |
де!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани |
снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и п |
одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем хода |
у, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у и |
јега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје з |
људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, сам |
Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи н |
може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што |
, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је о |
, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Н |
е од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде треба |
д дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> < |
за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: |
будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само т |
јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, поми |
измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се |
тијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док |
па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи |
ко испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада |
p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се из |
о сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је |
и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, |
ком завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази г |
а, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер пос |
ина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сј |
а гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
укуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у п |
и...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, ш |
p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цв |
есава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом |
ше, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија |
му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиљ |
ула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушл |
све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји |
адну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се докто |
S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат |
е згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разгов |
дњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, |
са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Т |
него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не |
е:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> < |
огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} |
ели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најаш |
Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... |
и свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше гла |
ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су |
етник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италиј |
одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у с |
о немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до чо |
че гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са М |
Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом м |
сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако приј |
о?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> |
, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху |
јерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, |
гли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „ |
огама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склон |
овјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок |
по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати |
свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, госп |
е опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а ка |
— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце |
— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ет |
у, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> < |
ни хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хриш |
ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару |
купило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућа |
ће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сув |
оти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{ |
е од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога |
вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам |
.{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, нап |
а, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље |
, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај мл |
ма, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n |
клонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самр |
ђе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено |
ди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради |
љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замол |
едно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као ј |
о; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са |
а сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао |
ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковим |
, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: д |
еоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> |
понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прам |
p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} А |
х, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насм |
а га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Под |
А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварат |
у, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама |
ађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и и |
з очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Р |
Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као |
луђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p> |
аде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га |
би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, |
су, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрх |
је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, |
исјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p |
ешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра да |
и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</ |
.{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац В |
ислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, |
у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <mil |
ла би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - о |
ој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, |
ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе |
вештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад |
е тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p |
, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> |
ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесе |
и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанч |
— помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред с |
ном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђе |
знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> < |
> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адво |
га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти з |
научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овом |
о дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесје |
јекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му ко |
> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душа |
?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од |
часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капа |
у, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звије |
ика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milesto |
је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подр |
брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти с |
увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао ко |
, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S |
ријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан |
е купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} |
олан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још |
сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!... |
радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми д |
уби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Посл |
нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за |
прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пла |
} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне он |
сјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, |
чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који насту |
ди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на д |
санан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p |
и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше н |
5" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрад |
и Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове |
Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године ш |
лађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим к |
е, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их в |
зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дј |
дио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце |
а рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њ |
рхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему |
их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се |
и у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабани |
сла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што |
аје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га вид |
дби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S |
за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</ |
вести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, би |
већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушк |
преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће |
саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се дв |
е, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био |
оп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бу |
, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу |
зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема |
о се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држ |
</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљају |
едмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша |
једе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило с |
около носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни кама |
н. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зи |
но из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игр |
како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп |
закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш |
банице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјес |
да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка |
.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај к |
њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суц |
Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је |
ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу |
> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — див |
ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврт |
а неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесе |
њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он д |
господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да |
подару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на |
<p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, так |
— узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код к |
ено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра ј |
моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у вар |
очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме |
ђе он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала |
ове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што |
то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађ |
<p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!... |
ши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу н |
— рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надал |
p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ј |
ало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло |
Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - |
ама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у вр |
муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће т |
е за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Б |
n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смил |
се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу |
спод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро |
ијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе |
све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни |
ед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у о |
имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се |
новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} |
вјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, |
/p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осм |
ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанск |
олико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се г |
жели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!< |
вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази |
си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то ј |
Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, ве |
и народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погле |
те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, |
ити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, госпо |
може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си |
дине биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочи |
упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас дв |
в, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак је |
брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> |
Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А п |
онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.< |
нио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла. |
н, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рек |
/p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од оно |
одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи |
гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, |
де. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} |
и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— |
ена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. |
никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се |
илује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радиво |
нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг |
А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар тре |
Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и р |
Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> |
...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Н |
премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар д |
даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и |
као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из заг |
И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S |
од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече |
- говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, за |
<p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда |
е га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу |
јети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечниц |
о копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.< |
с блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Оп |
вукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ... |
ли им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас |
диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара.. |
Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба д |
одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже заш |
мртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, К |
Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Н |
т Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, |
их продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је |
ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш |
и барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте о |
збити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу.. |
сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! |
и, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, М |
ше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред сво |
опе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут и |
.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, ве |
а браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки пат |
аморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је м |
{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика |
ате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што |
о смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражб |
народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли. |
пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и зн |
ој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му |
зе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за м |
<p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је |
Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="5 |
подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их п |
хта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не |
И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и |
Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па пов |
> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...< |
, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрц |
реми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне |
турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са п |
и! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, д |
је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му о |
трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по |
епи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> |
се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види |
еки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, шт |
д газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући н |
, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних |
клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како пр |
не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марк |
већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и ба |
их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> |
нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купље |
, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> т |
ма чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде |
...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и |
, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> |
како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник |
одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово д |
а трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У о |
шка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без сво |
тјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат |
редак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, |
Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже |
мшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, д |
де на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши |
а!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти |
и ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбље |
вице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће лу |
враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај м |
ијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Д |
за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> |
рочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече чов |
p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје |
.. и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу |
а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да |
томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у тор |
жећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p |
ће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, повед |
не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје госпо |
оже да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет |
и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, н |
, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста |
коли, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!.. |
} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова ј |
и се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док ј |
редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, с |
буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од н |
и одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви к |
а, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је |
Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе |
ти, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — миш |
мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко |
мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зат |
Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брат |
има, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, |
таше трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?... |
а су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта ј |
!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај |
о месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?< |
ође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из р |
ароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти |
ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, пот |
ону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" |
>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају ч |
је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. |
тарију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би |
један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси |
<p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијер |
ија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног |
исана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — |
да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалаб |
тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека но |
и као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, п |
<p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвиј |
!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га |
, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико |
је се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршај |
и чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад м |
да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу |
а мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у |
ишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је |
, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, |
д сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у |
и био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан |
S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се |
је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га |
ком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде |
кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори |
на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида |
p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што т |
ели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? |
сти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и би |
а је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут су |
људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче п |
у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> |
рпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије ост |
и; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сут |
вих земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одг |
у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на ш |
Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и |
е попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека с |
хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, |
ит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ |
тина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу со |
би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки биј |
Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу г |
ма неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди к |
осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана |
на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач |
уту стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке по |
да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће |
о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођ |
главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним корак |
те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, у |
е тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину |
шла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p |
ћемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати |
Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, г |
требе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог |
ивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, |
к сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до са |
у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Ла |
S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали чи |
Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца |
газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, |
но би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више д |
али Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје |
му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде |
на с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код кова |
се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из кориц |
чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.< |
ко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од вру |
и начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натов |
ен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога |
мњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да |
арте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио куку |
од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> < |
изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што |
ужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од по |
вини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, |
кад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану |
у потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још ниј |
тивши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога |
ак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја. |
вјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, ник |
Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - |
н је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S |
а на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газд |
има.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, јед |
о се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оно |
и се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви п |
долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише |
ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, ка |
уде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо ка |
продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољо |
дро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немо |
на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</ |
</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарит |
де од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не мога |
ар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и с |
..{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муц |
њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући |
м, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зу |
нако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта |
е, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је госп |
ађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се |
о ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему от |
трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, |
другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачил |
из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> < |
ћи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврент |
<p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао |
мије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај |
их се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... |
на да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаш |
варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене |
вједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — зало |
снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савл |
лави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p> |
. држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и |
ће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се |
ада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S |
дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг |
пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би о |
збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико |
агајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, |
тих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш |
м тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средст |
ћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а |
ели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, и |
ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим |
му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце |
е: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио прек |
кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвје |
уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до г |
лиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и д |
на, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су |
син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n |
...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, па |
ило га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, д |
p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</ |
, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је б |
најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треб |
Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; н |
<p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; |
жу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели м |
ом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — |
а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло |
у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клон |
ати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по |
и тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у ва |
Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно ост |
ијети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га поглед |
газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, тр |
прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и |
о срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} |
вјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели плам |
е — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, |
{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и л |
а још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни па |
тне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава мо |
еби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе |
укаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма |
м овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова |
а би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња |
ош јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи мол |
виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у ту |
о пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радознал |
Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату п |
нови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш пар |
>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да |
пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно |
крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се с |
и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друш |
оп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: |
{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода каба |
о одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре |
Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже |
оје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — р |
маче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш м |
и сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмиј |
јера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S |
те ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори В |
и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, д |
што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет ква |
десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, до |
свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се |
И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, |
и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи |
е се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и |
истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, ка |
погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? < |
а собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној |
о би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ј |
.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лије |
да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> < |
цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте |
77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штет |
дан бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу црк |
хвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и приви |
умио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у хо |
ву — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалит |
раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му нос |
Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у но |
тужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио |
„Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што |
огодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> |
ори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{ |
ц донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин |
вац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Уби |
{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - |
огао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од |
Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу |
ако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не м |
а ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, г |
Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— |
... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се |
Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио |
х мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисл |
ланине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и с |
били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> < |
њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, |
вац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} |
них коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, к |
о. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и п |
му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је про |
стало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу |
била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси м |
екар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио |
је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дуж |
ор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> |
ам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! |
Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p> |
пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило |
ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</ |
ч...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газ |
.{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те. |
уну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, ј |
ме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, б |
шије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколиш |
идети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од нек |
љад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к |
лила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тад |
насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је |
штво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за поко |
жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлу |
уће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milesto |
рочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу |
бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као |
попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} |
S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пун |
купи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се |
и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, |
прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима |
снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет |
одмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго |
S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља по |
спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен пр |
стивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и св |
м, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба. |
лаву! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газд |
, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаш |
ијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? |
устивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао |
јера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, ка |
pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</ |
сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно с |
> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— |
ера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола |
мка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове зе |
ојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у х |
а нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која с |
и се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стри |
хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико |
камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову |
ле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, |
је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, |
врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијег |
басјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор сл |
ва, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки н |
{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарског |
кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па к |
аман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S |
а, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи он |
којнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, |
га чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите пол |
и да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама |
опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам |
што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио |
ори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, |
</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити |
ђу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му |
ару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и гото |
, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је л |
е на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба |
док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјети |
ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— |
ија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки |
ман радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, п |
У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не отк |
ра...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије |
тету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгу |
лади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаш |
е Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивој |
а, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не |
, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, д |
појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и на |
увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућа |
мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава |
момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког ј |
је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасј |
Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p |
— јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се |
опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је |
воме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се |
је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек |
сјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се |
ш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да |
намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари |
> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p |
.</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка сви |
т приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прек |
се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није |
јаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу с |
у вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од б |
мо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу зг |
олази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде! |
и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати |
не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p |
и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слог |
акне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се |
>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњо |
он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста шт |
смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он |
ати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над ку |
мокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у |
ел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем голем |
ом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Вој |
</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још |
јета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женск |
мољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу.. |
трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаки |
пет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земљ |
и коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту |
завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, прем |
је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нис |
оме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се ист |
х опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> |
p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе |
етине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док |
ју, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих де |
коше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође н |
не, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и а |
у, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједав |
ола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан |
не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада |
вори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебух |
тећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи нов |
вати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p |
у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} |
е се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и некол |
; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</ |
— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљ |
ени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников п |
енско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтј |
де је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је д |
у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је |
дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па ба |
благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и |
, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ват |
санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у |
e="chapter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са |
осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{ |
а, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата. |
е тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у |
д другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{ |
огледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се госпо |
к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и исприч |
а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господ |
божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио д |
је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим |
игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} |
аветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за |
ла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хл |
еде уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по |
кусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, тр |
ивоту дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки живот |
е разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном |
{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стрг |
p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у го |
оји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а |
год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три ур |
дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што н |
ла цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрди |
безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, љ |
час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, |
живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу |
н дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши с |
ака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши |
стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица |
е овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посје |
Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се |
, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, о |
говор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа |
у ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у В |
дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројн |
ећ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну |
гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опан |
, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да |
колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви |
м кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</ |
служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад з |
> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На |
них људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива |
би с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црков |
p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући |
ространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских р |
ити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше |
етнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болес |
спод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади |
га никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све з |
ма упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узврт |
..{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке |
ном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упад |
о бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је |
слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад вид |
ио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, д |
ити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба просл |
уке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} |
а прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> |
се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што |
емљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге ф |
да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и |
тој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму |
и — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га про |
/> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши љ |
е.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу |
..{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изг |
!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекир |
је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из тв |
баци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јест |
да и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накрес |
а, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру |
ваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова њего |
а није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спа |
као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо м |
леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> |
м и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S |
висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, в |
а, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све |
екао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?... |
бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или |
..{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих |
има.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по за |
и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одма |
е, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! |
јда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам ст |
е своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио? |
знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; |
иш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} |
<p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — тр |
иво настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, |
ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опа |
— Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на д |
неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе виш |
— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи су |
смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, |
Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Рад |
ета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје |
оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже сп |
...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад с |
стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од |
е им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вр |
е, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се п |
му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> |
} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бија |
у - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећ |
ебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бес |
овјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колеб |
јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и п |
, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али |
ле, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало при |
ш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије |
је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, г |
и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац па |
латиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p> |
не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и |
ше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар |
и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, |
педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Пет |
удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране |
зда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, ка |
о му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како |
аде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ. |
узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <p |
ру са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели |
се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone un |
p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора |
е можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али |
ја и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навла |
, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече |
у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намисл |
: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — |
А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на |
ваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајни |
p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста |
мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на |
<p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, при |
ај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p |
на, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, |
1</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и |
лато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, н |
ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p |
и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чи |
је никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отис |
а се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не |
на, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али к |
- Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави |
ушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим мил |
пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставиш |
ући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден к |
болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква |
и газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зим |
довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђе |
: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{ |
зрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако |
ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— П |
би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>По |
онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у ла |
малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Х |
у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљути |
звијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељац |
је ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати зл |
!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потрку |
газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима гово |
опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим глас |
азда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно |
ори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што с |
p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} |
ш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела |
аест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па |
ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино поша |
е гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И ра |
p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p> |
погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p> |
чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју па |
да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p |
p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и |
и сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на |
гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук к |
два чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </ |
е, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати ра |
е, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— |
оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати. |
вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сирома |
је, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана шт |
надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Т |
свијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећ |
...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угл |
е, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и н |
и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је ж |
{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</ |
их с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Х |
оним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а |
опео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, |
и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој |
ку крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она н |
ди тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, |
хвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску |
је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што н |
прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гле |
да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића |
ислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> |
7" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита ш |
<p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а заш |
.{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За |
не у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комш |
— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. |
анин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци тал |
а њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест |
; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфер |
плакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проре |
оворите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељ |
и било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање |
о са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваш |
туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све ч |
ио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помис |
а тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" |
врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не |
а се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S |
ам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати. |
на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n |
ивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- |
ла бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А |
њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као |
ија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на |
а никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, л |
и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака ку |
чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> |
народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се |
није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по |
свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n=" |
и нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи |
одити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућ |
ко би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити. |
здина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за |
Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} |
од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би |
у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, доче |
/p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратак |
као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, ка |
S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се |
рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде |
ају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би т |
" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо кап |
доцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкцион |
мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село тр |
е свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим н |
чнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманет |
не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} |
је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе р |
о дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! |
рист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у |
ти!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помо |
и блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то |
уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се |
лија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило. |
глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" |
Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу |
редио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раш |
каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су о |
} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде с |
ње колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду |
д тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> |
ћи о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојач |
би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Па |
и свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</ |
на и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно |
срди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђ |
аде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца. |
Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Н |
Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И |
>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, пог |
не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су о |
Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пр |
ао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талије |
пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци |
азда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже |
ма погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане |
ледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - |
и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада б |
тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те н |
Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од |
би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штеди |
њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала |
дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад ј |
ли су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио сво |
о читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} |
ају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</ |
асновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јо |
вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се |
рије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свије |
у се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ип |
у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти кр |
пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у с |
и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вел |
блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на стр |
ији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, б |
етврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако |
су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што |
и нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждра |
рени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, ш |
и, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опа |
е висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартиј |
ла би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао |
...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хриш |
у, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу |
вори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за |
де опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, |
...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја? |
ија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми |
чи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у |
его чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога во |
ило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, |
огао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми |
до; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиниц |
опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљ |
био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чуди |
, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао |
е си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини |
с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога с |
басјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се пл |
ушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, ст |
раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све заприј |
же ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} |
ко се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone |
ој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на |
} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито |
{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} |
ати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој |
одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут изм |
се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако |
љника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у |
с...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са |
егда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали |
е на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, |
јући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан |
ких рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, |
и ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у |
ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за р |
пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у па |
еде ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с мал |
жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне сна |
на...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печ |
о је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима |
е дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјет |
у ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Ул |
ом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи оч |
већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако |
Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи |
о?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на |
како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замисл |
ине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Маш |
ј, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из варо |
рци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човје |
Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да с |
о дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад |
јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан |
; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као б |
његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и рад |
де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде тал |
— ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— До |
ећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из св |
досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, бол |
лик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа |
ке силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути! |
би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго? |
аговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на сво |
би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, д |
де је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Ма |
гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{ |
оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјери |
асу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Ра |
ко хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесј |
инимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — |
за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите м |
и се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сј |
дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови сн |
кинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из |
и ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну по |
одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — П |
ела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У бр |
Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одгово |
ин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не б |
ин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, п |
Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињи |
И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да г |
ако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи го |
ероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се ов |
/> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице |
љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко б |
би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А |
потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе госпо |
ти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...< |
азна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</ |
у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га з |
Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако |
- Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и |
баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјеч |
/p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, одне |
е подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он |
ка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— |
одао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали з |
е - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома бр |
вукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{ |
огло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика к |
ан у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p |
> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјер |
кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп по |
ојицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угри |
Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми |
ли старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p |
мијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си |
граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао ж |
ту, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, |
ао восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S |
гом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јо |
благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али о |
с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божиц |
руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нем |
Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко |
што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у с |
и сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећај |
покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија ни |
у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Д |
да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши на |
а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни |
р, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјел |
мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по |
натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p> |
, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвор |
један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је мога |
ко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цр |
одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га ка |
се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пут |
ла се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и при |
ха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што |
ру...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} |
<p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по |
ом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажн |
оврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одје |
со — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе |
а се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошк |
Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски |
н правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газд |
да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, н |
осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из |
анскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</ |
ion" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му д |
у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада н |
, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрав |
сподару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.< |
дај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше ж |
ашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по |
из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забр |
Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи проц |
и опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, пр |
е чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> |
своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и о |
тави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у |
руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} |
и, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...< |
е у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да |
х прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p |
трунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађ |
шао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да |
о све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не види |
и се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је |
milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубур |
а је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихо |
а, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. < |
ве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје с |
ла се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од зви |
егове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се |
Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSectio |
јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом п |
курузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад |
о се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој нар |
гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је |
али Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, |
најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила |
докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се |
ао Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, |
</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар... |
вео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачк |
носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Б |
своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S |
замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, т |
ти као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохв |
/p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене о |
/p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијет |
.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њ |
сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихва |
а сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, |
леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, пок |
шом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово ј |
којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по ш |
нажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по |
понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> < |
> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих |
гла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно |
, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо |
де да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се |
ртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора |
ије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, ж |
е вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... |
<p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи |
љавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао |
Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реци |
та прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљ |
ашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је |
слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p> |
јаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} |
да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка с |
ива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјар |
о у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p> |
путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају |
отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, |
не очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} |
ом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат |
ј нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, |
е да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи |
љака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерн |
м!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело |
радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је |
оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску блага |
ољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, по |
<p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе |
ика и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птиц |
ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досје |
сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гд |
њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лије |
би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и |
јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> |
су оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и она |
ер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио |
ан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али н |
а, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муш |
рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже пре |
њем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара си |
и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био п |
да био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћиј |
— Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске |
- учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога сто |
не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса |
а, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели |
отражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и же |
само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да вид |
више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S |
овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке р |
е, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у |
у на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем |
алим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, |
е Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко друг |
у и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крал |
се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А |
а ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} Јед |
ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјец |
вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао оте |
друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како |
ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, ми |
м га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, |
иној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, д |
ротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини г |
мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори с |
у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек |
Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човје |
о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, |
сјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прер |
руштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, |
ао да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.< |
- Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Ви |
мена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!. |
часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде |
ризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, |
„Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разл |
тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијет |
говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се |
хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послиј |
аву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Н |
гнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p |
ли по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи п |
, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</ |
ме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у |
е испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ва |
о, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> < |
<p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му |
— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Б |
их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мора |
ава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док ј |
чију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писа |
писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и г |
и по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, |
печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему |
ко?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека до |
објећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем за |
ијечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, |
, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има д |
и писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи пе |
рији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана прос |
<p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је |
! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуг |
како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хр |
е враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на стар |
ана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете К |
од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један з |
е брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, м |
Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што ј |
Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше |
је, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="10 |
службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгле |
во... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени п |
се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учин |
Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашт |
ву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дв |
хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с |
- није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наст |
ошљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обу |
тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета |
својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са с |
на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмиј |
м, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба |
жје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, |
сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар пр |
аде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упа |
је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога |
арити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код са |
гом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим полити |
опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} |
једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом |
сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог пом |
опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му |
и — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вел |
пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Жд |
лазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код т |
> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита |
ар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога д |
оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> |
разују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле вр |
<p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, до |
вој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начи |
вијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> |
е у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет с |
ских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу |
да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што |
} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се у |
.</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетн |
— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих т |
је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, |
на, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне |
p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанс |
нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се бил |
у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет је |
пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као д |
р наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за ш |
ао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, пр |
зда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{ |
даше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, она |
руштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на |
крипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебу |
види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, |
не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p |
је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до |
ћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да к |
ставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте |
е добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S |
рилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега стр |
у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац п |
и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, |
и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p |
Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде прас |
ше онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, |
ц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче |
д му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет |
светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће биск |
бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висин |
му, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село ста |
граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, п |
јећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштани |
кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске |
дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га |
пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; |
свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, |
рвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се |
Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод |
плим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type |
самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме |
з свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p |
ад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.< |
штољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени м |
и планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен сни |
ка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђ |
нике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не мо |
— сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Ма |
ади положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или п |
ижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли |
, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле |
— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— |
вај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога прш |
и мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А |
S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У гр |
рски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је |
кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, |
, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Б |
ацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Н |
му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог д |
ља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу.. |
да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу |
дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да са |
закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека ј |
је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша |
ко ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава зак |
мем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p |
добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице мор |
ири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{ |
о двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" / |
:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне |
ца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Ал |
насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих ј |
Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати |
што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p> |
часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> < |
те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - рад |
вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их |
о, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— |
.</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напомену |
лим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетр |
да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мог |
жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, |
Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двиј |
исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је |
вих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелил |
и, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове. |
тићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у |
вном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нем |
и оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S |
на.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад |
n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у |
.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p |
окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, |
и?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, ј |
ој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, |
изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Рад |
комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са |
Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бив |
се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му и |
ина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сеља |
>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам каж |
кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из т |
астидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не т |
иће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш да |
коло стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ру |
ве ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и |
држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биље |
ина рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха |
по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби.. |
ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе |
— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се д |
јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...< |
како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад |
и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најб |
ти, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говоре |
а стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у сниј |
> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде |
Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</ |
</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> < |
м обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла |
Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за |
могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — бр |
ећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; о |
/p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пар |
p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и |
ви:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и ма |
ујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним усло |
м; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих г |
ели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говор |
> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „л |
</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтј |
кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потраж |
зивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто на |
ачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предоми |
о — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело |
двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p> |
тало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, да |
и ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — шт |
м гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око |
одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— |
д нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што |
<p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, шт |
ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Бил |
еисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко свој |
у, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И из |
о вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори плем |
еже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се ј |
.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, |
е је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља |
е задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Т |
ред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему |
омка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун ј |
за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висок |
чи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада |
S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним |
<p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре п |
и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{ |
шију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; б |
<pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} |
Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обази |
</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му сино |
колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, д |
он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто прим |
са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпосли |
по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од И |
ено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли ут |
ву врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вел |
големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао |
амјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно д |
љали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукуј |
талих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу п |
аша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићем |
ви на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сиј |
о старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талије |
уди веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима |
...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види |
вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из в |
p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази п |
још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман с |
имус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју д |
n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а |
своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао ј |
му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је т |
нове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што доп |
газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} |
шмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између ла |
из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра |
о.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније |
Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Круп |
не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нек |
, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко |
се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му пад |
аху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и н |
у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p> |
, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети |
упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје тра |
, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и по |
тајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и |
су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је |
себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели |
>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не |
{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота ун |
к се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се в |
нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане о |
и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и н |
ћу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, |
<p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с жд |
ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да р |
ши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и нало |
ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад б |
ла лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, |
ине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу ул |
ин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се |
луша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се |
јио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> < |
је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будал |
присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пу |
нце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјаран |
акине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, |
честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа |
<pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа |
и.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} |
, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се бо |
ји, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне р |
д је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско |
ланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и |
Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> < |
врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, бол |
поре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана бил |
с, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> |
} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде нап |
аде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је |
p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод б |
ма пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши |
S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан п |
— трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - |
ије премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да |
да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, |
у ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вел |
и се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови |
али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубок |
да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} |
задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Ради |
се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до |
му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчин |
љени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута кл |
пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, |
младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима млади |
м, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, заби |
ца, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше |
када не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као к |
го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијек |
стим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши |
екад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму п |
е, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, д |
сом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док др |
ице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их |
земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.< |
вјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневе |
ожје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, |
и, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} |
“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради |
ан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека |
наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и нап |
а! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> |
А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Трг |
ено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цр |
се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бр |
на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у м |
м си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена |
чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, |
његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу |
ароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бак |
н...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догл |
о, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајец |
амо добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена! |
јек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</ |
а желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унија |
ам, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна заки |
по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће бољ |
, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао ку |
ине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром ран |
и и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер |
а накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. |
ам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p> |
дравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. |
је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и |
што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вран |
Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те |
примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковч |
егов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са с |
олиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Вој |
и ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да |
" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе |
поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и |
ене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је |
је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> |
еће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S |
с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе |
будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, пог |
— Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио |
ам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето |
?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — |
осподару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би са |
p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране п |
увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче |
и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је ми |
ије странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше бра |
ло...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја са |
аку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али |
p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, дости |
ну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена з |
ок ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе |
по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И |
дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја |
чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми н |
бра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илији |
мио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са д |
јесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</ |
бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часо |
на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <mi |
а... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из заг |
, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш м |
а, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Бого |
њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мј |
покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit= |
реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и на |
оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не |
Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку с |
ом натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <miles |
моме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увиј |
по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година н |
ене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљ |
ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гд |
анске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два пору |
е порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек шт |
рсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако |
руштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од се |
> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприли |
рце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, |
комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеш |
огодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се д |
га! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone un |
ћна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачк |
цу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дје |
за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепави |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке |
колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А нека |
лојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједав |
и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> |
И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
гову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, |
кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широк |
ромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, |
се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви г |
савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: |
разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жел |
орскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цу |
која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се м |
ју, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморс |
је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одме |
ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по год |
адњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студе |
> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш в |
ару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — |
, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не |
диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијет |
јецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цви |
а дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ |
е згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу |
е замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаниц |
ј сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, и |
увезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и |
.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога |
/p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим |
рнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пус |
ци вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— П |
</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и с |
да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљав |
кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпије |
p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, у |
је ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав оби |
Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Ра |
љагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, |
с чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Р |
.</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена |
ицом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе |
не, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну ми |
се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто ка |
ске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и |
амтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сиг |
љиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} |
узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, |
... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће |
> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како |
о дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, д |
допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вр |
лија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и с |
оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — п |
е огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — по |
на од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. |
и, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси нат |
а се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у с |
како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је |
и натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p |
у бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Рад |
де размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло |
ља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. |
<p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благосл |
} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стиг |
ачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као у |
у неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека |
р „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова |
ећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е |
с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио |
Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, ал |
прло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо и |
пу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога ср |
ети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намир |
и Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалст |
о у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их |
бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" |
што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>К |
до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити л |
..{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSectio |
а — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са |
па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> |
и се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој проша |
сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније раже |
јекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несми |
нчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хт |
ашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни |
ога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, ја |
ео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је |
та, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце д |
од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је |
наестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> < |
е како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу рук |
што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био |
кастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре |
сао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S |
ло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке |
оју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види сво |
ате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он ј |
атеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће |
и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда до |
ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог |
је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједоч |
два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одс |
.{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> < |
е већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и л |
И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа |
ђе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљањ |
омисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу |
рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...< |
ћемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду г |
ијечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми г |
и трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би он |
} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова |
видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, |
јкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, б |
ио је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> |
ад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогу |
Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насм |
а траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} П |
/p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже.. |
га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!< |
сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тог |
у:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је |
око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ н |
за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>П |
ели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што х |
дару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и |
ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се. |
ри племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што з |
само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, вид |
иташ за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али |
.. а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај о |
реба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљ |
ук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу виш |
!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити |
а људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја м |
лу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, |
нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, н |
ти самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, н |
у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне |
ико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да |
> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом по |
га.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому остав |
екоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врев |
Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега |
го, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какови |
.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради? |
од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му наред |
кором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то ст |
p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је |
а, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрн |
нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у |
ад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија не |
да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, ни |
угодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше |
аше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на |
свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, |
а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата |
з вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте |
ом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га |
не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="10 |
јече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сва |
еоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом оста |
ва, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што |
е ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: |
ба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела с |
улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздра |
ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, зн |
вне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} |
мен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане |
, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране |
стра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</ |
ву забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу |
језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави све |
>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивоје |
аћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, вр |
аднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље д |
ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршиј |
ни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже д |
<p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p |
не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се м |
се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе. |
, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Н |
м? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — нас |
у корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дозна |
а по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила! |
не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S |
човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли |
Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд |
планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гол |
сподара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу |
ш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском |
као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера.. |
е да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p |
ује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — |
у снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница |
ли - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дак |
им листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис |
вије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити за |
одару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листо |
давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео |
сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији пре |
ће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, |
<p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од ст |
тиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда |
— прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сј |
остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте |
га газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година п |
>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и н |
ВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n="2" /> </front> < |
дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијеј |
ући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p |
> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша |
оме.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на |
и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} |
јед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми |
у уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад пр |
у ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују? |
> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе |
е, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати |
молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пад |
чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Дов |
... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу |
шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трж |
омад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стар |
еник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини |
} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене |
за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за |
ј отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд |
ћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и м |
ије вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави |
као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и |
гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цви |
ио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Једа |
едајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде испов |
јој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само |
ите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, |
ает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Т |
<p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско? |
- па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - поми |
="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — |
а краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Рад |
везниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушк |
којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним глав |
у, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопа |
руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље |
да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата П |
а, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што д |
ћи:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Ра |
што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к ц |
рни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом |
ована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не |
{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагну |
ја имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што ј |
Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао |
во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, |
на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро |
а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — |
аручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> < |
Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени. |
ред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} |
м.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе |
очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљеви |
</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, ј |
устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бо |
спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе тре |
— завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи |
о сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не |
- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа |
<p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све |
Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли дон |
..</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— |
.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Ч |
, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све |
у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по ста |
подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!. |
етој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђер |
ом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па |
ме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се из |
и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> < |
, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружари |
огатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачк |
а, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, |
Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље |
а платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа |
иди се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све т |
то је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне |
ве удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и |
е осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најс |
зда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} |
Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавај |
арко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се |
ко би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових |
дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра |
<p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гув |
се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па наср |
дби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини по |
ош из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у за |
лас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним по |
ник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише |
ући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имањ |
то си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> |
иси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твој |
не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над боле |
:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољ |
јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!< |
припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по |
да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други нег |
ни мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: |
ина!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође |
једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба сра |
е отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, ко |
јегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући |
друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S |
ли под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну в |
уту једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увиј |
ретргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види |
ни, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега |
иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Б |
и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће |
гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут |
мрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и з |
/p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угл |
друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био |
ду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона н |
едочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из |
у обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обичн |
ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} |
.{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу |
љуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право.. |
p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> < |
ета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забри |
<p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе |
то би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, |
није долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше п |
мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако |
лати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему |
оља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине |
па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наш |
чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — за |
ангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од |
а.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу |
јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> |
и?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врх |
огла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - пр |
шијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; ба |
попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...< |
<p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти |
ша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесе |
не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слуш |
разе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника |
дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних |
S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли |
е, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресањ |
ели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбен |
пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — |
романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, ре |
ојканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле |
чио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару |
ришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, |
о, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, д |
Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му |
мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја |
га торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у то |
пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, |
збуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине |
мо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекћ |
ади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гл |
, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац |
час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећ |
талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</ |
осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио б |
n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше |
доздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, д |
Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наошт |
кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Р |
узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Да |
окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи |
показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан |
аде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p> |
неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{ |
кују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске блага |
— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— |
као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S |
одина, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они |
о за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, наш |
н и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Ра |
око је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Б |
млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш |
лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно |
је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} |
дје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају |
ебе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: < |
али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — |
<p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прел |
ерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо |
на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах |
у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ет |
м, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодит |
? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} |
зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ ниј |
до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... ш |
треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памти |
аде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду пр |
познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то ма |
вати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да |
одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше с |
ети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће с |
он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим |
нина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, ал |
<pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p> |
па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мо |
их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да |
е је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нем |
ди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поп |
но...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да |
елу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко |
еман је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S |
јатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и |
погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није |
ари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети |
рос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на |
а памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, пов |
ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли б |
оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше |
ду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацу |
јте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— |
не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам т |
Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</ |
/p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из |
само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује |
к око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту го |
Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарим |
алажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајви |
ни и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У |
реја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, |
нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме м |
S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, исп |
Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у |
је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шуп |
га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> < |
ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први |
у сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, |
шима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема |
однева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи пове |
неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: |
уном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће си |
д њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспос |
иђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, |
Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и см |
иркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и по |
тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момк |
мила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу |
</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кућ |
а доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" / |
риђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели доброј |
p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из |
земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више д |
и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, |
т у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, н |
ици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! |
слије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан |
је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу тр |
ђују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинут |
боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се |
снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit=" |
.</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да с |
...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} П |
, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гран |
>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија |
то га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећ |
unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу приј |
јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће |
купивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је живот |
/p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у |
по се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а год |
ри у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и д |
а јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога |
мао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се н |
<p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <mile |
јенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш |
метан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће о |
— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по |
гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У св |
ити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најб |
p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстој |
го!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, |
три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се. |
а.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбриж |
чепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S |
јкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да ниј |
ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло |
анин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме |
вога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, |
<pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, |
еваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја |
мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо мој |
и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— |
гођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја ј |
евале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад |
<p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Рад |
ком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и к |
отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика |
и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше м |
ам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — |
де и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</ |
олазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се н |
ра се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Да |
д наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: |
те! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, |
ти, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и оди |
инут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, прода |
вана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена |
</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме |
љежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје |
јежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из |
ади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје |
дигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно |
<p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно оп |
...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет |
разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се ште |
/p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради и |
мислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S |
није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} |
<p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже |
о? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n |
а жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бија |
улу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а др |
дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дира |
д су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!... |
{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топра |
остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада |
одар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме |
и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко га |
и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у о |
о, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p |
{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна о |
ође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Т |
човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ г |
тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше |
послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога |
, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, |
> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Госп |
комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једно |
а, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање с |
> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нест |
ак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах |
преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу |
Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја |
алијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу |
м — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује госп |
есјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му |
њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлаз |
е да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост |
а што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мје |
а, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> |
тњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених ми |
њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи. |
у ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у ск |
ила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килогра |
ако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће виш |
егом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и |
на погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом |
ређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p> |
ом!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обас |
т као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред |
ланине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газ |
јевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S} |
гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре |
, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу пре |
ођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Ма |
једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али г |
стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хриш |
по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише |
и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена |
S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човје |
ао подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао |
е говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи т |
у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом пра |
, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су п |
кви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у |
.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман |
ћом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуш |
едном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је |
ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па |
Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и |
ћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> |
га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђав |
„полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на |
чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се |
вјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрал |
.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у г |
је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу уш |
кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим |
ајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затво |
озајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> |
ила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разг |
јбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у |
себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим стари |
тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје |
те у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије к |
о могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ сво |
од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе? |
још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закон |
Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова |
ца!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца т |
ла ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А ш |
ћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор |
една је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И пр |
и дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што г |
рати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</ |
ох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти |
е...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} |
се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда.. |
егне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има |
мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — поз |
{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико |
де потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале |
Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и |
руги људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја |
е молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њи |
p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хо |
ном, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут ка |
те, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што |
ве и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њи |
p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток |
је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не п |
болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепав |
је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест |
људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене. |
аман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше поврат |
пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газ |
че господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господ |
ма, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, н |
<p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Ост |
о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, изва |
зда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је час |
тигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак |
илази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а ст |
а жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола кр |
илице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима нек |
у двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му |
ц, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућа |
Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан свој |
а газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио |
намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси |
> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се |
к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — пр |
лико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим |
рата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник с |
а хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака |
за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, |
оца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како преж |
код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А ш |
ре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше |
лике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму |
подјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са к |
вијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радиво |
твори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње зав |
и?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега з |
док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућни |
/p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано |
нице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га ста |
трљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледа |
напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да |
чеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоск |
ао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо |
није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — т |
лашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови ј |
Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежим |
на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се |
рдан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> |
адужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали И |
а и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним п |
па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се |
кљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са |
е Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у |
вјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и не |
зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — |
{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, |
кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође п |
не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста |
диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен |
неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Р |
га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с на |
уке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи м |
..{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном |
и у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек |
жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој |
p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: чов |
ма.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоч |
сокој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} |
- Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз |
кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их |
е попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, |
анима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне бука |
p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; би |
ће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, в |
оме разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, |
о да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпи |
банице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме |
ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори к |
димак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто |
воје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за |
.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наје |
цу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду заш |
ахове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закри |
х запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво |
слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде ј |
очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја |
ана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло. |
зи старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што ми |
цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагам |
о је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена де |
родајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то |
ца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих |
> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се |
о их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Одније |
неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави ср |
даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате |
его на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засн |
Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, |
ини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петро |
дину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Р |
ејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту |
зно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из т |
ок се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, |
је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може д |
unit="subSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Ни |
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над |
ца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помо |
да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је же |
а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом м |
S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="sub |
ету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је т |
<p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газ |
се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- |
не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... т |
ухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, к |
S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа. |
ци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си с |
ја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала |
покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ра |
ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду |
у били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоц |
— пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и оч |
рају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, |
ју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима н |
немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човј |
се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи |
то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ... |
и се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње из |
и: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих п |
стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се те |
<p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио два |
ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте |
<p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — н |
сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи |
служник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у план |
ка док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— |
за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{ |
виш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека.. |
азда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мен |
је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат |
уда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умири |
риђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— |
, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђе |
е ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да |
а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се п |
сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, |
аницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оц |
тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дје |
а свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и |
<pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист н |
леда се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај св |
гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никин |
у приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божи |
ми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапав |
да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> |
тиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} |
p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хо |
ражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не скл |
кан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, |
д осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и з |
ски лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — |
у налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; |
разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те би |
и у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране |
д одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, |
ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S |
да часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње |
на трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо ск |
изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> |
ође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му брани |
ан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам в |
ћу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Ра |
17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те |
оп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако мо |
као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} |
д суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Н |
ор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист с |
ита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ ме |
запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — пр |
— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, |
</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукам |
ону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражј |
ди.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као |
, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову |
чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето |
p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина замет |
} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо |
говори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вран |
у и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - |
збуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате |
се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливш |
.. — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. |
ку.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби на |
та што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда с |
ј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу ул |
зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> |
њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово |
куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, а |
и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{ |
и сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> |
рије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући |
а, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</ |
а прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о с |
јера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У |
ену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла |
ши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, |
/p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледа |
иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} |
ола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Рад |
Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, |
у се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! |
једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— |
га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што |
.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, н |
зађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и |
је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с д |
ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - |
ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоћ |
о не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чу |
ати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узвра |
да.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</ |
м.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти св |
кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши г |
што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде |
каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Нећ |
ати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатк |
ри стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се р |
цу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да п |
и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, к |
актио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, шт |
а душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Ман |
.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, |
Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се |
ацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали с |
етињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу |
рило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} |
у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, |
де?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са го |
да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ |
Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прст |
ели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе |
је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ |
ташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља |
јаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој |
и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, |
х је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се нас |
Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радив |
диш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувез |
зићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> |
е.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> |
а трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада |
а приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, |
.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њ |
о!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако |
— Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану д |
бач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту о |
а Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новц |
и гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А |
и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?< |
бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру |
би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени |
уштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! |
же се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Пе |
е се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!... |
моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загр |
те, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> |
не сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— |
дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у |
порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечиј |
е гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до друго |
бенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачун |
p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по о |
чео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Б |
и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш.. |
<pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p |
ника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p |
во већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си ч |
е у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. < |
свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — ј |
>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само |
а женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам мо |
па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гл |
его њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрал |
а вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} |
ено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш |
штву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме |
са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну стран |
одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није |
кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му ј |
шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомисли |
х на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, |
т.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за соб |
приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто љ |
е је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољ |
неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен |
прости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> |
S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> |
бацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче |
и Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к |
са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p |
и вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p |
рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — |
вијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} |
куп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћа |
} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бог |
као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчег |
миљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и |
а не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац |
, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; |
ера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника |
н га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га! |
угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав п |
дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са |
S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија с |
иц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти |
аде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина пр |
да својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати. |
бу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрље |
јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“. |
>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да исп |
</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом |
м поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А |
изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад х |
на је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к же |
едњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вра |
...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће.. |
а јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако т |
> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>По |
еко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де |
ијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> < |
ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мн |
о Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не прого |
, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га по |
мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, п |
као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о к |
е, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути с |
вом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине.. |
ади тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је ј |
асмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пру |
и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ај |
и дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тоб |
врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије |
био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!. |
/p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покој |
платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињ |
вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не |
војструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зар |
/p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> < |
>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило |
кући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варош |
, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p> |
ке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тије |
тале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади.. |
велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од |
њу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац |
ра. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p |
мири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хо |
а Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ј |
гну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива шт |
е можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али |
би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дуг |
а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</ |
— удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и ба |
напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму о |
ријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свије |
е ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих гос |
иш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му |
сарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - |
ion" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да п |
рним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али н |
вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у |
а бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим |
јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док |
рилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишља |
е, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао |
/> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве |
Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да заг |
у кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушен |
ије нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га го |
у се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и бл |
вши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором од |
?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар... |
де такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} |
нцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} |
ргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдаш |
сар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Ш |
ви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћа |
да се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> |
а — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} |
није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено |
и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цу |
И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар во |
ојим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очим |
лас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох |
љаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зуја |
Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви ј |
..{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће.. |
е; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па о |
љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у |
уге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, бр |
рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би н |
— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма д |
Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... |
у.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неис |
и бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав т |
и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не |
пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они |
господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и д |
ина, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Повр |
од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам г |
пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са |
а ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и он |
— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газ |
учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад т |
ешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми |
шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јар |
да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и |
мишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера |
собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове камени |
, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вар |
— помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима н |
понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање |
е ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази ц |
живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти |
је љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је п |
вором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их ост |
аде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те |
на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине |
преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би са |
<p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p |
отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — о |
с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је т |
е никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, а |
сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече |
планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потрес |
сења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасј |
ели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Оног |
, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у с |
господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} При |
и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ |
прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, д |
и.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том м |
осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="7 |
к, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да са |
де бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, |
ри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, |
ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> |
може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да за |
и добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У И |
> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола |
ољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко г |
да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се поса |
истро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио ј |
обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледај |
ретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била |
окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци гов |
{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које |
одају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дије |
.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој |
п Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли |
ће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и п |
а сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад же |
р, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на т |
ини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакт |
о не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у прост |
а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— |
и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко в |
<p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те пи |
/> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће |
траственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто |
!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Т |
а, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А |
с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их. |
у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а г |
извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— |
половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до |
p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући у |
а воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} |
узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се з |
ад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, а |
осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p |
на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји |
: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Госпо |
вога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и |
Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред ци |
вити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уст |
еполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по |
неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештен |
се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за |
, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољ |
се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и в |
поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде |
шу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је дру |
како да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има |
е, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко |
, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјел |
око безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> |
итао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врз |
му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се виш |
је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља. |
ислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пла |
не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овд |
то још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише |
друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране |
х другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p |
бланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, пр |
е.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, |
да не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена |
ст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут г |
лажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужни |
рао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши. |
жалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вр |
закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да до |
браз, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг |
у буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он са |
риједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се п |
та, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покој |
{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја |
Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} |
p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивш |
во имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му дв |
. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у су |
..{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно зав |
гом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> |
Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</ |
јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима.. |
н начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њи |
Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као |
син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</ |
се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађ |
.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за |
замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, п |
зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газ |
качила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вре |
е, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је |
премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бр |
о.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли д |
на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти до |
се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} |
p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газд |
— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па св |
ветно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше |
тра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано |
уста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, зе |
ијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подз |
испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се св |
могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, |
и, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} |
игда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене |
— а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И с |
</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била |
Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болес |
ју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као |
аву, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само не |
p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да |
ошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој зам |
х жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n |
на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема |
вати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одл |
новље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S |
, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој с |
к се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што |
ано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... |
поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пут |
азда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p |
други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест |
гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, |
газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје з |
е из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина |
ептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под лити |
из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вин |
куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— |
ао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSect |
то дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се |
, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд |
наест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим око |
{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да м |
сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око |
збуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да |
рошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — |
се барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чо |
/> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p |
ловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: п |
ставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој |
ајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</ |
о не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понест |
свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица и |
и, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у ко |
тављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, |
е од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу |
ко одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И ст |
p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа над |
} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се |
апријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао б |
је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је с |
да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скр |
шику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>З |
ни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, н |
уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је |
е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружно |
у молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши |
ашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли |
е уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с не |
раћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана хо |
Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи |
...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изго |
а ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета П |
писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испун |
ко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p> |
снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се |
војом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газд |
би као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је И |
а висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као |
емој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао |
елнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и око |
даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љуби |
ароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући ж |
више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, о |
дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господа |
ога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинск |
ежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, а |
већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>А |
невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињал |
Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="1 |
је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу |
к превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му н |
нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе го |
ијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше н |
једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Ра |
а се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се |
се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква |
из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се раст |
плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соко |
ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели |
са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и |
одати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се |
. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба |
да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, |
ну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор |
и дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су д |
учи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме |
огом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је с |
Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових па |
а часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих на |
се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијело |
варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто |
м овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра г |
осподином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p |
мој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, им |
с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из ва |
, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> |
>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и бу |
ужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брин |
...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— У |
тскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љ |
у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говече |
о власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало |
времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а |
ину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у гла |
осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио о |
укама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дарова |
а уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде |
, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
и, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти из |
пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар |
уда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запал |
новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p> |
и си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и на |
овека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! |
ом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; |
вином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напо |
чуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је |
у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чист |
до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому ре |
њица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети |
ади пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се |
једе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — понов |
> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради п |
и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</ |
добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући |
ндује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, до |
и се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сје |
омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" |
дмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи па |
кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесни |
к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питај |
.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између |
униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p |
И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се |
S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} |
ије ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га |
жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али по |
старији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему остав |
ажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слуз |
страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> свој |
бу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} |
ела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да гов |
</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> |
жи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, д |
аво опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честиц |
естаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p> |
поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно |
е на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.< |
сте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли |
чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не п |
Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, тама |
двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећ |
ју...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се за |
о је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Руба |
ли им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти |
ла сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вел |
оје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза |
ића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији |
па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то |
невиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим т |
се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи з |
<p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на |
{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> |
мо мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо |
а те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих о |
</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али је |
моме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршља |
да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, |
> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и |
пелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељ |
ога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем |
на хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањи |
Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не би |
ње трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, слич |
врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Пе |
кат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p |
..{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба |
крете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведн |
вијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господ |
/p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у варо |
ући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп. |
да опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо |
ихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се |
хваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени |
отегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к ж |
лан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин. |
бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и ни |
ела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући |
родрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и преки |
камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свал |
вцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га |
је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто п |
адати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља |
ац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Пр |
повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} |
Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" |
тивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једн |
листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, |
> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми ниј |
не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговц |
Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, д |
ско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро |
послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со.. |
утрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — |
</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није |
з као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, н |
и ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А |
— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 кру |
нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара |
како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некам |
ју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуч |
p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milesto |
е стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове |
леда својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: |
и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим пу |
Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, |
S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два к |
{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p> |
е, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака. |
када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S |
лан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одгово |
х година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе по |
н је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар поса |
се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земљ |
још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала |
удио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и в |
</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде |
рно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења прин |
, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могл |
ахове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји зве |
} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па к |
м у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у ч |
опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, |
шки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> < |
си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скуп |
а дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, |
ћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и го |
} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа ј |
оље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у др |
ебало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврат |
октор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да по |
испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати |
Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезни |
хом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сре |
обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа у |
се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој |
улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кук |
рчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, зала |
да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</ |
.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати |
..</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p |
Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање |
а има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>С |
роши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме н |
погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија |
>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, |
> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! |
као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјес |
давши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чаш |
наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крч |
пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да |
арали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није |
се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у х |
{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мири |
Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а |
омози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки пр |
соше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењ |
брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде |
му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p> |
настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замј |
сподара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађ |
амо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се бо |
м, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру |
ман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Х |
по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га |
и свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> |
зор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јур |
разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегат |
ега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вин |
</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Ра |
добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надсто |
то у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде м |
<p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одго |
ује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару |
д њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој |
журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев |
ко на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Пре |
ди иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чу |
/p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Или |
е, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у н |
велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току |
крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав... |
т са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе дв |
је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одм |
и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гриј |
палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да |
у се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушо |
гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, |
го сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и сло |
за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријем |
ом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бо |
ије захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. |
едајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не из |
на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} |
их стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде |
леда, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} |
и она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мач |
е могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, |
али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрен |
ук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока тра |
д газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} |
е јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уоч |
за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</ |
браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће д |
.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не п |
о дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не вр |
не пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушаст |
и жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинар |
ро по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући |
а застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару посл |
и жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању про |
ивио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељ |
је је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села |
амет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>И |
ни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за |
један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долаз |
сец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажа |
обом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље п |
а све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да и |
тих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце |
овац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијен |
ра да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова ув |
ен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, ба |
ко је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкч |
чито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке |
ти ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неод |
к, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти |
лагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новац |
мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоћ |
ли сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; |
на, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у проша |
гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и |
камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића н |
чима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече глав |
вдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опом |
и носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газд |
о.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за |
паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— |
— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S |
а ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му |
ерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праве |
октор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не би |
што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Рад |
кој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не ди |
иганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <m |
дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p |
ection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето |
веде је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
во ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу |
послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачи |
у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па |
н и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, |
он тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, од |
ца га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Ра |
Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се |
/> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три |
црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршил |
обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за |
наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не уста |
и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p |
ешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза |
е тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка |
убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... |
Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде по |
аше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово |
} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио |
како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми |
га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима. |
а се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен |
је не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу т |
пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде |
е наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из нар |
чно свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година |
о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школ |
исна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набави |
ли један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се св |
сподару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на га |
ијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не |
ар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, |
се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би в |
ачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини |
} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сеља |
ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" |
надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Ск |
p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља |
тво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> бра |
!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа своји |
жу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Прокл |
и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо.. |
устиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — |
н, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао м |
запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем с |
спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар |
е вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила |
х, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{ |
их одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима. |
ледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, одн |
топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, ње |
м свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што с |
дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у пос |
е Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по |
е за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је пон |
..{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а |
у на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако ј |
је одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала |
јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи |
балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи сми |
..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— |
е године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгод |
зов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико |
е и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - ве |
а, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на |
ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Ва |
ток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трош |
сле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па |
особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђе |
окат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши туж |
могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глоб |
шмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу од |
говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће свра |
<p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, би |
, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и ш |
плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначк |
, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, |
Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири |
трашиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p |
чући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у п |
а му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, |
нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а к |
то жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје |
оју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, |
уре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} Д |
p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебе |
ами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, п |
> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи |
скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> |
вину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају |
} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаш |
p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево |
е за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— |
ише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о |
њски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога |
за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар |
ина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, к |
диш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га до |
т на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи п |
тељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њег |
угдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пан |
напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе преб |
па успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет други |
изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом зау |
се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у кој |
о: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у |
ледњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102 |
ред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем ра |
b n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест крун |
.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> < |
узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд |
рев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи |
кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели |
S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> |
з јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му н |
да, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S |
Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n |
пази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ д |
> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу |
.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и |
рив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, |
p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је п |
лати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га госпо |
<p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у п |
— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим т |
им братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на |
"subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S |
м пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, част |
.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и |
</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме |
ни.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте св |
</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тог |
, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао! |
болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изи |
ија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад |
ђе у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, бл |
је кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави п |
чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то |
ините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те |
а кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окље |
а, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до тргов |
ве, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи д |
ру ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева нек |
што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду |
бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури |
p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири г |
дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус В |
рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је |
још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе |
ијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</ |
етар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све |
грађена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодном |
му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p |
— опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува |
>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone |
— вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на па |
вчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али вра |
д <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на п |
рати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — |
лико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од |
<p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош. |
дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничк |
родану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Во |
редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских мом |
газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате |
ти са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трош |
<p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у |
ужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај |
у о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</ |
ао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је |
ао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме |
н.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а ост |
застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тиј |
то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између |
здом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће о |
:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како о |
ео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском роб |
с Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољски |
зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да |
.{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућ |
храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач |
ко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више |
двјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће |
и, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - |
да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута. |
Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу |
</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако вол |
од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од ср |
ели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме в |
леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па |
таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И к |
Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели |
и траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божи |
мо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи |
се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа. |
... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!< |
на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лаган |
што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — |
оменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А |
користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Ники |
естру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на |
>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен погл |
е диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? |
S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, пона |
тарим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њ |
аћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, по |
, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} |
би његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбуш |
одатнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{ |
од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не ум |
ад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши с |
> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> < |
/p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — преки |
о овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{ |
ру!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Зас |
ш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и г |
огао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијел |
то газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и |
рга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли прола |
е стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из су |
одмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило п |
легоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрди |
зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем |
то што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи |
лим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пуст |
бицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али |
алогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела по |
а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми |
чмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан |
пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а ку |
ету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Ра |
гледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! |
да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум |
њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе |
гова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је |
руго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продава |
аша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, |
руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би за |
ма застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и |
још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку |
за болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељиц |
е без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да |
у прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са ми |
иљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне рук |
а могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба |
и га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} |
, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17 |
нику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
штетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> |
м својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном за |
ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Б |
говијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p> |
ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и |
ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од |
у Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још |
прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, к |
ожништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урад |
ном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> |
с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, поср |
а друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жен |
ат, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикал |
номе мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме |
плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новиј |
сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене |
ш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани |
овна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови з |
капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен |
.</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, н |
о мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски |
оговорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ ч |
да.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, |
чи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом |
и просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у ду |
ећ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се бра |
кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p |
гослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папи |
цама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди |
људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љут |
</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два с |
ше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од неко |
"subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окуп |
</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му с |
p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовет |
..</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога ис |
т овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одре |
е походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, |
ошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, ко |
<p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она |
а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да х |
м да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ |
е гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле |
ости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се |
/p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не |
елим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до |
пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а |
кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши |
а да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" |
уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назов |
де — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S |
ућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> |
че од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјел |
је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— |
у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у црк |
сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче исп |
леда умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебел |
е ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хи |
де наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p |
набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истр |
и хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Д |
{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу |
је гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; |
загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја би |
unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта |
се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега |
, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> < |
сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду ни |
се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Ра |
, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијет |
е уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако |
уба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у ко |
са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p> |
есвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи |
.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци ка |
b n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а |
— потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде м |
за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнев |
и се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те |
ник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на |
што ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као с |
ангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над |
ницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа |
> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> < |
Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао |
собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је по |
а одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наст |
им, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше докто |
еци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријеч |
чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што |
а власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови п |
народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје о |
, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јач |
е, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспиј |
попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <mileston |
ред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаш |
аши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</ |
дједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа |
је је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана |
.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе |
.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене гл |
па Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера |
</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? |
зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ва |
мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, |
зда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходнико |
се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савла |
стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишт |
јутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце |
тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид м |
ио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих стра |
и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове |
, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко |
нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Р |
<p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из |
мишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а зав |
редосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p |
тво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у н |
ом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле |
е ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, |
се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{ |
уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човје |
у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосам |
ави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, |
и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри св |
а снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше |
лази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док го |
уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дош |
S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана. |
>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд |
нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери гр |
е, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пе |
p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена |
не дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара |
уду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и |
пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто |
екаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на |
уде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не |
бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диж |
нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо |
— не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: ба |
е ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме |
и знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кућ |
кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је з |
ак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, |
а опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узел |
о је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и р |
у посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и |
орјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе |
шим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио |
у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давај |
...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се |
и, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Ал |
Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По |
> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа оставље |
ћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу. |
а брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве |
<p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу |
љена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио јед |
о је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} |
бе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да зе |
понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се раз |
једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет тали |
је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, |
е сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за при |
итељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} |
над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци куп |
ке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, ис |
, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, в |
распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, |
из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она |
гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се |
ога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога |
дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио |
вабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} |
дски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник |
се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до друго |
и Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Бил |
вати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, др |
тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што |
е чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт ува |
лија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога ље |
у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци. |
ога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, |
да — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да би |
сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише |
сника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просиј |
} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} С |
, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одгово |
и се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види шт |
да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, д |
м, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са |
p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зл |
Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених у |
/p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па ка |
</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цв |
дном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен би |
ам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих п |
ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> |
уку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашт |
вши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба д |
и поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увј |
аде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дије |
се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му |
ој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу |
ја се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тиш |
ник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав н |
свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац ње |
хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од њ |
<p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, |
име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} |
.</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми н |
у ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тог |
а мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као ду |
је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је |
а приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, |
пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стар |
а кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријема |
рви диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је |
анас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на п |
ане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшенич |
а, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вје |
Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега |
дено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на г |
, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомил |
тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помами |
нику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Зала |
био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа т |
уд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, н |
партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али п |
остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - |
видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - н |
ко њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p |
кан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> |
премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије у |
та је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у |
да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто пра |
</p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, |
у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни |
и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздр |
анине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — |
едајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од се |
ада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, по |
да није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори п |
сподара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} |
ећ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, |
и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале |
ада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сје |
снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају с |
првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али ист |
и из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе |
људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то иг |
оварају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз |
ника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара |
лудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то ре |
ред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не у |
у донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се |
број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно |
ад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема |
и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вран |
подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријеч |
вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.< |
едом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор проди |
јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелиј |
</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, заго |
ви знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, |
пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превал |
ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под |
ало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако простра |
ахом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> |
} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем |
бом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каз |
по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> |
агосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> < |
осједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву |
и, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p |
по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је |
Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу |
ва тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке са |
голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у п |
{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и |
ходе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, по |
{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме сводни |
земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> |
<p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није |
p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, пор |
тров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Руб |
p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко б |
чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, |
е!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућански |
коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И |
<p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали |
ом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати н |
руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, |
а, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; |
чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке |
ољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле чес |
у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши некол |
о појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к ње |
новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> < |
ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све в |
атила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче ус |
ражен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле б |
не на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у једа |
даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изнена |
е се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих |
јој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тије |
ниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након ма |
} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговор |
S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, |
наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, |
ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи |
купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S |
{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су по |
гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна |
S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклињ |
клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> |
попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило |
премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у |
— И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — П |
и се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... по |
парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада |
ави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претр |
повјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви р |
оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду |
у чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га шт |
ијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на |
ска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га |
а и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и ур |
плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да |
бгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију изб |
{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не |
а часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit=" |
S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у во |
ац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али во |
да се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У т |
и главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси бож |
...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се б |
оћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево п |
толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" |
ристи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га мор |
на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти |
ија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља |
овјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је |
е тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто |
лијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрн |
ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Није |
и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Мора |
са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ |
.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту |
ћи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здрав |
рљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва са |
док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: |
има. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не з |
апочети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, |
је, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на сва |
би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једн |
тем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, при |
на му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшил |
.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p> |
на, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привука |
ежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, |
капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, бог |
и се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; |
ан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе. |
еле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било |
; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађ |
о га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му му |
д свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости |
планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — о |
— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?< |
окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде |
p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране нав |
успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војка |
љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Син |
пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— |
авши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши |
к сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — |
и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док п |
, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад |
.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде з |
а што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — |
и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, н |
и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а |
лице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој з |
газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа |
ду.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах |
е.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ц |
p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у сврак |
ка, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао с |
што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од остал |
ски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, |
што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га и |
ијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да |
а женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти |
е пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, |
пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чи |
нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне с |
адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће |
мисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би ур |
<p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га г |
<p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су на |
>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... ш |
слећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да |
<p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мисл |
не угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шал |
: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у стар |
нце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склон |
Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропа |
вежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајућ |
ан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — у |
почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што |
мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" / |
што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина с |
и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око се |
Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у нагло |
да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Пет |
пријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесе |
вар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријеши |
</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској ни |
и га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет с |
сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да каж |
азди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине |
Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанс |
пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником |
и пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели |
доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и |
кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и о |
стоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; |
акле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Св |
у паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што |
...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко |
судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан. |
лико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли |
до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој |
умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаш |
је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; б |
</p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се ма |
е развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца сл |
{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу подат |
загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, |
а новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... н |
.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје |
ти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је |
} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} |
не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похит |
{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин |
дмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — |
старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у |
и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, п |
о, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко в |
обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, т |
S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових |
тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих |
и попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њез |
његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад |
т у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећ |
у зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нек |
елигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бис |
би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— В |
ећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама |
е може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „из |
пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање и |
и са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на |
ивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их |
ја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко! |
и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за |
S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се п |
на, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за шко |
и.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што |
неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми св |
му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у ру |
у, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је |
к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјел |
и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али н |
ло и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone uni |
то...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у гр |
Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, о |
зда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с л |
у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На |
као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода саку |
овне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p> |
он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизме |
нобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепта |
ду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједо |
..</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми ј |
<p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. < |
ко и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што |
..</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући |
не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио |
аде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} |
и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећ |
ји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у т |
јетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устад |
ра помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, ви |
ије друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе ра |
главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе |
тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа |
са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се ц |
говим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за |
накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} А |
ица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — |
послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим |
Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде |
нско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино |
— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми гл |
Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ |
Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе оч |
га вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p |
а.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ |
руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повр |
сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно бл |
а стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим |
господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, по |
е газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb |
рци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме зве |
p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <p |
n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} |
ку Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му |
ена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде |
ћи о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена |
о!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Маш |
е снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу |
добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не поји |
е са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и ка |
е нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> о |
> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — |
руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> см |
рног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа |
лог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га бе |
ина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи п |
га дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га г |
редивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједно |
S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, су |
Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но с |
, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже |
у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативш |
/p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откуп |
о, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо б |
вљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... |
, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" |
јну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у |
а, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> |
кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Пош |
ити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица н |
стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и д |
и послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у |
ем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу сво |
ијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <mi |
нио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намје |
шан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе суче |
етника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> < |
p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — у |
> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу |
зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са по |
завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му |
ње уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се |
="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи м |
а похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Ку |
ребало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоци |
му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, по |
ве.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хлад |
, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му заприје |
Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} |
лесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Р |
а из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради |
ружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори |
ћу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на па |
с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши |
Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за т |
во вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују оста |
а суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да за |
ана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели |
висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" / |
би!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прек |
, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач н |
ће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, шт |
годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје и |
није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам |
клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што б |
лији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док |
анини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини м |
асмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спо |
ан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у |
гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обила |
Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје |
са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— |
је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега о |
стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ва |
них врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, |
и од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док саче |
чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Б |
љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? .. |
ти за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мек |
преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради |
ало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</ |
ћ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к п |
или се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан. |
и наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад |
о и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи |
народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Како |
га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се о |
га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви чит |
еља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — неми |
а суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p |
цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити тр |
Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је |
е од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Бес |
тињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном |
требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа |
момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој пла |
а од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији |
азложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому |
ожити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се |
м и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са ком |
присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — о |
онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на |
га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, |
Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <p |
упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, п |
би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - По |
нарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благ |
дстави му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвла |
од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чи |
м ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} |
давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Ра |
свијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и нама |
, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не |
, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе. |
рнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијек |
се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Ма |
Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао |
да како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и не |
добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при |
окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је |
S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Бо |
блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће |
p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна ј |
руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се |
иво чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га до |
с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија |
фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, |
некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да |
рговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се |
мишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> |
<p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну |
еднога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарниц |
ердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па шт |
је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вин |
га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се |
њих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да |
паст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, |
ки момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацив |
?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И пр |
се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и ос |
ли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави |
оказао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га ут |
о, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио |
але хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</ |
млад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Д |
Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> < |
, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је |
набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> |
/p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше им |
, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са нич |
камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу т |
тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све |
p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> < |
е умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а му |
скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p |
а, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — |
вот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога допи |
овора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а |
дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, |
о?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с нат |
итан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет |
у, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као ј |
рудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној г |
ad> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исп |
и из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учит |
цу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочиј |
причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и |
p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже |
а њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и пр |
S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову |
ном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, |
у са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких бо |
слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Ва |
одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Је |
не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> |
"126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме |
не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S |
та и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, сво |
остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како с |
ри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у м |
пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би |
и сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онак |
чи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде |
о?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је |
сао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> < |
угој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљениц |
провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз |
дару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на п |
вих големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њ |
> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико |
газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим бен |
сти имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, |
од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је |
ижи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим |
..</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташц |
даље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати |
није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише с |
p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка по |
аше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве рук |
а...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом |
.{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне |
тво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са С |
кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, |
и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари н |
нагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им |
х преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мј |
је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> |
p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...< |
.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p> |
јка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у к |
ћ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док с |
има дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као |
у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>О |
кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породи |
за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху? |
Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, |
мишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не |
ћи осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога |
се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, |
<p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљад |
е одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p> |
м политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једн |
је се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му |
ељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Е |
ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на р |
И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све |
исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од |
градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по |
ино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, |
ећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко |
Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и |
од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам ч |
кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} П |
шкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном |
муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој ру |
одај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — |
рилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — да |
н других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они |
о хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> < |
сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у плани |
а је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали см |
обом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, па |
у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му до |
им у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били |
Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико |
p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради с |
иљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници |
не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих |
/> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што |
ути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из св |
е видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском |
на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вад |
ставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита. |
прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштр |
л, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим |
Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му |
о дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа П |
> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на |
</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој |
арош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што.. |
да да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па |
на у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: муш |
отине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.< |
кан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима с |
руко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, |
</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb |
плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Ил |
</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Рад |
p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p |
је овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Мо |
е.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у по |
огодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дије |
stone unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све ш |
емљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаи |
кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се |
ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?. |
<p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан |
p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије с |
и трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, ра |
</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти |
<p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу ша |
модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прила |
уча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих д |
си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Вој |
Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов нов |
ма га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиља |
ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скуп |
трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за крив |
"SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељ |
ви се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима с |
борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме госп |
Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</ |
тији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељ |
!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац |
е брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муш |
су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, наста |
бегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изоб |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у |
за, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно б |
се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им |
тарих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углов |
главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе т |
> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чим |
и је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човје |
ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека |
>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p> |
о ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, |
ела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали |
вао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— В |
</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер г |
и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пуст |
се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... |
био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовн |
се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силаж |
ри господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе би |
ајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници го |
ихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а |
а унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су о |
у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом |
з свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева. |
ез новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, д |
момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} |
им, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу |
навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p> |
лаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде г |
а у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер с |
отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему |
јна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчић |
е нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силаз |
на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли д |
кнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — по |
е не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код веч |
, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина |
</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од |
хтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са нов |
сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: |
и ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко до |
у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Д |
вадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, д |
л попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун |
и отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Го |
рио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дан |
дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, п |
те суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p> |
робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</ |
е о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је |
> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и |
се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчек |
сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно.. |
у тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид приб |
дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док |
је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у р |
м бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху |
ата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјево |
и Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... |
ан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћа |
на остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — пре |
сао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гд |
говца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: тр |
, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је н |
ући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из |
Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — про |
S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што |
.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, |
абици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње |
Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; |
чи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му |
ила сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} |
>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају |
у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се |
Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и |
адњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га занос |
есе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пишт |
д разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утисну |
тој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуч |
абланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисл |
уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је л |
ке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; |
то забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабу |
е попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као |
Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну |
одио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, |
а дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што |
а и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с |
ље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу |
душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламт |
обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога пр |
зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже |
и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до си |
н.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је |
47" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, |
звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге к |
обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан |
а доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шк |
чу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и |
:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и д |
својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и че |
Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дош |
неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоћ |
о би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели |
вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртањ |
јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи |
ли из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата |
кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и |
ује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, |
а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише |
врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет |
<p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и |
тиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се п |
гли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама к |
уштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p |
</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} У |
збрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклим |
о ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрал |
гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— П |
ам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не браниј |
га вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; н |
илости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег |
ш оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери сас |
огледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њ |
, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уокол |
/> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се |
ијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева |
запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во храните |
љују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од |
/p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајућ |
х уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом |
S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да јо |
е цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, ве |
>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, |
- И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не д |
екиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем |
ог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарај |
е Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благослове |
влада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.< |
својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско |
њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...< |
S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледин |
<p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га |
олова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — |
бно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остал |
метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је |
ланину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ен |
што срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг п |
прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не м |
S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да ј |
{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега |
а из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војнико |
Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колик |
дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сј |
грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> |
а брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену |
а њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с |
Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових |
} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у |
е — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем за |
па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин |
својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" / |
носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по ци |
— рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом. |
колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга |
расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} |
де у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти |
ицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па |
к, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било. |
је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко |
ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са жено |
са.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане |
да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом п |
<p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у |
омије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, |
драви жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p |
ајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обој |
нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпос |
p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али |
прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="su |
мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не |
— Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се това |
— Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, н |
му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишо |
ен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани сал |
ћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у оч |
очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Ра |
гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода дољ |
нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава |
де се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљ |
забра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку х |
врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве ко |
ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се |
т трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, |
момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирн |
на моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - |
у потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и уг |
а, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђива |
нут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаниц |
ни сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испр |
ваца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, из |
олеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим |
вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћ |
као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумња |
слова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога ронда |
им гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућ |
злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но |
крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сва |
ати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се надни |
..</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити п |
ју мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како нова |
ући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не |
краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да |
а ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онак |
<p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца у |
ранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и |
ућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет квар |
глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се пр |
а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, |
се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима стра |
покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо пр |
ескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између који |
авао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисл |
за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати ад |
по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане |
и будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи п |
и уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од |
вац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар |
S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког д |
тећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем наро |
један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи |
какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће госп |
коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихв |
н, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога п |
крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним оч |
вјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{ |
:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред |
...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успал |
ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али |
Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено ис |
да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има нек |
ју, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потп |
липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по ср |
.{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" / |
тета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје до |
е гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S |
а остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћ |
нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а |
аде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:< |
тра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође сво |
— стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, до |
и пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш |
аја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко |
> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да м |
не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!< |
е то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече |
од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда |
устим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бо |
и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да повед |
је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на госпо |
ога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за |
забраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол п |
из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над боле |
јаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, н |
Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи в |
е округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>И |
.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш! |
>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Он |
, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на |
, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови га |
пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкри |
чију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата |
одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нах |
момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, |
гове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четир |
путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као к |
коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не ч |
примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>П |
</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету стра |
ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разуздани |
набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да |
шт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усре |
одару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, |
на и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу оп |
Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Маш |
е брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су д |
пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, м |
угоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме наче |
чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркуш |
забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прег |
пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, по |
проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразгови |
од руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, |
<pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да |
<p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсниј |
е, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газ |
га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ н |
А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике к |
еђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли св |
е право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње нек |
>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, син |
ђутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; на |
- вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — вид |
гдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као зе |
> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Маш |
капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјева |
мо ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што.. |
им, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, шт |
де! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p> |
Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и |
{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milest |
стити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — С |
ласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! |
p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви ул |
у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи |
е, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли |
са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда |
ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одгов |
ине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није |
.. — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима |
<p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је попла |
у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде |
аха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... кри |
лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, ми |
/p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије г |
ојом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а |
неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуб |
сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, з |
ије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — до |
је у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за |
да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не па |
аде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али с |
тљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и |
сјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријет |
ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше ц |
појивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да |
агнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе кру |
вориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно су |
сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умиј |
/> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p |
љаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у |
д нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, |
е. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се... |
о помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тије |
егово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаниц |
оваста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто |
ву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријеч |
арајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, |
ори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изг |
ши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прат |
ња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како о |
о да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, |
разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, шт |
сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела чо |
тргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута ви |
вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газ |
глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухват |
тави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њи |
колико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к |
ремишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ |
на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осра |
е преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, ка |
...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хт |
.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узасто |
газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире |
сповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} |
е штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што |
уза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спре |
си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} С |
ледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати |
и Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фа |
сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе. |
м ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо на |
уци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, поп |
арство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, диј |
; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, јед |
ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгле |
причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> |
на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} И |
це му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме уп |
нише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на м |
Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је ова |
удало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само тре |
>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се |
па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко |
адњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледају |
еда равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловаст |
е и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако н |
и, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом |
<p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослуш |
се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} |
.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига биј |
разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили бож |
о пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ |
и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, |
, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љу |
сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњ |
. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, у |
поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге |
господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је |
ебацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јун |
осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а г |
затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> |
ледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је |
n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубље |
</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо ус |
жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, |
д има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} |
је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и |
се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки кла |
е њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зрац |
за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши |
и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку |
е се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да |
момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њи |
ве граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да |
ако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку з |
то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим ву |
како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа |
одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, |
дина по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће |
а, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му |
е заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - |
а је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу с |
, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава з |
оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p |
кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над риј |
ада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сад |
замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не |
и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се см |
ма била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо к |
ди се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у |
ћи на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од своји |
и по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и но |
о ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у |
немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено. |
p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га пок |
је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што мо |
мских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у |
еко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, |
S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Шт |
вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један п |
и себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак |
ед, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет тал |
н стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Бо |
на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војк |
је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без ик |
ђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат пр |
и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планинс |
пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уо |
поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо |
, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини |
пињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на поји |
on" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада |
ланину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије н |
зимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прику |
вија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата |
e unit="subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, |
ча и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрм |
</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупи |
<p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавш |
ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи |
младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест |
слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помириш |
раћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тр |
ве послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати с |
160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> |
ао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у |
се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, |
јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва |
да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе. |
и ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли |
око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Бо |
ио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико |
ивада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — по |
све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да |
и газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не |
доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док бро |
се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе |
мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде |
ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли пл |
чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разг |
<p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет ово |
грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских |
и некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко б |
о, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А оп |
ћера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје до |
азда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очим |
понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјер |
наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, |
завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју г |
слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна ј |
ши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда |
а наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док с |
сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би б |
небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди |
- ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад ка |
<p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши |
му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> |
објегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, |
, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах нако |
сподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вје |
при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га |
е говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито |
дине, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошље |
посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, |
о:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у гла |
то она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варо |
" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља бли |
ласништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да |
побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из за |
етар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p |
!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превали |
озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погл |
два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, г |
ке стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p> |
аћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али ко |
мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од |
ед њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, |
че јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> |
ве се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни ши |
газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на |
у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, |
...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Вој |
за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето |
да крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, |
ац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једн |
ана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагрени |
<p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њо |
ео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би |
<p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му |
ји бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му |
у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље оста |
ач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан. |
ака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би река |
ињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Дев |
о је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради |
ужи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само пог |
} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окр |
говаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама... |
е изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души. |
="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљи |
и, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ов |
пи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, од |
дбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки ка |
таде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му |
у трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијеп |
одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу |
е газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чи |
га, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; за |
} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љ |
десет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је г |
оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупс |
је.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо г |
са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, д |
ше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што |
пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилог |
е стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега |
шном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсје |
е чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и |
оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а та |
ику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредов |
Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} |
ћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, |
ера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А ш |
у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје ов |
етљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, поста |
Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, ј |
улу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу |
вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко |
ите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И г |
аху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни |
и доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</ |
екар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје к |
жарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђерда |
лу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да |
сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, ш |
за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одр |
, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли |
нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен ос |
гом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи ње |
, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — |
собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу |
љена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета.. |
тола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на ру |
рипашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше |
е видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости |
.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, |
аше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати од |
а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници оп |
72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговор |
Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и |
рошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови |
оведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и |
и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе |
ма и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне |
у двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну р |
И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом к |
а пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља. |
а писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, тргов |
потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — р |
pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и |
ути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> |
рватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе |
лази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Рад |
лен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих бук |
астој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толи |
ој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо ова |
И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских мом |
кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p> |
о завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забри |
скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се оку |
је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу |
е као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја |
, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик дом |
во дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој |
очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави |
S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} |
а пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone |
воме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у живо |
p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p |
ањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подв |
се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшиј |
шавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице треп |
кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи |
украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче у |
, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи ду |
tion" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису |
шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с |
{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је |
<p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с п |
вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије С |
жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе |
и господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> |
Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу |
<p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо по |
и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</ |
раћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска вр |
копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Р |
и — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако |
Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице? |
путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад |
S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, б |
упићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо с |
р одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни |
у у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека |
е понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, са |
, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p |
Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: |
milestone unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обаз |
е:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>У |
} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{ |
непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели м |
ало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невика |
јевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се |
иду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, |
, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за |
твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оста |
Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Пр |
ло велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у |
Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже мли |
скачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, |
а, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? б |
отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за тргов |
тражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погл |
атом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што |
во разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућ |
епршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме |
емишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али |
ки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господа |
ка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— |
и од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - ос |
азда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задих |
вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи |
он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође руба |
аш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Вој |
а приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијех |
у сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу ду |
м ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобо |
брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчм |
потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рек |
д господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, д |
а спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — |
, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у |
.</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе пош |
не!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још |
и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стар |
цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, |
ка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају |
а.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се |
p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. < |
базрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јес |
потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се |
p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од |
и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде |
Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике |
саше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и |
ки банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, поглед |
се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће св |
лиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.< |
ичија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну |
а у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу |
невеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!. |
до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући |
<p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти |
а хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватр |
" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало |
подару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као |
не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што ј |
маха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову тор |
па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! |
.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, |
сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, |
А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блије |
не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без ту |
агајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежат |
еташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи и |
у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво |
рсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанск |
аже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <miles |
ожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Т |
овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачино |
51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петн |
продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док |
обро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Нару |
/p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће |
је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди |
сподина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, је |
бу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући |
ше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— |
даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим |
ротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан п |
ћу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често |
ва избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће г |
апне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као д |
му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у |
очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— |
у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим ст |
ледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Ал |
кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по |
ла, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече |
ара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам |
{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда прем |
Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али |
неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће н |
еш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — |
е, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши |
.{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и ос |
..{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме |
ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја би |
рвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</ |
<p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па |
пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у пот |
Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада з |
о мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да |
, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — ок |
таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p> |
а му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагл |
ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, |
...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар нар |
</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и ми |
реним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, |
и Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има |
а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је га |
Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти св |
сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чи |
ше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кр |
е једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једн |
блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се |
ља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да м |
p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће со |
„ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му |
он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вје |
а би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и д |
ану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба измеђ |
глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Шт |
у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често пр |
и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити |
араница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} |
надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и |
сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по |
— Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> |
кљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо |
у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, |
е; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{ |
Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Ради |
ином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што т |
азана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих з |
<p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле |
но и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, |
очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се |
...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе нас |
ћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погле |
е адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође о |
вите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n |
пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене |
ару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онак |
ински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек шт |
се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара зва |
им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све дру |
а ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ у |
уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите |
к.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде |
Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац дони |
Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико |
, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> |
ју у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага |
мисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двиј |
ине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртам |
нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње |
... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљени |
, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утј |
ави и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда |
м вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађ |
Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каж |
кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — по |
а неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</ |
а и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред са |
— и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркуш |
{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увиј |
Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, |
о Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господ |
1" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако ми |
рани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жу |
јко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, |
...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколик |
ству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђен |
да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S |
се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте ку |
сле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек по |
т и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније пре |
газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је |
</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - |
јећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишче |
е у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са они |
једоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штион |
га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и |
ошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у свој |
на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба з |
.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави к |
них трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његов |
она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, ч |
биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млино |
знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} |
еровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога п |
ива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло |
!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газ |
упило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамб |
дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду |
ако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити |
е здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} На |
<p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и бац |
та“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној |
n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном о |
у руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њен |
lestone unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палач |
<p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не буда |
лимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједнач |
е прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичу |
ни траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрас |
а; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разго |
>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</ |
сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</ |
за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — ве |
очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Пра |
јој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није м |
очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p |
, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто |
на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, |
д стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — в |
Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тет |
.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Заст |
ша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезни |
ом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прес |
кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</ |
на, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љуб |
орода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све ос |
кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на |
боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да и |
ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и |
вјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да ре |
освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропце |
анини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу |
Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом јо |
азује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице |
Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, м |
јући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> |
и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, |
ивотом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник |
и Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се од |
, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку |
ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни шт |
њом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако ниј |
ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по орани |
ила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у о |
е свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети |
то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен |
не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се уми |
ушмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племе |
ојој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — с |
— Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјест |
рама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље гов |
ли када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће ве |
p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли |
<p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао |
у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p> |
рљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се пов |
о кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па п |
слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>За |
де и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p> |
између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се и |
би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији |
их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да |
њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских к |
p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме |
ој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око |
ијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза |
ion" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник н |
— Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га вел |
} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се во |
слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; уста |
ио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна ш |
ошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не |
је снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу |
ући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> < |
у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше ка |
лапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео |
а — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан рад |
каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече |
волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати |
ојкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока план |
и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Руба |
Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:< |
м, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} К |
{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{ |
е веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...< |
е. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попиј |
p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жен |
топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мис |
— понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> глед |
кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа |
p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраг |
се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Про |
главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом |
достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде |
аду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је |
а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Неће |
а од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се |
сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи |
ша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Па |
е.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова поглед |
анином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не до |
изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико кора |
и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ли |
озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет |
уке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци ја |
кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, биј |
веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</ |
му иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:< |
<p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога |
да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, |
тској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи |
/p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена од |
енуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али н |
врне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаш |
е свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с |
...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек. |
муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући ра |
е онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и кл |
бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлос |
p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негд |
у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друг |
S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на о |
кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, га |
! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина д |
њавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу |
се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако |
ке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућ |
Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у гла |
> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру |
ову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на |
сли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра че |
ubSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде |
ђе опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p> |
ану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од |
својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у т |
<p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не |
Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако |
купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, |
до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба м |
ачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене |
удени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насје |
> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потр |
>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита |
ћајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али См |
..{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — |
ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима д |
Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је |
ашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} |
на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-.. |
ши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена саг |
баће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а |
ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у |
згуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор цр |
браниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након |
не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> састав |
као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу ви |
зар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.< |
шом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела о |
ој!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</ |
м, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Ра |
.{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изго |
ој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три |
раво је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Р |
у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — по |
о тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави храните |
се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу |
ну к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Пи |
га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи се |
не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно |
она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSec |
pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с п |
овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде ту |
а му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се поглед |
.</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, |
а си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чист |
нуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се |
..{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако теж |
жем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена нај |
како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом |
два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све |
настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Вој |
то је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Шт |
о да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као п |
ога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није... |
, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно |
ч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, гос |
их земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" |
ја му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као |
..{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку ку |
ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, бол |
сати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, |
амо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из о |
к.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не заја |
ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива шт |
та Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — |
која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не см |
стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Бо |
ачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, изме |
ега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заоб |
лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, к |
боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдје |
ати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу |
ћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме |
" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S |
<p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних да |
х трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави |
ијека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, |
ву палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти ш |
упљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око |
ина било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је в |
од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико време |
Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што |
<p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зн |
бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом глед |
е, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог |
ан вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само до |
и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пр |
е отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би ради |
а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје ко |
собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча |
вите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њи |
е, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и |
ршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пуне |
јвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и че |
пи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: ми |
нио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— |
оју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не са |
веза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једно |
<p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго циј |
дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне |
ристи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али и |
ји је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа д |
вих ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поп |
кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и |
сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту |
намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се как |
ије купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун |
из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежи |
ном равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади ком |
/p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, |
ином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Г |
и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Рани |
ни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује с |
ни да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и п |
могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господ |
{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У |
анка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику |
ић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, в |
о млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... к |
а закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представ |
е страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очи |
трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: |
.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и уп |
вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и |
м нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се |
не назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, а |
ио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанск |
часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје |
е осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца заже |
еки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ |
у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше |
до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на |
ад.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су |
ја тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам |
ористи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак благ |
салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало |
е ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> |
м мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</ |
растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанић |
оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо |
" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, |
еће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући |
— А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парб |
путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> < |
ник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше дево |
но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара о |
колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у |
ост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога н |
де, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошков |
јег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњ |
/p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не нагли |
а памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> < |
Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста ру |
таде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни |
м, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си поч |
и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе. |
е у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом |
и имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаће |
Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а |
{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну |
к — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посег |
нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</ |
да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад |
натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу |
асмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном. |
а осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вриј |
?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пођ |
S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја. |
што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те |
ром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче |
ађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и д |
p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не |
и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у |
ћи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> < |
да и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских вис |
сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, шт |
очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом ма |
ће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га з |
ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу |
</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узел |
ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови с |
ео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латин |
азда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} |
вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSect |
годбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p |
е таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена |
што и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети |
куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему пригово |
аше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његов |
у и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он |
о прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то |
вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из варош |
>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би |
.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не |
га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један о |
х негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши |
жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен ј |
; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад пре |
ако ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кућ |
ињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза |
Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и |
ијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на д |
не Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде п |
} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не мог |
ама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из ру |
еже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом |
за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!.. |
спод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној |
ати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто про |
>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њ |
ио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао |
људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње и |
ко, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му тама |
="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испит |
п Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезн |
а се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи |
вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо |
ре узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави ж |
кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</ |
з село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; не |
.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а |
p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а |
пет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, |
и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црков |
Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Би |
у пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели: |
да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни |
рла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер са |
е.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и прек |
<p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Вран |
.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, |
ко лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, п |
и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> < |
не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само |
у...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала |
ијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и |
ан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и |
ају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. |
шки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.< |
а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висо |
не!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежа |
анине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме позна |
еколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од пед |
а женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући |
не, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Кр |
дмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му ј |
нагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залу |
Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи |
<p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који ј |
аваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И п |
јних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле годин |
по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је |
, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на и |
го излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син |
нако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјест |
а пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намрго |
ади:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И |
<p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, нико |
Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, примо |
но Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвј |
S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! |
а два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо |
ривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одм |
пцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стад |
д му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу |
S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</ |
у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан |
, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје сл |
здух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим с |
авио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и |
и здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{ |
се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Ж |
двјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашав |
и њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то |
— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је з |
..</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако |
...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улази |
и његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову п |
ано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа рије |
.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на су |
и се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа муш |
инко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана за |
ада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба |
ади.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S |
утрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му |
ла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох |
амти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје наја |
01" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, |
кој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{ |
{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се |
о се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није |
двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по |
преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} |
а!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну же |
је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи |
их земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Га |
руги пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone |
ни ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! |
Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као ша |
шили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад ј |
и превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb |
на, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Же |
не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лак |
ашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наш |
својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и п |
свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говор |
да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио о |
</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, ка |
е — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мен |
— и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави с |
о? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? |
> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, |
јехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ пр |
> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед. |
живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа |
спруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат |
му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам |
Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати |
рнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — |
еже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули ко |
ли му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом пове |
} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их б |
ивотом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</ |
оју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат п |
онови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - наме |
то више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти в |
адхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Мо |
клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази |
кав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан чов |
снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотр |
га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла |
ићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајућ |
е моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача и |
ико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p |
се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуња |
ере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а |
и она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје |
е мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду |
ко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да је |
{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају |
ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како љ |
ао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није са |
и Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Вол |
</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар |
pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био |
о себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трго |
и...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— |
мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, с |
{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> < |
јед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок пр |
се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувот |
S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напив |
утито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли |
сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао к |
би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обр |
а уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет |
<p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвока |
ан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још по |
он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала ј |
а, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећ |
уцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти |
ену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к |
нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, ф |
ита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двој |
да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох |
аде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и в |
ао да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљ |
ти се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице |
им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас бл |
Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вј |
и је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш.. |
барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи |
евјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p |
у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне |
<p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће пр |
ону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и по |
— Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и |
ирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, пос |
зео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> |
о хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је муже |
ше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хо |
што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде ч |
бају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прек |
се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије |
мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар |
слије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да зако |
римакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дјед |
ан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гас |
наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да |
легу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јов |
е јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једном |
са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а |
— Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дра |
ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги ко |
учеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада: |
сли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p |
<p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим |
ишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их |
јежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, |
га комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу за |
.{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде св |
иближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљи |
га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стран |
леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле |
амислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се |
село насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте |
и смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтин |
ебо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене т |
косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуд |
} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли |
уго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанск |
а је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} |
их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... |
ни будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и пра |
ви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и |
... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром |
че осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату |
у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трош |
првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и л |
p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p |
ши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом |
најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га |
е чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше |
p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као чов |
не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{ |
јекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао |
ица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стра |
а вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде |
цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче је |
На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S |
ти, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на с |
p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје |
ц му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу |
ости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје |
.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар ули |
е да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— |
само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши пи |
за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би |
у.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на |
p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је т |
и, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хо |
се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра |
{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будем |
што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: о |
одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диж |
<p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напра |
језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по |
на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао тов |
p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> |
то да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око |
ке светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, |
о је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су |
...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S |
има!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те пом |
моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се |
} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним |
љути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... |
муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, |
ових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада |
газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда п |
ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и |
д Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме по |
="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као ниг |
му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву жи |
ећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слије |
а ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ д |
ждане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А |
братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући |
опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву. |
миће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, |
упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S |
обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему |
а остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто с |
сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође м |
и по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свије |
око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње к |
исказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очи |
послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми |
</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Нај |
ј Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си с |
о, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући п |
кој сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, |
бом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} З |
изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла ј |
<p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале с |
се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен пр |
нице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, пре |
у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не |
еше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало |
аводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да с |
ше, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да м |
ест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година |
не парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Та |
Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још о |
с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— |
сто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га из |
а оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да тр |
оказа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и повед |
— јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Пр |
? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p |
и загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже но |
Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци |
вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу |
та, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих д |
<p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у |
тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, в |
продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога госпо |
снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цу |
ад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од ч |
/p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше |
ј јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена |
издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није |
новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Род |
ета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од па |
{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, |
ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је |
слима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, |
е оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбље |
моли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да |
на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замич |
у Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду |
да доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да |
пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тр |
ајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са бр |
руго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдј |
вици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ ј |
и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то |
несе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо |
емим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто |
ти кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој гов |
подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму |
S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, н |
д веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био |
погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро |
м.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех п |
стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се ње |
м, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула |
хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о |
а ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, |
вјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате дв |
својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Пе |
. и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Кол |
да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочн |
исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А в |
мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу... |
чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и о |
порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана |
а неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је пре |
еч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче врат |
Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакр |
ац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на |
о...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао |
радимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио д |
дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - |
е као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек зас |
. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, док |
је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљ |
ти чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати р |
окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> |
га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто |
ативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву |
оме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> |
подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што д |
једа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао н |
ија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</ |
кан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперуша |
, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више |
p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што прем |
— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да н |
а Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браћ |
олбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље |
своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се п |
у откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{ |
Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као |
ази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му к |
е, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упореди |
и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и |
.</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone |
рљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда |
ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме |
аца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за посл |
ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој |
а, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p |
изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи |
едној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} |
издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога |
еш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак п |
дно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— П |
обично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих год |
рску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, саст |
д те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, |
продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, |
еди, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђ |
премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а |
<p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго |
држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водит |
у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али зал |
S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад |
ију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио |
ламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће нов |
радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који |
ати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и |
о се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а ви |
идио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газ |
се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката |
p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило |
ожје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} |
</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а |
ај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет та |
, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</ |
као би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће |
вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне |
о вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, |
зми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га нат |
крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с |
међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га |
Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, |
а њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одгово |
очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по пад |
знају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он |
нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мраз |
ије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесјед |
р однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p> |
ди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ок |
иђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S |
а подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим ду |
р у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по шт |
вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па |
м, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Д |
вједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повр |
етио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али |
43" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош |
ел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не би |
се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје |
стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! |
атри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на |
атну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилос |
ој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му |
</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с |
ду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе је |
е, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у ле |
дговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти |
; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али оси |
се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на ра |
рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с то |
и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дје |
мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А ко |
ухана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код |
/p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет |
једу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена |
изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију |
зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са право |
управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу |
ођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му на |
о што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је |
да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и св |
једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се |
иху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али пром |
ту је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>О |
сту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија з |
>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{ |
ије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаш |
о снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И |
да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су св |
поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до |
>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу |
гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврн |
атила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не |
сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што |
господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у син |
и да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама |
ћ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, |
да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад |
н.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на |
лиже, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рук |
удила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, |
домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа ис |
прекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављ |
одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово |
на, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, о |
не, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> < |
одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа |
ји свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, п |
фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гл |
јера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и |
, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу ва |
ли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и |
што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке ча |
јегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у по |
у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је с |
опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишар |
нио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин нач |
ш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на |
, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Га |
Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А к |
стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копил |
ћу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n |
ко зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрват |
едује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасја |
диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не |
и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски |
цина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој |
га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека по |
е најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневн |
. и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застај |
.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене |
енији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али ш |
иге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што |
шији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ора |
оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што |
а у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори вр |
ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p |
своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се |
, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар ру |
роши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у т |
</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Ц |
граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад |
друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очи |
не јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некакв |
којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све се |
осподара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и |
ђати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Каз |
ам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник и |
писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Е |
о се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо |
ле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе |
сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, д |
ине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повес |
убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — о |
руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — |
те плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, |
зе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, |
они од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — |
е, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди |
имо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p |
благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија |
еколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му |
, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, |
појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од ст |
.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеров |
у на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бриј |
умпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатк |
И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да |
, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести сво |
</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене |
<p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без н |
чеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па |
од коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спа |
форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, |
ет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отје |
им живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— |
/p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> |
ећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерује |
т му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</ |
емљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сун |
док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовн |
за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на |
/p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... да |
све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и |
и.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами. |
вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га |
Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S |
је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко п |
одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе |
тио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, |
ам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те и |
о сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред |
Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни п |
бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Ил |
да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфск |
>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај |
е обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију |
еже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче |
рани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га |
сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратић |
> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада не |
ри.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају |
као, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му ј |
адио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да рад |
је“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити си |
и „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати за |
/> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} |
р, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње |
едне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му д |
а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужниц |
м сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млинови |
Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као к |
наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му б |
бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Рад |
b n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</ |
игне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па и |
к се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа |
г пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се |
икли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијен |
{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина |
у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, |
кан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагоди |
межурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и ма |
усту траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, |
о на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — |
да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код к |
ни излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људск |
ако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се пос |
о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодил |
ва слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p |
прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; |
орна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш |
а утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити с |
— вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћ |
а мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти |
де куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабр |
ма, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима |
у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци |
цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопора |
> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— К |
p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низ |
гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има |
у.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају |
и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске тра |
дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Дво |
/p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном |
ао и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима |
оћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи га |
их ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модрича |
пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дот |
ад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> |
> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива т |
м на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, |
ићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије с |
ку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнув |
тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone uni |
и дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и |
..{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у |
— мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком повр |
е престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам он |
ко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, |
куруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</ |
но класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше в |
ија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежан |
уно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ст |
угоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љ |
свема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата |
семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му |
његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега |
ела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно с |
не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом |
жио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва |
о да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, |
атри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђ |
колико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне и |
се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије н |
. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и |
стру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркв |
Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на пут |
ди, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази |
и његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом каба |
онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" / |
p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и |
дицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опрос |
ити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја |
то говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловаст |
рљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пл |
ио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни |
прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп В |
новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али |
т простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од |
ацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако |
ик опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парб |
; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вар |
к, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија |
ли неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Пре |
е хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Ил |
ели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> |
ј сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="6 |
ске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред но |
, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме хр |
након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко |
д је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то |
ica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашав |
тра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газд |
јни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одгово |
мен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже с |
јеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје ј |
јека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га |
онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— |
бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао |
о је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и |
...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љу |
ану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на ра |
јвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелни |
...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прера |
што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ |
ла ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? |
умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и сво |
нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p> |
за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјеш |
аједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то п |
врати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>М |
је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи после |
но — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" / |
е никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отвор |
ко времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ |
и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о нич |
{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једн |
шом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина |
сли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако к |
опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!. |
осподару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти |
ј се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава |
цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се |
а се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиж |
ијежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да |
о ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! |
штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толи |
ни као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива |
вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} С |
дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз в |
на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће |
и ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели к |
рихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека |
ак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одго |
>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; ум |
куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сиј |
жући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси |
све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Ред |
љанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Или |
уди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n |
— Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш |
и — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свог |
Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Каков |
p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, ка |
у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премиш |
/p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и |
а својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћут |
во је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друг |
елу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је |
тане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне риј |
ју је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} |
<p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али |
запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цес |
гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега.. |
газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гла |
ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А |
ише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p |
а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} |
ће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по |
иља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> |
ога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p> |
да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сло |
људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, ал |
се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опе |
{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одг |
благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли ње |
одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед |
ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш |
јбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из су |
ремишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па н |
проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S |
>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </ |
а ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побје |
иродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник ј |
он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S |
јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога |
S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори |
ревећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше |
.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овом |
а: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петр |
га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако с |
а! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: дв |
кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на ва |
ихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас пода |
блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек |
и ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу |
је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо |
и одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језив |
е...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а |
е не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свим |
очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже с |
ши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Д |
</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Ра |
.. — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао б |
кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто |
кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу |
ијечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али с |
м.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, з |
Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је свој |
а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> < |
ње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к ме |
ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> < |
нско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и ј |
ли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> < |
- мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему р |
штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ј |
има, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и П |
али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, превариш |
међу лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p |
према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји М |
и: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога |
опа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу. |
вори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није |
е то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је др |
омку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућанс |
ије крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах по |
— вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима |
. — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу |
си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника |
е, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} |
суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, заб |
држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наок |
До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> < |
.. — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се т |
ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, |
дговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво.. |
p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш ка |
дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре |
зданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Зн |
<p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жен |
на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, |
S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по |
ок је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли з |
од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи |
на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти при |
аше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — осло |
стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће |
<p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам св |
му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господар |
тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" |
> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за ш |
тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! |
, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} |
и — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па д |
рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао |
га „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздиј |
днији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложил |
закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе ни |
браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако т |
о је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрв |
аре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови н |
тврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијело |
.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> < |
е отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимње |
ља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој прет |
их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у |
Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њ |
> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје |
ајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница пе |
сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека |
одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са своји |
е.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војкано |
е, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а н |
оди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшиј |
одати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме |
оп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје |
е и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још |
куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а има |
о...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се |
о их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи |
ати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узм |
} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} |
ачин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајућ |
Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> |
руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевш |
талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</ |
<p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе |
„постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку |
мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— |
питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће |
благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га пр |
ку: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдј |
и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет |
кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, |
изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је да |
елове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет тали |
ји у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, |
ијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је М |
исати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — |
о? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.< |
бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјерова |
пази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p> |
ве за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му дава |
испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Б |
роду предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p> |
е и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп— |
ли, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане |
жљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено пр |
и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатк |
а сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите |
је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се |
ву...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се г |
домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, шт |
тају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— |
руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли го |
љивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше |
а окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним |
{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Уч |
р упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре... |
чити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живи |
ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој пок |
о пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> |
ош на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да оп |
Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо б |
ли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршиј |
е ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па не |
и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду |
д кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњ |
</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{ |
гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, |
нчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Ра |
забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетк |
али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, |
</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи з |
плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазв |
нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А ка |
, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, |
абасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим о |
ару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути бож |
ше запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, б |
днога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, з |
мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p |
е с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се |
наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да про |
бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку пра |
{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти |
, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — |
ила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="3 |
помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с ка |
слио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па |
ам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш |
емље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она м |
мо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога |
а виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њ |
сти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред суд |
му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> |
ану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двиј |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дјед |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, |
Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијет |
бе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи и |
вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке |
ему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше |
зи и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у пу |
просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обичн |
реми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, |
ику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедн |
љање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— |
на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћ |
у се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Луд |
а дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и |
процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, љу |
ад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сеља |
еду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није |
сет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па |
пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али с |
а и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам гос |
да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућа |
<p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вр |
а <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест д |
син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шу |
а, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} |
р свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијер |
ао у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивал |
а се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао |
легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.< |
свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни ум |
ове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољећ |
згледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале с |
а ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поч |
pter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села |
их.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тог |
их, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Ра |
букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбље |
у — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјев |
сједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола по |
вету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у он |
луша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пур |
— вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута |
ори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диж |
им слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посј |
угу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити проплана |
планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога ч |
упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога с |
оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... |
мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подиј |
са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: |
е макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода |
и осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара |
>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је |
и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје |
Section" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И |
n" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест п |
у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком |
ен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже з |
S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупн |
удали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу н |
е бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњ |
ађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} |
ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Рад |
окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пр |
е о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици |
ћена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p |
анесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јов |
људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу ст |
че главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичај |
вао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаст |
ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучит |
шио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих |
исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У од |
и мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је |
unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, |
уца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води |
мачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш о |
у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сеља |
ући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађ |
позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника |
вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом при |
it="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутр |
ту назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, |
</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и ве |
и се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата |
да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо збо |
амашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дуг |
ута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у |
леда у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га |
вате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на ог |
по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код к |
козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не рич |
не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једн |
ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божи |
. што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разг |
дарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по |
е замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у о |
обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </ |
е лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вр |
и, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча с |
еже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше пре |
а стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда— |
оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно прем |
е душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пи |
ивога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, |
а!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је н |
уде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца |
а из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сад |
90_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у |
и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако |
лиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено ста |
гони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан пр |
по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла |
озорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руц |
ваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца |
ас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му |
> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Бол |
аш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише н |
ена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вече |
слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на испов |
ђе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да |
се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Ниј |
их борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени сп |
"subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, |
ше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p |
свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом |
ме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... |
и по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И и |
ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око |
ад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом |
као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, о |
у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчиј |
уба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам |
равље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ра |
одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, бла |
а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам |
стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је |
: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није |
начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и |
, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухват |
дучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те с |
, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSect |
...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, |
нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; м |
ти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законс |
коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу |
<p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Р |
а суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p |
аду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад ова |
перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом р |
на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет кило |
попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је |
p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су н |
ко сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и |
скупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а |
а се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз |
земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слоб |
о има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливад |
избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, а |
није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петр |
/p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјеч |
ђеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгу |
— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{ |
оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> |
а нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели упис |
{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, ср |
његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар. |
агодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге дви |
о? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му по |
о остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели |
очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, |
ао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — |
, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талије |
мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви |
е: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи с |
њску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекого |
, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајућ |
<p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— |
пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и м |
о моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и ста |
ли не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније м |
и допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кри |
глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, |
/> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p |
зда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој |
ватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале |
здравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није |
о пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвр |
и газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га |
ја, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је |
> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се. |
само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> |
ера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор М |
ћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих нови |
дан од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве р |
илатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукам |
уће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкри |
новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је о |
ослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око зап |
куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Зла |
од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, г |
гођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, п |
S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. |
ијешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... |
. већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Пору |
ја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу |
да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, |
д нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у х |
- а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не |
у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрат |
> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одил |
/> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечан |
ико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето |
одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и |
вади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на ље |
нику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата |
о кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи.. |
што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</ |
..</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући |
велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p> |
гло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...< |
испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми... |
ом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се дво |
ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њом |
ни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински пр |
>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="9 |
, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак |
ко се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову |
да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила зг |
ер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. |
па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцал |
бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> |
преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> |
вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити ж |
} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост |
весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском |
а Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сус |
ао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог тр |
гласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одго |
на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задуж |
ије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домо |
тојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу. |
ако ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш |
ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубић |
дио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, |
ста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном |
д се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада |
ијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјет |
> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их |
у у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће |
е.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази п |
се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин са |
ођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са |
ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде с |
и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S |
осле свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, |
one unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, |
лодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше с |
о установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и проп |
је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећ |
p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око |
кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да |
старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p |
Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} |
ни за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> |
етнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} П |
руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у ру |
} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Р |
еба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату |
би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па |
док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у |
pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок |
гу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо |
ехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор св |
ник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, б |
ши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, |
себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, |
а, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да |
и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војк |
јкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошко |
среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и л |
м оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, д |
тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао |
у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани |
сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чо |
} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим жив |
би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Ч |
град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао |
ц започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју |
а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и |
стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, от |
дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је |
вије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осуш |
рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p |
ву шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће |
се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S |
су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради по |
посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газд |
старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је |
је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај ов |
тре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не |
з како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођ |
— одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за |
ки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњаво |
пило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од |
нао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S |
за цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи |
<p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтј |
" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани о |
дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хт |
тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије из |
Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од по |
на.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па ви |
јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb |
со и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора |
у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, м |
та — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрља |
.. — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p> |
и газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно м |
а забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима |
љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдј |
..{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за |
и рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јо |
кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах ми |
вим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага з |
од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то теш |
ћнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p> |
јило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквам |
чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише |
од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде п |
о се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те |
Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ва |
ну, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потпи |
пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућ |
е из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: до |
и. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду |
акону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и б |
које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени |
чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама |
се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од |
е рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред д |
поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и |
обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде |
де изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу кри |
де од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у |
И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.< |
ворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји ко |
у мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: |
тави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата |
ђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба д |
елодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако |
ред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников сл |
као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слобо |
претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим |
урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се |
"150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p> |
и ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар ј |
— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и број |
.{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дођ |
</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жер |
и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... сла |
кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да |
А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с |
продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изр |
о знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од г |
ви се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добр |
— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу |
, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А |
а старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S |
слила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим |
ј, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте |
у привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде п |
ели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти |
а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде |
о времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— |
Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и присл |
и ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако.. |
свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и |
показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њи |
<p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га |
хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - по |
овор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини нев |
едну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда |
своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мисле |
о разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе |
оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића |
јући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p> |
орине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испру |
вратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А |
и се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умр |
аш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, п |
не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, |
а, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</ |
будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде |
аб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, |
спослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} |
ре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питат |
т не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролећ |
је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издра |
ди, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Ш |
му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало с |
сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са с |
} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Ал |
<p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је у |
побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један |
зи ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, |
т новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца п |
анака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре |
осподара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} |
unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарни |
е завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и ф |
шља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да при |
ко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— |
и, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поште |
...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их |
има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет |
размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} |
, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је по |
и се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!. |
као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишљ |
коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац |
се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико |
по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју.. |
.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи нос |
потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге ис |
е за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Или |
утих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на к |
о, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају |
ријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто |
</p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: тана |
ура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме |
ђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети |
/p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно |
ће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године |
еко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и п |
газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласо |
јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак |
ега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чуд |
> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Диониси |
огледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, об |
ло га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, |
јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме |
ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама |
аја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и п |
— опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру |
{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћ |
> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух |
/p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарци |
<p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај |
уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, з |
Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И |
, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, изла |
ече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засиј |
простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га привед |
од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пођ |
ју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављ |
диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у |
на брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к |
времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја. |
њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди |
ашу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо |
кине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Ма |
е...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</ |
одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, шт |
остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фр |
ијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, |
а...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо забо |
н мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и |
модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове с |
пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говор |
сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као |
својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају з |
!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, |
е чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у ј |
</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! |
а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илиј |
.. и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се по |
ажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крај |
на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— И |
жем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик... |
у... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладуј |
и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро ос |
ред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема |
а... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, за |
<p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена |
е све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних пед |
у и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој см |
одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не |
ма?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби мушту |
дбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мје |
петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али ма |
исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</ |
је је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову с |
дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, су |
покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна |
— па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и не |
да, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано т |
ли ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се |
а; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишље |
не превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође н |
У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели |
и дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио |
е што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, |
из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача сво |
ати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија п |
нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко |
>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?... |
уо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни ота |
ете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то свак |
— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - т |
је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме |
ћинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се с |
<p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — |
ави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако |
у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, |
ели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А м |
да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га |
шуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Ди |
Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не ви |
примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али М |
алим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетк |
око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло |
шља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и |
а пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће |
јеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, проз |
ури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек н |
36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Ил |
...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! |
могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Р |
сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p> |
ави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде зав |
е, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да в |
а нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дан |
еда за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије |
учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по њег |
ђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} |
ва леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз сније |
Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по в |
н Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - |
; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се |
игосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... |
о?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и |
селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, |
та?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — го |
зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице |
ици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, |
којнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро |
Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје ј |
у.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем |
ли како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједни |
да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, |
chapter" xml:id="SRP19090_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јо |
же, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— |
газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па |
и калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S |
е.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p |
у?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре п |
, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју ј |
<p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> |
— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, |
о је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем ве |
е „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, м |
зглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још с |
/p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога т |
новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штого |
се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи... |
, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, о |
каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варо |
из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!.. |
за на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољ |
адивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли |
ском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи ожив |
јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били |
куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели |
.. и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себ |
..{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухв |
чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри |
<p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице св |
о ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, доч |
бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начи |
поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре |
о она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злат |
листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро |
јелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега прес |
абаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас мо |
е је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p |
авих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио ј |
т видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше |
<p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно |
е...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{ |
а прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја |
ј љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер преб |
.. а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без |
ко у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То в |
у, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још др |
е Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно |
9" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, |
пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, прос |
Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало |
и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да |
по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни с |
кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко гр |
браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биље |
се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба |
а.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за |
у:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— |
примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљиви |
е Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној стр |
...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе ме |
м рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе |
окупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прис |
и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за св |
ли?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} |
показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скита |
вљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, |
ни мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по пр |
јући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
јају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују с |
а се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мис |
, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око у |
ачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше с |
гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} |
пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио |
умишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше крас |
ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премиш |
p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— |
њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што |
овито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — т |
— Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, |
и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, |
дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате |
етне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од |
{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S |
ате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n |
говој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Рад |
ло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их |
...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше |
га боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади |
о неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да не |
:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега |
p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти ми |
а бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо расп |
врну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љућ |
помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, |
и себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али |
, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински пис |
е, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упит |
вратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар к |
куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду уби |
т јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, |
ите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> |
се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би |
и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одг |
рцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p |
ћи, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, ни |
мље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стриц |
а заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што мо |
еснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душ |
и отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милок |
е Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над |
тече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња |
знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода п |
свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са |
<p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би |
ута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руко |
преми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на |
свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су на |
ави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, д |
, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша |
еши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Ради |
— затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, с |
даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> |
о њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани ја |
.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више зала |
од мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S |
ла ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ |
и претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста |
ко му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето |
д тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, |
Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу мор |
е.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! |
купити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослобод |
поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у |
бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему |
радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеж |
е?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем к |
ане ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије |
еки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за |
и се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од ње |
гову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад до |
, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњ |
знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од ко |
се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да с |
{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— |
аучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед уста |
леда у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћута |
не јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући |
у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно нас |
се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: и |
тајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све с |
ицу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на план |
шине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим ж |
ане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Н |
е господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази. |
дмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— |
!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи |
о за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивш |
ница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше остави |
ићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у |
е док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе љ |
и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једу |
е сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> < |
ва.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, |
p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone |
знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло |
Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вје |
полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узб |
зио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се |
ије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особити |
спламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, |
рчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се забо |
би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне |
м је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман |
S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone |
оја је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали |
е жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бј |
су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Ма |
од људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, уд |
стави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сње |
ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p |
а се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући |
до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! |
као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> |
е: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> < |
н, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га т |
вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено |
упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до ме |
чега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока ст |
указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и же |
а у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкрину |
Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазив |
дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присје |
бач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувни |
ја би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податни |
да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Ча |
равих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Ку |
не.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је |
атегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи |
стила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од |
му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку |
ли:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да не |
међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> < |
да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, |
, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекршт |
де — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до во |
ила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувез |
рну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, к |
олусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита г |
оље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу |
злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, |
о задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мал |
љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и |
јепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је си |
а одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на би |
народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> |
/p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је |
вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p> |
у не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине огра |
>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, р |
ић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, |
е било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што |
су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, м |
у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свак |
p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен |
ебраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мор |
тајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p |
ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да г |
у га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као ду |
радите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће к |
.. сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> |
мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа |
у пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И тр |
лећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта |
ијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А т |
ћемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је |
ус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по др |
мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ |
д очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и |
угога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући г |
ет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад |
риме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече |
чуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом. |
умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" / |
а је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за |
стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њ |
е над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки |
али се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни ота |
шан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, то |
пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> |
у, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу а |
сам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — |
ше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и |
бре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а лив |
ори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!.. |
! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, за |
: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет одније |
/p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — |
аш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади |
оње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, |
ге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а |
уј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — превр |
о, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синов |
добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер ис |
ам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у |
п на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до би |
пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко |
?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не уми |
није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад |
десет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га |
нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато |
?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти |
а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши с |
ра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље |
хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Над |
ћеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како |
реће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окр |
ори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - |
е њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила |
јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Ра |
сладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, пар |
слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу |
> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p |
камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извад |
и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и з |
би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} |
љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из |
ину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Пе |
{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узај |
— вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу |
у - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> |
заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад с |
лито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за |
атно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није |
аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!.. |
а духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, |
дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их |
дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то из |
Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске не |
крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, |
з народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле на |
моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу на |
пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} А |
<p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, |
ко, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти |
иђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му |
в отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, |
оћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима с |
кон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољн |
p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду н |
Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала |
моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S |
— заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на лед |
зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди |
ране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} |
у.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} |
село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{ |
..{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али |
јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије |
ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ко |
вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је И |
јеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — к |
— мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа д |
ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страс |
је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је те |
вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, ј |
исли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста о |
је никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели ј |
тра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цу |
ђе, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p |
днако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и н |
осве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> < |
учио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, ј |
поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нара |
- и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљ |
да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од |
} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синк |
расније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову му |
хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уокол |
вари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослоб |
у Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опрос |
као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И |
своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога до |
олико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што |
з старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се ко |
..{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови т |
камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. |
аше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, |
Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом д |
ет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да... |
:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И ври |
ћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и |
<pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цв |
S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и |
то брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води |
ан је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цу |
руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што ј |
рољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај кра |
стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пре |
поваше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари |
гдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно |
он не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећав |
начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви |
м срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, |
— и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спуст |
ћа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже |
.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и |
се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силази |
Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— |
рати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприрода |
е како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, заж |
и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> |
е стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ |
вну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао |
и му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се игр |
ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били при |
вору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— |
загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијет |
ка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, |
е осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, п |
} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да подн |
аде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, на |
ј дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господи |
, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није |
ба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој т |
биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али |
ар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парб |
<p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— |
е женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не гово |
одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи |
сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одгов |
исто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да |
ако да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече ј |
човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - |
одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједн |
, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" |
<p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Јед |
уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу кова |
не, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као |
четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На п |
<p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, прери |
, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се |
ставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — ве |
и клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Ра |
.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, ве |
да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати |
увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто |
лачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути ј |
а, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не |
врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} И |
ети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па |
<p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити |
Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— |
апаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особ |
урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешт |
ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана |
у; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господ |
мо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крив |
онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.< |
ару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је от |
итати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још |
га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, п |
код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није |
човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бес |
и је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за |
јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код |
та ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују |
х послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али |
под врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док |
ада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће |
родану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се п |
p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути с |
же испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права изв |
га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана д |
кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; |
а ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мор |
ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је с |
</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} М |
их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање п |
њ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по дру |
соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одвед |
— помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, мо |
</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаљ |
шкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду |
и ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> |
рјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!. |
јеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — |
није са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да |
е, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Д |
то за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије с |
Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је |
> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од |
пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше зами |
се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се на |
вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упит |
о у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газ |
ва и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји син |
сјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се ч |
, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чини |
живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник |
лаву!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талије |
Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" |
би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му |
лази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да |
и зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зи |
очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито |
и каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, |
га дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — |
гдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионис |
ла, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати |
о, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се |
јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> |
.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овд |
ри, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSectio |
кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза |
се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учув |
цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућ |
.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Ид |
не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> < |
у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу |
урске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са поп |
Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— |
учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема н |
да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превриј |
јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, |
е Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— |
ањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи ми |
ожићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и |
а, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, |
је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ |
ат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врца |
ка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа т |
инута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом |
о теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} |
своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} |
} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједос |
и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је.. |
о обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из ње |
ао да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одг |
, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправ |
</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупи |
опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и |
т, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што |
па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лу |
, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао п |
азда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни н |
ијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморј |
за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „ве |
ула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та |
них сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, ч |
ни свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} |
љад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S |
в је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> < |
осуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Рад |
мана, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лиј |
subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше по |
</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; |
авише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је |
луђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица пореда |
а их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренув |
>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га |
крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> |
чно.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на |
рника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Ми |
теник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јери |
опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign |
те: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диж |
јеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> |
ратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш |
p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде н |
<p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господа |
Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се |
ита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па ш |
и, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће |
сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми гла |
!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам |
руји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице |
р људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају |
весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледа |
едајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, |
рка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му п |
ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабани |
на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спази |
гих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла р |
</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши |
осио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући к |
на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у |
це нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена |
раву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем |
то их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осј |
, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршев |
благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Нај |
дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До сал |
дог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима |
жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p |
, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста |
е, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} |
кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се |
а пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, |
и се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће |
да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — |
неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био ј |
, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је уг |
да двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа |
е чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, ди |
блачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашче |
други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, њего |
суђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигу |
ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из з |
пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали с |
претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друг |
на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узруј |
ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схва |
ој згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па |
држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову с |
види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу |
у је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену |
х причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" |
ајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежа |
/p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало |
шчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше см |
еђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— За |
ује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу |
!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посег |
>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке по |
и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче |
<p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познал |
цу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто |
п Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем |
е јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, |
у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, ал |
јет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним плати |
учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> |
све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде |
} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, М |
е дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах |
што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели |
стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се |
мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу |
ачелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо т |
дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, |
стајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки |
о, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блијед |
диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује |
силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву пут |
још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бије |
паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању дола |
ке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затра |
ђу Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу— |
ана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, ч |
као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мир |
амено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p |
просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му |
на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбр |
по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису сл |
ми, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложн |
рата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад |
тно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмк |
снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да м |
>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки за |
а се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и в |
дијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје бис |
узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к |
ше се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> < |
гда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом к |
кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је |
ољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у |
ујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му б |
сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се |
<p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" |
> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Ва |
тид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се |
купљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!.. |
p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах уме |
стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али |
, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{ |
ај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, др |
и у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се |
?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за |
ву комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из ус |
чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} А |
ража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> < |
азда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узвра |
е.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Ра |
поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој н |
— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближ |
ако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих год |
p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га ју |
ње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пи |
раницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже с |
, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, |
еме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... |
— учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би |
чме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду |
и синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина |
држи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; пона |
меном сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није за |
гослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се пече |
пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом у |
за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; оти |
ага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада сла |
е Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхте |
те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> < |
ри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима |
, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, |
чује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} По |
мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати |
у, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — пре |
ник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша |
} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, трено |
тина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко |
о, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је |
S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па по |
лије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p |
овој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установље |
уне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ј |
.{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе |
ати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што |
3" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас. |
то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не забо |
</p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... |
тина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивш |
то руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи |
и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — |
збрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, |
камо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</ |
лизу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не |
и му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и поди |
.{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за |
о сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде? |
они је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу б |
ојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога се |
>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако |
којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да р |
а рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је |
за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије |
о је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио ка |
ња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један б |
Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> |
ијечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она т |
ичека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачин |
а издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb |
а <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога д |
природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у |
ожио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по ви |
Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је |
о је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се д |
и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их |
па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаш |
а, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да |
је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у |
едноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на |
, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спом |
cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па |
; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} |
омњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је н |
већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невје |
и и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господа |
рекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Гл |
} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије |
одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисл |
попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, п |
вјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред к |
је врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари |
руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> |
p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца би |
е неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, |
ц је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели |
ечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући сво |
ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, |
чијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због |
и да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попиј |
>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице |
дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали |
е.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем |
поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку |
да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једни |
а буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац |
} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> |
па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не ви |
ја бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио |
ох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладал |
длучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Нап |
у писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза |
сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интере |
слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част ва |
икако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му |
небуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на су |
поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</ |
/p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, |
е може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{ |
крха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би д |
биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждрије |
ма је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим ку |
е ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које н |
се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли |
ијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме |
<p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па ж |
ажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет |
игне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају |
ућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И |
епа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинам |
с, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узев |
ву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од |
} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде |
згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један гол |
и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цу |
ан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, |
што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се мо |
дређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући |
ти, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај с |
малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита ку |
ође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички п |
јену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе с |
судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му |
е.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му |
што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецје |
наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука |
га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и при |
о честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда |
у ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мо |
S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од ка |
а Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над |
и <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолик |
еже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза |
у из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Он |
ту, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- |
е им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд ј |
чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код овак |
Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} |
та врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући пр |
p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухв |
згубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон п |
Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пе |
је никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећај |
вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено та |
наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га |
ад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</ |
pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крај |
ли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад |
шена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вра |
лила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, м |
неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око |
ед њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да бр |
замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Р |
сао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити |
.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула |
ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њ |
па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на р |
а! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће |
јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је н |
чи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а |
дбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испи |
требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — |
и... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снаж |
планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син |
добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, је |
и, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а бл |
о своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, д |
ита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да |
нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући о |
и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од нек |
а сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му |
е по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писат |
ти, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Ид |
во свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?< |
хвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо |
</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, под |
— одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. |
ше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече |
њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — |
сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сиј |
т дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што |
дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на |
дин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као |
јне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да с |
вом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фрат |
пружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже с |
не птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> |
се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазир |
дашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; |
, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу |
е за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљ |
сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, |
- потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— |
ије но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кр |
рањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећег |
к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори же |
>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гл |
поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сувар |
.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио.. |
аучио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у ко |
ме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви |
доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p |
</p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се |
/> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му: |
еликим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} |
ари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је |
га свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</ |
о да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у бр |
та га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ р |
те, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, |
ли тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвал |
и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп В |
те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што |
у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриј |
дче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели од |
и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помис |
у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш сво |
ачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p |
м ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није с |
{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се |
астиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примј |
и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, |
не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што д |
е, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са |
у, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаш |
ва табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за на |
вши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— |
ље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих |
увши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> < |
то га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићн |
им путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> < |
му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је н |
Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесе |
к.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити нос |
љутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је |
иво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли за |
но што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што |
похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред |
— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p |
реву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право шт |
пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се |
оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком ув |
је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога јо |
то тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њ |
што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола ври |
мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p |
>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек п |
ао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била ја |
ешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, от |
једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вр |
а љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, |
вога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред |
ви газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, |
путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике |
и био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или с |
ађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p |
ио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: |
Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше. |
аком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу |
могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га и |
он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људск |
а зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— Т |
на мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за пр |
ји начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb |
сли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово п |
а учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, |
Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији |
сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> < |
женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сеља |
и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p |
И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, |
изу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у с |
а је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а |
лицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — |
нице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода да |
вши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш |
тељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p |
е Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? |
тра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш |
ари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш. |
ијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш |
труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехран |
tion" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана |
јом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне |
виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, не |
а дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Маш |
дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним нов |
арима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема |
ајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити? |
ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пје |
p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, |
Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Зна |
с двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разг |
чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је |
рама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана |
— па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. |
би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узруј |
није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и |
Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друшт |
ли му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> |
} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика н |
ника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским |
и ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Д |
ати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је ве |
воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, м |
еђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је |
теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жел |
раве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко триде |
иваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и сит |
алуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толи |
брази блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од сније |
х двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима |
и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупник |
авши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женс |
јелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уни |
рмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће |
јеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Н |
оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито |
ок се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>П |
{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, |
ди ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Диони |
начај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без ре |
гајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S |
де му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или |
ајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје |
<p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља |
а силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!... |
жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> |
олан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; |
и која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он |
сус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: |
> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече |
хотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти |
Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" |
енада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи |
хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе |
е.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И |
замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не з |
а се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S |
арод оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је та |
агнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне |
рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши |
љу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у се |
бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они д |
дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде |
је као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је |
газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије |
три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, т |
ћи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар |
вом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћух |
</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помис |
штивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову. |
иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да сп |
м купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на о |
носу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p> |
цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Де |
ита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што |
друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S |
ник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опрашта |
стим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа |
} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворан |
}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита. |
а, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му за |
знебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова |
..{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер зап |
, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо с |
женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међ |
па да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробо |
ред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали |
светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла |
сподо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају |
онисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разгова |
.</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштв |
} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама п |
- опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми ј |
Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих к |
и своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n=" |
розебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама |
у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — |
војој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Род |
косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, поп |
з дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуг |
онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама |
бити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестр |
орња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њени |
pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра |
пре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Н |
е наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас |
је чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ м |
.{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута |
м очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p> |
коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима п |
S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са м |
раја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњи |
, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p> |
дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, |
из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Неће |
виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели: |
ругога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори |
ажи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: би |
е газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и сам |
} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун в |
задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — |
лограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна |
, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у к |
, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива п |
ок не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око дви |
из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу г |
два је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш чита |
одар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је б |
гох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим |
више и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и д |
а, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два |
да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику и |
/p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи |
ијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вел |
е си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сл |
ли:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вад |
bSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворен |
све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и |
ве.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, |
еди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом |
дних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки |
животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и |
и ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му буде |
ди позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима |
вши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пр |
и се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види |
кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу |
{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли |
капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту виј |
е лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен |
х бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро |
а Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју |
, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите к |
евом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али ниј |
жић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то мо |
чене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Нап |
тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?< |
репећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док |
у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вин |
лед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде |
то му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
о његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p> |
и пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Д |
о вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — г |
газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, ус |
но ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачућ |
амисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и г |
..{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, за |
му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чи |
за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.< |
р убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писар |
а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати |
можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси са |
владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда к |
га стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с |
уруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјет |
p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, |
у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом |
на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро з |
и судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезни |
јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет кр |
догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад ст |
{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а |
враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни |
иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навр |
дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше |
тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна |
S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се др |
ђа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154 |
вати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити с |
згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отво |
о видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господ |
стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каз |
собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — уп |
иже.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла |
неж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском т |
ти се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо |
дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, пот |
шли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чарши |
исмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, |
ару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — ве |
вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућ |
ком робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче |
е; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По |
господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријеч |
е не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма |
и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац уз |
надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет |
и газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Ва |
ем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо |
столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књиг |
се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вође |
имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели м |
аривши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у |
/p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к о |
дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упи |
а наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком |
торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем те |
, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, п |
тојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овог |
гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из њ |
...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећ |
<p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради |
ћ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и м |
<p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господ |
нежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче с |
а, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор уб |
око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да |
ним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за кама |
преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како в |
м, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— |
тачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пус |
ко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као не |
асо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Ј |
дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сиј |
нских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, |
куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу |
/p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на ч |
ка, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар преску |
лим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу |
јкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански ба |
коваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсл |
и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бје |
.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија |
ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по о |
ли помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће |
Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, |
ла.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Рад |
одару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је оног |
у га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом В |
дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био си |
десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи ок |
потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна. |
са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разбол |
>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе |
главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пру |
енчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и усели |
xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљ |
нскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160 |
ви <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружи |
али, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци т |
и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шум |
и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машиц |
ипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дје |
и код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме д |
Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свуг |
из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спу |
едно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> < |
де, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божи |
ђује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно |
она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb |
га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, и |
очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досје |
{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хр |
ца и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човје |
ан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — в |
је; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски пр |
жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисиј |
ружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином нап |
ржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са |
" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</ |
- А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва м |
подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му ли |
аборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога |
ед лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Отк |
ршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му за |
о?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и једа |
у свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стар |
ово земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божј |
јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и изв |
вему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о т |
дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страст |
а кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите сино |
е осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Та |
у?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се |
бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво |
на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али |
је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече гла |
није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам ј |
браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како |
гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи с |
ла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је тол |
нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти ку |
га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И с |
учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене рад |
да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљ |
аше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе |
и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је |
их бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали тов |
— а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, иск |
ило те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од вр |
, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... |
— махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да при |
је земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нече |
ђе до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из |
цу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти |
, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</ |
е кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру роди |
Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је ње |
пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога |
у лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то |
— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још |
разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а рав |
Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ ш |
— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p> |
у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје |
и!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мен |
аршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мр |
а лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не |
ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме |
..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је бо |
дан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао. |
макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене попл |
ан као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу |
чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакриве |
очитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат пошт |
... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мо |
ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајо |
вугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећ |
с закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p> |
ко банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су м |
<p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 |
ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја ч |
<p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков |
и, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?< |
е стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у |
...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Б |
и ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, |
.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>С |
..</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озб |
тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да |
асо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина |
е воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу |
Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан р |
буњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није зема |
<p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио |
чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... |
и на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, |
м руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, |
но газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и уста |
тави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећ |
дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни |
вчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете го |
адин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узет |
е вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} |
се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује |
/p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам |
очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Рад |
учим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не од |
им добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два |
, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину |
инови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрада |
ело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али јо |
, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарон |
га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући |
Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по гла |
ише... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћ |
, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио |
, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с |
прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> |
ном и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвије |
} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... |
пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ра |
о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — пре |
а зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{ |
аква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код ме |
p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждр |
> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага |
“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: |
у Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> < |
вимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, |
да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде пог |
т талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино к |
..</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Р |
будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Пут |
ије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде |
вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда |
Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак та |
ану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p> |
, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреб |
очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... |
лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — |
<p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, мог |
? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} |
м свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, прим |
однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, он |
— ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? |
са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу |
газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млинов |
закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац |
оникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву |
Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> |
кле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се суче |
<p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћа |
и свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебе |
послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људ |
ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у па |
досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек |
ури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>И |
оплој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно те |
<p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха при |
сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију |
е могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује |
ови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превла |
и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друш |
дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Ј |
Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за врши |
нце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкри |
њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео |
<p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда? |
слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и |
иза село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се |
ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад |
ао да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење |
и:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио |
е за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, |
е пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе |
ога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> |
. — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те ра |
тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опаз |
кљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ћ |
ато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се п |
попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А |
и, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочеки |
о божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се |
и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мај |
гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчек |
а њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цури |
у, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; |
је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, |
атрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући повед |
се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле д |
ело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад |
— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... |
екајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијен |
енчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље |
е позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га удари |
, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула ј |
пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док |
</p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждра |
.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. |
о друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{ |
рнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи у |
b n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} |
имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Р |
/p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека |
/> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и догов |
као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ни |
о и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада |
p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p |
p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p |
доци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно до |
де, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потр |
а што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, |
.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом ск |
м, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, |
p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење |
нога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Плам |
цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изув |
с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њ |
p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако р |
очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, на |
чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждр |
ро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, у |
њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута |
теди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима |
ада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути |
ећ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бо |
, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сва |
јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До с |
че жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијеса |
ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глав |
ка, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдј |
вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и |
<p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се |
p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фрат |
ихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечак |
} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјел |
мачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у |
зник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, |
ате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога ду |
за зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљ |
а се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, |
оравио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, ш |
сао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Р |
ом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, к |
лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у |
и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</ |
Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину на |
хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <miles |
ита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати једа |
>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Ко |
и — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И св |
Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>.. |
>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с нав |
есна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде |
јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; би |
и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо |
благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на паме |
била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не буд |
елу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, з |
лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана |
се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати |
, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши |
ла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <p |
— учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под |
ене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, |
већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?.. |
ере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гл |
га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гл |
ред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече н |
ање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде г |
а, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође |
/p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ције |
ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пош |
, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани |
ш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија |
те ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у |
и се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> < |
оја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бо |
} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} |
у на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p |
љаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Рад |
срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја д |
ита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, |
у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> |
Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на |
однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетија |
оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред |
вој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи н |
и, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли |
нио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјец |
се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Как |
иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде с |
И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он |
/p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p |
/p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих |
Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! |
т у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће гол |
ам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дј |
м!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена ж |
</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут н |
ли... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег |
че урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је |
и, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> |
ада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. |
упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, |
</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да ј |
<p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси |
?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели |
е ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена |
.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> |
о, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и |
ву?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас дру |
поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он |
неси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђе |
се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, ка |
е, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</ |
? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу |
да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриј |
— јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима у |
мислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада присл |
Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Доне |
ђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: |
сара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па |
- Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко |
{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико |
ри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варо |
лом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, |
шта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу |
<p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} |
ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге |
p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за |
снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се |
ину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на пр |
исто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...< |
и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> |
носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за |
о <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће |
т у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје |
још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу |
мо за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оста |
д престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред |
...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, |
је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и она |
освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} |
ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе. |
из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави ј |
ам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са |
м попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пар |
овара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— |
застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој |
јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и доб |
као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се ка |
<p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, з |
њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, |
је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за |
ше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, |
уги раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли. |
!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понес |
и га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у зал |
собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Ра |
блазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам про |
јете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје |
и нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, њего |
ћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је тра |
нином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини |
д је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичег |
ни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлу |
за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо |
сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод |
p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разуми |
ло што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по |
/> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлач |
ад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији ул |
оле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху |
неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> |
сам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну. |
- Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући од |
цем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране по |
њу, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га пред |
не се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече је |
тави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље ли |
а Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гд |
јекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га с |
име ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и |
ли се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му |
да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бе |
лазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим кол |
... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? |
жу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и |
еоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као д |
воје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје |
у, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p |
и оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се о |
памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли ј |
ију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора |
а је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, пау |
>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме п |
ња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на |
вце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се на |
мије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође |
синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, си |
томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, |
да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од ј |
— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад |
како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и тра |
} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Ра |
А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ нава |
собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну соб |
одара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то |
па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и |
откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је |
, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана. |
, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> ред |
уруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — |
ће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, по |
д цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу с |
а је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону |
на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што п |
, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било |
претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни |
одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем |
де и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом г |
е, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Н |
ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе и |
си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...< |
у, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од жен |
се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самрт |
када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да |
рно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би т |
у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се по |
на траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p |
Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући с |
арод обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихват |
, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На |
ацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и |
ају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, |
отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра |
а би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквен |
1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и о |
ацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чоба |
ебе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се |
зи Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у вој |
/p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макн |
Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, пр |
ребало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак |
ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљеса |
њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу |
нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим у |
је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— |
дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, |
<pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> < |
је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газ |
лу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се |
јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних плани |
које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепан |
за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гл |
оју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд б |
ке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складни |
е се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко |
не бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ |
анице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?. |
цама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом је |
и Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се освети |
е постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућн |
олазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не сре |
/> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А ка |
азна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" xm |
м као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја ни |
{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раску |
, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ |
чиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p> |
не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу |
за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш го |
а њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> |
ине што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са |
га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се |
.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће с |
/p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у |
године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и |
је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пиш |
е силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с други |
>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њих |
љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор н |
Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; |
ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би |
17" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И |
} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а |
да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим т |
егу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! |
којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајућ |
је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду пот |
ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!... |
уша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно |
да понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све до |
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати |
гра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим б |
одишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови |
љу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настр |
д Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не мо |
ца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, ка |
ек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњ |
на, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара |
.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к бож |
емље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мр |
љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи |
Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је с |
ијеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и о |
гоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у ру |
а госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде |
ислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас |
а ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — |
и, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— З |
ајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рука |
ет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети ми |
! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се |
ћка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— |
чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђен |
е што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши |
душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни ми |
ку управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер јо |
а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч |
х примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а |
/p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот |
е туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт. |
вичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из по |
мице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чек |
пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, |
и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у к |
ољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером |
.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, наче |
сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и нај |
а њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту |
е, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што и |
разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна св |
свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји т |
рне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" / |
>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Т |
ао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, |
бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: бар |
тломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> |
е и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жаг |
ма, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландуј |
ту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида |
- рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идућ |
вратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на |
и, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа дов |
..{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи пр |
аст даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена нећ |
а нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши с |
је и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, |
, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већино |
памети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војка |
се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чи |
очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али |
и стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини. |
е а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. |
ве што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" / |
, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потр |
ава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте |
и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По п |
те пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтро |
ли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, ка |
pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.< |
о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — |
> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} М |
лујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се |
које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</ |
згубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора |
иједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p |
:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет |
а пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги п |
добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а |
?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да и |
исе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи с |
<p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из св |
то с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму п |
Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! |
<p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте |
, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што |
их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је о |
оћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше |
к!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа |
.{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми |
сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијер |
враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир ок |
њежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се ст |
има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p> |
цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а н |
ранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у ц |
на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Ил |
ега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.< |
и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у св |
дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p> |
аса као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре |
вац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гл |
гове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лаг |
платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, |
ује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки |
е.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одла |
дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје |
</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, |
ли, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. |
е! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} У |
Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се |
.{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а су |
е зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјере |
узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код те |
ве што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стран |
ути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} |
<p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за |
заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду н |
ву! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам |
7" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша разв |
>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и |
чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по двориш |
три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S |
и новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, |
ко гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни њ |
дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га о |
о, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је |
есвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! |
јепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би |
Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по за |
у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан ос |
еш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безма |
водити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој с |
S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Бог |
Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— |
да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних чет |
заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Ње |
у одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осје |
брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у кр |
јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде |
рмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не тре |
тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— |
/p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог да |
а, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара доша |
и — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војк |
нарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад |
е се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и |
ад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати ота |
ође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шал |
је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, |
ше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не |
ио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран |
.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачу |
отових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од ш |
по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више |
>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спа |
купио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Д |
гу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се |
{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује к |
ицу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му наст |
n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га |
билу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена с |
е!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између |
у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњ |
продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгле |
напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетн |
Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под глави |
апојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета... |
дучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато с |
ију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, |
пило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашни |
е кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе неср |
то глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; |
ју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже с |
ана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бит |
и узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p> |
ладости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу |
Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада |
на си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — ш |
јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах |
— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гони |
, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми ј |
<p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, п |
раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> < |
Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загаз |
ши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам т |
>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је |
јдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</ |
у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда разми |
ланине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу |
онио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи |
да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Е |
истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!< |
Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срди |
{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао |
ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p |
е, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни св |
мање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није мла |
а, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме |
и сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме |
би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илиј |
познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу |
ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</ |
атићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне |
ли никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу т |
о мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: |
благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>.. |
p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе на |
има око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Ч |
докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да |
да, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово |
дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетс |
и са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу же |
а наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је заси |
ио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, на |
ли му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што ј |
тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у |
, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дје |
приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, |
Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и да |
: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на же |
а Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на су |
вле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, к |
д салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди |
?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврат |
едеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, |
</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о свет |
ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој |
на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи гово |
ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако |
исли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан. |
, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> |
дивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући н |
нијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, ка |
га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику повр |
е ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на |
јима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још по |
душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?... |
воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p> |
} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> |
рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, |
ани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, |
ом хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И |
Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и је |
ом очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у |
ога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у н |
све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта. |
душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се јед |
готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, |
> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте с |
ни, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p |
а купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb |
који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> |
је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, |
попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" |
да—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не |
ба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку д |
познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n=" |
ја женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав с |
дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа |
се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо |
потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа |
отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчиј |
ободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тог |
страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика |
љу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ вр |
би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били |
ражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>З |
p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па изва |
ами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исп |
идје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам |
} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кра |
е давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} |
други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p |
/p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има д |
о.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</ |
ле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућан |
му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а |
Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, |
говори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре |
..{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу г |
е опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и з |
не; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се от |
да се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад |
потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но и |
знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, |
е, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас чо |
Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет тал |
ш од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — |
људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у |
оп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат пут |
ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљ |
ио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. |
лаву и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очиј |
дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— С |
! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано.. |
а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком в |
би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Рад |
и.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — |
дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра ок |
авлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи |
рати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа |
обуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си |
амтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! |
on" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна |
ражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!. |
</p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам |
говара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је |
ли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паме |
да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} |
е откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, |
, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино им |
ени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом би |
маш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекш |
још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, |
ћи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свак |
- Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум уни |
низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и |
<p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... присл |
тоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би |
рајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а р |
љеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p |
е и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, |
а одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни |
ао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је рук |
а не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> |
ледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмири |
билу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> |
а.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође м |
планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у плани |
у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још |
> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} |
подару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вар |
је од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, |
>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотан |
ио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад и |
тно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши |
.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женск |
</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, |
да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених ср |
— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, |
Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Не |
за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се |
}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он |
Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb |
ним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку |
ити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже |
азда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, |
{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, |
ога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је! |
памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо |
хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, г |
да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољ |
сет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све ј |
направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што мол |
{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Рад |
ник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је |
ио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један |
{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевн |
рају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој прва |
хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Или |
ај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога др |
себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два с |
овио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војк |
p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошко |
али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено ка |
/> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, у |
шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца |
и погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће с |
бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, |
/p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} |
за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У че |
је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са пошт |
судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе и |
</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца поглед |
асу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у |
вши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија |
да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Ил |
а и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћ |
ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи п |
о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ћ |
којни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо |
растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, х |
давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - |
рад к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — |
авши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвј |
ше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет к |
му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p |
ицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} |
у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све шт |
едби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, н |
по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{ |
ише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone u |
да на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, п |
х?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради |
али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> |
дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком |
ога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, |
стајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а |
прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га |
је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије |
његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Ср |
ећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се мил |
свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, н |
ом у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мр |
ди су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раниј |
, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће |
сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијен |
а, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна па |
што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нарич |
јеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сва |
по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро |
исто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није им |
ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и |
! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{ |
да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али |
а у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p> |
је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да жив |
утем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S |
Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, |
кавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и н |
не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а ма |
ге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају пле |
ају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдј |
<p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земљ |
а им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнско |
атна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјес |
ијатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p> |
љави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што го |
је одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо |
ац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одгов |
ле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио |
дар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се нај |
И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте |
> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја |
јелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу |
а да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају |
отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — |
е.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S |
и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бак |
ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће д |
на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— |
прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а |
} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним |
е чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом |
од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али |
на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се сми |
те молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач |
ијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша |
.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ће |
> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p> |
поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још л |
ајберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Пла |
ење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели |
њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, как |
у сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу |
је ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код сво |
p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана |
вакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. |
та.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући |
што прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> < |
е, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезни |
е, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, м |
а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху |
им коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна |
зненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се р |
ection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради |
} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и |
пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} |
<pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво |
<p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их р |
о?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје ј |
вавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера па |
на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p |
де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у |
треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, п |
се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва из |
остите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера р |
едби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике м |
га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - |
ашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се |
дају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипа |
а је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе с |
е.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Р |
но је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чус |
прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за с |
д се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!< |
одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и б |
сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Ма |
се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, п |
ама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати |
дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то |
није били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој |
имо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан г |
оведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Р |
утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ н |
руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећ |
мње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSec |
ву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда |
поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа ош |
ве гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p |
ме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, све |
ицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угл |
дра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку н |
.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нац |
о се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје |
огледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="1 |
е сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уме |
д се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвје |
<p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се |
.. и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора |
оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија |
у разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: |
долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раш |
са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезу |
знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} И |
још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говори |
јеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа |
Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете |
, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... п |
ни, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао |
отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачк |
о да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гле |
а је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти |
е као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши |
ачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овак |
— и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и сто |
ђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су |
p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља уда |
која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.< |
напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и |
> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинит |
тром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га |
оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једно |
ла шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком сре |
, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућ |
</p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп н |
нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не з |
ије жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш по |
и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо |
још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, |
га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу н |
Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тра |
за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапн |
S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литр |
а је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњак |
. премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичу |
о нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман |
да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета |
иваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није |
е у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варо |
о прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — поми |
p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано |
а Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, ка |
лије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп извр |
ељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од ос |
ујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе |
е суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - |
ype="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГР |
утање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једв |
ошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ |
ију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и |
послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу миј |
ада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој |
срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио |
на, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да |
е одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висов |
и је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— |
— понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћем |
едину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу госпо |
.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршиј |
љајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутро |
ву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине |
сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се |
свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила б |
ђох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли |
штво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— |
ца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа |
друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи |
на се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га з |
подару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође |
ећ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку |
влада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако ј |
их, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући |
е и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планин |
лога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSecti |
х и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак |
з кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да ни |
каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацит |
рно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се |
прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Ра |
би, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота |
S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази |
ну бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули? |
цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и пок |
тргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде |
говим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи к |
не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвил |
ку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она т |
вац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с |
зови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; |
на.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да |
p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не |
другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Бож |
Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, |
ј бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће |
из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући |
о сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пођ |
дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гла |
ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и п |
залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци |
рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео |
увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун |
је... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не тро |
што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба да |
ао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач наре |
рале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао бл |
за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, |
е, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— П |
се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши н |
е се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И е |
јицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно В |
могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши |
сених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљес |
акону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш за |
о пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S |
.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Т |
а ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година |
свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећивах |
омислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> < |
оном у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, |
ијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони м |
му двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да зашт |
у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <mileston |
т стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божи |
Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, |
неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? |
} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — |
S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цви |
у ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да т |
иним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а |
е туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није |
ире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, тр |
тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За |
а бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хи |
p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, ча |
само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, г |
, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето |
</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан |
> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S |
што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?< |
ст вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево |
Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо |
тавио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: м |
че рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја |
тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш с |
иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</ |
, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али |
о, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежни |
коме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његов |
ремешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено с |
, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима к |
ини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је |
дено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану ди |
ен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је з |
око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као |
штеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека |
ају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" / |
драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему до |
— И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде |
тени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</ |
{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако |
се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им |
да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — реч |
ћној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p> |
<p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} У |
воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— В |
отакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморс |
— вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљан |
та.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по о |
ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију. |
ијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога |
ужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако |
је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет уз |
дин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет. |
...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, ж |
ољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори бол |
е поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и нај |
ишта немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет |
ли му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, кој |
из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и |
:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим |
ми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један д |
ра, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А |
и се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .< |
њци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах |
је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, |
ган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљаниј |
ручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је |
ца, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се |
познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од |
>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине мол |
слице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога |
сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{ |
.. њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! |
а прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци |
лед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у ц |
плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и з |
Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се с |
а да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај |
Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да |
двјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вријед |
p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме и |
ену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и н |
у га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредср |
гање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незн |
не, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди |
ране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским би |
ји по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му нав |
корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На |
и саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што |
о селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски к |
у: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из |
> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око с |
на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и бу |
ња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И не |
ути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љ |
одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негд |
у их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледа |
своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покраји |
де и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жен |
тисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождан |
{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога час |
их четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> |
аву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} |
му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да г |
о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестад |
на.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан |
да био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> |
дмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће к |
ор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она г |
видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{ |
: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике |
комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, х |
и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрве |
под куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара пону |
S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а над |
чеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као |
га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тоб |
о већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - |
</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бог |
рта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам |
је траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није |
олазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и |
атим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} |
окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер по |
етар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакони |
S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели |
аморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене с |
п мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дош |
нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмар |
даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајв |
е знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="su |
ј, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хато |
шћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко |
смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори.. |
Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — ве |
овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране |
а Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи |
>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... |
—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући |
ња.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: прими |
али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо |
крати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из |
се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши нико |
мамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, од |
о чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, ко |
страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огреја |
труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пр |
ао дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би свој |
јећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге но |
не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгр |
окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде |
авши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп |
ијатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру |
?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за с |
поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> |
сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, |
ни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p> |
сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељ |
мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак с |
Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} |
бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему са |
: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра у |
и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, |
де, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Зла |
Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети с |
ски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњ |
играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи син |
то, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бо |
д срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдукова |
ебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засј |
азговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год ч |
је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури но |
а пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво превр |
p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао... |
заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, је |
е.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{ |
.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се за |
ељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вел |
љиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се н |
оказа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном |
е данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у |
своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <p |
пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Кр |
се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ора |
поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="1 |
екако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави мо |
порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде |
дан од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> < |
што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме |
ли се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али |
исли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задуже |
е својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод гред |
У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на |
пред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други п |
<pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се |
<p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— |
уним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе д |
ожи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је |
го да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако сн |
<p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу |
<p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.< |
жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, н |
сније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, х |
д би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се лива |
Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Б |
не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муч |
ви Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружи |
ну од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земљ |
ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вриј |
авио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, забора |
исоких кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушени |
евљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и |
празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с м |
домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а |
дај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угле |
.{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или |
лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола пр |
ажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује |
е сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њи |
и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој р |
рко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и |
ње расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} |
, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Рад |
х сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је о |
p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S |
<p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да |
S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде |
ацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења |
та: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, по |
ће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и виси |
лобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра д |
н, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, об |
} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у |
S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим |
а је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори |
Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана |
мо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с г |
и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин прихо |
ену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, буд |
са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени |
ик ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помис |
</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — о |
ицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — |
хвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу до |
приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим бр |
ко баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојц |
отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, |
дно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је л |
ио на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља њ |
.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у |
у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба изб |
а се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} В |
де, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, д |
аде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно |
— Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, |
да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одго |
ећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> |
уше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим |
м очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, |
он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бран |
што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је |
као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једн |
трошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се по |
у велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постане |
бе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташ |
ати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није |
кчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, госпо |
жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Д |
док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров |
у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Ра |
Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад |
а, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и |
/p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њи |
х руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, |
а, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чи |
не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицо |
иш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу |
оложаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак он |
тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и т |
свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, н |
и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва |
ана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године неро |
, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се |
ао и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове год |
играним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје н |
е граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села |
Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све |
кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи пр |
уће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко |
града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године |
добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтин |
јном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се |
а мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да |
... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и |
е из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окље |
е од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му доса |
жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој |
Section" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, пр |
и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са |
.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb |
присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја |
у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучи |
осо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђ |
аде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је |
це у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S |
и се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесече |
њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на мах |
и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свешт |
и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави |
то тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и раз |
Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћ |
>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газд |
есник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што зауд |
мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели. |
р од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гу |
га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се |
нувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како |
илно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У чита |
заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новце |
и пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину. |
стали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на |
круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа |
ише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде у |
се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...< |
раторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати камено |
омке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјену |
е, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе |
же зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа |
ду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> |
осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Су |
осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољуб |
апци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p |
иглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље |
и силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да подне |
рије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жени |
кај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један |
каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашт |
ије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, |
домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита н |
сину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ора |
ом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни |
што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старог |
аћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове голе |
ад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац |
ти.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од к |
види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца. |
n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скле |
погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, шт |
поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега |
пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{ |
узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Ра |
енције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо н |
рио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој забо |
као би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава пл |
док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватр |
ратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њим |
аше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дра |
} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у |
p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p |
та вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе |
еници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за пре |
рате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у |
<p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита ч |
махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјек |
опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих |
дава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два син |
е — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једног |
ћ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стиј |
И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у р |
де као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с |
аш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му |
не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припа |
о је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позва |
! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, ка |
и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да |
<p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидај |
орника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наш |
арошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, |
сницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице |
ака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама |
итати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско |
ри кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели д |
та лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, ч |
ровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — |
старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по |
и, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша паж |
комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к |
ечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула |
наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је |
и се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се он |
Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгу |
.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> |
свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— |
Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и |
о, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља ш |
еће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у плани |
шу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упр |
азовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Ма |
бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, |
земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом |
брани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и |
најемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n |
и плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцај |
ава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед н |
дје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када |
е, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Вран |
равих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, д |
уруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у пис |
брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама |
с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</ |
ташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми |
...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је |
иће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга |
<p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље |
неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих бор |
рнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама |
у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији |
да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све |
и.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" |
њу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пус |
> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати |
S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?. |
дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану м |
на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — ре |
ивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао ј |
де, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и |
ски присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас |
ком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак ка |
е и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, не |
ранке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; к |
мети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учини |
јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши же |
иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли |
арбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, в |
жем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на па |
а, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер |
p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим ври |
ица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш |
звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побј |
нога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, |
еш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља |
е може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доб |
болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело |
да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, |
као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких зако |
отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p |
<p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдин |
, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођ |
p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под |
е и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи ру |
ијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што д |
а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га ме |
о се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе |
чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. |
Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, |
а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом зано |
Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главам |
атању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђ |
инко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта |
жећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> |
смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, |
ше о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помол |
</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава ле |
њи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељаци |
радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са поп |
е да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осј |
по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не от |
n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће проси |
ом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступов |
ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </ |
ш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу т |
а, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран |
екоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно г |
ру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него |
жање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему сн |
а је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, |
дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође нека |
мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој |
у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љут |
ист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за |
наде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p> |
</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са в |
под одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док |
S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио. |
и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</ |
у и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују н |
Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће та |
/p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Мар |
се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као нек |
Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове |
па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Но |
ме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана |
кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од |
евши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и |
бухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p |
с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му п |
блише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема лити |
отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге во |
метнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Зем |
то око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапц |
навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, |
:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боло |
знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Б |
се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је пре |
е весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи |
рдан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каз |
Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да |
— оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар |
лу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И |
: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на |
штву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угл |
ује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него к |
Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као пра |
иви!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али |
исије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“. |
е од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв след |
кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је |
ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и |
и, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек зам |
вили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у |
, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра? |
<p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим м |
Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештени |
е, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S |
љиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди к |
ор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка |
што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамн |
/> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам ви |
дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу |
ш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу прод |
астави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а |
{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загоспод |
кућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада |
.</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, |
а леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да |
ви растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче! |
је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред к |
А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био та |
вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезнич |
и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па |
да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде п |
ла својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— |
што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дер |
угом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита: |
аку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплод |
</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и ме |
<p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, л |
сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> |
ли.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, |
у, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце |
рекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а |
ао да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, так |
трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада |
лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим |
се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, гос |
на што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим зноје |
дама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дј |
и, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уб |
ћ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито |
колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и |
ју газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажн |
једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и раз |
ље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у њег |
ту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређу |
дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени ф |
S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе |
ће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено |
ио, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао |
ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш |
а ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чист |
плате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе |
гла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћ |
ајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело рад |
ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до св |
и новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погл |
зда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n |
рвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота |
хвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се измеђ |
> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> |
е оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попу |
а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што пит |
дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се |
.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су |
љица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје тро |
S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Б |
Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре и |
ше имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружи |
или.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је го |
вити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А |
! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па мак |
— плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p |
па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у з |
у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће |
е.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују |
нажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у сви |
и усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се |
Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не |
ом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета лит |
кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој |
ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба док |
се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли |
лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе пок |
није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени |
сподине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви оста |
n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— А |
слу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда поз |
Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај н |
рају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која |
опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља |
кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он |
распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом |
то је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и |
подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p> |
лу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојив |
е по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта |
а и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по к |
ије се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам в |
х настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијел |
ко није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра |
реба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не |
ку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нече |
ли која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и |
он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али |
љиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду |
е мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али н |
му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, ка |
тражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писа |
најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гр |
м столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише њ |
да се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, |
три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим д |
сетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка |
вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети неср |
ошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S |
година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понеста |
ија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> |
мпе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, к |
, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} |
<p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S |
се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! |
слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали |
е све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> |
пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и |
</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер |
мад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапав |
Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељ |
ле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјев |
и дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијес |
it="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз о |
јесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и |
ubSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се |
у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дун |
алом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао |
е премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и |
}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом с |
гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње н |
нестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке годи |
е скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп нов |
ни сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и п |
осподар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине |
треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром |
за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и ос |
Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ра |
на, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бес |
и га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне |
ачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му пад |
требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се |
и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу |
то је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди |
} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево ник |
ек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код н |
ени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је т |
> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n |
е превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста сниј |
.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Так |
аодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, ш |
боте, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући |
ћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као ш |
е у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газ |
ељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њен |
другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, баб |
ђе даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда |
поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући ј |
и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да |
ћи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, |
ши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се |
пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у ва |
а.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава је |
им сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога |
премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана |
стељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љуб |
.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху некол |
<p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> |
тару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупо |
повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде зап |
, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душм |
вац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори |
н <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одлас |
еташе се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, до |
p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А |
аса, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана б |
узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљ |
гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми! |
звани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у св |
рили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лиј |
ву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно |
јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријеч |
Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену |
кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не |
и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из ш |
биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, |
, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - ц |
Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се ње |
њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док |
је се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњ |
раст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p |
р оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га биј |
о.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као |
и и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без грије |
</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> |
100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје |
ца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба |
е, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> |
де у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што |
!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена сни |
а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине п |
. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гин |
и, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему |
ознао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му с |
ђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели |
е да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, |
прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу би |
проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори ј |
ву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са |
могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да |
најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зл |
е... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божиц |
ивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, |
еби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. |
пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — саж |
— Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти |
а све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гл |
Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод |
он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени |
попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, ка |
теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ће |
<p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да м |
и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n |
се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрв |
у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана |
примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <miles |
а. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је |
у се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ов |
баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два |
се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испре |
ом обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој сл |
се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се |
ложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека |
смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа? |
тито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као д |
Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p |
<p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио |
дару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткрес |
зин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док г |
дговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините в |
Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си |
ну! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по зако |
ешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој те |
ити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам |
Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На тв |
осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном до |
да...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газ |
ли:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку н |
ислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је на |
газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, си |
>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далек |
е, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде саг |
ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд |
опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то |
нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје |
<pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели М |
сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, |
будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право! |
p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да |
таоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пођ |
д, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебе |
одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане |
- вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с |
! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} |
рага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е |
то не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S |
ети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној ис |
рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му |
<p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Мо |
да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу |
а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу |
она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па |
е потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} |
волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} С |
.{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Ил |
а био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би |
напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, |
, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака |
ц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијет |
Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, н |
таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посј |
као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — |
ем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље на |
и смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „зе |
Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?< |
главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је д |
е са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат |
вој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? |
била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло л |
Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p |
ежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — |
— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n=" |
ечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку |
здано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се ок |
мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не го |
прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам сре |
{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура дол |
и и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - а |
ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на |
око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је |
еби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} |
- иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа |
ре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети |
послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекид |
рате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и др |
ислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{ |
И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и т |
де?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На |
— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хи |
тлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, б |
е иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима |
о би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни пар |
иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што п |
бом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, д |
о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... по |
— На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де т |
Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p> |
се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав |
Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна. |
Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Б |
ојих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а |
овати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> |
послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати |
Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Там |
ће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам |
дару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господа |
што научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, |
{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да о |
низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друшт |
је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега х |
ана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђеч |
драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сув |
ва, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме |
рази заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p |
>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт |
ји.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, |
ринти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>И |
миљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!< |
да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p |
трепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> |
би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да |
се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем т |
савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљ |
ти бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одгово |
казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успо |
у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђерда |
.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се |
>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску пи |
.</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, пониже |
одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пу |
смија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућан |
аставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их п |
неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Ал |
ају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме стар |
аклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, љ |
е да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њ |
S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба |
злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада |
"104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју п |
насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на п |
вши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши к |
ом враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако |
исто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
и дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи |
> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А |
дно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјај |
ли не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и гов |
у се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> |
И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, в |
</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ осв |
остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе |
нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се по |
сту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone |
аном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад |
се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" |
је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{ |
ђу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с |
S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој |
се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му т |
од ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари з |
>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштен |
је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око с |
озналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у д |
ћајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забрек |
p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо |
Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S} |
</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да |
шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо |
азнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прих |
вири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, с |
оје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не |
— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, |
са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Год |
оварају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у |
, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на с |
а и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис там |
хватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, н |
руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци |
најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше |
да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млин |
крабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— |
њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у |
у; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако |
и волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} |
себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и г |
да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидањ |
а, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога оста |
/p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, ка |
о...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути |
</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа н |
еда, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару |
<p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у |
...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не |
ове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду |
аздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраниј |
вим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> < |
и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом на |
навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, с |
ћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цви |
у, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да |
одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} С |
S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у |
фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каме |
љу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је |
олико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници го |
у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли |
/p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови |
} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених |
који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> < |
<p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пр |
им листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутр |
ћи ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и г |
аде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је |
у како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гле |
тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у |
.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен |
држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </d |
це крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оц |
оруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радив |
о се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде |
p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— |
би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> < |
воумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, |
ет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкан |
м!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њ |
му, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противниц |
ки капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту в |
p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па |
мо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли? |
унце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе пра |
ни...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!.. |
ви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем |
а су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самр |
Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господа |
нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривен |
није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекрш |
жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, |
и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико |
И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јав |
етио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напун |
лост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n=" |
ба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n=" |
их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSecti |
љаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу |
то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесник |
вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито |
то је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш нар |
ија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи тро |
у.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, по |
храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душма |
за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још ниј |
вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер п |
а дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута м |
у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га |
његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи |
а, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пасти |
је очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном |
ажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад |
знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас |
е да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, но |
ћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му |
ку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман |
више жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дје |
вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, |
бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе |
да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских |
па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада |
дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго |
> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њ |
И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашт |
ајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу с |
ао душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се ј |
ви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n= |
зговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога |
опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И |
гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана |
еда часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премиш |
знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисл |
одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп |
гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чист |
, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може |
сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисл |
о година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, |
е рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - |
а газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чвр |
ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треб |
на не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: |
јелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто |
} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p |
из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица |
ћ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим |
етљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди |
ло је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, |
} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љут |
урицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле |
?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milesto |
га часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људ |
<p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћ |
гледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— |
не на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} |
и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара |
вотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, и |
он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморс |
на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и |
> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} П |
уђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорник |
агрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: |
ри чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери |
он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи г |
ивоту напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, |
ваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше н |
их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно |
ескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћу |
ца и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак. |
То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, |
сет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p |
дложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло ј |
с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! |
хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али нек |
</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купи |
подарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбо |
о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради с |
мо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија с |
агословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га св |
дне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Ј |
алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре вр |
гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да |
ба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за б |
поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Вр |
сподару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је он |
аче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} О |
, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега оста |
ишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</ |
ио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као |
их дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану |
хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити |
: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знако |
кне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гата |
бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га |
на пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обриј |
је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њо |
кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка |
ери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа |
На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газ |
евјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — уп |
/p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{ |
ен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови пор |
, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — |
аху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у |
им ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се измеђ |
рви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале |
ст. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду |
ијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет та |
ногаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много л |
ном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у |
анка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа |
да мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин |
злази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије. |
твар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а |
p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник |
е за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p |
бринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространо |
! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те м |
у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјека |
/p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, |
на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође |
, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се ура |
овнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: је |
шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га к |
руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија |
ди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у њег |
p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, |
</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузи |
и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Ме |
, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав |
етар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здра |
ештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и |
и је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дођ |
вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, |
ра, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позв |
Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како ј |
све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што м |
вој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познај |
а види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема |
ч испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли св |
pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, госп |
и кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се к |
чка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом |
и да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру ц |
ка: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом д |
, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други приј |
дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила б |
па и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи |
и.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом |
>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и |
тена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све |
врсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не |
ри, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чел |
година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог |
ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану |
паси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у ку |
вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> |
.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме з |
а је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега |
а осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њ |
остави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на св |
етплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју |
да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа гр |
ше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, |
едним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку. |
аде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Преста |
то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S |
ако би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са |
— бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да |
егове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад |
<p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе |
љу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.< |
ан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишч |
аздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да |
нога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу |
аљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, п |
мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, |
> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биље |
руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише |
н јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S} |
јећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде ле |
е хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - |
и кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, п |
ело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако |
иним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди |
у, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде |
а, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши |
ијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио некол |
p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го |
огледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>П |
лећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом |
је земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад н |
уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељ |
на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, са |
собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз п |
лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка им |
огледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем пр |
, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И је |
емам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p> |
<p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Н |
се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, |
приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је п |
на, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране |
о обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, пр |
рилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте нов |
<p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа посту |
јелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p |
кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман |
.{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} |
ила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни |
и божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио |
а, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он к |
Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорниц |
ева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <p |
еда, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет м |
ра пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку |
тва овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би м |
осада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — п |
Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са |
као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пушт |
о, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и |
ост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада |
А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. |
није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> < |
и да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од |
де и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из др |
<p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и |
вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме у |
лики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са не |
па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, к |
у на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> |
у се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>. |
је право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка зап |
е...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде |
.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљ |
рузи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с |
p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</ |
— Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од к |
Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се ј |
раница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна в |
чке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вријед |
вориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповск |
дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p |
се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би |
! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бак |
Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, |
<p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши с |
n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона прест |
Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде |
ано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што |
> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће |
ијатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! |
ројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његови |
ашо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</ |
а... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица |
у као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази |
оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова ње |
а главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" / |
иташ?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневе |
тати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи то |
аднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода |
карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговар |
женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цв |
е будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо |
осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — саж |
рвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Иду |
о, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега сп |
си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — |
еба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.< |
лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пу |
јеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ј |
тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњ |
ући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са с |
ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и |
о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себ |
криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли |
аки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премиш |
о!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку |
Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погоди |
жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде |
ор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, |
исли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на |
прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је |
и.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе |
?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништ |
Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Бож |
д на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле ш |
омисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да п |
ирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! .. |
ретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у т |
есетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у ва |
ијетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те поми |
мешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, |
земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини |
ше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјес |
лики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјес |
тао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> |
у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борб |
мљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен |
ве оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је л |
јед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели м |
јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене |
а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове стро |
у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је |
него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} |
враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{ |
меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и склад |
еле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе |
ју.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p |
код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ |
ају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усред |
, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, траж |
м и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако |
и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим сни |
очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки д |
гдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по о |
затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ћ |
озналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> |
еш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— |
дати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} |
.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати |
рош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ јо |
и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да |
има, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару |
ијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, пр |
теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p |
{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што с |
у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, ос |
из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки |
. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, за |
колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљ |
или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, дад |
А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи нов |
са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, оти |
је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини |
вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</ |
а стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и |
је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p> |
себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени |
нови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пру |
јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али са |
атити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш |
о већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа с |
аде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао |
о, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да |
ва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даљ |
обу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> |
ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти |
очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</ |
ме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Не |
ах зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста.. |
помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна о |
Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим г |
овци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар к |
} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази |
у својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају |
ље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је |
мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— |
жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се сам |
све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натра |
игурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше... |
ити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене к |
учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очи |
ом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже |
ар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела. |
ло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и над |
е некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по |
ају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпосл |
је, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— |
а своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{ |
чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не |
ити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумњ |
о пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао |
напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао |
, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по |
умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противниц |
да је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни |
, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузда |
{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован |
молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n= |
одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} П |
ета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне |
луком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце преста |
ни ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше |
а их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дн |
е око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметну |
уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекш |
/p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> |
сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S |
а памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли |
Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим |
у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући го |
и га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у душ |
ио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, |
мо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута |
војим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у |
, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглиц |
јена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у б |
и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, к |
е прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово крену |
и, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би по |
пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме |
потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану |
кох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> |
сти, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких |
зи Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином га |
у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му ми |
/> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде |
а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p |
и за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично |
тијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно |
аде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледај |
че и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје... |
јеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде |
ишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, |
екиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да |
истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> < |
трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — |
; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и ме |
нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина от |
ду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља |
то, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муц |
узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S |
насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућ |
их, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="14 |
и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају |
пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши |
2" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће о |
азвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја |
— вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питоми |
у, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. |
ош није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире |
сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и |
а невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу |
ди, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> |
а ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два |
це пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије |
ајо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о неч |
вари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша |
> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом на |
оља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— |
ђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, п |
веди га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа |
аде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у гр |
вјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би м |
господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} К |
здравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: |
аст вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје |
можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти м |
ријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомиј |
ни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге |
а жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели |
парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати |
е, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док |
нице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p> |
и вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели г |
ци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у р |
на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био бо |
богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркв |
овинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртав |
е пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га суз |
и одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу м |
/p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте |
м, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет тали |
..</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, |
мију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да рад |
те!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија |
а је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из |
собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Би |
уби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је л |
{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би |
и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред вар |
му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, п |
х; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n=" |
ју: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајд |
дар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже |
сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је ње |
н остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња |
ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело. |
се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору |
очекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здра |
ћански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са |
упити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њ |
е на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и |
а потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар |
му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево п |
адана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки |
ожи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, |
дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Во |
ту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окуп |
су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он |
дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, |
а Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Па |
ријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, |
>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, тре |
ога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На ра |
— прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стар |
мо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да |
гова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као |
губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, с |
хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија н |
еснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>За |
тврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише бол |
емље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то! |
адин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и ње |
дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јунач |
{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ух |
</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, т |
веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n=" |
е пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господ |
шљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже |
, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} |
троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Ка |
е људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана |
јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> |
што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац тро |
, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши с |
о, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, га |
} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој б |
е она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неу |
ци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих б |
их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p |
познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се разврго |
е с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитиј |
вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели |
ац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свјед |
рекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета |
нини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> |
а; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме! |
к Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} |
Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:< |
змацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и |
гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
ама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио |
хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћа |
и попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} |
болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље н |
а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млад |
...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено т |
но другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањ |
дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједа |
кад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која |
е био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа |
сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на |
Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, |
оло носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни камата |
стирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знан |
одзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их при |
руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у |
ођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиг |
прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радин |
око у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју пауч |
ну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске н |
кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабо |
тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није |
ећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалност |
политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За |
p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, ка |
}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ |
рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает |
е нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S |
х цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вр |
премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} За |
ражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...< |
ворио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у |
разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је кра |
{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке при |
господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну кав |
му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука |
угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала м |
Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цур |
јеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их ус |
ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио |
новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торб |
себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура |
ежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо |
тави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим изв |
ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га |
о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена бро |
што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога |
се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{ |
анитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двој |
е из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се |
<p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p> |
и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио |
ци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји |
да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из црк |
шо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не зн |
" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у ку |
аду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из гра |
има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућа |
.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија |
<p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврст |
к што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга с |
и?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто ј |
обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара отку |
досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, |
ела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <p |
поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чем |
ља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек ље |
читања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме |
надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа вр |
над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сун |
"subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута п |
старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам |
р у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек |
ад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што |
арају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бија |
ди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је |
кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} |
ља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па |
</p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а |
у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па наст |
не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у |
форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p |
Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да |
..{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли та |
с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сув |
није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} |
руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали |
ешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу |
, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сјед |
лану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећа |
испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца ј |
есмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> |
и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених с |
ду градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене застава |
ујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче с |
t="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши. |
>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини |
<p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> |
бро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати. |
даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, д |
макнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ж |
тола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат |
дну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши с |
двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— |
едине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, |
ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} |
асејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— |
на и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а |
е леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, |
оше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не |
да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони |
м носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није |
Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пу |
ца, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S |
а се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели |
један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве |
ругих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла |
љана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас |
p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.< |
м, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</ |
вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цу |
де му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника |
се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S |
и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него ш |
.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост налож |
о је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себ |
јој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он п |
заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се |
p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје др |
је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има н |
е с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена |
се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима |
ом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и пов |
ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Ил |
p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док |
е господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у с |
ар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S |
триц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио т |
њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпоч |
<pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме кр |
.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне |
враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска |
надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уште |
анина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са |
аду и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљи |
с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских |
хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Ра |
лио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не о |
сједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити |
бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовањ |
села шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком с |
са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго |
аду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, и |
з гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њи |
</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да |
>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре |
ти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSectio |
жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоћ |
ом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани т |
помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би.. |
огу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мрт |
често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} |
ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, тре |
го, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ов |
синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{ |
не одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако оста |
благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се п |
>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина |
онајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан об |
д.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном гла |
леда својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не дават |
гне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он та |
шту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда и |
д мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, х |
стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, |
околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb |
угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и |
{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, појед |
родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, превр |
ш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и |
<p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе |
јежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Же |
е под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти |
дје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувез |
де се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену |
бру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на и |
г јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни риј |
е остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа |
ао никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> < |
ју и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се да |
из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз |
<pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједо |
на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког |
ред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пуст |
њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ в |
Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба уг |
гдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га |
оју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - |
p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у |
али, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Вра |
а, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда п |
и, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и т |
лиже приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ев |
трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, |
алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице д |
погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из |
ао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији т |
која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикал |
га рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта ј |
ај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> < |
чуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи |
кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p |
ади локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и чо |
тријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на свак |
им, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" |
азда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; н |
азаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест го |
оље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једн |
на к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да ид |
узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стоти |
о глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухв |
вјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код |
м.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> |
тац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} |
Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори |
са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: < |
то је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда |
и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S |
<p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздрављ |
а пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око па |
ади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острм |
је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове |
због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одс |
лико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али уза |
сти по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и |
о да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па с |
едена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда |
p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом д |
Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — заклик |
не му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да с |
ено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није |
у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— П |
орбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгр |
крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, за |
отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред |
а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јо |
вој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и |
. и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је |
и дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да о |
круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у |
итнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче |
рдан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшениц |
све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му да |
га зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада нај |
лазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима |
одару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути б |
кве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и |
не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој ла |
ти јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати глав |
здрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли |
ана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. |
ана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјеш |
и мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и она |
акине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и се |
са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себ |
е и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и ка |
часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана |
>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p |
це земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </ |
ући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} |
мишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио |
ако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, заб |
ресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи |
сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на |
куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, |
p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, в |
, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да реч |
ичекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли.. |
воје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с |
р, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фр |
олега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога ад |
ика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат |
} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом |
Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, ве |
вши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вунен |
нцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу |
зузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} |
прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S |
<p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља у |
S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је п |
/p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Ма |
Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њо |
је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. < |
и торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Вра |
а поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p> |
е убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! . |
<p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним |
ли нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен |
ожји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проп |
док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста |
и, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чо |
већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже |
с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ |
доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку |
и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на с |
да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треб |
могне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их не |
, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста.. |
би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би |
еда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељ |
и људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, |
и по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи заве |
задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, раз |
по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на |
штени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је |
благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> |
а, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</ |
опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита гол |
{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четр |
да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ ј |
сли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад |
више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, |
гара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина |
И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покрива |
ђох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> |
може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, г |
а јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће |
оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Ш |
ке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бит |
..</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо |
нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје ка |
</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјес |
дне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој к |
неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До годи |
— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакн |
у носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с |
пиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устр |
да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и |
ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милује |
<p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден. |
<p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, |
> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи |
> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила |
престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп н |
њдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, н |
<p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:< |
ажи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у н |
ер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, |
..</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, |
ивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио |
ијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати |
е боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да |
ме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— |
коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по |
пише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њим |
. </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: та |
азговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поз |
/p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p |
лима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успи |
поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — |
а их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мо |
ише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као |
тар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос гос |
ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде је |
у понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... < |
раћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као |
врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А |
арочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, |
оп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на |
есео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Ал |
а су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p> |
биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" / |
} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и чов |
као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се. |
} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог да |
па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће цркв |
а <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> < |
/p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако |
гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S |
што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама. |
А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и |
е моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> |
сно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га |
жи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне ка |
авши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу |
а.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, |
уд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њи |
јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, |
би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и |
ти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, |
отражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, с |
Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под каба |
махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповје |
не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана ље |
ибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била. |
му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољ |
a civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој приро |
ковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у о |
ом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не од |
рце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је доша |
то, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њ |
е лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, |
а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — за |
о из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно |
код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, |
у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најст |
то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илиј |
постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод с |
сом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, ча |
а познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n |
то на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде. |
укнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је |
димо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима зве |
<p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</ |
рином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад м |
лише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ру |
ш од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{ |
која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав |
ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у п |
фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак |
ети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио |
благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају ка |
до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, |
подареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Г |
- одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа |
ар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташ |
; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им д |
билатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Ка |
вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши д |
<p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да и |
. и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
кама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом |
ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор |
јмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати |
пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> |
да купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде ра |
млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На |
{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb |
и.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згод |
нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је пу |
ли га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме у |
е.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би |
Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа |
, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се |
а и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узор |
очекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочека |
S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Во |
ме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелн |
> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријемени |
>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагн |
два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру |
ћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> |
ата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им о |
по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве |
уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогла |
> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему осл |
варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад биј |
опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне |
коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тач |
ње у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и В |
} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господар |
е земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} |
, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... |
к.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је |
ом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије |
од зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>К |
ито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се по |
Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога |
ком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} |
а изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад |
— одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој |
нама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим |
препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} |
ина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пл |
обра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба на |
удо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се |
сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду |
ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — |
ако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће |
; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази |
гне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стоп |
ад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не с |
опастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим при |
мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља г |
ошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> суш |
еме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Ал |
, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p |
ота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Доша |
еник има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и коле |
заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насм |
а сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочи |
исли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, ка |
цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је по |
кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази от |
S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, п |
воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи |
новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у |
зговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини н |
еда се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, |
иних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Н |
м старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да ј |
ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савје |
аконом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће |
умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони |
ној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана од |
Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и н |
етрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p> |
p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је |
к сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша |
- ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> |
ди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога |
а! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наје |
на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је |
га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај |
ло гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад ст |
е око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар м |
ли издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе |
еди по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, |
док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, б |
азумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија |
х дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осје |
е сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момк |
} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — ј |
сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у оч |
мо испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по |
свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи |
свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{ |
Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испир |
: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио |
е мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из ку |
рвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: м |
еисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави |
е ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану киш |
ила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко о |
ћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к |
..{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога ч |
ају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> |
ме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире с |
p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено |
а тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле с |
неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она |
агнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, |
у, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> |
/p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске |
ени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих |
pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако |
е сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари |
n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цр |
Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никак |
за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута |
шао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пру |
овјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјет |
вора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој |
премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Ве |
обу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметн |
ном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се |
тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не бр |
и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једв |
а момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у тргов |
и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, |
јерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладив |
јештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одг |
новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p |
дајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповјед |
у, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, о |
проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затру |
ле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу |
<p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни сврат |
пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клер |
иљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради |
ако је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак |
one unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да |
очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан |
ке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно ос |
ћ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чис |
рага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добр |
о; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправда |
тврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> је |
а и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам |
ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни |
требе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад |
ило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она |
се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и ула |
ришту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господаре |
му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живо |
ко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети не |
што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, |
..</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за до |
и на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} |
завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Н |
ека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијећ |
озива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе |
едох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, доди |
..{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добр |
уже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Г |
ем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слатког |
код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за |
среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у пла |
ошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра рас |
годније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трг |
/p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше |
може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога ду |
планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А с |
Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у раз |
е мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} |
се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} |
од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу |
е се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, стави |
е посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем з |
ће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му бољ |
ућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али ко |
— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храс |
и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо |
д поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из ко |
ка буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p |
ше потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скуп |
потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да тр |
по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свије |
ио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја |
од паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки прос |
и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их с |
ве слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част |
ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још н |
ему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и г |
сред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару |
сте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијел |
ате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, б |
ршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, |
али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропад |
јена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у про |
се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, |
гајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новч |
учи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честица |
зом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, |
ва доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и з |
акше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И д |
ераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши |
ријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — |
даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад са |
јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — ве |
вом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSe |
е похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пре |
ти главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај |
уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разгова |
ти трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше т |
м ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ по |
свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим н |
а, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врх |
о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најп |
исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и ос |
ашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...< |
ђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини |
...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи |
но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. < |
е теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, ж |
мо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али |
вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите мало |
пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други |
мерику...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дје |
ио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, ш |
ти ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — н |
јеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјец |
рале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше н |
} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином оба |
S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјети |
тану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> |
раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гриз |
дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за ш |
и и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки све |
ају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се |
друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога |
ама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone uni |
?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио да |
ко да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за |
> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по |
од отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкч |
танко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу |
да тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за |
ицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу к |
био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Ст |
<p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкуј |
име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сју |
следњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—В |
но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, д |
ам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавиш |
дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љути |
>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима |
<p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усје |
прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи ос |
навши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да плати |
Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разли |
насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и рад |
слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће т |
ам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће |
и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије о |
од греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећ |
...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми |
би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада ос |
на да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата |
тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с ц |
за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, |
ијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати |
"26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући |
p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе |
ио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувиш |
кну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Бог |
опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и |
дивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета |
!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штет |
био се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије |
пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пре |
азе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуд |
изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши |
адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> |
е:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — |
Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду |
Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако |
нијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, по |
Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; п |
па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац |
з хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцња |
ивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> |
тли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Ра |
те косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, |
subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе |
тро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p |
и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар с |
<p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му |
и сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у једа |
Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{ |
оста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уста |
регарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на |
оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано ч |
на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пиј |
то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас сниј |
а, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! |
у на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам |
те Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остад |
, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из кал |
адо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмо |
е му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, |
.{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да |
о?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што |
аву у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хо |
аучио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господа |
топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаниц |
ривија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врат |
ши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи |
ивине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром р |
у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као дос |
и поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, |
/p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по |
Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: |
колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће |
ове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— |
а је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из плани |
вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="1 |
вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друг |
са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p |
пита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Уч |
аве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а |
, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} |
и бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде ча |
ијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад |
, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгр |
ви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у о |
већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека |
коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сеља |
S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> |
е палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд |
и новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана по |
долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бо |
ћ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је з |
и мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, ш |
ћа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а ка |
59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се га |
одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гле |
облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Р |
кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радил |
и.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијет |
га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу |
има.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планин |
поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> |
p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ |
уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, н |
говори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља |
ре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и |
е.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж |
авимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по зако |
кву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p |
и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашик |
Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изг |
<p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме |
овац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури |
господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио |
, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта ј |
ва да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве |
чад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> |
Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га сал |
и из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе |
апише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, |
, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне |
ијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смилов |
негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а |
венским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после |
х страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, вели |
ара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се.. |
Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, |
ути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа д |
а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетн |
стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, |
уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насм |
а и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застид |
ину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као |
Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарског |
дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је о |
о други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, ње |
зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекин |
знојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога |
вјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И т |
Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија вла |
ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа с |
воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма зан |
ељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи н |
да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што |
часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дј |
пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца |
ти се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n= |
сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мј |
ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући с |
сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крај |
е оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже |
емља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Б |
т и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.< |
но вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, |
а...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјет |
скоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинск |
p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику не |
јна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару по |
, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, |
ед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава |
а огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;. |
- згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на |
p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилиј |
е године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, |
ку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син |
е непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто |
јвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</ |
испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп |
ућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег се |
, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада д |
чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само што |
н ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио план |
изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели м |
ије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p |
авају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слик |
јенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се |
ове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с |
же тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с |
једио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју р |
ицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују |
укает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} |
о га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> |
{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане |
ом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне |
међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, д |
уди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је о |
вору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вел |
ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник у |
уту сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у ко |
а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица по |
коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никог |
да опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада |
ашо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се |
они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што |
али се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочек |
<p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад |
у; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на м |
> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варо |
ц гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум нос |
већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћ |
атре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— |
арскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промиј |
о.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим |
си о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене |
/p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p> |
нину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа |
е руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лу |
рају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их ј |
ских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговара |
х четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошкови |
p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије пр |
ше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n= |
вештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, не |
ма жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некакво |
је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обич |
еној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији |
ети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара се |
а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газ |
г с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сеља |
ан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, пл |
...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вра |
, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} |
осподар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, |
преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, |
и: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли |
ека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што |
е.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; за |
ру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSec |
а да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, к |
к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа св |
вријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јес |
p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју сн |
може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази |
сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући н |
ше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајал |
ло овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што н |
и да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не бра |
, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо |
вадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> |
ива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ ра |
ба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под з |
ке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, д |
де за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, |
парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога тр |
чио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ра |
, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ак |
помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{ |
ш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p |
у продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико |
било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени љ |
ишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али |
утних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ м |
Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће |
престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње |
али свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им з |
вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, |
м пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну |
не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га |
знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око ко |
и што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио с |
а згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога сви |
у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не бран |
стајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, |
вртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе |
љајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, ве |
та његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се ни |
зно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручан |
е. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — про |
ије могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одма |
сам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узигра |
ола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман посла |
и, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су |
роши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно биј |
мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и |
вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ |
зама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt |
и, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави |
о бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и да |
смија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти би |
ају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, |
— зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио |
ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста |
сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми |
јекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дот |
лу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да кр |
ше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свир |
ца...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и стра |
ћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p |
ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја |
аморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јун |
дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако |
е камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марк |
знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин |
бра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накре |
а и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у |
ароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви ст |
ругих ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе тра |
} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући |
врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране |
ин му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему сл |
чин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду |
бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> |
хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} П |
тајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не |
одивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао |
траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и зној |
што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>О |
рошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платиће |
ци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигур |
n" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и дог |
шти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испит |
зе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме |
.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговар |
равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би |
о посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри |
и завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, пр |
ута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је |
и својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учи |
и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затраж |
цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме. |
дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе ко |
обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и |
ио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} |
животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не во |
гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде |
бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p> |
а са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата |
дару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као |
ћи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, |
ну, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, д |
иде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p> |
Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само т |
, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори |
сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{ |
а руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у |
о четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — |
то самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомо |
их неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она ј |
ћом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена |
/p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— К |
p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> |
ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и но |
ћ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима вра |
мареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право |
, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!< |
лан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје ј |
у пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су с |
.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а |
х — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потрк |
путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и на |
не домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, |
налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њи |
одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вран |
— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човј |
едајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га зат |
гао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са |
лед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда |
<p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и пр |
тра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од зак |
Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима |
дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши |
ани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у г |
е камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића |
е је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку во |
на бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине |
ој пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!< |
еве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мје |
се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом зао |
о би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — би |
је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа п |
око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, с |
јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем оба |
ном огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, |
вета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, |
га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. |
Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— |
ко је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у |
ети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посаград |
љанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Пет |
е новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али |
тотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се п |
о ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди |
ти.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и |
уна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— |
у парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполо |
но са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једн |
њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надс |
сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, про |
баницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше |
езиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са |
једе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без З |
а планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потр |
к, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али х |
.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и гре |
, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гр |
нијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гон |
е играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи с |
љети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И н |
е ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у |
ла га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају |
ао бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија |
/> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата н |
понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не кло |
кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, о |
аша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћа |
она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођ |
твори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамн |
животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима вис |
<p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјер |
и, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вел |
о, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p> |
<p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— |
литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да поз |
да.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погл |
Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати. |
И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p |
треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој ку |
д ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са |
х само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друшт |
чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да к |
апуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе |
а, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вел |
отражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p |
испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, |
реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у |
Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што т |
очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а |
и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и пла |
и га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.< |
аде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових |
навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке посло |
ода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, |
ирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо |
м заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} На |
еђе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, |
ки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачуна |
обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, ди |
м кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испр |
а жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник |
p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговор |
не Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Рад |
н код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застид |
мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников |
га и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од |
Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа |
тио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио! |
а разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка |
а ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло дру |
ши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће и |
одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и |
неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Нико |
то и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач |
вицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — го |
неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о |
угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећај |
свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са |
е на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном пост |
ама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу. |
S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главно |
ескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа |
до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не про |
ана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио |
<p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Ла |
у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га ота |
морићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се вер |
и га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да |
, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њ |
у очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се п |
и што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изн |
ги мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скр |
ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је |
ш оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> |
> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и к |
е земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша г |
аступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво |
зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понек |
ели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} |
га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, з |
иш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца... |
ији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се з |
и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра |
ћи нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом чести |
а сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, п |
биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опра |
ама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може ни |
прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али п |
в мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - оп |
тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом |
се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, ка |
ци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи |
ва се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— |
не, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га |
искуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој |
задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, |
ек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S |
измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд |
ју лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, |
у ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка зе |
е ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан |
ера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану н |
„На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије о |
неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих |
, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до |
пника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и |
некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се го |
ан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући п |
ледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — |
</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> |
лажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојк |
ше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху нек |
овор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади |
и?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, |
сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је |
До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, |
т си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће |
неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p> |
срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издрави |
ојима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n=" |
у, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јо |
поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на |
ан глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> |
Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се наро |
та, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, |
ра.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не |
авлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јо |
се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим |
сти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац |
оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радозна |
анин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши |
<p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па из |
одина, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегн |
навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пош |
ма.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узас |
ајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх |
људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људ |
роз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — уп |
се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка оно |
.</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ст |
сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко и |
видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што им |
љајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p |
штвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фр |
нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо |
писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, п |
мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, |
“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима |
" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равн |
вцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће |
ише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још ок |
звади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, |
, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди? |
пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — |
као бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оц |
ам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: |
рави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су |
о у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се |
а, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедеви |
а собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за |
/> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужи |
ати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се |
атоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражј |
јег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом н |
е му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гад |
а одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и |
простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера |
чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и г |
и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп м |
идиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак от |
ваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдј |
p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, н |
и, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве |
за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изнев |
- остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али |
дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплел |
гра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбр |
тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га |
јешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва |
ијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у њего |
— вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— |
се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред |
ијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, ос |
угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, |
о у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оч |
ава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се кос |
грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу |
тима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под нату |
о сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се |
и положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, |
ином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало у |
се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра |
на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га |
ко!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа |
није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене р |
вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— М |
кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p |
ригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозри |
ј:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ |
ињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама. |
<p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабан |
— а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Ил |
за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цу |
; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у т |
паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствар |
заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од н |
- већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш |
ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово |
ао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар |
лаву изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусн |
о повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколик |
ве га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и зад |
је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену |
читији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше срет |
им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од в |
е опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа н |
до! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дије |
лите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, |
умпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, п |
е би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благ |
думиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст |
ијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службени |
но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из |
новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И ко |
="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му |
палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу л |
а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле в |
шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском |
ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док |
орану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрва |
један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> |
уци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и |
Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и та |
- и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен |
ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допир |
њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову |
...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици го |
малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опр |
?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде |
ара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто шт |
твори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио |
пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успав |
изу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини |
АД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p |
Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и убли |
ЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ |
е и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одл |
ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће ост |
и му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтј |
Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доб |
газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, |
Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јам |
у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје |
данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говор |
и се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а |
ни прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не мо |
њи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји |
урске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одј |
гледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа д |
<p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да |
p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пу |
упа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што |
</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одб |
рукчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли по |
ом несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су |
к сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? |
рух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, |
иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цви |
миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. |
зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам сра |
ако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и пр |
тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва |
у, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гле |
рити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми |
до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S} |
ита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> |
меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је. |
банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази пр |
вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини |
.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под г |
на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} В |
ачелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не у |
нувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и ве |
ране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n=" |
Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски п |
</p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена |
отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на ули |
да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што ј |
Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божи |
мисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се р |
алијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, |
а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране ј |
</p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, зн |
авши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи |
аја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са |
не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> |
на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — По |
е своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о на |
уци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко варо |
Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш |
да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напа |
еколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу |
како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој по |
а се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре св |
.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој |
је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијен |
махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође м |
аде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца |
p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и |
</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне |
ећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијут |
е требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натов |
ућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу |
уча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласн |
учи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окрије |
свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у шт |
слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром |
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки ре |
о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Рад |
ма, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну п |
досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баб |
страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— К |
пери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак |
Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, уз |
и јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се |
ам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вел |
е што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје |
аучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што тре |
ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то |
..</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град |
ога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, |
сврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио |
за је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Р |
се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне |
мот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да |
јнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало годин |
еже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S |
викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— |
ански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њем |
да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p> |
кидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово пра |
у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p |
таман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једног |
а на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човје |
то га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује |
трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у с |
ликим ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкав |
заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, зап |
— рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у |
међу ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у |
бавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића кило |
подске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђ |
у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем |
} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће |
>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, з |
да дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи о |
ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зов |
е — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене И |
шца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова |
ски благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели к |
да не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ |
убима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет |
</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под голе |
адстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, о |
би и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој |
говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, н |
ади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше |
расније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замиј |
а те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажев |
Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све о |
о то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Шт |
дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би |
Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, |
ада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</ |
плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па к |
еверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјет |
дговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија о |
же се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је |
пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји нова |
претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести |
— зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} О |
збијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољуј |
се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке сн |
е наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угоји |
; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негд |
с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кро |
и бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме. |
газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ћ |
а себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али е |
натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар |
штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за со |
ено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнут |
у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се |
— понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> |
; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме д |
шо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и |
о, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! |
ји и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју |
ј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу ст |
гову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није ј |
ари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на н |
и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би |
олемих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се |
грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је н |
гда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабан |
нић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке пр |
мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{ |
огао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, |
p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански мом |
ко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама |
поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одвр |
ли већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је |
" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе с |
неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ |
ијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру: |
а и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти с |
ли промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb |
едавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са т |
ста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом |
Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го но |
етко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисл |
итељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје |
га су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили? |
већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели |
што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} |
жући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку |
ше са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, |
и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талиј |
је.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita catt |
д се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и п |
/p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево |
да како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.< |
отиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом |
{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештв |
њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно |
не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазар |
зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други и |
нутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђерда |
јала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то |
али на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у об |
јих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S |
сећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у |
учке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и |
ти су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и јед |
ме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; и |
и начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спас |
се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дје |
.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био ј |
шао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намје |
икако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скр |
разна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са со |
д му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана |
и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, тв |
торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S |
са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком. |
вијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер о |
а цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, |
— неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — |
уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрав |
ан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чини |
одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> |
ћ бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрај |
неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и ба |
оћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, с |
уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да од |
гледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлака |
па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} А |
чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не тр |
ред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} |
очекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и |
{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радив |
продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и |
јаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Ал |
овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада |
.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура. |
а? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш г |
торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан |
за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то |
емишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и |
поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради |
ати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стре |
ру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а |
е за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— |
рбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по ње |
ад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у |
ава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи |
душивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји |
дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су стар |
дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му |
тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече |
нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Р |
гда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи |
је положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{ |
у! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат с |
ећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад |
дговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљ |
који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукур |
дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у |
.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и зна |
/p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Р |
ена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој с |
Section" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, |
д дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да с |
пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, в |
и Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој ку |
о неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избив |
и кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{ |
"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме |
примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега по |
цу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Ра |
кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му де |
<p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока |
</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи |
к јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже |
<p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртва |
еђиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледа |
ба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативш |
, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих |
ину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља п |
слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре |
че ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкрину |
за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи |
ача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ков |
, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S |
пије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добр |
е, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађ |
између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскињ |
бораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући п |
{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „ |
Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полак |
и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, а |
покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јер |
онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, |
руге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога р |
проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над |
бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас |
есет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вел |
вори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и де |
задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лавр |
е прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаж |
парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче |
е са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обрад |
а, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S |
теше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана |
етрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоу |
ју, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, п |
Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из ус |
и то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољав |
о?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше |
одне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јаран |
јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу |
и, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и глед |
ши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S |
о је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио |
а се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опоч |
="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доб |
нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али |
попријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере п |
сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се |
вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господа |
есједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку... |
азда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја |
..</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, |
?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над |
е ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледај |
S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се прот |
свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плав |
стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и д |
же приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, |
ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десе |
човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек |
ану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке ниј |
ава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civi |
> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглода |
твори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице до |
ави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:< |
жи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Мар |
утке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га п |
напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као |
глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> < |
/> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу р |
ече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто |
му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућк |
и новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p |
>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије |
абију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Ви |
ку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама пог |
а. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одг |
ро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" |
мо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> |
дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, |
, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се |
оји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— В |
с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских пос |
и поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је ост |
конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајућ |
иљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се |
и се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пр |
грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући |
ши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p> |
есма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млад |
овце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита понос |
аране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш л |
ијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно д |
рим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} По |
та, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се с |
мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што |
надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— |
ти!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, |
те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p |
од мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А |
з гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што нај |
>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у суз |
и, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га |
та, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, |
стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> < |
раво у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у |
рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јо |
ошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао са |
стано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине |
е тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> |
укву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају |
као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар је |
пис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да плат |
азда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опа |
..{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио |
руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући |
Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није |
а! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену др |
је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — п |
нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а види |
..</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... |
у...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — при |
ом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њ |
и за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А |
а руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао |
има, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у ду |
да се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потв |
није мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, |
<p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може ш |
на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један г |
анак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјеш |
ропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упа |
крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик дом |
ло.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стоје |
стојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, д |
ће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој |
олитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што с |
вој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као |
ву долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком и |
се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме |
pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша |
арен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је |
/p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> |
Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера. |
Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто |
те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те |
/p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вра |
о никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и |
ша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који |
им моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досу |
враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> |
агледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож и |
а, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пре |
ажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — |
<p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу |
а, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, |
<p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то дру |
ве мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о оно |
, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, |
номе свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка ис |
што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, |
Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, ко |
Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Па |
— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, са |
е преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдје |
ним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</ |
p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S |
p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, |
али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврн |
увши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, |
ћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} По |
тпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на |
е ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке |
— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата |
гу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; |
а снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и р |
Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: |
не ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? |
авши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија с |
о пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} |
<p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! |
би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каља |
новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан |
онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> < |
<p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спа |
и дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гл |
Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га |
узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада с |
док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.< |
та мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, |
пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић |
умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра |
стрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празн |
роши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио |
де.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућ |
вод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романт |
атварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жу |
а није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли |
лоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, |
ши хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци |
бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вра |
шко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу |
жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ћ |
а времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи |
ветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турс |
е поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а на |
ту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци пот |
њем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осје |
а роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, |
е је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко за |
ицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гд |
ше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади |
стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар |
уштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски м |
товима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за је |
{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима о |
ога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши дон |
о му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па |
ратом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, а |
цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто об |
а, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши |
Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрај |
, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман к |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не п |
ну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од |
накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погле |
— упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, |
. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пу |
биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не б |
а да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужн |
ушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је |
ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их. |
лаве, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздр |
Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару |
би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле |
би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уокол |
обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} |
ати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њед |
чунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава |
али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао |
ис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— |
3" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је ос |
!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руц |
жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: |
а господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору |
n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се пов |
или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито |
би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бист |
ор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, |
кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, к |
{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање зак |
љено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу |
аје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и |
сјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и |
у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!... |
и су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на та |
о и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p |
p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да |
е, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави |
и код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то по |
опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвије |
е му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> |
ји је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а |
зети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути с |
ћке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, |
лија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу.. |
естру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вел |
у је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се ста |
дравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цр |
> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у |
о хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати |
<p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјек |
попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи о |
ок узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади из |
на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе н |
другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не нал |
ма говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а |
њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли к |
какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буд |
сет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар г |
зглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год г |
p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навад |
оја мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе п |
аде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је с |
/> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...< |
ка...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец и |
рђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била |
Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о том |
лаву! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - ода |
а пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Гос |
ам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p |
љењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој зем |
ена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, |
ју било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{ |
агајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже с |
.{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; вид |
им начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста |
Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, |
његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када ми |
пим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајућ |
суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, |
естаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико да |
ли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вр |
га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш |
p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајн |
р вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ |
квом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господа |
пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{ |
S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вар |
тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики ш |
е:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> |
} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад м |
Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али |
једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} И |
- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све |
ријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријем |
погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издрави |
учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи |
и - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Ра |
не жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјаха |
еће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их изм |
х, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се б |
— вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да |
. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна |
а, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се н |
ne unit="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут в |
/p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним п |
дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ |
ијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по полови |
и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје с |
..</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкан |
је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога |
ко знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зат |
<p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Там |
.</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бо |
Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце к |
брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити ј |
го обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њеда |
то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на па |
ва... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да |
се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели И |
о за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шарен |
<pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цв |
ане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би |
0" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на |
> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала |
ва, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу |
аво.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе ди |
је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућн |
оврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је |
ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p |
</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени |
<p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?< |
> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било. |
Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суд |
з твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сј |
иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар з |
ла Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; |
онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару |
ина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам |
риспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и |
p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе |
/p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога ју |
ацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета з |
?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето ос |
капа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, при |
срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако |
е у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра |
шећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље |
Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руков |
>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко. |
х двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Ве |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талиј |
само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје |
иђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке сво |
/p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:< |
ово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи |
, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, гос |
нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих ства |
никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. < |
о је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби |
, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на у |
а момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дије |
него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се |
у — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, повр |
ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао |
о би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар по |
о у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојног |
и?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чује |
пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — |
егло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје |
ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлу |
.. али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је |
јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војка |
оји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри |
ад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Ил |
<p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде траж |
p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му м |
И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илији |
и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>К |
чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави нав |
{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за бла |
..{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година прија |
ће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану |
екати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколик |
свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, |
.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док за |
о женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Г |
<p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под пла |
Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је о |
ареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то |
испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на П |
огла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене напо |
ра по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав с |
е рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га отку |
head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га о |
о времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града |
тник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и |
lestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него |
а од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан ту |
Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p |
н једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике |
Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му |
<p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нуд |
своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њи |
и све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се |
се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му донос |
му идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дије |
господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пу |
и сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће |
ажбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају |
шљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p> |
/p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до гр |
p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> |
ћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни н |
о! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парба |
а њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не мо |
неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док |
м од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше |
од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — ве |
} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати |
излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски ж |
то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели |
сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цв |
једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру? |
р.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу по |
ршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накр |
зора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Р |
добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> |
ри раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не ра |
але и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели |
гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица гл |
о до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Бо |
Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb |
ровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с |
своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што р |
олибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, пр |
ка и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испи |
<p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прег |
крвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шап |
рани, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесни |
— Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Ра |
упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије н |
е. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложит |
руштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> |
оду!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа св |
екиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</ |
ке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се |
околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом. |
нуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпушт |
је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба |
е сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што |
емена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче |
е увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио |
ки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, |
натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме нас |
а није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone |
> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо |
руго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сес |
ма!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа |
еднако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се |
и синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокол |
авно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански |
ва их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих т |
мен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Треба |
завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори га |
Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSe |
ок не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући |
то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокати |
или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне |
опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани буда |
/p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} |
ћку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p |
путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих од |
ом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p |
ри, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из |
новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! |
слушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске б |
: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдј |
му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па |
у Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и з |
е до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су дв |
изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исп |
одмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужни |
p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по дру |
а пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> |
ише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак |
љени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких у |
стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била с |
оју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред со |
p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждри |
ди.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књ |
ој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уоз |
<p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити вел |
оде у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких |
ача с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ства |
, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} |
ожицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Вра |
Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најм |
иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље |
Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, |
му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти тор |
еколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога! |
намо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p> |
то ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Д |
м му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако |
а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— |
као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p> |
ара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи |
— узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, пр |
вуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те п |
ди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, ул |
по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Пр |
о новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт |
није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што |
ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и покло |
би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: |
ако је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе пос |
слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: ср |
вором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју |
е, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар |
по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено уст |
начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега го |
дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не |
нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, |
та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа г |
лести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи |
ики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— |
Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и |
, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Ра |
ати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу. |
зда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из |
по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, ни |
тар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири бра |
} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</ |
сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: н |
ош данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, м |
трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат по |
ља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част |
м добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за тро |
вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, |
да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, заг |
ћи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на мој |
рига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се |
а.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — |
Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти пр |
По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгл |
едништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших нај |
</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прља |
а ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред св |
је на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки |
рошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто кр |
уди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети |
пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућ |
...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га |
асте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем |
нтије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад |
својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, см |
ај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера |
н домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист ти |
познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га позд |
S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у |
азда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином х |
емо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се ми |
те, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму |
рчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним |
рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не |
! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра |
Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из план |
је ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је. |
свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, |
је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</ |
противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како з |
јеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијел |
атар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га |
ку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу |
, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан ка |
опа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин |
кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> < |
м га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да |
lestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог |
попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јо |
пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је д |
жи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства.. |
та упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу |
ћ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изи |
ке и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - по |
рђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у |
опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду фо |
тупицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дош |
да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а пос |
ла, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Жд |
аде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господ |
, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, пр |
ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљај |
е красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фр |
ија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, из |
назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али |
помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="su |
, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита: |
; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и од |
а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мис |
н туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарај |
нан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— |
готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше |
и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога наро |
их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Ц |
оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да |
на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар св |
Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен и |
крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу |
се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и п |
>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је к |
дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му |
кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки во |
лемена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домо |
мисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврну |
гњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљен |
а купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Ва |
{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је с |
чи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у |
ша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: |
раве.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака с |
пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection |
а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; |
вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали |
ћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, г |
новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојно |
осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату па |
ошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично ду |
ти Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам кр |
ик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега |
ој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио с |
Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Бог |
n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Ив |
ти трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љут |
од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као свак |
шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, к |
поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њо |
штеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </ |
уго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је |
вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у рије |
жеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милу |
погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује с |
ити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је |
долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука ди |
> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, |
/p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометал |
ма, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако в |
ријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, |
а радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, |
Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава тр |
ало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У варош |
, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И же |
Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје |
Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује ш |
ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Ра |
одмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуш |
, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређ |
у и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво |
ст и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гон |
соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаш |
е и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједни |
езу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој |
к, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње |
јаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Р |
и дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њ |
ћеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис |
„лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто |
је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто ут |
дњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S |
ном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у ти |
грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна п |
и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знакови |
ње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове вели |
<p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божиц |
Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нем |
ман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, у |
е косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цу |
т својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунар |
...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комш |
— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први |
<p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, ни |
узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све |
вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читав |
вака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је уш |
шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устран |
т заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и |
вени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе |
вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Р |
и, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади стари |
сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога |
мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји |
главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ пре |
ре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се |
ао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на мек |
гога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го |
почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до ко |
, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — кли |
сом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вј |
кова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода д |
цом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину |
што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вел |
вори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, |
/p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти |
ала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши |
ијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура |
?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо |
вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали. |
и - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану зем |
по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{ |
и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан |
у тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше ш |
и се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, го |
и на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напре |
з захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљени |
то је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, |
д купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талије |
ријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао |
сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, |
све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага г |
божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је |
нешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапце |
у кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја |
лија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за |
м стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} В |
p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, |
} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад |
ијетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му ниј |
е Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у сел |
ви, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до г |
нуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{ |
прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурн |
њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p |
чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али |
оше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели И |
ућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода |
p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно |
а неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаш |
аћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриот |
о село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натук |
један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе |
се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној |
ад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што |
у на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђ |
ле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удови |
у, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.< |
Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом |
ворите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани! |
</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућ |
екавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - од |
љубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан |
>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у ше |
ј у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заиг |
је нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се з |
крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, |
ишта не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевш |
је имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видје |
>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разу |
рављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп н |
пљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, го |
овори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али |
не бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му |
, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка |
преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да |
боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb |
.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум |
не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га н |
м осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и од |
е већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вин |
а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој |
еднако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потр |
а ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи |
ма ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p |
њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршиј |
ој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо! |
Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис пече |
о вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прије него с |
д кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине тур |
уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> |
" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина |
ринти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду |
му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, лив |
опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек |
је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље |
егдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се. |
су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке |
једе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био ј |
попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да |
ше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И прес |
ужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, у |
ма иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чи |
/p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор |
ју у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јов |
ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> < |
> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с дру |
да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> < |
у, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростит |
рла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме |
ђоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватр |
оређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И |
ју гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, |
а два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— |
, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Пета |
жећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко б |
а у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзов |
>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештив |
опом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си |
е?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p |
молише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још |
<p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најб |
{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Ч |
етар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, П |
<p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сут |
де у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" |
и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево и |
викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да у |
ушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, |
е од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> |
сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља. |
у, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим сви |
и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p |
да дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човје |
</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка < |
гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двој |
ну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У ју |
приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Ст |
Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневи |
их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се прима |
, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мра |
равдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> |
кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> |
жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— |
брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користи |
рију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — |
рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, си |
а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би м |
одзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он нећ |
е се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се |
>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и ру |
ма и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схват |
р их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњ |
Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала т |
та? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, |
лијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разгово |
вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на св |
е, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твој |
о пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пр |
брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ре |
тац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газ |
инуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш |
јани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих. |
тлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши но |
вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како х |
, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није |
ера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета т |
о, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао с |
е, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом |
изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, пог |
х чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је камат |
и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за њего |
вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, пока |
хладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуц |
ару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим р |
се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потре |
са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се |
p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку |
пред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топ |
Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, |
> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Стара |
p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно |
очији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше |
ететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S |
е у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пут |
сјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао |
је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и |
поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — д |
авно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за |
и се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радознал |
да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, са |
е, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, |
зда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети |
ца му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун |
ашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учи |
а раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што |
чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и |
зу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па |
и, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно з |
ко њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најп |
ђоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p |
апретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашав |
злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави кам |
во полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> |
е, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Ал |
ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p |
а!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и |
дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у во |
ијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и пл |
код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са се |
елу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шум |
: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, ка |
е се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радиво |
лужи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — |
великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави |
ра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету и |
ле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао. |
злози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не |
стану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу. |
лу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као и |
{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиж |
а га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упи |
е перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи |
ше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ко |
дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену к |
ке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! |
ће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, ве |
...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p |
<p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијеш |
ега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца |
снио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде |
ме при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде |
дном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти по |
му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, |
паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет ст |
p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и |
погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се |
ј тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</ |
:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као |
ем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p> |
рча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах |
је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је |
шке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на |
ар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помоз |
ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу н |
јашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, |
ему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха.. |
ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Може |
<pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут |
е бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би |
биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим |
а, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха |
а, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насми |
стргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пу |
Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — |
се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p> |
а упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој |
... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем. |
Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвиј |
јела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ни |
заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одг |
ш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда прев |
а попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти |
гради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма |
свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу |
ани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мје |
— Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипи |
не биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочигл |
. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Ал |
ује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивоје |
говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} |
е, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подоб |
т... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, гос |
лад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко в |
чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, ш |
... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва ус |
ебица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оц |
а длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за м |
атељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — |
рхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки |
} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухва |
она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неуго |
и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!. |
кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни д |
аса испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјец |
у сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, ка |
ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкч |
и ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац от |
ви, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су го |
ква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје |
уго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми |
Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, бил |
..</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових |
алоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим |
.{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у п |
<p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац |
<p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се |
м и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне з |
пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Т |
као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Г |
крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p> |
ри одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, не |
слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S |
и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој |
</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућ |
- застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, |
несе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши |
="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша р |
а био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но |
чинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Ра |
попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опре |
о томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као |
ца изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, ми |
се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Г |
одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од уз |
јуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те |
г зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} |
а нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање леп |
зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци |
де даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не |
од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога п |
ајмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп |
поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она |
е што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже с |
оље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не |
етар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна |
јеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убије |
Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту.. |
аде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не б |
абринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, пр |
. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеж |
Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије |
<p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; |
испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по свој |
етне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, к |
шијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разила |
, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој м |
ратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чин |
</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њем |
тојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жи |
у господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p |
Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; |
унивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, ч |
погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи |
опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> < |
са?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војка |
Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собо |
ицу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, а |
се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и |
че гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен |
комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи |
питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири |
<pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, сре |
х одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чек |
ако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у ду |
есет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши пр |
{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с нат |
онеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће |
разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> |
19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му к |
, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових |
мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а |
ј!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са |
адивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако |
!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p> |
н човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама |
јући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није га |
ора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, |
емаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети |
видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb |
читеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их |
Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити |
себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га зам |
а се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек ок |
пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{ |
о држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на си |
Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији биј |
— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, |
јегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и за |
аде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који н |
ега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна |
се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше |
вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња |
м очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одиј |
воје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој б |
жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече |
p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати |
едње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаш |
ју, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме живо |
гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде не |
и из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га |
сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега |
је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагн |
е гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у б |
ндује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице |
, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плоч |
јек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као |
ли човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> |
упља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети с |
ку.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ |
е да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао вид |
љана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух ш |
својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, |
ебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, ш |
ско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се |
мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и умет |
идим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, |
ебеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а израж |
жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да |
хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је в |
ило, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} А |
м завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њ |
земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјесн |
з куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило |
ријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану |
легла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке тр |
мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам |
>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи |
/p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!. |
сом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка |
и се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата р |
и, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјек |
еше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из |
модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло |
х беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, |
гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши |
то могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова |
/p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.< |
е!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> |
срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <p |
га!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим |
се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Д |
у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатно |
} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут ок |
ао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све ј |
на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грде |
име владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и на |
ебе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола |
ло по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе |
је се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба |
бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве р |
им разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети |
ад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разум |
и глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено бри |
угоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у |
друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене |
упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{ |
а врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његов |
мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сја |
и полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одго |
бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако жи |
иновца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа с |
ивот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док |
здаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме б |
Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је ко |
трнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју к |
теном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Сми |
одне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао д |
о преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" / |
м, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milesto |
њега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја |
тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву уп |
оумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећа |
тила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје. |
ашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заста |
на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у г |
а?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда накваси |
буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода |
воту кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали у |
прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?< |
закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— |
воје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— |
и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гво |
имо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вј |
даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
го је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Рад |
свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежни |
даћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ д |
се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{ |
<p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Р |
ројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако. |
а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме |
, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; |
не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико. |
овири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест |
свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његов |
енувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни п |
плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одгов |
а је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — |
ивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Ма |
а: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде |
а поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је |
а у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има |
јанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се |
ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији |
ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет |
оља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко |
е нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је |
а весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p |
све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гриј |
кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога бла |
аса поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="sub |
На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, |
а Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука |
оката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да |
има Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га |
о дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му |
/p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и |
и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар |
под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали |
ачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планин |
наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија |
оси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изр |
а прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. |
.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, пр |
и и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све м |
а оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Р |
е да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> |
сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа ј |
ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави? |
, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове |
а не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSectio |
оме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући |
страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме за |
репавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућ |
било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ |
и погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћ |
акне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ћ |
себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила |
држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ |
акон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи ж |
p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упита |
пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове с |
шла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> |
га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те со |
у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске |
ли биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection |
?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и |
p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ва |
ошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>З |
.{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је |
утон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовим |
лико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесе |
х дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године н |
о га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто о |
ође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен |
х сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слој |
егову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову пого |
А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да |
е, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није ник |
оумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по пол |
> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад ј |
ви као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу |
ебе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци |
ери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> < |
у у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово о |
сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а пос |
комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу залож |
удећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше туж |
да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} |
! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} У |
у бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да |
p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије |
је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оран |
мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар |
<p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p |
{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - |
!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисл |
и Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се сми |
ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као |
азану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти |
пак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и н |
еколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је преску |
имице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан |
ао од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек заснов |
над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити |
страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опе |
га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по |
е помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ |
>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је |
и за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити ш |
е сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И л |
ди га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је поврати |
/> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, с |
а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије |
тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје рук |
у мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдн |
и му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који |
му онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом н |
, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затр |
кидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује |
свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па д |
не га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, |
раво, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нам |
гоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле.. |
.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог |
е срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као |
ку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче |
и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дар |
њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> < |
у је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> |
е Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија |
ваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде |
ада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се не |
урале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало |
у траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, ос |
лазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; од |
вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу т |
исао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти ни |
нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима жи |
ве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак о |
и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима пре |
истаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи |
!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана д |
е покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му уп |
мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом ст |
... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — о |
опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу н |
да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се |
већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p |
капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ т |
е била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у о |
икако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу |
дње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике |
предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговар |
ишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће |
, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као |
Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како |
а употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду |
у то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вј |
— ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> |
ојим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу ј |
ј младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слаш |
ни, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и гос |
а кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, |
сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, шт |
Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да |
ем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици |
исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђе |
пјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{ |
неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subS |
окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу |
рбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Ср |
ш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде |
бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврж |
ти, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће ц |
...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} |
она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на |
а ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, |
Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, бра |
ити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био так |
е у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла |
вјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb |
а или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> |
Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, |
њава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p |
им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш |
к је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћа |
твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! |
, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаш |
{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} |
ш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Т |
а Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете |
p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Вој |
<p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде п |
апане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p> |
оворио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекл |
аде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати |
ари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на |
успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни |
врати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој |
а...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврну |
S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једн |
у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пр |
донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њо |
— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих некол |
а, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са ње |
каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће |
ра од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема |
чка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело |
сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и |
велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа |
оплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запрет |
а сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чист |
неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и жи |
еже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазна |
Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на се |
</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; |
иви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рука |
, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој |
једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама |
кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац ј |
... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— |
еко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— |
> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици. |
ен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цик |
{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широк |
, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена г |
ндару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Ил |
је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> |
е газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> |
сјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, |
Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из |
ајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бија |
у бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни б |
оже собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} |
<p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада в |
уду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на стра |
о откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња! |
чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, |
мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у сни |
о дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео св |
о и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетн |
{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдј |
јени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чис |
је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?< |
ад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— С |
ару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не при |
јете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</ |
о јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као |
дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напре |
/p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши |
воју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на |
уче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се п |
ом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p> |
, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над ра |
фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, |
ш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господа |
у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, нава |
, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару ш |
...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и п |
јио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, |
жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је буда |
о хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, |
о.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако |
одар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре |
мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не ма |
човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поре |
гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не м |
е у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.< |
, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; дв |
сти!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — |
срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb |
ри сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да |
снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за |
већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод с |
умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мј |
ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнае |
тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не |
вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - |
вјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде |
ује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели |
излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће ж |
е покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјес |
аћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Не |
у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши |
невеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:< |
бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина гос |
утијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали. |
е и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци млад |
на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође н |
p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празни |
ц Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се јед |
да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу д |
биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад |
и јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме |
се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па к |
e unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својо |
цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, |
p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра.. |
ти без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова дра |
unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је |
> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <mile |
ју за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна изд |
а, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна |
</p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ћ |
<p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разу |
Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — |
ио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада деб |
разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, об |
а, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; |
сли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она време |
ав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар |
p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благ |
S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске кап |
адивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињ |
на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине |
стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац |
ш поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с |
с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А к |
на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али |
прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде |
ћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> < |
<pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој |
парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и |
ву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да мо |
вице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, |
је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и н |
е од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не |
p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, |
ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, ниј |
з комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n=" |
овољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов ота |
се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Пос |
<milestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се друг |
и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залога |
м назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се |
нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не от |
као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменило |
јом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик |
згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пош |
ело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто он |
се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до с |
стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје |
!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone un |
војим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p |
м се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али |
себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потр |
ор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p |
ој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује |
— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај |
а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад |
у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p> |
цом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вј |
p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у к |
опали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још неш |
свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели си |
будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док н |
он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му |
ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволи |
мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а |
ја - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и т |
ма дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окош |
а погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> < |
ји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ < |
улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био |
запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме |
бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових висок |
похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гул |
Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађај |
ија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, |
е!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац |
же из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже |
ћу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова |
ци.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње пот |
ени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његов |
и, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их |
ге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова п |
оложи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне |
>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога д |
е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма не |
е од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, |
и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино до |
био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дош |
га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и |
а са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живи |
Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, |
ајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најб |
Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са пер |
ћи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчм |
није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати |
ажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — по |
попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је о |
"113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је |
ам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! |
{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, к |
док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажн |
ијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Тро |
сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се ди |
p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </ |
гове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>О |
кових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</ |
са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би мо |
кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p |
ни газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двој |
је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осје |
рисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену к |
жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! |
ли јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први м |
} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља |
ори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити |
осудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхо |
ека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме |
остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пр |
рала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепш |
ста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако наср |
у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на па |
вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> |
да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одр |
на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, п |
а сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе пр |
га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена поглед |
д мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у ку |
х суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око |
п Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад |
у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p> |
ујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комш |
ли јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтје |
ашом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смије |
о обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице п |
упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не |
овори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> |
ице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— |
е овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели м |
не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ћ |
ића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њег |
ду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на |
чивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> |
ћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње да |
уо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, неко |
шу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!. |
осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко н |
земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема. |
раги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила |
ни му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда ј |
се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстит |
на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној де |
а, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и њ |
да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на |
ли?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно нау |
добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и став |
примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па ка |
се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао сније |
p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Ко |
х да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — оп |
а као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бре |
ијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за |
овори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Наше |
под стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се |
ину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{ |
и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, |
ја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао |
а међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— По |
утра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу |
ло пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и |
стани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити. |
ијеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упит |
воња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да |
здравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим |
камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућа |
та ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуљ |
ати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић |
ручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</ |
>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјека |
собити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{ |
ад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа о |
тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише |
то је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао п |
адем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако |
изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, |
части Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на зем |
p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче |
из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио м |
{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под к |
то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Ради |
ли је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} |
обом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја |
...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!... |
јатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> < |
ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече |
>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— К |
аћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> < |
м.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, њего |
алио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждрије |
да гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио? |
ед свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши пор |
огат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простра |
!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу изб |
еш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— |
купио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је н |
е и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огр |
<pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — |
<p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Г |
е преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске роб |
вијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде кал |
то круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо |
бра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах м |
/p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац |
по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та н |
д овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једв |
си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, з |
глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши |
>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, у |
задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке с |
и...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао |
упи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са |
Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S |
не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица |
ед њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, |
поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети њег |
м нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као |
ајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватил |
ог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје д |
устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на вр |
<p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, |
свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета |
стаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш |
? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ниш |
p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, |
ој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" / |
градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остав |
амргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— |
бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме |
е, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— |
p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Во |
p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{ |
загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на кра |
ледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло |
p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа за |
Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео са |
<p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра |
ћ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући |
о учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући |
е - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један п |
га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају |
жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, са |
нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, |
на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп пропо |
етник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да |
и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оц |
дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гл |
рдан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!< |
е упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њени |
пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једн |
та иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило |
стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здра |
смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у оч |
има.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к |
е гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...< |
е, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, |
дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрн |
лас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана |
купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Г |
када досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетин |
ија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога. |
ну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледају |
дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни |
ислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних |
никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да |
и попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничиј |
хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Трено |
</p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је њ |
асјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, п |
исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> |
— ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац н |
господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ |
још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газ |
њ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и |
! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да |
— немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, к |
лавићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собо |
>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од госп |
мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједн |
жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови |
!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, |
р смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму д |
ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код |
а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати свој |
е, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И ж |
p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би св |
е су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још |
е као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, |
ше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоћ |
— једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, сино |
вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели |
емље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђ |
из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја. |
ашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено |
ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— |
је се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код тори |
p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће |
ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти |
чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољ |
видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га |
м по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престад |
то неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не м |
ном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} |
не мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне |
лних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} |
на баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, д |
ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређ |
кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за |
ње и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} |
писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи |
{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе |
ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће |
у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, |
ци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кид |
колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет би |
ере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није |
јој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ј |
аке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда ра |
истро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљи |
оме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да |
ође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удо |
.</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане |
а камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да |
ilestone unit="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаш |
о боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; |
као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде кр |
д двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Ва |
дан дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у |
.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже пр |
ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вран |
себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S |
ога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, |
брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S} |
тих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним о |
">La civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој пр |
ј закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Али ни |
ве стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и |
трица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета |
ад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи с |
х зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше |
<p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... г |
</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, |
ву рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> |
као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо к |
ио је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што |
есе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Гов |
ра.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом |
црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије |
на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије |
окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осје |
ам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћ |
прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— |
S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповје |
ну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раниј |
е га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у сел |
Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, |
: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није д |
о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате |
! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та з |
ема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, |
з планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган ми |
суо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски о |
ио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом |
зда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за с |
кијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не |
и је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, |
старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је д |
nit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; |
је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прок |
он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се |
шћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</ |
о... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — |
му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетин |
ивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра ј |
ромијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну ж |
, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, о |
ку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свеште |
<p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p> |
... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> < |
морју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино куп |
цује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу |
и новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit= |
} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш.. |
јера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и |
p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља з |
атру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се |
елито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија |
о се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћа |
аг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију |
иде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с |
и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" / |
а није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га |
оја му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванае |
их десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда |
и, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у о |
ion" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи |
но, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, |
{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из п |
јежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испре |
и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — пр |
мишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће д |
је се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бије |
S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и т |
аље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће с |
о поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и |
ојој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{ |
сповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — ве |
твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, |
приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масл |
ругоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухва |
газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: |
у, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цв |
је је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачу |
врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати |
је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше |
а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута свој |
неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Р |
раду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! |
е сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати |
чуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} |
да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и |
, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он |
е податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарав |
да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше |
а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> |
ани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p |
ју власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би бро |
се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му о |
а као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онд |
сто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме пи |
је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он с |
одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и |
мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слуш |
е да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душм |
рошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, о |
угу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гле |
у сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкч |
чким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуц |
ши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових че |
, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод |
са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био |
и нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред |
обљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братуче |
- ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишн |
чи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати? |
> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао |
као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља пу |
друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се |
е, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распл |
} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед |
г мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У ва |
у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и |
не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!. |
се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: бој |
еколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе |
унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће |
, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гд |
се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је ожив |
није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је |
анили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли п |
огу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њихов |
, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју |
да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Пр |
мља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> |
ни варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели: |
ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно |
не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и ж |
.. а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — |
раћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело |
је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{ |
уке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} |
обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>П |
онулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — |
ће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толи |
у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од ка |
о је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Маш |
ај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си! |
је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се уд |
нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} |
ао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p |
а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану дава |
де у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навали |
ан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити |
ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од каз |
ознајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</ |
стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} П |
она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p |
ољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена те |
и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од |
ратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запрета |
ад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не мож |
јаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плоч |
наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био |
убио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало јед |
ега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војка |
ом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљка |
рио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако |
ањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву з |
ледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарос |
се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са на |
да мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ст |
на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} |
дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> |
не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти каже |
ао мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу |
</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Рад |
ога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непос |
ке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зим |
е лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под л |
{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{ |
отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода.. |
у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати |
цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље пог |
и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у шти |
а народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је |
е прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> |
ривине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натег |
и! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене же |
његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од |
одару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кућ |
једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га ј |
у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих д |
ш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства. |
пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало п |
ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адв |
, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и |
</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели |
инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и жи |
раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није? |
ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Г |
раница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни б |
> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S |
понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, поч |
<p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очим |
сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болес |
да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи с |
женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше ј |
> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од |
ме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури |
је, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и ј |
забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун |
} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затр |
је и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац |
ки ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да к |
S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије |
живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за |
мку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан |
а.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала б |
је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи |
— И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> |
Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{ |
вјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се ди |
страног трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом прем |
у српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у з |
то ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до |
а је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, |
pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда д |
ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон на |
себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братуч |
змаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се |
давати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде |
гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од |
оћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> < |
негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њо |
спу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава вл |
к је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одл |
убе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Ка |
н, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видј |
— сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Сми |
— трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том м |
сти. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ра |
и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Ради |
и броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога з |
ад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије! |
х...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу д |
еће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер |
ана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове |
> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Рад |
ивадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му |
руго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божи |
ога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу посл |
толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p |
и воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је.. |
> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу |
у — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земљ |
е улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду |
је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>И |
шла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што |
бе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али |
есу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као |
купа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, об |
се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради сул |
нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисл |
а, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испо |
д се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p |
атегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим пол |
ви сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S |
ако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, ка |
фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жу |
се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, гри |
.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</ |
</p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца |
Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изиша |
Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и |
ницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па |
Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, |
у не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенча |
азда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <p |
ме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови с |
м на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али д |
а, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — п |
у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село |
има, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окре |
ио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не |
лику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш ве |
велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је |
говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на н |
тење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као |
ли га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим к |
мишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> |
Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, |
— помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у |
се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека |
ица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш |
но је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пре |
ада је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном то |
ађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлет |
собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ој |
ти.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога р |
риморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је так |
у биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне |
је овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вр |
да Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ре |
и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на |
сите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица сти |
реба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га пре |
и.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам |
Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је < |
овицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле |
мање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два си |
ишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране |
} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље |
, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља |
у да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, дина |
потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене диј |
ва, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли |
Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се см |
дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба г |
ар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити. |
ег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топ |
совима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да о |
рља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама |
</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде |
ка, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбо |
ак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у пр |
извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној г |
вана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чи |
отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајец |
поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} |
ио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свеште |
овице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти про |
> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И |
не поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите н |
а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како |
изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након |
га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправда |
му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза |
, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њим |
— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Пе |
таде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној буд |
ом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, |
</p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их д |
е кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада |
и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оц |
но узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узор |
дства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрост |
њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући п |
са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећ |
S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а |
је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и |
јкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола |
} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S |
пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по |
да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>П |
сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пе |
нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Ра |
е накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из куб |
ћи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико |
етињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — н |
а о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше чест |
стави жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела.. |
дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар |
е тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у |
ни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни |
натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да |
и: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи пр |
ац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио |
лела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снаг |
ило на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјету |
од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради не |
ије знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерн |
нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјач |
Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се пон |
<p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити врије |
јед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p |
обилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми |
рубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{ |
> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb |
еда узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, |
иволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц |
ат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, |
ћи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да |
иштен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да м |
се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само |
у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак |
—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да |
аде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не |
њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпосл |
</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их су |
м круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за ова |
ајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, |
, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> |
{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њи |
ш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвј |
нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће с |
криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што |
p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјешт |
ри.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може че |
и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија |
и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га пос |
тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово. |
павају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац ку |
...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и бо |
у.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не |
а Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније стран |
авна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири на |
л му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p> |
ше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ |
— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, тво |
на кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизи |
ви слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и пр |
закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним |
ажи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, |
жели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена даров |
а зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит |
е побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> |
</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добр |
на и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану ро |
на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и |
у столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одго |
— упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што пита |
, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват |
еле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74 |
гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише |
рата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро уве |
/p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља чо |
и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршће |
нса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има |
, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјес |
.</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће о |
ром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави с |
...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је |
и људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни рије |
стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким хо |
еме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га |
ли у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се из |
ше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку |
просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш |
p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља |
Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајд |
се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос |
лико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из |
/p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучед |
оме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пр |
пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, се |
S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу св |
исли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испо |
, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послиј |
и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима. |
/p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам з |
неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Ш |
> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радиво |
/p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се |
лаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ не |
же не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијеље |
јесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га |
и ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти |
чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - |
ријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме вла |
ену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — |
јед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, с |
поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе ј |
овјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и |
p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од тв |
еже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>На |
ма, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим |
и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хра |
ова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћ |
уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заб |
p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата че |
Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги |
наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда |
- и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p |
гом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али ј |
гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као |
како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватр |
олан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко о |
p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и пр |
она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа до |
>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Д |
мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у |
, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени |
о, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да |
>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и |
ој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из в |
ио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да |
} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у |
то окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрв |
и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“ |
ла цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне |
ире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи го |
<p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежн |
узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S |
јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод |
Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> |
ди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјеш |
ије дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није |
а пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико в |
же да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино р |
ли мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p |
есе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесје |
д, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добр |
и како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у в |
рга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по њ |
Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, |
<p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: |
пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци о |
S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не на |
ушу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије |
редама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде и |
ке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздрав |
здијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше б |
ко у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу |
уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вел |
вина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим |
и под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Ч |
господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, |
овори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешк |
сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га госпо |
гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— П |
у; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> < |
вштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ |
n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> < |
оодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — р |
/> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, чел |
ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што |
букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старин |
вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p> |
се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до |
од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да по |
унцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од |
у им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од |
p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу |
ремена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, исп |
<p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— |
а њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозор |
је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— К |
наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, от |
лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим |
ан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога |
гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, о |
ели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се |
:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчеш |
занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угл |
у стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њед |
на иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут |
ilestone unit="subSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попуш |
—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога буна |
и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градско |
ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједнос |
ници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне дом |
је издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи |
ти новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску |
ом!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој |
!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p> |
обом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз про |
а незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га |
иједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана г |
ави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана |
lestone unit="subSection" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино м |
из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из |
аште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш |
мо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, су |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у пла |
емљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с |
иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послуж |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним |
давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину |
еднога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјер |
Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгл |
S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање |
ком био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставај |
линовима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бу |
ше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу оки |
старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац н |
ионисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше |
х је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола |
ђено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобо |
а... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Н |
<p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> |
јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; зна |
И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде на |
чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и |
ачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој бр |
едну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест п |
ови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затр |
а подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена ј |
ше.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" |
један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Х |
{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Св |
сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један |
p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих |
и, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћ |
газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камат |
логу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад пре |
госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше он |
ве што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то п |
обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </ |
а, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чу |
{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћан |
ојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измаци |
ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — око |
ене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио |
би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; |
Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јер |
алогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како с |
пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак |
ре биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И закло |
в, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> |
од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, п |
Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дј |
па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} |
у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјево |
говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собо |
есак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Ма |
ве ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако |
и ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у п |
у.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а м |
очито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, ш |
мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p |
гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је |
рије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док прог |
и док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и нер |
видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема ва |
“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, зам |
}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n |
иже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори |
је ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је |
.. и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> |
p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код ша |
у каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво н |
шо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> |
и и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може |
мине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша в |
ади се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} |
ш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а |
ашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их гос |
та,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита срита |
е се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као |
це загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац ј |
а кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и |
то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у д |
егдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ ку |
, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изв |
ачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешк |
ина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, п |
а нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто |
о некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљеж |
ас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи |
газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе ош |
собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: |
да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда |
е газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово |
>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па |
нча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} |
е, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И |
тојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде |
шљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер |
што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} |
ећ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуно |
е, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена ске |
в! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да |
а талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p> |
ређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и га |
ружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, |
Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га с |
ац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> < |
у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као |
ред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијего |
ове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — |
лан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Б |
од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде. |
земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши |
/p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о ж |
и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе ду |
ти?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође |
> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, |
а пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, |
осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Ил |
уменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гле |
{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си гос |
е сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се то |
тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљ |
пртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а пу |
и.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама |
осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </ |
а, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је |
гов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад |
вади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике миш |
логаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А к |
се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега |
и знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па |
</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било |
, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршу |
е друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> |
внога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да искварен |
челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти |
и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — ст |
тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ра |
и из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у по |
ке муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што госпо |
тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— |
претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је |
Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — |
а, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господар |
једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради |
веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан о |
ли — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} В |
ати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за |
камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко |
д.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и кама |
ити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивш |
се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однес |
unit="subSection" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко диј |
тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Наст |
ешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце |
S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божић |
ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиг |
е, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га на |
и јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, |
жи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Луга |
удо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко |
тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац |
p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ва |
ели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, н |
им поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпу |
је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а |
</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Р |
на...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се |
ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је |
то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прег |
на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p |
Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> |
..{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде го |
ене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, прео |
ишћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не |
новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и п |
се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну |
— Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Сл |
као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се д |
ајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјет |
ате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин на |
Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чл |
олан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над |
да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади |
ва пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не б |
јерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упит |
а га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на рук |
планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није |
о, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, з |
мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усан |
штву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачн |
090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, д |
ојем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за с |
е пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам има |
етише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћ |
размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а |
двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и |
чмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он |
ара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки |
unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што биј |
ати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за кој |
.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио |
чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хо |
ише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у д |
нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и мног |
у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко |
ио.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:< |
н талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Б |
>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату д |
анастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ ниј |
ије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији доша |
а.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, |
— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и пог |
} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче |
ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодб |
/> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљ |
{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће |
пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог |
транци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и ч |
n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму. |
они подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, нави |
у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што он |
е му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Б |
удо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао м |
на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држ |
то...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душ |
ови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облета |
на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугу |
како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас.. |
ну.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, п |
Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпез |
p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет т |
p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — как |
ше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, |
milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанс |
ше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни |
подару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, |
стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се |
у стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћин |
гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Ру |
аца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има |
биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то д |
д играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу |
ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису би |
— А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама |
pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словаци |
ога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што д |
е шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може |
Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине |
одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p> |
ја се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије |
ла се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би |
жила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за |
а, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо лег |
и куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на |
се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дрије |
е Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му |
у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— И |
то би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујућ |
е њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а |
зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о бе |
, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уб |
а једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели |
S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућа |
боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је нек |
му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му за |
аспрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока с |
гом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца ж |
и снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — |
отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одгов |
бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поц |
ало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— |
њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се |
Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке нау |
е, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у |
има осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра |
="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на тре |
љубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се |
сом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједн |
ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала н |
ане, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш б |
а њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и |
оздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћ |
жени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— |
е њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли |
се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одб |
та на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећи |
> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на |
уби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; |
упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени га |
на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="9 |
пи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> < |
.{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива |
у, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењ |
...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених |
јегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гла |
пита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се в |
х сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се |
бјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало. |
тар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} |
село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се уста |
ња не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за |
ком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брат |
никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p |
зуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп В |
иди пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А |
код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући |
.. и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — |
да закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> < |
и се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најп |
ј мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као ц |
ришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти. |
Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Доса |
— да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} И |
Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с |
да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смије |
аде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му |
пет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за |
јета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад зна |
се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га |
ј дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три ди |
и тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљ |
и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> св |
о!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Д |
p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити св |
же се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоко |
пет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацит |
па Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци |
p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се |
опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивш |
а пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, ка |
е баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К пр |
да подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и п |
да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи |
исле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући п |
наје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} От |
за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па |
гне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово |
балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Ви |
те, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да |
не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене ј |
ијеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} |
љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писар |
јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши |
ин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подије |
изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. |
јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах |
га, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије. |
да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и нек |
еном и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</ |
ревише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n=" |
разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— |
подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста |
рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко с |
е да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су ос |
— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику |
они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пушта |
нствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је |
Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им |
рад, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</ |
и одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло! |
тавивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згро |
> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а |
цио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће |
жана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне в |
рете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, о |
ене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући |
е да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде |
<p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у |
вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p |
поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих |
ом, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг бл |
> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника |
њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у р |
е.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на мах |
м образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ру |
дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— П |
ти могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толи |
о као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> < |
осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и |
јући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједни |
ражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ |
пршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека сније |
се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад |
рском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу |
дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и |
дом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milest |
а и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заје |
S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се |
p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим нам |
судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и |
<pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође |
што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сје |
слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше |
ећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и |
два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија п |
е, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеос |
емишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије свр |
са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово |
ему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи ја |
млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути |
савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па |
е јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше |
арост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, |
и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загриј |
тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и |
8" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и н |
} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и го |
пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а |
ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — од |
ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погле |
ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ х |
о којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са |
>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивш |
калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино.. |
ељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се пр |
ој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, |
е, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и |
ели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово |
подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, к |
оп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац |
оља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSecti |
ђених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли маглов |
} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи саг |
ишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе |
том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа госп |
унце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и уг |
ада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме ра |
се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има некол |
ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стиг |
све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И |
а, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде |
Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> |
т младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлош |
ање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од љу |
а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме |
ion" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Озноје |
о је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} |
жуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изи |
и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и л |
tion" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа |
ај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу пре |
не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у то |
Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада по |
у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у |
га сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на њег |
ио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руц |
ра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних п |
љајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p> |
еби, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели с |
рекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и за |
жице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у в |
да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{ |
и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и за |
за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, н |
дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, |
и — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, |
есели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их ј |
дмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— З |
p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, в |
отелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господа |
иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прам |
> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, |
обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сва |
Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али |
, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</ |
устио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети м |
једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увј |
<p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели |
посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и |
а се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и |
још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, |
ане, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — уп |
љан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи |
и.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стреп |
мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију |
ст кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође |
јекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то |
аре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезан |
<p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме |
.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвије |
краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко три |
нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— |
ра иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски биј |
нити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету |
м, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и |
ашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:< |
два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућн |
n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљај |
и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се |
е хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене |
ај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не пит |
одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} А |
бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачу |
а се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара |
а са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанп |
х! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> < |
/p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> < |
н! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— И |
капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде |
с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо |
говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити те |
к не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјест |
Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и |
дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Не |
а диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео плам |
плом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом |
склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи п |
Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина |
е зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Ј |
о — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p |
в; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— |
имо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтј |
дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели |
ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, з |
ер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с |
а чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави н |
ландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежани |
ене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике. |
> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви трој |
ија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одг |
може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а |
крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесни |
ред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — |
ом.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а |
оносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} П |
хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених |
оме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>У |
ишти усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да |
м испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} |
е мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру |
не и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једн |
одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са |
г да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> < |
ечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држали |
отине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита ста |
к је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, |
реварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{ |
е се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод г |
ијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се |
даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код |
пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уокол |
јприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурил |
, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Усре |
у се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, |
дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSection" / |
ну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки |
— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и |
ући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену миса |
сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, |
Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. |
е и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око |
ше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља |
>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} |
скап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" / |
релџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застењ |
>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сју |
ице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све |
грнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! |
е пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p |
у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив |
ићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и |
} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше.. |
ини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногосту |
њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него |
ао и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — |
замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухи |
ед собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу м |
приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у з |
купи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: - |
и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село. |
Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања |
е погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с ле |
помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, ран |
ибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и |
е болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— |
ели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загриј |
ливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод |
зријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натр |
је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре |
але нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима |
то је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели |
ата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори |
S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложен |
з града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, |
а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, наша |
и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право |
ба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе |
зи у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је |
е, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p> |
Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> |
p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако. |
/> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац ни |
никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада би |
е хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молб |
носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - та |
{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSect |
га, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака куку |
амарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тог |
аман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, |
а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господа |
што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, н |
он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи врије |
. да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким м |
<p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша |
.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му |
у му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и ув |
ву! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврн |
ега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке |
ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, |
о, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели |
у сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је |
цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте ис |
сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> |
дне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина |
чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу |
ају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— |
их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цу |
таш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину |
о слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу уп |
ан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци |
ослије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, љ |
овицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, |
— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зн |
у браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, ал |
ије на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно до |
а и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде |
јвише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цви |
а је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ход |
е да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подмет |
аше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, |
ан другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једно |
мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати. |
су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин |
е, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синов |
о је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да м |
хнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у го |
и?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна пр |
вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је о |
отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се |
Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, |
ви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет |
очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагл |
бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како |
и, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви дого |
земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је опло |
гне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде м |
на на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочиј |
ећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оч |
као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао си |
ебе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, |
а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели |
си ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како ст |
по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ак |
...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навр |
аман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене |
дили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради за |
.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.< |
етрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, |
Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо н |
оворно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме |
омиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о |
ини; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем су |
стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> |
- помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена б |
е, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, о |
/p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако |
и се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> |
вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ |
да.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што |
евикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетњ |
пу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, посл |
ојити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни оп |
рка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа пре |
<p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жа |
мало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} |
пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ |
stone unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала с |
га и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црк |
а пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа о |
/p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако с |
поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана |
дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!... |
у за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на је |
сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — |
о.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ват |
се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огоље |
и се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му |
и бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова |
Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, |
подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Јо |
one unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а ка |
љега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. |
ута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и |
а своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пре |
2" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> < |
може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто |
n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Пе |
<pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару тр |
ледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна |
би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу |
> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?. |
чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега |
сто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на |
оју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека |
м, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n= |
исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокуп |
да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.< |
и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, ч |
њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође |
осподара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— |
ди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из м |
Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разгов |
јући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао |
сли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - З |
/> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се уз |
е...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви |
ипадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао |
/p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дат |
А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а |
издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Ш |
ао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете |
нијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по с |
ти слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p |
с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у к |
"106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо |
да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и в |
цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато |
/p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи |
аху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовиц |
иш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци |
свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санк |
лије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва П |
д је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело сел |
" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - |
је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом отку |
Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи |
енувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насми |
ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право |
- по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити |
о, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек ј |
о неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не п |
ве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} С |
арави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ват |
заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, п |
/p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и |
„рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио |
Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже |
и, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина у |
>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p> |
привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и исп |
ијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних ку |
ићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У зд |
своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом п |
овирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада |
ко ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи |
ала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему о |
о је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекава |
екао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и |
нашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и поз |
гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Маш |
, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће |
штеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад на |
/> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадал |
бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их вид |
перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> |
реко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће с |
а рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка го |
шчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу с |
то ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повик |
<p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p |
е би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко: |
пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: жи |
годе.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна |
ове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином |
едује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим кој |
а:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главн |
хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на |
у усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се |
ну, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, поп |
ек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— |
ољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа г |
домисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она в |
питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...< |
ће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својо |
ће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову |
нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова с |
и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамја |
ајтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше ам |
у.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у с |
обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, прив |
а како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као |
и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако п |
Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима |
е кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада |
ојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, д |
јежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ |
е.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће |
згледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, |
д ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Бе |
, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, |
земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, |
ри грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође |
из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, ш |
о какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пође |
бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређ |
о тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трж |
ло.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске |
големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевим |
нуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани сми |
прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, |
преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље |
/p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} |
да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и |
небуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати ми |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађ |
доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не б |
е бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину |
ати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гри |
и папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, п |
...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара пл |
и се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.< |
и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливш |
— и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се з |
његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о |
е „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вран |
на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај |
помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син у |
новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Ј |
јесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му |
бав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу |
што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера |
ри за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде н |
ред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— |
оји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате! |
, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n=" |
и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дра |
не у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у в |
е судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате |
нажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи |
еха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом |
ребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет пос |
планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак |
>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај ча |
ало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се н |
, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, |
што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, з |
како се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га |
повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко |
ати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од |
и за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од |
ага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у |
ршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам |
Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум з |
цу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријем |
и... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко на |
што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док ком |
, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђ |
у ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, |
ико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> |
А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па |
а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога нек |
S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако |
сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — |
>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а ж |
гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће |
ћану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца |
а њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цв |
ка, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и в |
мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин |
за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде |
а се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да ниј |
колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} |
жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране ст |
нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... ка |
е од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу.. |
рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој н |
је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад ст |
} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, ал |
едомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ри |
ви соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија с |
се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје з |
под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...< |
талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му |
се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно. |
тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свешт |
и кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... |
а својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако д |
је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјек |
ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S |
огођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, ст |
, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришо |
шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си |
оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, он |
ију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на |
вно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из |
на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није |
вори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Во |
ојкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" / |
<p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — |
здржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не |
Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би д |
о, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних |
жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде |
мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, |
..</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p> |
адио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, село |
вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" |
p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи |
ш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенк |
анине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће |
е главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле |
мет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али е |
е на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у |
ни, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви окол |
е, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као |
— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја |
одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људим |
не у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни |
ајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као ш |
он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Са |
покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као шт |
ајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{ |
себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</ |
оги се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по уши |
аде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је з |
она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и |
јка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <p |
>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобо |
сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али рад |
ака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је оч |
, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, |
у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.< |
е године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже |
Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије о |
леда на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели |
ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је |
да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговор |
овољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке субот |
з јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорн |
какову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није |
.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било |
једничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кост |
е“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковин |
леда мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином |
биљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за каков |
з отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онак |
S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер у |
ивади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је |
ма цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром |
тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро |
<p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p> |
намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачуна |
рикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: |
о дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет |
мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши |
а прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два |
</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврп |
у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме бр |
робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана г |
а ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; |
роме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувје |
асом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, р |
радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дођ |
била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превје |
еже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу с |
..</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био |
би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мн |
>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери сво |
гађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијел |
кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Рад |
зиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размиш |
знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> |
до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота |
т се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије |
да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмиј |
вијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код |
а, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, ј |
Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне |
нови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази ст |
n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био кри |
плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и не |
ећ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши |
врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за п |
о газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је |
оме...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да |
о спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица ск |
, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> |
се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> |
но, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих годин |
ашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи |
иљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="1 |
тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на |
..</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пус |
{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да стар |
Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајућ |
га! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone uni |
огу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од ка |
па и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, п |
се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлос |
гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и д |
о над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али ос |
..{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</ |
сет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са |
...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких ка |
е може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, |
примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада |
отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} |
одином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> < |
у, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не п |
и он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набав |
едсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуште |
ава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње... |
еколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колик |
оме, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше |
ница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у |
ло, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по |
а својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га |
ди се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док ј |
воје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} М |
— понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, ал |
Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренув |
аест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А з |
сјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хла |
и узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна |
арко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као |
рају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су |
ћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би тре |
о — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда. |
— Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, |
док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разго |
ије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{ |
се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребир |
мој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјех |
аци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} |
, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, |
ам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина |
њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p |
ћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетни |
гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Ни |
био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазр |
дно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се |
ен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради св |
гнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су н |
јерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - |
и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Док |
да: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити |
је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} |
, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар ко |
тво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде |
p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али дру |
аста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковн |
</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не пому |
Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватск |
х дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа |
есну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих ц |
ом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} |
> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ |
упници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присје |
руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да |
> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — |
коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграб |
{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљ |
<p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате! |
љева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра |
која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, |
та рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбац |
д коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој |
узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава по |
есретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мен |
..</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога |
газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна |
{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што вла |
е и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чист |
нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — |
тва на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — |
е на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видје |
их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако и |
своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их |
ашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата |
тркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда |
Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљал |
одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не |
узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао |
некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши |
тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао |
ба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке годин |
плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи. |
ну, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде н |
ате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајн |
епих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад та |
земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда |
том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче |
ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега |
дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ли |
етине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од по |
колике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — из |
ли Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Рад |
И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана у |
еда младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај |
отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута |
.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила |
S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану н |
да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно |
подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> |
> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неи |
И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што |
преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и |
S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође н |
ђу стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивш |
рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођ |
а међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тог |
пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама |
e unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину. |
их и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских |
е, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколик |
„Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо! |
х — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p |
тва, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека |
отреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше п |
се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико |
о ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, |
ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетл |
нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — |
м <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући. |
годило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цу |
жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруг |
надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - |
а тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и по |
поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, |
нијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, бој |
ви пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљах |
овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на драж |
уга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што нагово |
навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зац |
у...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест сто |
је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свеча |
однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p |
Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се на |
S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не дух |
е нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег |
се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, |
јим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није д |
ну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га ко |
сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толик |
ра понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће и |
стало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје |
/p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n=" |
ескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове план |
ури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије к |
ацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се љ |
, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се |
о да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, пог |
и жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p |
сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју |
зговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се стр |
— па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужи |
поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту пл |
се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, |
ебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам д |
естаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, ра |
вовима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у |
иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не на |
зио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чо |
бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кр |
> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с ом |
— рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и |
о што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушен |
.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p |
да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{ |
p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене |
е и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— |
траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згле |
јег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске |
Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себ |
чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и њег |
опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада ос |
амет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p |
лату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путног |
одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, кој |
свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд б |
у то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ри |
јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређе |
дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Ал |
де.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наје |
над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ б |
ма као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође оч |
у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћ |
ед њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено мод |
вукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће |
</p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Ва |
ицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју |
и, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! |
<p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о |
<p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра |
а блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храс |
4" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жи |
лавом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаниц |
, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па м |
растићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетли |
и — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, |
огао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у у |
у јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — ди |
д - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи |
Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!.. |
аде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone |
ком големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усј |
леда крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му с |
овори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те ка |
се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледају |
у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале |
ебацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, к |
и и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опро |
е се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком |
погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад он |
евање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико са |
мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на крев |
абухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани |
трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радиво |
зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, кол |
а кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд. |
сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није зе |
</p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха |
празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљеп |
?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, |
загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњ |
>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге нек |
о другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада |
не, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода |
јере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, |
н посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на в |
Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поште |
оме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунц |
рже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњ |
љу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред њего |
но и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свиј |
их сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траж |
д снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, |
газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања ни |
заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је |
јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једн |
е у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће зап |
брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, |
крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кућ |
у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати.. |
Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели ч |
бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољет |
игда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Р |
тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, м |
о као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада доса |
ије постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким про |
брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико |
ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене |
болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора |
рићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, заглед |
момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши |
една. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће |
ене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домо |
ао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро ба |
ди свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расија |
азду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и ж |
јерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим по |
?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Пол |
ка тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p> |
ала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> не |
лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> |
ма ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник |
S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се |
т, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, в |
.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда к |
стицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви г |
враћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опа |
има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у по |
видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица |
— опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да |
дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <p |
ше двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да |
о неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претрг |
учи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца нагли |
, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи г |
} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискуп |
ији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, го |
заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, до |
од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни |
рила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p> |
комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном но |
ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани |
!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигур |
а гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за |
је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на дла |
посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида с |
ро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и |
о сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код |
слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјева |
аза се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, о |
не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресени |
<p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога д |
о то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрл |
и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се т |
иљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена доба |
p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на |
на мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситиј |
p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело |
се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару.. |
.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд |
> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну |
погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари пон |
је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом |
азвила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очи |
ега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с |
<p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. |
, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p |
ложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на |
д једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам |
остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад |
да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима |
ст, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="14 |
ријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га д |
p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише |
рница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати бо |
појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут |
их ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаш |
породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — о |
а и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми |
Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у |
="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> < |
а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа п |
ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем прода |
е их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његов |
вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову |
да, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осм |
јим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, |
таним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у ст |
а смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће |
мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од то |
штетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога с |
ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгур |
и, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оло |
.. прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјан |
њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на |
ким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак ок |
дој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних |
а се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице пр |
служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно поко |
мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>П |
уга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему сави |
видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ј |
</p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у |
цам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} |
чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази |
инови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу остав |
че на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога |
о се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снаго |
вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њи |
ову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су |
да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, |
ређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумск |
Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А |
ла би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он |
очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не |
пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијели |
а, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и |
, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред |
кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћ |
њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме примор |
одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па ник |
тупник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову |
ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и н |
рапавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу. |
.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће |
ло се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао |
буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у |
ужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за |
е за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољ |
у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и п |
ду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме госп |
сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И И |
ана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда |
и достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага з |
и Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то |
г ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— |
дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у живо |
да пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема |
сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи. |
калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој наро |
куца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Изва |
овач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу |
есних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, |
у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељ |
, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева же |
предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> ук |
велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у |
..</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одла |
ред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не |
а се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капет |
опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, |
ма усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је |
схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом по |
гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи |
што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно п |
ело рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по |
ожица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена |
у - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио |
учку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, з |
га жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и та |
пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи |
аде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије |
} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па |
пи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p> |
дхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се |
биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар |
а као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на са |
д за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дије |
ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице! |
што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа |
ја, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p |
ушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако |
аде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је и |
е не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не |
да размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико тал |
ли код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли п |
ћ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да |
талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице и |
у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> < |
S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а |
p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на тали |
трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије ј |
ци гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајућ |
а сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи |
се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на п |
не, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде |
намо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да на |
на.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман она |
...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гл |
магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи |
и у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, |
двјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан |
} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе |
ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ |
вори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго! |
ак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе до |
а таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га |
евши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> |
у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји |
ја, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} На |
прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вел |
аца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су |
сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдем |
Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и зап |
ра! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се |
н примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива |
боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза пр |
Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам |
да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгуби |
спустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од кућ |
ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењ |
па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна п |
евнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— |
адужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стица |
Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не |
и, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је д |
илија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Па |
ило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смије |
им лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она |
њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних б |
намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим грије |
ш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газд |
<pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Мир |
, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.< |
ши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх |
дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршај |
ашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано |
та. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине |
аочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, |
ља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Бић |
о... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> |
врати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSectio |
али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиро |
..</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је |
Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>А |
је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа с |
га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају н |
о зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} По |
њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако |
ости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сад |
се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тра |
ате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, ба |
ти вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуш |
ј ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане л |
дући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештеник |
сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен |
озорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледају |
еки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; |
м, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p |
ре очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен ч |
плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, та |
кине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то пре |
отврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треб |
ве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док неч |
окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у |
сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљ |
мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће |
м не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гри |
истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу |
љатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али п |
" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси |
, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по уси |
затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у ку |
Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника |
криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних |
иљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крад |
оме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име некол |
— помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новац |
.</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за |
хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачн |
јенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и о |
наш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам |
> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповјед |
како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од ж |
р пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло д |
но, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десе |
момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке |
кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: |
Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада |
/> <div type="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> |
маше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n= |
шљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... ј |
Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја бриг |
ио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Ко |
игра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спушт |
у, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато не |
ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за |
ад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не |
а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о се |
ријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине су |
..{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем д |
— љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пиш |
би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то? |
о, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — |
и мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет |
— Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се |
и: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да |
обом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први |
тарога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупни |
ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брат |
<p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — ми |
на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и |
а!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје по |
раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле ва |
евојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захва |
тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си.. |
бар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> |
руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ т |
остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завад |
што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Шт |
сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухв |
било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, |
<p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изне |
р да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да |
Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно |
је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе |
о, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не |
их! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Ва |
овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... |
слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>По |
<p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће по |
јка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и |
разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се по |
за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједниц |
ли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се зам |
поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSec |
а се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не повр |
леду цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих беде |
зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{ |
легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била |
је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Р |
ланине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— |
Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливад |
еда нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> |
јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из в |
је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, д |
се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши с |
ога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради зако |
аге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура п |
обиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, |
о, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по с |
е дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга к |
мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакуп |
и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— |
д селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце |
ubSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута пла |
ише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, о |
јкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> |
Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и при |
ијечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ћ |
и треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад |
p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <p |
љасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да т |
се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвож |
</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти |
ва што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што приј |
колико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он |
, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</ |
S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бе |
ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи |
це у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не б |
.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна. |
ча да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у |
де? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не |
рије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бес |
слом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гле |
:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани јо |
јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p |
ене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула |
т од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћи |
n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне |
сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пр |
<p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свј |
> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси |
<p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре |
вогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p> |
Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако крећ |
био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{ |
ељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега н |
у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат |
је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мје |
pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оц |
ојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; |
ест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику |
уром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко срет |
живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима |
ри Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, ш |
м момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет про |
након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} |
S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, |
рљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке ш |
узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код кућ |
блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опре |
један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и |
било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би шт |
то би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А ње |
ђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, разди |
санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе |
не, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код к |
е...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је |
је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредб |
иш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекид |
е ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, ку |
је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити |
а зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памет |
у, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше |
, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па |
и око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празн |
ица! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим сн |
ади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом |
А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је |
ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за |
тано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тај |
њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки х |
на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му |
буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— |
ане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљив |
рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се |
оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га |
и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Г |
е да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, |
уштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих раз |
Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене м |
све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спрти |
, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ |
га си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито |
ти.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из |
е, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, |
и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} |
не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, |
уга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што о |
и млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама пр |
ије такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице |
</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, |
аплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би |
ским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекрш |
ма међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Бож |
ине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?. |
о.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању |
Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чист |
тар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је г |
наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа пре |
једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих |
а нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила |
И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само |
ру, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелог |
лободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стич |
{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је зем |
ца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини м |
би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоћ |
ћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цу |
са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, з |
тима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају |
воту, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рук |
народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла. |
а борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћа |
ће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из рук |
попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати |
на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осу |
отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље в |
сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништв |
кидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се уврије |
мет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" |
посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{ |
у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он ра |
.. послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки |
ивљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба си |
зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре от |
кући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим с |
му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивш |
отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone u |
со...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> |
ио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће |
млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта |
равда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на њего |
рајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У н |
испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша г |
сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Прем |
а боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржа |
у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно ј |
еће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, је |
даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће п |
у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </ |
мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара |
и се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакал |
азду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустит |
p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Бо |
p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од ст |
ему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у пла |
ође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега |
Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, |
у корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на ра |
, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па |
јеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упит |
ан као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; нећ |
није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да по |
да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови |
запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се |
ушо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој |
у моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — |
ароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у |
а вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! |
дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно |
ме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене |
одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове |
с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља |
у пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осм |
ала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша |
а се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима |
ао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради |
тник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има |
ће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, |
<p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад |
им капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка с |
лина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је о |
вине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске све |
ач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p> |
тноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Кри |
мо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вј |
ће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, д |
и у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} |
ли не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита суда |
в, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситниц |
ју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Про |
тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} |
о!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и поми |
Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и |
убљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо |
дно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне |
његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље. |
е хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у |
за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и пре |
инских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалиј |
ј кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ |
ице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети |
омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p> |
еда према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p> |
отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али |
њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а дољ |
ку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и п |
ђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита |
код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким |
кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о т |
самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? |
ction" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, |
се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прил |
да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божић |
се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свако |
, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још |
е, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је |
рама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и њего |
у у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца |
мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спав |
да на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних д |
колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p |
Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се о |
да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— |
овинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и н |
зе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру |
ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планин |
упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу позна |
ној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страни |
орица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу |
; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни с |
њаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње наго |
грнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Рад |
ке продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хв |
ових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то |
и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, изм |
некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — по |
а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац |
а заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу |
, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, ш |
Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> |
у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допри |
газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p |
тати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре з |
а јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сад |
то људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје д |
рајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што |
прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ћ |
е уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: |
ади се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете |
стаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими |
двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са |
, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг |
, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p |
вео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газд |
...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, |
егдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— |
ијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} |
p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је т |
ети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од к |
еће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — од |
људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради |
падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада |
пре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. |
бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предв |
јем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у ње |
ешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: |
прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуг |
арничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трош |
но за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштен |
уна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла |
те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није |
p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није |
вши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди |
а Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, |
/p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а о |
> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе свој |
е, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек |
ме мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаш |
ку кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сл |
ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: т |
</p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогу |
Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да г |
н женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјер |
Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало |
дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задо |
n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг |
.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички тро |
године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко годи |
и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ста |
ранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружи |
же, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он |
— Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљ |
„вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мут |
ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући в |
а дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јареби |
туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а заш |
а... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} |
ате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</ |
длучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колик |
му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од туж |
га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подми |
јети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> |
не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту. |
ему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до |
.{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни |
Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера.. |
омисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од |
лакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао |
опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, то |
, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри |
и дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чис |
/p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Ш |
рође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му ј |
д куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се н |
љескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета |
питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љеп |
косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на |
едјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, |
омачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут в |
ује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести и |
</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— |
и и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, |
се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покрив |
рекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, вра |
јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се |
а положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што мо |
јем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставив |
ра, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на пр |
воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је |
је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјет |
ог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, из |
ијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш |
авља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ор |
p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет |
едај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... |
е и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу. |
његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког ва |
ели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, |
фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи |
тар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га |
{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе ко |
p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен |
наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити зем |
лија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли г |
>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да с |
силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трго |
е — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, к |
разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене |
ели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели К |
састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име |
е смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљ |
шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Пога |
дали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> |
ина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</ |
ојим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су |
ши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у |
ТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> |
о умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује |
и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама дво |
ника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради |
> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута |
фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; заглед |
това се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не н |
родиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Ц |
преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="su |
Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце наг |
— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћ |
<p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један в |
у.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци |
ег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопор |
S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељ |
на, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и |
мо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори |
сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Во |
а знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивој |
е!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звек |
вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможе |
чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да |
шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори |
ио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише би |
увну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако |
а одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; к |
згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговар |
е осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу |
, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мје |
b n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; там |
дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара |
јесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</ |
са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, вод |
ко да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скриве |
ени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу |
аћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, |
Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориш |
ену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— |
да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не см |
ох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожур |
ешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар кра |
ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?. |
p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази св |
— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућ |
нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жет |
ући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиља |
- помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" / |
е; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, б |
закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедев |
шија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осј |
S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га |
оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n=" |
тац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варени |
зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} |
мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око к |
пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, ал |
"112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаш |
акмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Л |
има; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и п |
их планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинск |
а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и |
ту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисл |
</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пуст |
на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљеме |
{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му |
о, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S |
жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да |
раница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу |
ти земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго |
не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша |
дје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажаг |
шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага |
сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у м |
; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилаз |
ити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се гр |
не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окре |
сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде сто |
у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Бо |
Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјек |
пјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрам |
ion" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, ал |
рош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, |
нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> |
дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Је |
рже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљ |
а је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — |
убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> < |
доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацива |
Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке год |
, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не |
п носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкир |
своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови |
Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</ |
а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколи |
, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и |
брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него |
вши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлех |
! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом сн |
" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинар |
слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, |
оре, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? |
латој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како ис |
е, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, |
ити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се |
е и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се о |
коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он |
на била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не с |
о би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — |
му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његов |
очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скру |
е у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи |
се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испо |
уштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбу |
е у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза |
то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И ц |
вати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку |
упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих |
први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све шт |
S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољу |
постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испре |
зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на ко |
це ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну |
ио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напуниш |
олише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p |
апорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, об |
, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који |
Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник |
<p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћинск |
во опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, |
атле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их поврати |
да на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на пут |
у, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима |
Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Пок |
Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А |
— опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа.. |
што су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свал |
да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли |
Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад |
младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне р |
аву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон |
му, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигур |
м, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ћ |
краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у ж |
.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави к |
ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, доб |
е с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по ку |
положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друг |
је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце |
е на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је |
вач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</ |
ђивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико |
вце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с брато |
!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мар |
, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повеш |
е су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу |
а на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони т |
карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> |
, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим |
ели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер прек |
алијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено |
вори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</ |
сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета |
ар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај |
Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, неће |
> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо п |
<p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник б |
рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљав |
уче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га о |
да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то т |
и је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са |
се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никад |
рета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим |
— вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо ико |
мске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо б |
веже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше г |
собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој |
Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљ |
нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцј |
} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија п |
а са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око во |
и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p |
..{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, |
ија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град.. |
м замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак |
усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разг |
ада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са с |
њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Не |
тима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} |
га народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајм |
ћан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и |
ади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци прети |
} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми по |
Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, |
пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је |
а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија н |
ли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затво |
у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...< |
науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је |
- помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, с |
ена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у |
ко је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: ја |
а више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа |
<p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p> |
— знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— |
отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, |
лаву заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клап |
неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, |
намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице |
Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Шт |
ике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — |
е синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње с |
о, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући |
а, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гл |
благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у |
У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љ |
у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{ |
м.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зид |
а од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ с |
ан!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога д |
ично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да прем |
исто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намје |
чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> |
да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, с |
асет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му м |
налост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у дру |
у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о свом |
обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, д |
лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше |
Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: |
ћанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војка |
Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остај |
да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, |
ов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовник |
њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да ра |
вле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде |
а дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом оче |
х преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је |
воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и |
<p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снаг |
ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима.. |
<p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у нар |
вијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашен |
м?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако ве |
јци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, |
клео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на п |
жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на |
двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи |
он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се |
и му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му |
е прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташц |
оши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца |
сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису |
Section" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре |
пивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с |
кнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждр |
а човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, |
а!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им оба |
м помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуд |
ему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p |
ба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, |
је улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио н |
вина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ор |
копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ |
гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он |
унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учи |
сом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јач |
е му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — по |
ране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! |
арко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада но |
се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари |
ена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловал |
мо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прек |
ли.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с |
троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И |
је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежник |
старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, н |
и колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сад |
мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, бро |
Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у |
S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому ду |
лом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што |
дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ не |
не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се |
а ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јач |
..</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> < |
трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, |
.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ев |
превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој |
јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зелени |
> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у д |
вши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на п |
воту, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, виногра |
је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У |
цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Рад |
наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка врат |
за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе |
о назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>По |
чун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве |
е? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — |
, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем |
ук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, ми |
> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађег |
вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци ново |
стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, |
са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крум |
сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера |
у да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> < |
чких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, уз |
тарцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну |
дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стид |
е, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се |
S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по об |
ачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћин |
и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју над |
јима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> < |
ежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од дво |
ридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као ч |
уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио |
километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше В |
у по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од тр |
суђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равн |
њигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се п |
на га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он за |
ке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла |
му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало врем |
му имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.< |
а писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! |
<p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да ви |
— вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а |
ају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а |
ти!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе коби |
ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини |
еда љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
е снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Ре |
иш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{ |
за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред свој |
unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, пон |
а, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се на |
аху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да |
млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} З |
и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</ |
је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дох |
<p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада |
х у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, |
е је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћ |
, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</ |
у с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати |
.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да |
ијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући сва |
чији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и са |
опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима. |
ио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залог |
лате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{ |
S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сеља |
аси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни п |
о не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опаз |
е хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} |
јече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадес |
вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илиј |
могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{ |
ам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом к |
с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки |
чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крч |
Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата |
p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава |
вић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p> |
ан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} |
ло, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из кој |
ући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, д |
и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, ј |
болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко |
де.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планин |
раге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>М |
н дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјес |
ароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну |
ора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелник |
<p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свем |
есједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавшт |
њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се |
моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета тре |
авље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се ж |
стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му је |
попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по ча |
ња. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида |
прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не мич |
ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цв |
па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаљ |
а, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} |
т, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одг |
неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге |
ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, ре |
у и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући |
што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам ј |
оздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb |
а још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да с |
гда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чу |
</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> |
S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада |
шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p |
шо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу да |
благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом гл |
ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ |
дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... |
зе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљ |
тин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти |
ли није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао би |
оја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош |
ако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p |
то да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се |
свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и В |
од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, до |
круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скач |
е у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на ку |
лети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> |
орез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за си |
а се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p |
како да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, к |
...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— |
скога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не п |
— рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што |
на ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита |
есвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијен |
е, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високи |
а тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петро |
стргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да |
н мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме |
има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрде |
и — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не |
ију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Ка |
="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А кол |
ами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} |
де их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије ква |
не године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— |
ће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из |
<p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по пр |
изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часо |
кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сва |
е, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас |
ку, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за из |
p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> |
> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, в |
астрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита |
погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{ |
ар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко |
и се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешт |
згледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову б |
ерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће |
подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља |
м му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - в |
ек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао |
ада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} |
духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вје |
вали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки |
но к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да м |
двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к ме |
гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цур |
је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како пра |
>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: п |
жем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p |
лавом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; |
о чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет р |
образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак |
твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} |
памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то и |
S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при |
је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је |
в широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да п |
одару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш прода |
ас на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— |
јећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, |
рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје зе |
тркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подми |
е да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба |
већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази |
лачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одл |
н силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треб |
кираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Тол |
="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и ус |
- ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - |
p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема |
> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, |
о ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја |
авно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Пок |
у, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људ |
ја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у |
утро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и |
ење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће доб |
ваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош |
рати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају |
јој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, п |
, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и д |
њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдук |
— А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је госпо |
кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на |
p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату |
p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погл |
еге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши |
д погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете |
обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањд |
уо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити |
и језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше н |
обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту |
ар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља ка |
ега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и |
<p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега напла |
ајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао |
и га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школ |
ише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде г |
селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху д |
ну ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p |
и размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се заж |
једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и |
е, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих |
ивот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и в |
а га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и з |
лијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишче |
јин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно го |
а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове ру |
, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретат |
цама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Ни |
.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S |
и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној |
мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и |
дећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? |
неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче |
у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколи |
екад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година |
коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и |
поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврат |
гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сео |
ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда |
акши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну |
</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ва |
аде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што ј |
а — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми г |
ојекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} |
желио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети си |
звињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наста |
инару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихва |
ном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дан |
олан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и |
о и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу |
челник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, вар |
дозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затво |
и на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се |
оспа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје |
љују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући пр |
унца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се на |
ки момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у |
грнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали |
гло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, заја |
дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око |
> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим |
во, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, от |
!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницо |
азда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак |
но раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поз |
? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из к |
ачин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{ |
— упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш госп |
лаве, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не |
енуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уо |
.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Пета |
еде друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у ку |
во задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, |
цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: |
комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Звани |
тари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргну |
на мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, |
ити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује |
Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, |
а може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило |
сли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита |
лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју о |
ом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, н |
е, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и остали |
ази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа |
ужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове п |
боднијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из пла |
и о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповин |
игдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сј |
и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву |
>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, тама |
ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најб |
лону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испосни |
Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан |
римивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио. |
авши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, |
а ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до т |
ко, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p> |
е сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бје |
анини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сад |
рађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и |
ад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши саз |
ам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S |
ко ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих |
гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Пона |
о не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о |
као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би и |
високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једн |
p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</ |
м јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им ни |
..{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо д |
ла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, |
ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. |
поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Студен је |
и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, з |
тави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, неза |
ету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: |
дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSectio |
ође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — |
и помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у |
о година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, |
а, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта с |
ија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде |
tone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи |
да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу |
јели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му |
и да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у варо |
му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи |
е...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури |
дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два |
p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договор |
момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, |
ешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешк |
ио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му |
собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из |
пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на |
дма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p> |
о вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subS |
не крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их |
и, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажа |
ме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" / |
еза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ков |
је било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је по |
, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће друг |
> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба... |
уруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узм |
а, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и |
кша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Амери |
ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјев |
е и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да до |
!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— |
лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваш |
вих петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да |
прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Пета |
јеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премиш |
апокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било в |
у, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Мог |
иром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме пон |
говара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој дола |
/p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи п |
он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје про |
руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова ци |
роша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле |
ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прих |
м вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У |
би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — |
у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Нагов |
није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да |
, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је наро |
S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и |
уву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} |
..{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што |
кљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око мира |
и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не сл |
да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> |
труких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у д |
> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се |
ка он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — |
е, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са сви |
и рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и бл |
/p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њи |
о...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склоп |
n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био |
дњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, |
одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје |
ути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према в |
у што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што |
— одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, |
и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Рад |
умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши ш |
нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи |
> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам |
} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{ |
аницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сеља |
ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је |
се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и ов |
ди...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба |
кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— П |
жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стар |
p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину |
ва школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они |
рику...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу |
алим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с |
ике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земан |
, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потр |
ан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љути |
} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на ст |
дим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— О |
ијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду ш |
ући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако |
.</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, |
ућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... по |
на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах во |
о прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше |
е, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјел |
спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа |
је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} |
/p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућ |
ослови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима под |
мшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код |
под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест |
ђе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их пр |
авна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p> |
нио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га и |
и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама |
је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује с |
износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вун |
так година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана од |
м; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вел |
сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио |
н уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и |
еђоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господа |
једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје зе |
о буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид ск |
ха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму |
осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по к |
/> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу бли |
с као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се с |
осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи... |
како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> |
инама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брање |
од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>По |
шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S |
.</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и |
топама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјек |
памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хар |
вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа њ |
! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култур |
неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада |
у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на |
</p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све |
се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницо |
ије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим поглед |
дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући |
оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га |
и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе к |
ине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шт |
онитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртн |
subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му по |
де у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га |
еће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни ж |
очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и поло |
/p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши ј |
мрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да |
угова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p |
ри, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни |
ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље н |
! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава |
света јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца в |
к допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, бра |
И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши |
а да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије оби |
ова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кућ |
ц опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтј |
састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p> |
га, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године |
> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изг |
е већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n= |
ubSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде |
> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој |
ком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њ |
че као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи |
од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике |
у се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се н |
десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо ш |
круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Р |
кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије |
/p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бр |
{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим |
е тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> < |
е их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изг |
нога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: с |
о замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са |
/p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда |
ку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и по |
И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али к |
ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши но |
доци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе |
оше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно |
истао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очи |
е духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друг |
свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у сни |
раге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже |
мај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упи |
е га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му |
ине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, бра |
а, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешт |
војим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели су |
газивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p |
види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто |
не, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она |
, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назриј |
.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих ј |
у.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар проба |
Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — По |
ијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се |
и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку ле |
а, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и г |
с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше |
ина, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне |
исли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо |
ове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго |
алне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> |
планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и изва |
оцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, при |
ћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако |
и са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и ко |
subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, |
Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S |
ужичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њих |
дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а |
заће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра |
на, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закли |
> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p |
шту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева |
њи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацим |
и.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, же |
>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и |
ело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић |
ц рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече ос |
аста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе |
аги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осу |
дјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S |
небуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гл |
нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном с |
се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— К |
</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <p |
потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} З |
S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде |
S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? |
де земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода не |
у кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упит |
ама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> |
ону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Паш |
е их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узм |
ине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе |
се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера |
ћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјут |
је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.< |
ј дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, |
у се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да с |
од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} |
>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде |
ити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... |
кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме че |
апивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а |
згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p |
ри на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — |
едока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову р |
вши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по д |
хо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара |
е газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — уз |
и мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко |
— У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не |
мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник |
и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> |
би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срам |
ха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не од |
реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме ми |
ане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред |
кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сун |
му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори |
, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухват |
ци, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, |
— снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Ниј |
чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негд |
> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди |
ешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А |
оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; |
и је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, |
мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> |
јече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем до |
, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удар |
длакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Тана |
јетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини |
што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насм |
с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоће |
м тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево |
о се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да |
тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осм |
ти се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крс |
раћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели м |
је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, р |
бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — |
ши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p |
умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре... |
отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, од |
ни стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија |
смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као |
ду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде |
ожје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао |
веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухват |
тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И |
ети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га |
муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а |
уда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p |
друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте |
ко је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дан |
рчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа. |
жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу |
што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи г |
— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиг |
је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, ка |
ју болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, за |
— поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> < |
Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели: |
> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти |
исар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок! |
ријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p> |
глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње |
штипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, ко |
а...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест сто |
, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} |
<p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде |
рани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</ |
ом?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да |
и, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели |
ечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесе |
поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихв |
у Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у ра |
а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли к |
? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци н |
обудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су |
</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радив |
послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше |
..{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се |
>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник д |
ци скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најбер |
ш би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном ком |
о би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче. |
љна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само |
Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Ј |
вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор |
и што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} П |
мовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њи |
изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — о |
ар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме з |
окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих |
у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вуј |
, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, |
зи поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој |
се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milest |
и се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p |
гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима |
уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг |
Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке д |
земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} П |
ући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га |
S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да п |
живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, |
еда како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb |
на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не нав |
скога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: |
земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> |
, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вар |
? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги доктор |
посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живи |
Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно д |
о без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјест |
е су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече он |
м ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док |
о чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмови |
а сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „ра |
и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена м |
уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотак |
у удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе |
оје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, |
чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јо |
ни, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... |
енчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено пониј |
<p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак |
.{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не у |
Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Во |
нко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, |
.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја г |
крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, ди |
ијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупи |
на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да с |
нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и |
?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отвара |
покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> < |
о, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <milest |
као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман |
Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, как |
де, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>С |
, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>О |
ка; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се о |
а болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се боле |
спијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фр |
!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврд |
ву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише |
</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном |
треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису пла |
ђу кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба |
еда иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата < |
и очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, т |
ратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јо |
љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: |
а.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> < |
еден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред |
ишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Ра |
под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не |
шке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва с |
о и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и прос |
це је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама |
, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone unit="subSection" / |
преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога |
моћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео |
— брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — о |
овац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди |
вши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село |
<p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је |
тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И вел |
алуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева па |
заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Ј |
само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — |
ена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се |
сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намј |
е, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, ника |
ну косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи |
ите! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, |
укама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у ј |
а хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а |
удбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију |
</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо троји |
стојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога |
о пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је није |
и ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће |
њу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па ка |
а доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак |
у.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, ш |
unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помри |
евету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага. |
се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, |
јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед... |
опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова пл |
благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пр |
а големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људ |
...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша б |
у ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, о |
<p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Пору |
умио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с |
дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене о |
</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крај |
b n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов ота |
амоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Н |
.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, |
} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!... |
Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p |
, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" |
и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући д |
ерују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе н |
, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сје |
. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечем |
м приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— |
бразе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази једа |
! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ил |
а просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по |
дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а |
и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вел |
е са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од кад |
припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, |
дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и ма |
е, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51 |
p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да |
цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипа |
цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ко |
тања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, |
им очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице п |
сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и |
и, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рука |
ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, к |
ећ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао |
тем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној |
има.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те |
и ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа |
ме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носи |
о обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему за |
ељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стат |
ада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне |
ајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене м |
за звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким к |
к отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Сју |
јом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit= |
тан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп |
могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, |
вицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри на |
алуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био |
им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сад |
зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад |
subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да пре |
же поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И м |
и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјета |
и, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапт |
с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња |
е се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што |
ађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гле |
.{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу |
се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> |
n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> |
такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешки |
љу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пили |
адина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Ради |
>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примор |
ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко |
му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пре |
бринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> |
ога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одвра |
будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Д |
Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, М |
талима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико |
ом, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракиј |
осада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Ма |
рина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да уги |
а и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанс |
бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је ж |
замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subS |
хита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се |
ољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи пла |
главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> |
ети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за |
ика, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лу |
јести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољ |
у, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му св |
она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p> |
ошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себ |
} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сад |
ли му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једн |
а моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетни |
ада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га о |
p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве рије |
ди свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као |
у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не |
— пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивоје |
ина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре |
а!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комис |
во ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако н |
два изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! |
им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се |
е стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" |
стајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, |
олови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у ј |
<p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си |
једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала |
ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> |
низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да ко |
> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? |
е не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И |
и да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што |
клетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свак |
амљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и б |
.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде |
био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио сел |
>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно жен |
ан времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и риј |
ед њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се |
Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, как |
оме закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући |
покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће |
је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у |
о ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али |
ри брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бит |
никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му |
уши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у |
е је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, |
коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“ |
оју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да |
врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} П |
ристи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> л |
овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај траг |
b n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч.. |
донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове д |
<p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женам |
и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и н |
да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна |
/p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сије |
будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</ |
штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сиј |
ившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихови |
еко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о том |
узе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> < |
исли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Вој |
, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, ка |
па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешк |
прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо |
ан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разг |
снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа |
екамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </ |
ада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека м |
..</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет не |
те на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да |
циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> |
ечене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих |
у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх к |
чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И једа |
Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио |
мрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било? |
али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И ј |
> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потп |
насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву |
ј што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред |
и га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Во |
<p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Ј |
синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звије |
ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп |
се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: дост |
лаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p |
ате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми |
н био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати с |
а стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте |
а одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дош |
и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p> |
и, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; |
атру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари |
то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети |
ме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је ист |
пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, јо |
/p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</ |
заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за оп |
а се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале |
ећ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљ |
е обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не г |
вратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога. |
е у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам |
да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чарши |
и и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не |
ола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагов |
роткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човје |
е цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, ал |
ОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> |
ити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш |
..{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треб |
штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - по |
ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашт |
аче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена |
хом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са свој |
и се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза |
аде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима с |
маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је у |
ли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, неја |
?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то ва |
газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само тре |
Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газ |
прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколик |
је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску држав |
ађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Да |
ва сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирил |
тадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли с |
> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико кома |
ли Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} |
пише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је т |
вака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко х |
е.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ |
p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи |
молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези |
је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — |
— вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талије |
му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да сми |
моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p |
о овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свог |
.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој |
ичу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мр |
ким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господ |
тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу |
та; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{ |
е, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се наг |
у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, |
одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> < |
ете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се |
је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин! |
к окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме |
о пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био с |
родано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... |
</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен |
том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за |
и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне м |
лога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и |
он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p |
добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу |
атор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанс |
- вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена. |
p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хато |
ан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она ј |
твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет |
сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— |
нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно |
есеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана с |
жи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се |
затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и |
ли неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И |
у, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјет |
есрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу |
није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони |
} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у б |
>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</ |
то ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући |
путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде |
/p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко г |
Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, |
лико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p> |
Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник п |
је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара у |
којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о |
урише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесв |
и и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише |
, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задрж |
куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на |
земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Ники |
е.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али |
да би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска |
е што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће |
p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда |
о оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахн |
> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, |
о си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа сво |
посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> |
е.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па |
оп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. |
наест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је! |
зрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисл |
задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Же |
{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно |
е рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p> |
и ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина |
, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртници |
атној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе јед |
— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узи |
дје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појит |
пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједа |
и, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале д |
{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једно |
p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву |
ад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свје |
родио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p |
нца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Н |
егова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром |
другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га |
и Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу |
усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили |
од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одс |
сне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље |
тнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и лети |
кова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, |
сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене |
дио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе |
м ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Ва |
ремишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да |
су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један |
и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога |
жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа пр |
p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени.. |
ко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> |
, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она реч |
нисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; |
ога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разг |
, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> |
упио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n=" |
ас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога |
пити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газд |
је могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом. |
ратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За |
S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне |
и, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно |
Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, |
{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији ба |
у... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а а |
ика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— П |
ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p |
p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каз |
о сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — гово |
ан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка |
! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари д |
да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе |
данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата ку |
n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вра |
је га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако |
и радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да зав |
тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му |
та Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо |
о у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} |
ривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јаб |
избрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: ст |
на и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем |
о мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, А |
арине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао |
ков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који г |
стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, е |
<pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за поко |
е да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега |
лија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Н |
.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом в |
ајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{ |
ћ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколи |
ала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у ва |
и одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, х |
ицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сад |
х дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талије |
ој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви |
сподара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно |
ш торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду |
е, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као дру |
еће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крч |
и!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јави |
ије њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене раз |
оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи |
?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> |
д је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду |
е у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> |
ари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и в |
лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дан |
еба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа |
боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што с |
о гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се в |
зорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духан |
новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — |
пу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не |
<p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У з |
унђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!< |
дара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест |
ми из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој |
десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из |
, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> |
ну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачиц |
ћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испр |
удараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се пр |
, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— З |
ухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, д |
ознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а д |
ље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да ниј |
био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, |
пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Рад |
це...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си поб |
оћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код |
и од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће по |
ли?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да т |
уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спусти |
реност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> < |
Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га |
на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што |
ави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе |
себице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме ка |
разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се |
пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају. |
а бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама |
на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели: |
јахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица |
зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа |
љу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балег |
дговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу до |
прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него |
ебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у о |
кните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благос |
се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто |
се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одго |
Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, |
ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљ |
{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од |
ст, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи |
уче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, шт |
драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу |
не и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - |
ца; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој |
ећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе |
од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, п |
сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је д |
кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, |
нином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одго |
је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.< |
p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек са |
сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њих |
тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици лив |
бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговар |
други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на ме |
подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из |
да.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!.. |
те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је! |
ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остан |
слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и |
де Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана |
ци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губи |
и је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> |
ске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла ж |
а добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податни |
рана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран |
е мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> |
реба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> < |
о није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, |
<p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући |
већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћута |
ши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p |
расти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и |
Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповје |
ице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи |
и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворе |
... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осје |
; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> |
угдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уно |
јетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље |
десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе |
не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових сед |
упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа ј |
ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт.. |
Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам |
се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бе |
спаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладње |
еле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници |
и реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза |
ространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа М |
смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, ве |
миљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не |
м; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он |
е, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био |
..{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши у |
, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Мар |
јетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђ |
<p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, пове |
усти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а |
а дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тог |
p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> < |
/p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се н |
врати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута |
ељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И н |
а памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз |
ала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој |
куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у |
Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши реч |
диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га |
у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти с |
Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} |
је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накаст |
дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Ма |
е истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{ |
ши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али н |
дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође |
предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе т |
="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвш |
<p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и над |
ође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.< |
је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде |
мија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, уп |
ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, ун |
дгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб |
уварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп |
с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесј |
асти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека од |
реко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши с |
о заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> < |
о?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећин |
де ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> < |
зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га п |
газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, |
огу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешил |
на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли |
га и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си к |
а из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Ма |
} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумња |
ку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.< |
и пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, |
} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде своји |
да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Св |
его игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у |
ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хи |
неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, ј |
наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - је |
ирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заиг |
n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се |
и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија |
орбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и избр |
том!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> |
ли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражи |
суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједов |
да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши |
ојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој |
{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, |
— моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј |
ечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> |
ару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? |
а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно |
иш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} |
ти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају. |
ме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И |
она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те |
парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> < |
а ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад с |
надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упу |
ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се н |
ик, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вј |
рв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма |
ако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</ |
, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мисл |
ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, |
руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не уби |
комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвати |
о...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше с |
..</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} |
њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета с |
док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p> |
ње и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и |
о у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чис |
о да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу тре |
е мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке. |
што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето каков |
ије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, род |
једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превар |
мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Че |
жицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја? |
образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одгова |
ну.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изглед |
собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу |
о двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знањ |
те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све н |
ушак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита |
ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одо |
њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; |
иљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи |
петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p |
вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је би |
не сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, с |
дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да |
ера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба |
де окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</ |
S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а не |
Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си гла |
и и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј |
питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не |
едама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p> |
азапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти |
вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се п |
на за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеш |
аде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије |
да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S |
те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p> |
не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати |
огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе |
ели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те о |
собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... посли |
трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> |
а или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћ |
на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S |
а у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо |
вши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, |
те, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам |
ки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но |
на вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} |
/p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљан |
. — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не |
оје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагле |
, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, |
зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољу |
г ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа мо |
ме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љуба |
чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од |
!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам н |
и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођ |
.{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човје |
ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били с |
и је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајн |
тко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши |
не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} |
е година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац |
сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, п |
а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <p |
заће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене |
е крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован п |
стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу |
p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и навад |
, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду |
у засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и |
се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошариц |
аогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме |
ва, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, |
ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди |
И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдје |
у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле |
устави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши |
те, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво п |
ле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу смет |
окојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S |
бично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још суда |
о, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло п |
њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p |
? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као |
ми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи |
олан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?< |
ко, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се |
оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ћ |
е како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нек |
и ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дир |
био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, ниј |
<p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуг |
а у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</ |
будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Б |
у долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која |
им гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> < |
естрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње ње |
на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> |
ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, |
иједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да |
за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има. |
Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто |
<p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone un |
аш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би |
кад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да н |
бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, |
челник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове |
{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што ј |
и.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{ |
научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, п |
ђ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да в |
д је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Пог |
/> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, |
?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојн |
ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} |
и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од н |
лу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан |
а зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута ре |
ви наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} |
букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у |
пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама |
ују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде по |
у овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још дан |
ваде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газд |
ивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад |
за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко |
<p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кућ |
олазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог |
да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други |
кан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накуп |
<p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражи |
елали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару |
/p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетл |
хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене ов |
о рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео |
талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере. |
ди у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p |
је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> < |
Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекн |
нима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> |
ход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашно |
ије доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, |
..{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пе |
уше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајућ |
ега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену |
У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке |
и...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде |
и како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у о |
и скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... није |
ашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема м |
крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, ве |
без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга |
, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, к |
.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек |
је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му заглед |
; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче ш |
д себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрп |
стајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, диг |
дговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна |
/p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Ра |
ио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насм |
старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у зд |
вај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли с |
не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата |
копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p |
ви - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд |
.</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p |
бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — |
, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе |
талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и |
тац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један дру |
о преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измич |
док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах па |
ен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлу |
..{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу |
. а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Св |
то је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не |
х гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе |
при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора |
S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави |
ару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од |
ек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно |
варту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не м |
еће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и |
p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забрин |
свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми ј |
Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближ |
а о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на у |
ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} П |
отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, |
и Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти |
— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио |
ну пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, |
<p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарал |
а говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Н |
, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам за |
испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој |
ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви |
дио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од |
так камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, к |
ћу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита пл |
то је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p> |
оспину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру. |
му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, |
.{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола |
— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је жд |
ели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у про |
ијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже |
— изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И |
/p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице |
кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је |
.{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено! |
и плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то ј |
би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети |
аве пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, |
ијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> < |
его к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p |
... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да по |
им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на го |
свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио |
разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бо |
аде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да |
све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — рад |
као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковче |
својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити |
вима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је м |
и научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у |
ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим |
рете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тоб |
пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудиш |
га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — |
ео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Наста |
} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, |
Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као д |
уђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ вид |
ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јеса |
29" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p> |
талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разг |
о као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнак |
се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју ка |
p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговор |
Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, |
ајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита |
S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, лив |
се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господариц |
, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брат |
здинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње ви |
јек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља до |
е, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на |
рате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш т |
ук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> < |
ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка |
преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - |
/p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има |
де, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пус |
моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, |
<p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми |
p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...< |
порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита |
нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— |
Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - |
и сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књи |
есело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге |
азарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба |
— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборави |
о, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Ник |
ду и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, |
е и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге |
> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође |
дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху мил |
вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — у |
одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као |
а од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљедел |
је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање |
е продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу |
е издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвра |
ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за д |
Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му |
ели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница рад |
са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, |
Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти |
не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он н |
за му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако |
синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш в |
удали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањет |
аше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што м |
бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија |
с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у |
ара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборав |
.</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и |
су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртн |
љајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу за |
неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали |
давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али |
уху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ |
ба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> < |
авих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „м |
науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И |
њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди |
ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, ј |
ових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; |
несе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јо |
за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури с |
њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} |
а; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изи |
транке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, ј |
је их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Па |
ату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек с |
никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова ли |
ак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлу |
жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — пр |
ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове р |
Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена сав |
вши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{ |
{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S |
ара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи |
за вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми |
не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и н |
путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош |
астим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила |
јком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мо |
подине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, |
ући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се. |
рата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с |
/p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по |
трос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, т |
и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p |
прави га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините м |
реба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} |
на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове зем |
ења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одг |
да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски.. |
ао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — |
длаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:< |
м пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сест |
љу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреч |
Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, |
човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да грије |
о знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И п |
глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас п |
p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да м |
сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће |
> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели |
масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p> |
ош ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе |
год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки |
и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога при |
гдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова не |
већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом |
кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n=" |
би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта |
е грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети |
о са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, није |
ње их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} С |
издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, |
{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159 |
м у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком гу |
накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих друг |
ао из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређ |
он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредн |
ла, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад ј |
/> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита с |
ни се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{ |
з ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глав |
буну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за с |
? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што и |
арици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу |
</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добр |
рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, коли |
есједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} |
азда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не |
снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће |
Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ о |
а.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити н |
ратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: |
{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да |
и те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође м |
шчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе п |
гову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његов |
а по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме з |
ubSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под кој |
ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дј |
је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухват |
имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вуји |
, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њен |
} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да |
Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаш |
ну земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се прете |
та, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њ |
ка...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако вели |
уги прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - ни |
p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али јед |
у не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође ку |
погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућ |
<p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у < |
раком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни |
Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да п |
Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а |
бре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија |
?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек |
ће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа |
надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте в |
од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас |
синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намирив |
му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Не |
тар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво из |
а.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватиш |
асове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто |
ва рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то нег |
се се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре п |
. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; |
калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, |
лико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању об |
оручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости н |
јом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бун |
сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру н |
то, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ |
уо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... |
арњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, јо |
луду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како с |
" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осј |
о!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Же |
ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> < |
ћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем с |
уди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба о |
то мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, б |
ину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба |
и га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Л |
чини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла н |
прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, г |
вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — о |
ће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те |
жнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече |
- рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, обл |
узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} |
се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија би |
а и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, п |
о потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, ни |
себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну на |
на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тај |
во, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што |
p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обави |
ћи је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да |
њу долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и |
/p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и у |
луком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у г |
је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Измеђ |
ков писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли. |
едају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док |
нко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хо |
p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега |
} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, глед |
но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит |
талим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се |
— Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка о |
би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке |
чи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p |
јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго |
ца педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге |
ред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари уз |
смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} |
нај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p> |
коливши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац |
ваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попуш |
е да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{ |
вјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> < |
дном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одв |
да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p |
њиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је |
.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да зн |
гођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а не |
ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, |
вјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је |
дивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је |
је држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије б |
иле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> < |
рада, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућ |
радила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, |
гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под де |
ри се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и |
ога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се с |
е, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; |
>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...< |
а на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали |
.</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудал |
своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, |
у, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — |
Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи |
ало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметн |
е неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сје |
носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто н |
копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писар |
. па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко |
немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета |
и, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А а |
му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће б |
штеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мје |
вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, |
о, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} |
е могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Са |
уго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије с |
ве ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој |
то што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан |
уд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година. |
..{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом ка |
тиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, |
гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у је |
.{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет |
рене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Из |
што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској си |
н већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... |
била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога |
јам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваш |
а ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, |
се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Ма |
је, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила |
по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред ко |
му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је |
, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвиј |
а Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљен |
газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној |
између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће ради |
планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — |
благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све |
>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца |
аду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судб |
их претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију стран |
морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледн |
S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути пл |
на.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насл |
д је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је |
љаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене |
наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, т |
p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујућ |
ом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као |
ојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац з |
се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико приг |
у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до |
безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Г |
ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мр |
пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право. |
— зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок |
Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фа |
осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи |
се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред д |
ече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим |
е уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он |
о варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја ви |
остране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој |
с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена |
и један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио |
бе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан уг |
та клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, г |
сједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и и |
} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стар |
>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да |
упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на кој |
запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина за |
опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — |
e unit="subSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и |
разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="sub |
а као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је |
p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући |
ара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, а |
дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор |
емена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а окр |
ти!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије н |
и трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега може |
<p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули х |
добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа н |
ежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња де |
, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му |
у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана |
била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошари |
ће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му |
" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к риј |
веселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и ч |
жак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загр |
у!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећ |
} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих |
Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му |
: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} |
} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао ј |
n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао.. |
опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А |
ну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекал |
.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут ка |
самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти н |
цу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем каба |
евање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, |
ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сје |
и се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код к |
обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка в |
оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, |
у и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио |
.</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашаје |
аза к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твој |
зиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, |
ијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са дв |
кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, н |
јереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заб |
ецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} |
а бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n |
арише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} |
вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у уш |
смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна. |
половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше пор |
дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник |
дравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп |
ати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер ф |
млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита ср |
кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и |
ђане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми гла |
ко су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црв |
ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да поче |
јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, га |
огаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се |
дмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у в |
сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвет |
оље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје |
о на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— |
! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда |
не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој |
звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар |
</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели |
ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за ру |
а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе б |
<p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, |
даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледа |
ш посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!< |
Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господар |
је и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и з |
оже, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна |
да својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста |
ма неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спуст |
у на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од с |
ан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу |
{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не |
у, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећ |
уци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми тв |
дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дуб |
наш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, |
му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Ни |
шко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању ко |
ћ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах п |
ко ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати |
за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Бољ |
је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; |
коме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схв |
n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дота |
ђе, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела нег |
..{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а ка |
ражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су |
лиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над м |
цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, |
Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто |
S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на лив |
ан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су |
а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шет |
ад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купи |
као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ про |
, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће сво |
ањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, |
паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што м |
одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, н |
/> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њ |
нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раском |
ивени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што ј |
асто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће |
ти својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, |
ије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њ |
влачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} |
ође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини |
моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја шт |
гао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи |
е! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, |
како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене |
толу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и |
бима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Ср |
и мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ниш |
а и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећа |
прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> |
о се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p> |
ада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} |
ом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - пом |
тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало доко |
е, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавш |
.</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? |
гојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у |
говори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тра |
ватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — |
већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста |
газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син |
у.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи би |
уби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та не |
акастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb |
иш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} |
> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево |
се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и |
p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријат |
{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да нек |
ово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту пог |
а часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје рук |
њи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, нек |
а вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Рад |
је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p |
ољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислит |
да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито |
ки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас |
два вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S |
..{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала м |
. — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се у |
у — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам |
и, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за |
јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте |
сипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима |
четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже г |
о ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, д |
S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи |
а и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А за |
алијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји |
/> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} |
Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — |
е суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачу |
аде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p |
тица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, |
у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и |
јела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" |
им шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што |
жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свег |
њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Сто |
а земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> |
стане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у |
али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ |
исли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама пог |
вчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели |
ори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина! |
> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> |
шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некако |
ека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде |
<p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твог |
белим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини |
јед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви ради |
не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја |
— вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> < |
и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену |
попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премиш |
вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - |
то га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је |
ели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И ч |
аљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} |
рећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, |
о да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му |
<pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, прем |
<p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit=" |
со неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајућ |
е, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку кор |
шњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> < |
е с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, на |
мтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. |
Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је |
ста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
коме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради |
гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави |
кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје |
ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе |
жи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> |
им мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их г |
е неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онд |
кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се |
ној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на и |
т сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божи |
га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке |
као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Види |
е, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, д |
ом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо |
тио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да |
ко вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоће |
ости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и |
, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље |
е једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</ |
се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Ш |
сам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице н |
/p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на |
и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке не |
а час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под |
за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају |
и—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, |
азда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - |
луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} |
је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулар |
- одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као |
га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} С |
а поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скуха |
а је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних ко |
прекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим |
по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb |
та у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не траж |
ас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели б |
— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна |
ја вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би |
<p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола у |
ли се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе |
лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за нов |
<p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гд |
куне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да ј |
добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} |
уде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато ја |
а... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ра |
а му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба |
од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} |
и на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде |
д је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми с |
овјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се |
="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, н |
пе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како |
каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- |
ар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега |
рдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као бр |
и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвока |
те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човј |
</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</ |
хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — нас |
траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом н |
„мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће |
?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— До |
еде их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, |
ба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, |
зићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, з |
је — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је о |
Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} |
</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p> |
ођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамот |
њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко |
је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела ж |
е књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи |
/> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А |
— и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p |
жици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Бого |
<p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насм |
спуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца јед |
овео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на |
д кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?< |
боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; |
:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{ |
та...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, устави |
некуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, |
е благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И |
улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и прост |
и?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Бо |
казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били |
попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...< |
е, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради и |
аза на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти |
рчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште. |
евет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сут |
ећ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зв |
ила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p |
- али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, ј |
ри у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препо |
дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговор |
Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијер |
седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </ |
ши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упи |
на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, к |
лише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Рад |
а га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне |
етар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ не |
<p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цв |
шао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Дав |
ека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</ |
к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жен |
д је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја. |
рова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С |
ива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, |
згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпа |
е бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за нав |
рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори ж |
и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогон |
А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће |
>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb |
, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу |
ио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... |
силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми |
са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа |
ољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од те |
поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се. |
да, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он у |
, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве ру |
ти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да об |
онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господар |
ру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа П |
ана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је је |
ује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије |
силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к |
Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека си |
ељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, крета |
иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone un |
ка. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се свој |
и момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, |
, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио |
ћу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> < |
ијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепа |
гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани |
буре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срц |
Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву |
ура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ |
> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки о |
</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око јед |
ао ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене би |
својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједнички |
има у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. |
вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је |
а и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> |
S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је |
омшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то |
егдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички |
{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на с |
Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из га |
да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис |
цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— |
јних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n |
унара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио |
.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> < |
и, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће ч |
трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из д |
.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по |
својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, |
у! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на |
еси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" |
е што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не |
било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа кру |
чери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише |
ајаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше |
дана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка |
је је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда н |
ну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика |
х коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> |
динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Ни |
— упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Ра |
времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — |
Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на мо |
ца, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свј |
ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје зем |
леко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагл |
.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест |
нском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лет |
ајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вука |
је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла |
уштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицо |
ба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска |
{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, |
српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начел |
но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћи |
главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на пам |
ити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође м |
Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У |
што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А г |
тени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— М |
двјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово |
царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа риј |
{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија с |
ју на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами ј |
е посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој |
киваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређен |
воље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и пока |
, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан то |
мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад |
губио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвј |
е у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По |
тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега |
ила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену |
ти овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га морија |
е га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не |
је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то |
за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне |
по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у зал |
подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, н |
>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! |
е лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" |
ма сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter |
требе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — в |
који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује л |
ачки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки |
Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори же |
и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господ |
кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуш |
ји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И пропов |
а, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи пор |
егла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а |
сао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> < |
} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Н |
ених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дуб |
— одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјем |
, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и погл |
тају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У |
знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; би |
апријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Преда |
тање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} |
> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} |
по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на о |
о, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељиц |
астења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и мас |
зговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, о |
.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је |
јеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе |
му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; не |
знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине |
жана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Р |
ина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укоч |
женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црн |
уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вр |
дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, |
е, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у |
а Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по ка |
} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјек |
м смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је |
јек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним |
</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} |
пио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, биј |
му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и п |
, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само |
траху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима |
камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога |
еђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало ку |
кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо... |
да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукав |
о код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{ |
рије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то са |
учи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавш |
, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада |
p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, ски |
лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па б |
у, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду. |
дравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} |
, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> < |
>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасит |
ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним пог |
59" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда! |
стало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатр |
вши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крч |
<p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишљ |
и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талиј |
ју га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то |
о, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али ка |
ном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се нак |
е, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама |
у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варен |
трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и не |
јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође |
и Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораниц |
дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори врата |
ићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — опра |
лико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је |
то му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, ка |
д срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја |
уци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с |
, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, |
рестаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној |
овој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега час |
шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Или |
шљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, |
је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго ш |
и уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али ш |
- помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...< |
бено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и п |
и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави |
ти. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да и |
што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом |
и логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући. |
и се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} На |
вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, |
ва и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> |
радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца |
азана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с ви |
и оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас у |
шљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи |
изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, |
/p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са па |
као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно нек |
оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S |
ржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у |
као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке |
овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> |
Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, |
утром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада пла |
а трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S |
и.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} К |
а моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише г |
ди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, мла |
али и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп |
рно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога |
е му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, д |
<p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, |
е усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна |
арао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, бли |
се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Амер |
а је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој |
су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на сел |
.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — |
{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме |
говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p |
вши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купив |
унио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да виш |
ико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по голем |
Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са |
дњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет та |
ом пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је р |
има, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.< |
ио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се |
{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не ос |
ивоту, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посј |
отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чи |
е могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад |
у се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори з |
биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране реко |
њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све |
јео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Ра |
божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке годи |
средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опр |
е, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета |
на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајућ |
но са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бо |
есије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шт |
...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... |
Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана сре |
е се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на с |
одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре |
надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не о |
а се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" |
ешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља |
ео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијен |
о.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје |
карне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, к |
њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову рук |
шајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леде |
ку.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испиј |
p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, ве |
у прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и |
дилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у |
егове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да изд |
трос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни бож |
ћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће д |
е — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на т |
ече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купи |
оже чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме г |
а је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њ |
лом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први |
инта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија |
ло му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура |
а.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне |
да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над попла |
пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жест |
е дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, к |
пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је ко |
ре храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која па |
Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако в |
агнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад м |
ло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Поша |
се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, не |
се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени ј |
и, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне |
премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — п |
од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муца |
пи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра |
ута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не дај |
а им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на |
S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој т |
на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{ |
Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова во |
аде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, |
Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила ису |
једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено м |
{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико |
а, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су |
ри покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p |
тацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње с |
а љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије в |
недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дје |
.{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу.. |
дао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — |
кад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше |
премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би |
што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> < |
ачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће |
би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у |
и овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести |
кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао |
т ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељ |
ри за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи сра |
с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим м |
броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набух |
страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љуб |
!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештен |
обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика |
ла од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочи |
ију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жи |
у миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и р |
p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћ |
ћи...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одгово |
е смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — |
се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његово |
у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина |
исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркв |
p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало |
>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескоч |
ељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних брко |
анови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до т |
р, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комши |
е — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни |
гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му каш |
оја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, прод |
х живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, |
{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледа |
ат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не мож |
дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака купов |
ао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и |
тар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Ил |
једа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну |
, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без |
опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осј |
е и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одије |
забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајућ |
вати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Р |
, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни риј |
е што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружи |
абавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет |
е у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву |
Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Н |
есеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p |
га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштен |
<p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — |
у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешча |
а једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута |
јети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада |
уги пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у г |
ик службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, |
к из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај |
попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, |
уди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене |
ути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</ |
пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине зем |
е може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови с |
ије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није |
крајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чин |
ћанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се |
пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а да |
p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведет |
о јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зач |
овукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пођ |
ед господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — |
му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поник |
еман томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштв |
могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, б |
> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој ко |
уде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа |
ирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом че |
сти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаки |
> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— |
ђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узев |
ридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— |
јена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Пита |
а.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{ |
ћ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати |
едну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> < |
ера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада |
и, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башк |
тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> |
и од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на |
<p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће |
пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти |
p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> |
Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, на |
јући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа |
ога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо |
му моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме ч |
м.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} |
Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће |
на је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, с |
и опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку с |
краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, а |
руги сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на њ |
ти...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку |
пих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед ос |
менилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје оч |
ћи у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, прими |
зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дје |
подару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ дават |
<p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједн |
S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p> |
у, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Х |
!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — |
са нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита |
свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широк |
се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијех |
иса цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, а |
, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду.. |
а Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио н |
ли Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p> |
идиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћ |
налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бик |
да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе. |
, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је с |
дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и |
ели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p |
/p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Н |
може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вин |
погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као |
мњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</ |
а неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош |
ети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, |
и:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p> |
стави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а |
Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и хр |
а дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића пове |
ој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а |
иљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна |
у вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је |
ку угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не пов |
..{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу |
сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце и |
н све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...< |
ам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока кој |
/p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не |
!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и н |
оће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одгов |
Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме г |
састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдуч |
<p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један се |
лија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} |
ша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не |
и у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потр |
а је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из |
шао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе рук |
лашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{ |
да у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујућ |
м и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се |
ући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена са |
ио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред |
.</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а |
Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре |
изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До некол |
дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, |
во биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не о |
маче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се |
их синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и |
на срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А г |
" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири |
онесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згод |
тац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у п |
авља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али изд |
стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час |
</p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући |
стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је |
дина о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше ч |
редстави жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијел |
је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека б |
о је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу |
е ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, ал |
и снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у |
динама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може |
удац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече |
чише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га уд |
замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </ |
обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ |
лију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</ |
а би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече |
. обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је |
ече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида |
; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа |
збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему |
мало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може |
ш би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... |
ека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која в |
е, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као |
инама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући |
ојкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— |
му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће |
два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија п |
.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, |
мири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи |
и зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази |
ен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизме |
а собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p> |
с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два |
ке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одије |
новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добро |
а је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, к |
Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на |
} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, саж |
да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет |
реплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом с |
о скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о |
ет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Ал |
це се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручк |
злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се |
е одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у к |
авити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чува |
егов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - |
главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кут |
о свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши б |
и.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S |
у и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионис |
нако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на |
свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p |
ћних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невј |
вању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се д |
а до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, по |
, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракиј |
да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није |
ара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјету |
ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; |
а посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник |
леђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.< |
> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инок |
p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинс |
туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао ј |
и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79 |
аш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Мож |
и се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и |
: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, |
, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— |
вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, |
к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним |
шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од др |
уке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} |
попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потв |
се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — |
а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер |
ера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу |
ним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку |
прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша |
се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки све |
ирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено р |
приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S |
у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио? |
гих ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трага |
/p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Или |
рипашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Забора |
оме говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао |
уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} |
угу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, а |
а; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани |
и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, |
ији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пи |
и на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим |
слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!< |
е голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне св |
е се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, |
итомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кућ |
е.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над |
</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит |
ра, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — кл |
огибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и д |
се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљ |
је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају к |
у ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - П |
кве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп |
о се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се н |
а, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти |
га дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијело |
мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу М |
покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и |
га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p |
е више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну пр |
ање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно поне |
рати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи |
оље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; шт |
одаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не р |
<p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капет |
уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших |
ему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одгов |
јави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка з |
раз, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Ил |
дгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпе |
а суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се |
p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</ |
Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад |
иромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви |
, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати м |
његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сј |
се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушак |
посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме |
дређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с т |
бе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и п |
<p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илиј |
а отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распру |
у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина |
илази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обила |
Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које у |
тром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S |
} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога м |
<p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ног |
драв, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других сит |
p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријате |
се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чег |
њежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пше |
а, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Бо |
ти се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <mil |
у ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље зг |
е један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче |
собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби бољ |
p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа |
, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их |
е и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледа |
молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити |
новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изгов |
а, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа ус |
ст година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема ј |
парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда |
у плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подме |
близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјеш |
њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да |
снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како лед |
х руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на |
Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако |
м...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу би |
S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — |
о не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост да |
а на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе грана |
ру.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на |
p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели |
ио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с |
е; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, ве |
килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачу |
ихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Ст |
уди, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само |
коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p> |
клопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и |
.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени с |
ња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље сво |
рошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани |
и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више годи |
вији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санес |
га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био |
ут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели га |
ати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим |
S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би |
јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је пра |
јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сун |
о и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. |
чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу |
су из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштен |
ачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би о |
ни сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми с |
екако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те |
под очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градско |
цу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточин |
ли нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.< |
што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{ |
узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{ |
и се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде н |
ој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p |
д попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтив |
уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави си |
ом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, |
ке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора |
> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе д |
је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредуј |
нца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</ |
ти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је |
капавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих ја |
и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сру |
а се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — |
те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и по |
ем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да ј |
испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегена |
се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, ч |
оје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су |
доше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена |
а, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да от |
напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца за |
им храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели руб |
Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се чов |
жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегл |
мак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним |
репташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео д |
огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћ |
атима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — от |
<p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.< |
рећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сеља |
ћ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих сти |
м.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је |
b n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! |
..{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисм |
— гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поп |
ских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очит |
та, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече јед |
ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купит |
ла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гл |
многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по |
разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједок |
а...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућа |
е! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, ви |
је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске |
мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране |
што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</ |
езакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, скл |
ен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас ј |
аза ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њ |
се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју |
ажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгу |
спјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на |
а уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би св |
растику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на |
стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од |
сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије |
ћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, |
шља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а |
су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да р |
.. — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћ |
на Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому |
су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, о |
кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује с |
бима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши |
азговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио |
</p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да с |
лаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на т |
на даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој |
S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова |
аша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љу |
за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лије |
навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на |
— шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, ка |
иви?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је н |
ће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовн |
освема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на ка |
а... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није |
ди, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде |
воју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита |
опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> |
х ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толи |
шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијен |
ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргн |
намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг д |
м стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стоје |
ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда |
Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом |
е дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а и |
ће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири д |
м нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочи |
разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припел |
е Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из |
же за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу |
јеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се |
прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи |
ли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што |
...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у п |
о дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да |
н прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} М |
же на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљ |
да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и |
е по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газ |
и, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" / |
нога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} |
ња а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што |
..{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би |
и се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плач |
и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци би |
.</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли о |
га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.< |
у таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су |
о, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!. |
е понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одуми |
ине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у |
селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му |
аша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете пр |
Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад |
и му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p> |
{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми |
ебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опр |
{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p |
ио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на н |
круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо кре |
зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добр |
чини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дођ |
неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу |
p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане... |
десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чин |
м; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљ |
поче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</ |
ли кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће |
у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко |
телице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас |
учи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је |
отражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај кам |
ега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} |
ла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посу |
ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загри |
S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти |
чмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не ра |
ге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га. |
за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба |
сту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртн |
ли подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> |
ће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући кап |
— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, |
p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као |
S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих мо |
иђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде |
зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p> |
риметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, по |
очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} А |
ти, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га нек |
ратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Р |
м него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га |
дје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду |
узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзави |
а сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пу |
е сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда с |
е се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелаз |
ијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јо |
ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и |
сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си ш |
ита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа |
подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијех |
послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим п |
Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кућ |
прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти о |
ад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено траж |
у к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима. |
р сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Шт |
и крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаш |
јљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепа |
удац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> сво |
у и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; не |
даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у сн |
у: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} |
ва кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп |
зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена да |
еко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме |
сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засу |
то он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одгово |
, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико |
!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо б |
..{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! |
јој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ |
еко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обућ |
а; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повра |
о, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у |
љна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће |
а би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као |
<pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмич |
да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњ |
p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране. |
приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и |
сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде св |
м мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте с |
ољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије од |
да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране |
вати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочек |
и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра пре |
а бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би |
има парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p |
и и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вел |
реба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, госпо |
поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — пон |
о? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> |
>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, н |
то твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао |
ла исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:< |
е облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема л |
{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа рук |
а бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се те |
више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигд |
дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме в |
што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио |
: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га н |
заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, |
о пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично |
ене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> |
наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први |
аде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним б |
ин Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи |
ан као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пр |
страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата н |
обилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напо |
ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојк |
вједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се т |
таре, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се з |
једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневни |
треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Рад |
би зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гле |
ословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свје |
ази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије... |
нога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи |
ј смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје |
па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде из |
ета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколик |
} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би зе |
воје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Шт |
има, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочив |
ог каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсје |
Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом дон |
ок их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, |
и, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад н |
накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одго |
пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве ба |
е послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, |
у, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрд |
слаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разго |
мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Х |
плати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам |
...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ т |
а одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу |
ој прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији н |
ило би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људ |
глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним |
на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постар |
сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, |
итати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Ни |
скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цр |
ћан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави м |
и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које пре |
ен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати |
сену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шум |
tone unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањеви |
али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као |
опа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем |
жица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у |
ао лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом гл |
нога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до к |
етра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>Т |
ле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> < |
а је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој оз |
не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p> |
Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Рад |
њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавш |
ction" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је с |
ога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспосли |
господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То о |
развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу се |
и, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани п |
је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се в |
тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише |
тигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи зго |
ило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; н |
онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— |
<p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћут |
чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, |
то ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас о |
— нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга |
иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, |
еду мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пад |
евојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да |
трос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу з |
<p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају д |
жу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у |
зда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом. |
— бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, |
ту жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Диони |
де.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продај |
ана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану |
за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стје |
него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадош |
м да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је год |
p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене |
S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скуп |
родати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илиј |
дну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свјед |
лест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, к |
сет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причека |
устопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; њего |
атке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега с |
ито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, |
и.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга |
то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове |
о ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са |
ко судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству об |
скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати ј |
p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, бра |
ама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада в |
пази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превал |
крајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <p |
ему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па |
и сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком |
аши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да с |
а га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко |
сред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече |
е и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Ни |
<p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; |
крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаст |
.. гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне |
ади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку но |
да даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...< |
тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и п |
што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршут |
на Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће |
премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби св |
ок с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан ти |
S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницо |
во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али љу |
, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, син |
Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе |
p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и |
то?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на |
, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, |
p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из |
{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели |
х, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, |
ко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је по |
вши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлуч |
ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаро |
аздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коњ |
ту на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „за |
дмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по стар |
се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— |
јеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси |
у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљал |
послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога ро |
уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у |
м, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије |
адесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па |
p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Ра |
руштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде с |
..{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од |
а на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> |
Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу |
јтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Ср |
прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу |
прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји |
а пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају с |
тњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по с |
и узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љут |
јели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са с |
премила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варо |
ађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понеког |
<pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећи |
ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он там |
. давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> |
ели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућан |
онестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој з |
е је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пуш |
мању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p |
ли у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено ди |
да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши |
</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некам |
х ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је |
/p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога д |
азда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео |
њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као |
е већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар |
че, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вријед |
" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа |
>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради т |
постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге т |
му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово бић |
у, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; м |
треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараниц |
слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p |
сподар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна св |
" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подру |
и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека |
е пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином |
ра.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господ |
ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће бл |
ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује |
и: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и о |
же...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, |
се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже и |
женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га |
ади суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му д |
осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат |
је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше |
S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напри |
ане.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а з |
е такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у |
...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са то |
и гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, |
ћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви на |
} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац н |
Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p |
ашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом за |
па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.< |
не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очи |
себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућан |
зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али п |
>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На мног |
ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опом |
та морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угл |
је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Ус |
љан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и д |
евесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто т |
Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради гов |
е“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас ли |
<p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон при |
S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њом |
а, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не пре |
<p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном вазду |
ли јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће при |
ади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— При |
ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је |
аке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе |
дбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци |
и жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од |
пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S |
скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он |
ућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господ |
ватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди |
ма порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и н |
" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком |
у, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок испла |
аствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S |
ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, з |
илука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к |
але се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у проша |
доцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати |
Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, |
аше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет одн |
цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, зл |
пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и |
од цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} |
ази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у жив |
ве пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи |
у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да з |
о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то п |
чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме госп |
е крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему |
дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашен |
храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара |
се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и з |
Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не |
вога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону |
ивота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, др |
вити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет кру |
Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оне |
каче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чем |
се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка и |
ена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> |
, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен п |
мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па |
на дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p |
ка Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с |
pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга |
би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, |
о је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не м |
<p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и прав |
терес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, ш |
оши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима двана |
сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се |
S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, на |
Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин зало |
ија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми! |
не гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три |
оме изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољ |
вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијет |
ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда. |
високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{ |
рдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким плани |
срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући |
, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— |
</p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, з |
пити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по ово |
о по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p> |
а одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико |
вати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> |
око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће зго |
type="chapter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, пр |
гледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" |
ш, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој н |
е неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, |
ердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Ма |
у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али не |
аузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри и |
се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаони |
м гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних |
„вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз зас |
ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, |
у здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се |
ихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, је |
је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита |
али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па |
селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има не |
Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за |
} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по |
их и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће с |
ена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не |
јео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити о |
неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи |
греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи |
у — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза |
се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} |
а и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели г |
ући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <mi |
очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне н |
p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оран |
њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа |
новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, вид |
јева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко п |
у доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насм |
она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају з |
иве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са та |
> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а |
ога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, ра |
А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се |
а одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, прод |
другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} |
је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увије |
дару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти |
ед пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом |
ви допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у и |
примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша |
је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим пут |
не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер дру |
ше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему |
у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре |
и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се гос |
вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, |
сјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази |
p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си дарова |
ода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, ј |
ше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не о |
при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је тр |
причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан прод |
миљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку |
свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се ос |
на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза |
њизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући |
еље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> г |
у, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... |
му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, п |
зда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни |
е испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за с |
е!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу |
>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p |
и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских зви |
разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и |
мољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се т |
ар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава |
ед својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто забора |
а:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, |
новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја |
е да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је нам |
овори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не |
стаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија |
е избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, |
били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> |
кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сјед |
ц код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којим |
исли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> < |
од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозит |
к већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истр |
сподара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упад |
" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесн |
ијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију... |
у и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу |
јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </ |
аде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се |
и из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Рад |
главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај г |
А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја см |
би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на ч |
Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човј |
м Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш |
коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па к |
<p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад |
брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у рук |
тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти дви |
ији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свиј |
та је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, г |
же да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдј |
е прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да |
кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> |
ијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па |
о, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> |
ачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, шт |
свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и |
згредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из је |
главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека |
сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} |
су своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева |
даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваље |
снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно п |
, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зим |
p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији |
го сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и |
озријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина.. |
зда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећ |
пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — н |
слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко |
И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу. |
сецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрз |
нут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријеч |
гуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико |
рпску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид |
ише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш |
.</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, времено |
{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да ј |
ослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с по |
пише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуд |
д њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому о |
лим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто ол |
S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме зам |
еститају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> |
о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га сил |
е у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова ст |
велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к |
у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSe |
воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега п |
само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој |
зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под |
жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} |
дати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни крав |
чинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти пон |
, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Ве |
и огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двје |
драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царск |
ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса |
сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угл |
екире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што ј |
на средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Или |
о приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га пог |
! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то |
апредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари |
се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ћ |
оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Рад |
ан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради |
и ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао.. |
вљен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и |
днога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле |
е нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану д |
p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као к |
као би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свј |
евајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> |
мијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да |
к јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изг |
ека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под ка |
се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи |
е стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јов |
пази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? |
је хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, у |
е.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плес |
помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра п |
у пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, в |
велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} |
ост земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он наб |
И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу дон |
ели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранам |
- И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице. |
и од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде |
тврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану ј |
>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе.. |
у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, |
аду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колик |
...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш |
у у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака |
дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућ |
ћан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ра |
ји дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше дв |
рсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не река |
ада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с кој |
Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас |
од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, п |
{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, гос |
</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с об |
Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ |
залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из |
азда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га пос |
бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине да |
ло поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетни |
/> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно |
јесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштр |
биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели |
дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, |
ла и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувез |
вао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и |
уно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па |
га друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p> |
сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници п |
.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и |
је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази н |
... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није |
их као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица |
већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућ |
није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије оно |
е два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјет |
раву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач ал |
јама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује своји |
ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. |
врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је до |
/p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани с |
у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши ј |
о, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја |
ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам |
а за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се и |
одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајал |
со крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од дв |
епирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А |
а Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомил |
а, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа И |
она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, у |
е.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад |
</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом в |
рењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши |
менути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти и |
иво продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пр |
угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{ |
говор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздр |
т, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више |
>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен поглед |
рава, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у н |
p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине вра |
времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихвати |
ући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по |
еклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећа |
: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: по |
се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S |
га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, д |
Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли |
е!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази В |
а.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Пета |
к да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а д |
о се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкра |
<p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упо |
Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш! |
це; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме посл |
дбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштет |
ја, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана |
<p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Про |
по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајућ |
иве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио с |
одне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се д |
епено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесјед |
зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кок |
потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради крав |
и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес |
бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, пам |
, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљ |
оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> |
.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9 |
тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слат |
веде.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и |
а погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и њего |
чему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад |
161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у |
на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себ |
му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему ра |
е троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке |
есеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да |
метак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стре |
ан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усре |
<p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће б |
S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна вр |
епо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... пре |
} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда? |
ви момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, |
је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљуј |
аго зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као |
ише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао б |
етнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, наш |
мо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи с |
ом дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла |
ста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу прот |
е у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи коб |
о би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — |
вијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сва |
а брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни |
тупове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа приче |
змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје таја |
један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога мил |
све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи прода |
видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p> |
о иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учит |
у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њ |
јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом изв |
о, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар |
вцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туж |
разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се урад |
</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољу |
јеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пр |
а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече |
ош у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њо |
и, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печен |
н се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима п |
јерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на |
ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу |
дом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је њ |
{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећина |
тића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви дом |
из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} |
ту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје |
Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издр |
враћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> |
е жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— |
, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће |
дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити |
оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сес |
ова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна. |
и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто |
од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, на |
а опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То с |
ако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око чет |
се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је ст |
ласништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на |
ослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра |
а умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; пон |
наш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања зак |
/p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од г |
ажи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијин |
— опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, на |
оћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чим |
тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће |
пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом и |
јечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријем |
а леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде! |
мишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са |
о!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је пр |
лопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљад |
ше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на кој |
аћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго |
шљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда |
леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — ш |
у чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се |
них пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— |
животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад ј |
ивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А г |
на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клип |
на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад |
са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, |
е уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре |
е њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не би |
тпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабани |
е кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа |
о бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца |
још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> оме |
ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата |
ад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика н |
!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погл |
>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S |
Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>А |
ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплаш |
- па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у |
рашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p |
уза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> |
обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код |
а као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне обла |
ш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погл |
/p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> < |
расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, о |
памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја |
нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако |
..</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али |
..{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућ |
се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати |
да у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио пр |
ади чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, зад |
је милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чи |
риједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили на |
е могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије ми |
вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајк |
еда Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Б |
Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему |
по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дјед |
и: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито |
лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају |
!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и поглед |
угим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љу |
слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некако |
ам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па ж |
лико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа |
, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те |
пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само |
е, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучк |
о, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне над |
ан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Пет |
тискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p> |
гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у пу |
да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру циј |
је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, д |
! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} |
оља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а |
p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу от |
рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље и |
ар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру. |
ће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше |
ш није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се п |
и.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} |
Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењу |
у, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране не |
ати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке |
ели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— |
женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде |
се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — |
— рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Чо |
{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ |
уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се о |
ао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наоч |
навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој тргова |
— Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се п |
бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у |
паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли |
али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</ |
е; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земљ |
чим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто од |
омшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, |
мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се |
потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, |
к говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђер |
к, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да ј |
олазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и р |
га ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... |
а, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се |
таше Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да и |
оту напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, ш |
бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; н |
се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="1 |
} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети зн |
се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си |
је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, |
понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући |
о човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине |
отивни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице с |
ишта не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи |
во, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што |
у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, |
за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к |
з литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега |
вно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад сни |
ица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Ј |
може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Је |
није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љ |
има преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтј |
— опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти |
вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, уго |
не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених гр |
диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушан |
до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатј |
да сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу |
се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успро |
ади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да м |
p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се см |
e unit="subSection" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани |
а, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, |
- биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p |
и господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке вар |
S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже |
прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом з |
/p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на зем |
p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, са |
м, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— |
о ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p> |
ји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној |
тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, |
разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка т |
м жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као |
{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом |
пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седа |
људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај вре |
огорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад |
и стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом о |
изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да |
ећ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гла |
сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговин |
на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слобод |
шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа |
} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да |
о неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријеч |
о вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва исте |
то не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледају |
јегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распоз |
би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћа |
почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући |
олише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, |
злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пр |
стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се |
ољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му: |
о сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пуш |
се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — о |
шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућан |
ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав би |
оведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када |
кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не |
газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу |
нцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да |
недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилик |
несоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, о |
угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврат |
јече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - в |
ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га ви |
то тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била оп |
лова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалит |
p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, зал |
аринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада |
пински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подру |
у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије |
адних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их сил |
а убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — п |
бију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да |
на култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и дру |
n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је |
по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дје |
е ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</ |
ам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца... |
потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и до |
нијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варич |
који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у риј |
по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по чита |
али смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинам |
„за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, и |
је гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, |
је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договориш |
отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Ј |
о поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није |
— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће б |
три и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у св |
ужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није би |
е да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу |
.{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— |
рбима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с нат |
, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> < |
и нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? |
ли се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И посли |
еници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће |
ши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани. |
е, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да из |
и, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан |
и њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели |
p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p |
дареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Гос |
ону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путе |
цима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сеља |
зајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, |
<p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја прем |
адовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, к |
ају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику. |
Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси |
арезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем |
и, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи пода |
, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи |
а, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Ма |
право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину меда |
јецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је |
о је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му |
као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди с |
Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то |
ичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> |
фајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара |
/> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи |
ће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ра |
испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћ |
тисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, |
{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону п |
p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Пет |
ог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} |
мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара |
се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душмани |
есједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до к |
а до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</ |
зи газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи |
је мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене |
јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Он |
аву и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом |
а се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— |
вши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу в |
/p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</ |
..</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.< |
.{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани с |
ткупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми г |
ја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А |
врди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: |
ље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш |
А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.< |
у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота |
чуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! |
} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије.. |
да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјеште |
иједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а оч |
ј!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p |
обом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</ |
их дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстој |
ољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој |
блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој ри |
моли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ |
да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може |
раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи ције |
већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се |
ци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар куп |
вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, |
ада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и св |
у:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, пов |
јекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је њего |
екавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве |
а доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расп |
жала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељн |
p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно |
аборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од нег |
арнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са п |
p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи тра |
ој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, по |
а од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— С |
је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, |
ву.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гл |
зду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши |
м те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са су |
самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испр |
цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вран |
малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи |
— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, нас |
<p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући |
ој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што вели |
могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне т |
га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задир |
о стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој |
тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтјед |
је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голуб |
ши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе |
а — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одиј |
а.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само з |
ад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате. |
е...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив. |
p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојно |
нина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хо |
> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и |
а је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да н |
де. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништв |
овједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека с |
и претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удо |
Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде |
n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна |
а, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручиш |
е селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи пропо |
укнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у |
о да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се не |
н већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, |
сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за же |
тарчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађош |
ћи бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лије |
носитији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} |
ди је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар |
ни дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је заси |
а, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца |
а омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек ш |
ијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - |
земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</ |
дао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину |
урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа град |
а неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви |
one unit="subSection" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разгов |
и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два |
ши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p |
икташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом |
аде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом сво |
њу, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела |
ј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се |
>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да н |
ослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Г |
p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види |
угу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели м |
жи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као |
му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво. |
ди смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако |
товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгуб |
ти се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да м |
ада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред соб |
пуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} |
одметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао |
амо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војк |
мисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — из |
е, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисл |
ши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне с |
Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети |
покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </ |
ва му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му |
наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига |
а пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни чет |
покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и ми |
еме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блијед |
!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на о |
о је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час |
а напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у г |
дину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их ј |
ако други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... пока |
едосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божи |
сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари љ |
ође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга на |
вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би |
а дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љ |
еће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он г |
а му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — ве |
прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кућ |
а ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељ |
Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби |
човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у ж |
вијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали |
>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате.. |
ати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које с |
емишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што |
, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, вид |
узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело на |
и газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни н |
нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра— |
и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим наб |
е немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газ |
неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} М |
жи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вам |
ше по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме |
а.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога се |
...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом |
а ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> |
то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — |
ар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђ |
па лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био |
постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противн |
, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дар |
бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за ина |
Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част в |
итим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на |
приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, н |
лико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, |
своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но |
хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="1 |
ад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на |
и што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла с |
од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили |
а стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно шт |
данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да пла |
оврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на |
бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је В |
к сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину р |
ну, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада о |
ој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Ра |
ју, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и |
<pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, јо |
м ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и |
нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија |
S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио наро |
то нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отац |
се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива |
! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, |
мљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранит |
ода двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљ |
и, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, |
ишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој т |
} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p |
<p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти |
х, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих треба |
о наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јос |
де, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из зем |
p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</ |
и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијет |
да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру |
лати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју кру |
то може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе |
цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му |
оза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри под |
каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрав |
атио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету. |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, и |
се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој |
о се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздра |
а.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му с |
ораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на нога |
а, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака з |
га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> б |
ви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме нар |
ре се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зат |
равље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> |
лога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки на |
е.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} А |
сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слог |
, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</ |
једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запј |
</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да |
ога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љуба |
овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе |
вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па |
попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколик |
Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упад |
урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, н |
је и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? |
оме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И |
за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се та |
— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и |
ико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази мл |
ички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите к |
у.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом с |
луг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему преми |
, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: |
ва Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би с |
рија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.< |
— раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових го |
и који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, чи |
оће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистр |
упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</ |
</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p |
on" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако |
надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици— |
настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу |
. али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу |
бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сест |
— Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - са |
аде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта ла |
че се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога |
на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="6 |
сли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</ |
на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што |
наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и |
га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на |
заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија |
, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p> |
, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се |
је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога с |
поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа пра |
у, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} У |
њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто пл |
ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! . |
.{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Рад |
е на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да |
јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, |
..</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од |
оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{ |
...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што н |
се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благо |
ге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!. |
ово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече |
гледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из ус |
лео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи |
рсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вра |
одар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Ра |
ницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи |
њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон сп |
ра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се |
је каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Позд |
падне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему |
заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре. |
>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господаре |
натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, |
итање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се с |
же у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег про |
} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних |
изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та |
али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш пра |
ше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кућ |
м вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, го |
н од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— |
ом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебет |
сини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којеч |
ране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - |
! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, н |
е зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши |
н нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вел |
чевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од |
> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p |
с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.< |
</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на |
д, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар ј |
браз као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате |
ик уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> |
е од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?< |
у му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n= |
>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод |
ју.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији |
је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац |
срећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није... |
{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти... |
{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> |
ихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... |
ајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме о |
о се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адво |
слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мј |
не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита |
ац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога |
но момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с |
могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, |
предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда ус |
амислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, |
мо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... пр |
у, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - |
вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, |
е дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слу |
овен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p |
е ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S |
биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је |
м земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није он |
и накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> |
ар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пож |
.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би... |
је, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој ув |
укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га |
ће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми |
} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје м |
у мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је |
огао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар |
грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па в |
у кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, неја |
{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а глад |
то вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А коли |
ши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, |
велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{ |
Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} |
али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето.. |
жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило |
али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малопри |
ећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Б |
паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платић |
ц у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није зв |
се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мен |
анице?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо |
ру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би |
је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> < |
дишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана |
расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет ка |
ом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти |
ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} |
у Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да |
колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p> |
<p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није да |
Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, |
нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставит |
</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— |
во ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{ |
ави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач |
То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан. |
.</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, при |
ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи... |
А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, с |
воја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p |
<p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним |
> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац |
. није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, наст |
и ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чу |
био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — г |
т вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{ |
је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на шт |
, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потвара |
а опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њим |
е.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га ве |
изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} |
о себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече |
це задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Л |
.</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка |
ај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрх |
ће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — |
се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје |
и, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше |
руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде |
мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само з |
м у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У |
да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори п |
вши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија. |
о изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши |
ђе ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше пр |
га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да |
а Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту |
повједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чека |
би мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> < |
и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вран |
нога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје |
еста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!.. |
па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продај |
дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а баш |
дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав |
{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... |
та оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и тр |
отрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљ |
ће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у |
p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте в |
/p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>П |
омињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, |
„Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао |
а...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозн |
.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених оч |
и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даћ |
на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за |
ећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, п |
бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb |
е пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада |
Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су после |
че, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти |
цу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...< |
оли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S |
ожила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и |
/p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полега |
ла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> < |
<p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, |
аде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда с |
ући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга с |
ом из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И |
у право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и |
ти, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак |
а овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да |
ијеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши н |
е живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку |
p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} |
више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти вели |
сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи |
живао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет тал |
миловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино п |
>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме |
м куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пош |
p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone uni |
онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и |
Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледа |
?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда |
је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствар |
их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то. |
— Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога на |
и у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло л |
<p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, сна |
се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела |
, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p> |
војим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на од |
окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о том |
е свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, |
така... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, |
..{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа к |
ак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда |
{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Ста |
обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко вели |
е. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било б |
ги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим... |
:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ва |
плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, ч |
Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кав |
атких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удови |
закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обе |
роја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection |
донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи чест |
и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и |
предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Зна |
емља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— П |
пава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, зами |
сто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, |
, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно |
могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу т |
шћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, д |
ма мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> |
м се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку |
, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу кра |
<pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је мо |
олети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; |
зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје д |
, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види |
оћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p |
ица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код кућ |
е и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, |
клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, позна |
неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Мар |
у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у с |
то ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан |
{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљ |
домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помис |
} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и ди |
тву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу |
и:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лан |
>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане |
па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно клас |
ихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрат |
са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљ |
двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити... |
т збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што о |
а се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, |
и ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од |
прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу ба |
, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с ку |
ија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана пове |
ам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p |
Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Опер |
је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу |
n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак |
да одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму |
погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! |
судити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дј |
која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно |
ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада |
у ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трж |
сједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није |
неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не |
пламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запал |
рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те ве |
им сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново з |
а се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупо |
бе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном |
једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина |
. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из |
ега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и нек |
Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и |
ита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газд |
је, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} |
ћи љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у |
ло, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тад |
Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се |
ота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за сам |
S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би м |
побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они |
{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако |
вјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
да да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жи |
ечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек пре |
за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на т |
/p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мал |
свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ра |
круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, |
</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би з |
се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом забор |
у око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} |
, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији |
узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели |
Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Ал |
ти кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гд |
цјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пођ |
не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и шт |
њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Биск |
Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у шт |
и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљен |
p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби т |
болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одг |
кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смиј |
ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вриј |
оп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSec |
му слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три д |
ло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по |
у и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; |
дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути |
ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да м |
да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, |
} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи з |
да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије |
ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— |
па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори ж |
ере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све в |
адао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек |
ош се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: д |
р носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож |
ко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је дов |
стаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један |
ашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и |
само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! |
ека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Зв |
нања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихва |
неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако да |
вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвије |
ико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне |
>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред |
е му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је о |
ицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.< |
кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кућ |
азговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и уз |
ши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја |
и начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишља |
его ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Вр |
раћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} |
, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље |
и обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> |
зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{ |
се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, ка |
за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично ра |
, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па |
обом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће |
прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари. |
за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газд |
дстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећ |
ају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше |
ну, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве |
Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.< |
У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док и |
инко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} |
и много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у нап |
о, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уо |
ралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на |
“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што п |
мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што |
ога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт |
вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, п |
сто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штого |
е.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с ма |
ркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S |
бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија т |
Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде |
ва плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа га |
ијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са П |
једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу |
лији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - о |
се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је |
Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли н |
врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{ |
, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз |
баше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па |
, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјева |
а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно |
} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, н |
на...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладал |
рте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочи |
лост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен б |
ините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да руб |
га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата |
и... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија с |
овјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу м |
аше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је |
<p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. |
мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; к |
ра?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам |
То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је |
у којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се |
и му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док |
оји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио |
да старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је год |
ог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Мар |
ређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише |
ити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад |
били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио |
гли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говор |
поштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме |
и од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграш |
шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може как |
да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му р |
вијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за |
p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступи |
ћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом |
о падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не |
један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> |
боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да |
јетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет про |
уку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, |
нији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти |
ну над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у г |
се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— |
еш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могл |
издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред |
<p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки |
> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје м |
у за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежи |
<p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило с |
д три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше ум |
аго; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен |
шилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила ј |
ре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— В |
није, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет |
сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p |
одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или ко |
дио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> < |
лицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако та |
<p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба д |
ло, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, |
аго; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на г |
чекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пр |
штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, |
— рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо |
о, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато са |
{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — |
че, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде |
из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија А |
несе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n=" |
штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сје |
како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Х |
фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Та |
само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз |
у гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... |
ди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна |
цу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је об |
бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два |
ве би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује ж |
еба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло |
просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозор |
ion" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на мек |
.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц П |
>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје б |
вно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи |
а то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не мо |
ку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очим |
их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине зем |
па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гд |
— опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријек |
Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И поглед |
да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у |
ешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?... |
ају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме |
гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена |
р засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није |
а!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда |
и — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе |
усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине |
уда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда— |
ин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате |
ад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да пот |
побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још |
} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{ |
<p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; |
све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода |
родати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу |
е прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио св |
о молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недј |
аш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, о |
а за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дра |
и су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p |
вори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан |
ћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са п |
или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти |
, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући о |
у.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{ |
p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће |
руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина чов |
Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и |
ати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да с |
литву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни |
је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле |
ли, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоц |
Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам н |
да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је |
му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S |
поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу |
рвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакш |
у; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још о |
остора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близ |
јеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бој |
тавио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Ј |
</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена с |
оји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена сп |
ице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p |
езаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на |
и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крч |
висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И ве |
ну.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</ |
и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким |
дио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се И |
велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па |
круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под з |
ек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из гра |
p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, |
у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диж |
оже што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је |
о је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што в |
већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразу |
јајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одг |
ађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; |
а топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њ |
<p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се |
о; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном св |
српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте с |
оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева |
свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да |
га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а |
има што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од |
розори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу |
штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Пра |
, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити? |
{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, |
ће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>На |
ед ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а |
ене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - |
ске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о |
али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за |
на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S |
>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, |
>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборави |
ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупит |
н и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни дар |
да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећ |
Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја ужи |
Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напр |
ајбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прав |
пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit |
у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише вла |
p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, таков |
је, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом |
бу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бр |
а Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупам |
шноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби у |
пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећа |
и, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са л |
о дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p> |
је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — |
несе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на |
дали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чис |
ање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад |
мијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И га |
овцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметн |
ом и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало уву |
ци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— |
котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара |
"89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, суд |
p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... ш |
му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке исп |
у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над кој |
а ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — ко |
њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи... |
, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла |
Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици |
покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и св |
це куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушив |
Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?... |
биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
аје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да |
у.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> |
доци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пр |
ћ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољ |
авратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се пов |
milestone unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапор |
а најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајно |
а. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p |
стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А |
а народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а |
што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да |
здаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјету |
</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p |
.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детиње |
га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће |
рио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, |
гу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше |
вој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ |
, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— В |
твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке и |
estone unit="subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љут |
milestone unit="subSection" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати поп |
авице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— |
одаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И з |
собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво ста |
.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газ |
цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не |
се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам |
е ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, ве |
<p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у |
спао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару |
што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду |
исли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да пол |
..{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетуј |
банче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Вра |
из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицам |
»рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су |
, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се к |
ве изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће г |
ито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: |
А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити |
равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи с |
{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара |
На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Бо |
растићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати |
/p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и пол |
аве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, г |
</p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито |
еницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи |
душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, д |
а свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојн |
акастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; |
ревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> |
че од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка нас |
јући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> < |
у, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сј |
} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљив |
труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!. |
е по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихв |
мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је в |
га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају пле |
>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S |
снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milesto |
којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} |
вце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље |
и пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што |
е...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; |
тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо... |
па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се о |
е топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић |
ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода. |
тију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговори |
ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и |
а пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; |
користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Во |
што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метн |
ну дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје |
е без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се |
а, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прођ |
ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је |
аву и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гри |
А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео |
о радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - |
ју гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — о |
{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда н |
сова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак |
н човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свеча |
мој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како |
де при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <p |
и ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> < |
било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађ |
е гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена под |
ва.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, |
</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} |
ећ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у пл |
сти из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било |
ије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гд |
рха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у п |
његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с |
убоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела |
, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: ка |
p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у јед |
талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они ш |
разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово и |
ијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите |
и поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на је |
ући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са ст |
одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ра |
ких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док |
и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, |
ећ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже ј |
о је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак ви |
кладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сј |
ових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог |
ри даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?< |
еде, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; |
ође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али при |
а...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не |
ави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку би |
адивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице |
к, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанск |
ба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена уп |
инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и |
е је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном |
мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Мој |
у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се на |
>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек |
анима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примит |
учи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема го |
свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири бо |
само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да |
мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за |
</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико да |
/p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>С |
ту стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили |
ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда |
} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрна |
јкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице |
жи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сије |
удио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко то |
рамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетни |
ремена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са на |
сто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>С |
ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто та |
на, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава из |
враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, н |
јека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом |
колико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А ка |
!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а ј |
живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му н |
тима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у |
његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, |
} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="2 |
есан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпосл |
лике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> |
оже дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза б |
вих високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбар |
враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, је |
ти, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаш |
{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, ран |
дара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p |
, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па ст |
часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешт |
ана. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика ти |
маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори |
уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момц |
ине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — от |
ве планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загрија |
лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех. |
сто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, |
ни да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, ште |
и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један |
он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме |
је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбо |
и газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отв |
од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека |
д пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p |
ма, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натушт |
е се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и о |
<p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћ |
људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замаш |
аг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договар |
сјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А |
ривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзли |
пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио |
мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема ник |
вши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турс |
гоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер |
о, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је на |
ик, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господар |
ка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за др |
еоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху д |
банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како ј |
асла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати |
е, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди с |
душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што и |
пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто |
сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју |
осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Не |
са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан |
ша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и |
кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде б |
ко креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опр |
пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} |
беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сиг |
х судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито р |
арода, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превј |
есто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед |
мен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто ка |
кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, |
до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљ |
руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" |
<p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава х |
>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет |
акије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али И |
т талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>И |
њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му миса |
и крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљи |
јка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, п |
г топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом нап |
шина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати |
<p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он дај |
шећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p |
ајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фр |
баницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пут |
а га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија |
тва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице |
у; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише |
дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за дв |
ом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред |
сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пр |
/p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их д |
n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p |
уке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, |
збацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газд |
огама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра |
оли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{ |
..</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је с |
d="SRP19090_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради |
чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, |
миљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> < |
усто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим |
амо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх н |
старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да |
стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, |
рсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па и |
2" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам прав |
, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута |
аш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</ |
о по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и уч |
вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњо |
а, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не |
је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испер |
чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петр |
н, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете |
вом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тад |
S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина |
Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече |
варај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осје |
<p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има св |
то и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} П |
На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не дај |
чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га довед |
да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето |
на, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ват |
ростор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од св |
војим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и |
мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да село |
брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се |
знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме под |
а заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се |
али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљад |
у.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толи |
згледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупн |
а је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га нек |
еве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви о |
док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и |
сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пр |
ђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му |
зе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у с |
е ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се над |
у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена распра |
о би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а |
ила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме га |
осао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А |
бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим глас |
е у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене |
гу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, ве |
газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из |
а наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> < |
чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> |
...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— |
ај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} |
а прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у стра |
чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује |
p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, |
вором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колик |
о јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена |
мите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:< |
> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> < |
!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Рад |
> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу за |
S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} |
ан мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наум |
е, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штир |
ази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, о |
, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким |
то питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— |
штет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје п |
а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S |
иран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати |
одар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек м |
би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш |
мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.< |
ћи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...< |
болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А |
е једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до |
су још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете назд |
да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, |
ла.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа н |
као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно слу |
} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове ку |
на он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, |
овјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искр |
ране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном об |
иљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се |
Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа |
д греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологл |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и |
загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га г |
ока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљ |
авлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега нов |
животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газ |
лијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле ок |
има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је зем |
вољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с в |
попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њим |
ама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину св |
прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зелени |
у да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи |
е одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепш |
а поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповј |
зним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Је |
ете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и к |
<p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Мо |
Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, п |
кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се |
ра код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њ |
шу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да н |
м.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох го |
и истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И не |
ем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заб |
рв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчин |
ден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјет |
S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подв |
м лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао |
га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, ве |
е.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забри |
тим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, |
се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши |
у, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се |
one unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао с |
да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: не |
а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора |
е шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг |
људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSectio |
у Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпо |
а родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели |
{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!< |
ше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус |
љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у |
...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, в |
p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, с |
варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио |
з душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!... |
ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољ |
{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом бла |
ару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдес |
Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невољ |
е, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Не |
/p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, |
очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој ку |
да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, ник |
авлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу! |
ре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хит |
— Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето |
у петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му ј |
екара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени пос |
јенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је |
да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне |
широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом по |
ун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том м |
а, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а |
о зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесе |
чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али |
плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опо |
бота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да |
у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не зна |
: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси г |
кар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплаш |
кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, |
чи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа м |
само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно б |
е...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем |
тупи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, коре |
изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корач |
ијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може |
егове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за |
леми трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвок |
рх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вел |
, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у св |
вно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би о |
нца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата п |
ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — р |
у; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба |
нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу сво |
кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па |
у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не |
ш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па н |
воје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада |
ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада |
да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет вра |
јпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста б |
аде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није |
алуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p |
с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се ст |
, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у чети |
је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекју |
н, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попуш |
окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и |
т дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјел |
о, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега |
ове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћ |
први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца |
гојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n |
вом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша |
гу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; зе |
и се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се |
ем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужи |
алијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнае |
ама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А |
у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде г |
бани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена |
<p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одгов |
аложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Ра |
опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излаз |
замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:< |
е, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у неч |
оје дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласн |
ка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не |
ђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бик |
и јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше |
..{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао д |
шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!. |
моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође |
Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, |
је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око |
покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се |
Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> < |
вако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...< |
се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није |
дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће |
п проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прођ |
} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, о |
овјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да га |
розану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши гла |
ојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!. |
мо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш са |
је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу наш |
кљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у в |
ма по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјеру |
д крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{ |
дају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има буд |
ланине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари |
<p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!< |
ироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па |
p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изне |
а сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише т |
ан пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: |
руза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза прем |
утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ет |
да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити: |
поснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вр |
ећ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе |
му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему |
брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почи |
спођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрч |
д кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плу |
о бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да |
изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало жу |
е се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изне |
а је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S |
Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла |
акалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио |
прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој ми |
тар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за со |
сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два пр |
очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа |
ко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да |
ли опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напр |
еда празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха |
нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} |
а око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанс |
гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> < |
.{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излаз |
елика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да |
аш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научи |
>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> |
е празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" |
иш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парни |
ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке |
лаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоће |
расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле |
мет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијеп |
.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његов |
е му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а так |
ију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех |
упно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Хо |
није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чу |
е ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што им |
<p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p |
Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и |
дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га |
дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован |
ота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима мл |
али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп В |
га Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове риј |
шећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме |
мјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће |
ема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је. |
еља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе |
ша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко |
удио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се пр |
p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би но |
је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно |
би, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је |
свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо! |
- чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — |
!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани х |
ешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ј |
поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће |
го, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А пос |
амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на кор |
оје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се прес |
лико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када |
о невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви в |
и Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> |
сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да |
га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он о |
на је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен свој |
..{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, ре |
опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до св |
мо за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што и |
ске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији н |
вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ет |
је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину по |
ти, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смр |
стрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у х |
се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли свед |
а, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна |
, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком |
о јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове зе |
је њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена. |
аје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће |
ио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— |
се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија |
теди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, |
и плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, |
а.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази |
ти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а д |
че шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од |
могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сут |
куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни |
ге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник |
зује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. |
посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га |
... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана |
Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стоп |
ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p> |
p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, < |
ила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} |
ицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из |
ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још |
леда за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач |
Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Пета |
ролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би |
/p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарај |
био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и |
га не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се |
забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; |
давати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухра |
штем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колик |
.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па |
илазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш т |
аложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани |
} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... |
<p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, б |
ко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш влад |
спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића си |
његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече |
— понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на |
/p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али.. |
S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила |
вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите |
је троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p> |
и се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв с |
рватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} |
ета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па н |
...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних |
корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p> |
еха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p> |
е пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у |
еселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан |
као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом... |
сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске |
сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста |
ре, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „ |
сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; п |
зећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цр |
атегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по пла |
и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За ти |
мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па не |
свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... |
а што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Ме |
о?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је |
па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, |
јешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике позд |
аде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и |
за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно м |
ико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрл |
аке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то |
ш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из кори |
одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Пет |
одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кик |
на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана |
онесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи |
да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици |
ниско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само |
> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом н |
<p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим |
подару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад |
цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: им |
оди ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што |
вима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добив |
и изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна пар |
ијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми не |
насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа. |
јом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рад |
м прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе об |
сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Пета |
асузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале |
а.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапу |
.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом куп |
ицом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, |
ми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, |
редуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, ш |
осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће |
д тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у |
ваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> |
ражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, |
?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друг |
м.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се ве |
ст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољ |
није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{ |
Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га про |
о изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум |
та.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <mile |
побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче по |
замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ |
обом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по |
то дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијел |
га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и |
гово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачи |
/p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему би |
мријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да г |
лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и пл |
ен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, ве |
Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли нов |
то му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесје |
ко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> |
уму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге |
Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и |
га. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!. |
>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то |
моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па шт |
њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - |
стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="su |
га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — нема |
p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — на |
је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и п |
ући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, би |
је, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, да |
— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде |
"157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац. |
ј, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испре |
е, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на |
ном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у |
ећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чује |
ио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - |
Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, по |
јивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда |
..{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да |
бу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редов |
ацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли |
="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао.. |
о... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му |
ране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жен |
тиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А |
си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!. |
S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како о |
ни... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, м |
> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси |
Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... |
ш.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу |
јући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — за |
> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не буде |
> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да |
ирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима ид |
изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде.. |
му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p |
пита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p |
а?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} |
вакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њим |
о! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, д |
стави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан |
душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} |
то: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да |
зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и |
судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, |
отреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он |
мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде |
је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом мом |
ламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: |
<p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, |
неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски |
одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријућ |
оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— |
што тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којо |
дити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио |
миљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихо |
па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни о |
<p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није б |
пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда с |
7" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи |
> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p |
мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} |
е водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSect |
о је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагриз |
ун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било |
ути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Бож |
</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, ка |
утра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи |
вој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога |
а превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, |
.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, |
исли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p |
мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умр |
Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник н |
: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом дух |
и да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са све |
убим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сув |
диће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну |
ох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додија |
имо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону |
а. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати |
>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из |
рило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради |
ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тето |
, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И |
га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бо |
ра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? |
у и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе р |
собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно нас |
си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им р |
на — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> < |
ано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа |
stone unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу |
а као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јес |
преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради д |
о прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се |
есни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, |
е посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико |
стра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одл |
а ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{ |
е.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду под |
н опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, |
ије се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone uni |
познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак |
и куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар |
ли се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да ј |
пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека |
раће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бра |
еће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уок |
Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ват |
Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у |
еко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</ |
упно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p |
а добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он јед |
..{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео. |
воју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима! |
а у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљ |
хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђ |
се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто каз |
о голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и од |
е до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одм |
а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску |
уге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и |
уци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива |
; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: |
жи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, п |
.</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, т |
будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога с |
воје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да |
ано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика не |
годити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од њег |
ј вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа з |
жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} |
се га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, |
ашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му |
гађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека |
Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> |
м, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Ра |
н? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, |
рате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — тр |
еђе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и |
>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најп |
и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од ка |
милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му д |
чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим |
и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, |
ирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p |
оп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко |
аје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па |
екида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га ц |
н газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се прод |
<p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли |
Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту |
осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} |
— навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к про |
Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави с |
...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</ |
..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је |
блиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{ |
о, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати с |
тани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, |
{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да |
нисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте спо |
купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трж |
у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, |
Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет т |
- али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} |
Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи м |
камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити |
ијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} |
рез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и л |
е може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, |
х чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection |
отових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p |
да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи св |
вши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} |
еговим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и прима |
>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набу |
ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> < |
е да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - ми |
давши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p |
ш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, тре |
- помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом је |
прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он ве |
чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби |
утовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к се |
јену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— |
м гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу н |
ипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му |
ца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде у |
с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, |
треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варош |
се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука з |
, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Ма |
ло, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, |
да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му ко |
а не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> |
обрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прс |
е може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати с |
!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} |
м Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти |
се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да види |
озбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти |
глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијен |
љене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за в |
е, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А |
ако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и з |
га дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S |
вило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачун |
же да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле с |
ија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погоди |
његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио |
него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када ј |
а бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди кам |
воју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, |
вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвиј |
оме ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка |
дмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газ |
еш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се... |
едан глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјес |
али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли |
, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> |
иш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к |
опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога и |
потреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S |
и осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучеди |
раћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, п |
вце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа |
што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си |
, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове |
ви, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> |
ужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p |
чин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, |
азилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар |
урама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у |
и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и |
subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је пок |
а здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему мо |
часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељ |
ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дан |
јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у |
абаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да |
p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокоса |
вјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А |
ле и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јун |
, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, |
{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, |
храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, дан |
етне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се сниј |
шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на |
оздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са |
} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" / |
пријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У ду |
говим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Ку |
.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p |
ој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало |
се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром. |
ка је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослиј |
, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као н |
и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а |
собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а |
зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра |
/> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издр |
.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а позна |
ајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туж |
оли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Мо |
ти, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, по |
ну мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хо |
ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> < |
земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својо |
се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, ро |
сподару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S |
апом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... |
ање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан |
унчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала |
улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закр |
мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" |
замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине |
иње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци н |
дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми |
е и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе |
свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове б |
— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видић |
/p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога на |
ђе, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и зам |
ј чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Н |
матар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чаш |
акратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Ал |
газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, члан |
а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И |
талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p> |
је име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се |
на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угој |
р, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега с |
амбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке |
м — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости |
ом снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјерова |
жи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p |
ке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, |
се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што |
оме изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјет |
очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку |
Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немо |
досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавш |
о каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p |
је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за |
, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> |
ити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смиј |
Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вин |
застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да |
а, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p |
ње изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</ |
као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледо |
има близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погле |
<p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад |
оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи м |
гурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Ил |
лук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало куп |
би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Г |
исто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг. |
да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на |
тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска |
ред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, п |
сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно |
руна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — По |
ада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има неш |
ће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим про |
у плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари! |
и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјес |
се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, |
шавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ к |
могне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, проб |
Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана |
се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде пор |
а.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету си |
стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто о |
је је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је |
пова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нече |
з њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га |
као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под |
ј се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за |
ко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке годин |
S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану |
сти с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и сво |
утро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође |
и <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар зна |
а и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови |
наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске пр |
преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути |
користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" / |
се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета |
посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем зем |
вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро биј |
у, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као |
на и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену |
сет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пош |
е се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, |
ј пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону |
тједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзово |
причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже ције |
ц код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио |
је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга |
ложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљ |
ођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан ј |
остран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> |
ријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а |
вече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове |
силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!... |
е с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана |
е не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торб |
а пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па с |
јећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сре |
бу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу сл |
а.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форин |
ће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час по |
же да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишља |
таје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Ум |
а њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш |
му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и к |
е га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, |
у бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући |
жеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и п |
ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му: |
д своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјек |
рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и зла |
" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S |
ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам |
твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи зас |
бичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама по |
{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, река |
у.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! |
продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у |
се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> < |
звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно. |
са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из |
талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машин |
етар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли |
по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад п |
— парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p |
аше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у зал |
„вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, |
мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њеда |
морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе б |
Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му |
устих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и |
а жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао са |
а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала б |
би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон |
</p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И |
толице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Даје |
, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно |
ом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу |
ва: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благај |
ати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - ок |
их стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гле |
би лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа |
му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, с |
тор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља в |
исти.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обила |
го га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Г |
талнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ст |
што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, |
кторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чит |
нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избор |
начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајав |
голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватском |
јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, |
оша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дј |
азда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу с |
староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме |
еде за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентимента |
и га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби |
зда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очит |
лемих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима за |
у кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — поми |
цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> |
у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, н |
ћи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије |
о.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, |
ним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с го |
и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, |
бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада башти |
се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и |
есе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој т |
позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Пет |
е мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек.. |
бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа поније |
иш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера... |
гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјет |
ћега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу |
ћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за |
их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. |
већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и |
санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају пор |
лијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало пл |
вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Б |
а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, |
страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све ја |
ина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута |
т опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад |
ше и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не из |
мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и |
и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узоран |
ријега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и н |
врака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи по |
оступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсниј |
аци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с нате |
за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскв |
јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покриваче |
м, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> < |
се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Маш |
влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{ |
мена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви ја |
>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели ј |
је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или |
угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши |
а доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне |
насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућан |
сти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уокол |
велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов ко |
држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гом |
аде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па н |
шку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи |
утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке пра |
еоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању о |
или однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он т |
За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога |
био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко н |
ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних ру |
моте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сум |
сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом о |
ијех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази |
е.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једног |
... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, |
га приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана ца |
.{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми |
се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђењ |
, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истог |
о! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— П |
брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим |
е, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљ |
, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је з |
/> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; тре |
сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и |
љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дје |
<p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, |
ебају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али им |
у да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени |
корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и поко |
те, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру |
господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста |
д својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p |
ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!. |
ма друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи б |
а усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјен |
ion" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена вра |
спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Ради |
допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! . |
ју се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и п |
е да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - ст |
аду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не |
еда кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлос |
ијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше |
ева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздр |
ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чист |
не као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучиће |
ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће. |
задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролаз |
е у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, |
о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене со |
до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начи |
једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи ус |
а и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца дви |
<p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, в |
дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> |
згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да |
Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone |
да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. < |
оскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да сав |
ијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p |
ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSec |
н снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови сниј |
се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у |
p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од |
радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина |
и заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему |
складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, |
ан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од |
рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши. |
сну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој |
.{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу с |
ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши |
ући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те... |
дар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се |
уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући |
, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његов |
<milestone unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотр |
ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује.. |
и - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, |
ојкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивој |
estone unit="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а |
ијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијет |
ожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждр |
ала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да рад |
, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док |
престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије |
ко...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: |
зумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме |
којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге |
је о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његов |
ила већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обич |
мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је |
лас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе |
ета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупни |
атио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак |
ојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу д |
драви Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да ча |
p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјев |
чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{ |
- вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не |
p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап |
а позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао |
ијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, |
ој години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Пу |
Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком |
е и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — |
— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије прек |
/p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о г |
да у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у |
, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не |
ђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа |
купа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном б |
>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свије |
није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало |
, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад |
ац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије б |
увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и ј |
поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштова |
у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом |
} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује |
одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те |
</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју |
коло, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијен |
S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо с |
и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколи |
е с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази м |
а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и ве |
.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на |
дмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом. |
слије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погл |
о ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.< |
ељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што с |
п Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понављ |
на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</ |
одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Е |
го пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше з |
воме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали х |
је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће п |
и, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомиња |
ка знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к ње |
Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, науче |
чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жи |
попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улиц |
сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, в |
јбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Пета |
во напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру онд |
м неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у |
е собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p> |
е може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прила |
дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје |
доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти |
није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је |
ила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и побо |
</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упи |
дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби га |
жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слуш |
е му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{ |
агледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме друг |
у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама сви |
су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p |
ћ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели доб |
и се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у п |
позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера |
<p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево де |
е има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна? |
оге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друк |
дријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, |
о да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га |
<p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} |
мо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у ко |
сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом |
ијаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим неј |
стрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с дру |
6" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за соб |
може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора |
не.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слу |
да, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши с |
иље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цу |
{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде с |
насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и њ |
по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се л |
> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у кол |
> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— П |
, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ |
S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А с |
S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Вој |
, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављ |
еђу ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, р |
одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећет |
да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отима |
е друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — |
сти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је |
поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чека |
воје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, ка |
а приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет о |
једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколик |
уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И |
мару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И на |
арипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p> |
е, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Бо |
<p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио |
Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац |
а и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и И |
омири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и б |
попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не |
ача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за прод |
тна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз |
види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе посло |
, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна |
падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе |
во води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; до |
к јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, |
е ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, |
ити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, |
ј кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он пот |
Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“ |
p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> |
шљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше и |
едао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му |
ору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као ни |
ретили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лиц |
понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући |
већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— |
старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, како |
сну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га ж |
есцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија с |
екша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: |
урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од |
о глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чаш |
с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — поми |
сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на |
изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене |
му разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јаблан |
е и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа |
ресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја |
дио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, к |
друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, |
сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и |
ини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди |
ијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме |
ознаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше |
купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равн |
али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувш |
се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> |
90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом |
глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. |
оката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; |
а шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се |
а дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. |
напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје |
а моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле |
је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда |
од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред |
тиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је н |
сту, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Д |
оје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је |
Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се сл |
а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца. |
...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И |
и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у ње |
спод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, п |
е, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини госпо |
еговој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада |
на, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67 |
очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, пода |
шљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и |
, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{ |
, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија |
о што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно н |
гим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има ве |
и воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Зл |
руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку |
кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши |
о је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — пот |
ле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му |
а руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бо |
ледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто |
то, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у пут |
оље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на це |
е плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у |
има. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће |
се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ра |
планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим ст |
авладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте |
же за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага опл |
>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, |
п Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> |
е стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано |
јесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — и |
ну, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Св |
/> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, |
шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, пре |
рхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Неће |
о да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им |
чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада. |
ћа и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - м |
тно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапа |
етром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како |
у човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар |
о од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, |
едок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да ј |
Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задов |
је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишља |
ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред соб |
</p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео |
агрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмов |
е у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена |
што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви зави |
је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за к |
емишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, |
, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо р |
рнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца.. |
о имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, п |
ише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она |
вета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошаст |
е своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде |
дар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свије |
ац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја |
у.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу сви |
Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој си |
е, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, |
де се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно |
у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побј |
и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјес |
гледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, |
? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а |
орницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина зај |
о поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вел |
ивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји тр |
де! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци |
вати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb |
днева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову п |
о на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи |
к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, |
једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућива |
га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p> |
ни његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Јед |
ест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а |
n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не х |
их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ра |
е, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њези |
вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исел |
ве стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <p |
</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држе |
својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје ље |
- Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед |
вједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови г |
="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбр |
ди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухват |
у писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — |
оваца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здра |
ља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} |
се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћа |
ијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање |
да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не брани |
бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају |
не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се он |
а дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама |
де стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али же |
скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> |
тио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, |
тна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, |
њега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p |
се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни |
- помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p> |
пут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, |
бгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, |
ом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.< |
— биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Ч |
е очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S |
д подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — п |
.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а с |
осио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прв |
ну.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> < |
.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, |
као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека с |
Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p> |
ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне |
младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мир |
тао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за |
у иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> < |
} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док с |
док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, к |
} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кр |
емернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у |
а, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим зајед |
један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на кори |
к је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као |
љи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана вра |
ра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи |
ући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комши |
осподар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премиш |
говори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се о |
једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, ис |
момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уок |
два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога |
страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, |
<p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и занов |
му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, пла |
воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше са |
м моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осј |
знаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу тре |
, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак |
И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубо |
/p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — |
ва јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју |
и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прел |
оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али |
ата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</ |
ава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутр |
сти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, за |
на, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели м |
то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цр |
газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили |
p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колиби |
ди на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се |
</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом В |
и. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, ал |
жива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је зем |
пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“ |
цу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црве |
се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Рад |
овац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, бол |
треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не |
"99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га им |
пријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна т |
ша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом |
ен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се с |
ђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мек |
ој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нага |
емо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једна |
и благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Зами |
ући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а реда |
кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} |
ов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећо |
ј трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не о |
ко лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, је |
јелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p |
еној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто т |
акрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а |
ственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бра |
у, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи |
о њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених д |
ирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио |
и нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа |
м главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, ш |
ом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу ок |
>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S |
надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она |
ш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чис |
а, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што |
цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки ст |
висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их за |
учу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се о |
једи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећ |
луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — |
разна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахуј |
а домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, |
ука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> п |
на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="13 |
којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође по |
у, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих гран |
е може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на св |
ро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> < |
то би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не |
ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај |
клонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи при |
<p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје |
оже да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и |
оњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао |
ети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове |
маља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „ш |
вукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмил |
пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло |
p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим |
урама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чи |
а...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, дав |
неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичај |
да сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посум |
ина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Ил |
кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, траг |
помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијело |
сјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. < |
трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, |
дијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док |
памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли |
како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каља |
би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно |
мадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тог |
ћње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза |
газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крч |
<p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варош |
емишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу |
и уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну |
ме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и |
дљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, |
ши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши |
е бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на м |
ша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, |
бано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, прем |
.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву. |
> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештени |
комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у |
ву, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{ |
момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} |
зговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од |
о Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p> |
етрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Не |
и је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоц |
би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде |
овјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљад |
и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S |
е на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра |
и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугд |
ацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Рад |
маже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако не |
јетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А д |
ожјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се зб |
четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и остали |
, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, |
уку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људ |
вједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке |
ојих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар |
крете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце |
а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човје |
он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором |
<p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћ |
дбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачање |
којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шап |
ном обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да по |
енији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — п |
и нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Б |
жницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличи |
е снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу св |
, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљ |
е свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Маш |
ти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те в |
ћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа и |
у, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву |
а кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> |
лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз с |
мих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на |
о, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли у |
освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим бу |
ано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осје |
на!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад |
је не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако |
ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије пр |
а у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању |
снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута |
ана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани бл |
свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, |
асом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоћ |
није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па н |
дан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што и |
ше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг |
ао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли |
дао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати руб |
ено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде |
сте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што |
бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и |
да момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ ду |
га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не раз |
е с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе у |
и у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шт |
орац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју ј |
томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, изме |
ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупн |
и — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...< |
тити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И |
млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати |
скврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> < |
у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуг |
азда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово зад |
А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у г |
, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је н |
тио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} |
ри људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и с |
м?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{ |
и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак от |
машна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви ка |
се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, |
милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично сво |
у капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране |
е, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — р |
еко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у буко |
он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, |
очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме |
згледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока.. |
и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> |
, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, |
, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> |
гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала |
вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Г |
авио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах и |
Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим ду |
је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није мога |
другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу |
Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" |
па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} |
рне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замј |
али се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с нат |
ћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и ниј |
с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада |
на се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је |
Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њи |
а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је до |
ом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се |
а јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Вра |
а Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену |
ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће |
цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и мол |
>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони |
у, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p |
S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му.. |
ј наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под ути |
ећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада |
спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. < |
боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> < |
арјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у вес |
бе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у м |
ши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p |
болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтјед |
о, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комши |
такне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала сн |
е му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође |
ек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео. |
мљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће |
утит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затр |
Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме пред |
тне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> |
ори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у |
и, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оженио с |
ву сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошко |
т! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</ |
по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; тре |
а виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p> |
ше говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас |
е крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, |
ругог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом |
је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Мари |
о се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продават |
му једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећ |
али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, нај |
ије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вран |
Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одгово |
ели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} |
ре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на ј |
да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} |
— зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, П |
ио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Доша |
јићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} |
охлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељез |
ша, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе.. |
днија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога д |
правио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу |
чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће с |
вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} |
куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ко |
и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га по |
с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, |
, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Гово |
>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> |
еш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што |
S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — |
— И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p> |
за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и с |
подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима |
И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме.. |
! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, к |
а за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је з |
егдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могав |
воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} |
/p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, ал |
...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илиј |
у, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{ |
мо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја б |
а је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да |
ока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, ра |
{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет к |
дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим коб |
{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе |
јити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благај |
у.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази |
рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и и |
р.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице |
, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, ота |
хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чар |
своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор ст |
егова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да г |
ашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, п |
! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљеса |
<p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном из |
о је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу н |
слони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га |
уд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупо |
ш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда |
кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на |
у, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> |
ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> |
вао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима скл |
си, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, |
да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му |
на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> < |
њу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погл |
газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана ве |
>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже! |
у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} |
е жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или он |
— упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човј |
.</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у |
кнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале |
иним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} М |
јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило |
них десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно |
дном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјеро |
ад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, та |
ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се |
у...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослиј |
екај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...< |
есту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се до |
е женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p |
сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху |
лике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он |
десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жиш |
и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бр |
узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па и |
е може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде о |
он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Им |
би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале р |
ан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и те |
>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што ниј |
, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осје |
дајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед ње |
...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, |
лије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега |
брдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, |
у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да ц |
Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам |
пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним о |
оказује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвиц |
годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњ |
окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у |
чима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вје |
изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> |
p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим |
<p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се н |
рану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> |
е.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али ник |
ше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бо |
е заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад |
гријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одм |
оврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацај |
...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти ј |
од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано |
<p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Пут |
јавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се п |
а вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби м |
ана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обичн |
а пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату са |
видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души |
ави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p |
пљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњ |
изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али |
д другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше к |
тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и п |
ар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да |
ог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори с |
р их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Пета |
е се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштени |
ћа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се |
е, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос |
несе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних |
уто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао |
е од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвр |
иже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, ва |
земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone unit="s |
к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме ста |
вине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду |
један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И |
очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S |
Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих.. |
, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга |
а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа |
евјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</ |
ија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгуби |
на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако |
..{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш |
се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши |
.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи |
ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Ра |
е и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље |
</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ ос |
а као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="1 |
и цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа ра |
од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од д |
х и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјест |
бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед |
.</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана |
е гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - ж |
} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људ |
плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На т |
пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи |
грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи ш |
облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баш |
крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газд |
ако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p> |
та“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвј |
памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде |
иром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није зн |
рољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће корис |
ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може |
да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади зас |
шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је |
</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а д |
е се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - |
године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, б |
оше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и |
застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа |
ом, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши |
да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.< |
и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p> |
адити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p |
маче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — |
из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би з |
е искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али д |
рате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пу |
је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја |
, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну св |
есет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на |
ема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p> |
јекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да |
{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, |
асу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа не |
и друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црков |
у дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих ут |
н, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудил |
ника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У |
му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга из |
.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет |
цати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од |
дњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана по |
.</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили |
ћу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осје |
е његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за ру |
газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нео |
о мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, п |
е се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један |
ед собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје ора |
ломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p |
ен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone |
е домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можем |
е за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће |
г чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима |
> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Бог |
.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{ |
дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за крев |
натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит |
то не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гла |
ош окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих ле |
.</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! |
сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са |
о цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> < |
</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, |
на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи послениц |
чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га... |
ишта, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред |
да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи |
у и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док |
ј:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Свој |
ти у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, |
м обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уо |
ише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и р |
бице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премд |
аде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер у |
је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се |
туштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмиј |
, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, |
...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S |
</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову ком |
бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одб |
упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одг |
е с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, в |
уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте |
т и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, |
ле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у |
чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> |
у се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, |
ву парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S |
Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — о |
ој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и с |
вара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кућ |
Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо план |
</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја |
паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад ви |
раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи |
ких жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. |
јављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и ла |
И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...< |
планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је |
едући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарова |
собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дуб |
а закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало |
ступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутија |
ја се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчино |
, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103 |
олико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто см |
ко на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено ко |
А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико |
варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>. |
ко — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.< |
ћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, кој |
ена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавш |
и.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто шт |
о, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану |
дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити б |
ца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаш |
у.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - в |
не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја |
с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не б |
/> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по |
н пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога |
стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега |
родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну о |
до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова |
ћ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Ка |
слиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледал |
да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држа |
о их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због |
ири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ни |
p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада за |
обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну тр |
p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијан |
сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - ра |
с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно |
да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опре |
да је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомен |
је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} |
, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p> |
година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце |
а дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, |
> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој обр |
овом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И коли |
А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Ма |
у, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да |
одигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на м |
а вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу |
. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунц |
осла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S |
..</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> < |
зећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се |
име, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли |
уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам |
p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, |
се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ва |
Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је од |
</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом |
кова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S |
се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— |
акле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима |
и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не |
и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова |
о што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, |
е и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p |
уштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и з |
оз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се |
га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То |
и њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, |
Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан ч |
дали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} |
им...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори ни |
ео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти ј |
<p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Ра |
уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад ку |
ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— С |
натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже |
бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и ври |
између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пус |
у се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p> |
је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешк |
>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио |
— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — |
ш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дије |
еба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових зе |
се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да |
нце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, |
благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него |
p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!< |
у снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши ј |
ра Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера |
/> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га |
длучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштед |
/> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце |
и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, |
а стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман п |
хлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, |
Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, доб |
уће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, |
..{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је мил |
а, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти јед |
ди и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али |
ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг |
и, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Бо |
а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо.. |
рио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али изд |
овац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="su |
ласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије |
па Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било |
оже да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга |
му отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па |
сати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мен |
ичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смије |
голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе пра |
ј му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} |
Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође |
насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - |
ично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе |
школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута уп |
задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати |
ара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли |
се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и мој |
<p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара |
ози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Зва |
у попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет |
/> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући |
тоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке |
а мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се превариш |
талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p> |
оста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби |
реврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p |
своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — |
јући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, |
те...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А |
стави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се |
изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — |
ваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене |
е свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених |
вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" / |
бим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога о |
ање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{ |
Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што в |
јене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову кор |
збиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмиј |
и Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> |
а суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радин |
<p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила с |
у...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; |
рт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, ис |
Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; ка |
а — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> < |
и проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је св |
малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гд |
краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p> |
иш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја би |
ставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{ |
срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на |
исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - |
купу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Доша |
> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љуб |
омчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{ |
хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи |
с податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p |
не и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага поп |
дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман |
: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, д |
исли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</ |
да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} |
е у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не м |
> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злат |
— одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и на |
јете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте |
знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је |
честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - |
не опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених п |
још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца зат |
о за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли |
.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије т |
.{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз |
не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмл |
иђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, по |
/p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је вел |
опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући |
глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, |
ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах зап |
p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде |
к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницам |
или одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје... |
релијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и по |
полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: < |
ћ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »р |
у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове н |
мијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Ма |
и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав |
е моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што |
у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет |
чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри в |
предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена он |
једоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку |
у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је ј |
аца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је к |
сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се н |
идиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три д |
звао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је |
<p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај |
Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила. |
ш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надо |
и порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за |
/p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{ |
{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над гла |
о мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати с |
аха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи тор |
— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накас |
а руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори... |
акви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их |
добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му склен |
а, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом ма |
јевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи |
<p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба |
ких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник служ |
e unit="subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, |
са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад |
ед зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме |
учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви о |
а и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубач |
скуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду п |
ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, ру |
Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не б |
но дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у |
хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то ј |
он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и |
узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици зал |
биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. |
што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Или |
писано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! |
сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, |
јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у стра |
ласа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи |
затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, |
ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одво |
дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на |
е заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли дола |
сјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, |
однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова кућ |
треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових |
отиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да мој |
p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: ку |
је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје |
било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја |
се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи |
аша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања. |
пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој |
опе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, по |
мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече з |
ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде ни |
већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти до |
новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако б |
дан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје н |
снаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди |
о му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду |
љину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељаци |
е и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и оз |
дбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене |
, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— |
у дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако |
{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и ни |
милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки |
<p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију |
то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, |
ом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде |
{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је |
?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога ти |
о.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јос |
а одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели |
, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко ка |
и као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? |
азговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије |
вај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва ч |
што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А |
реба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју ли |
издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се о |
сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљан |
о своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, |
на за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и |
Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, шт |
но пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племешта |
их прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неко |
дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сл |
тове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу |
<p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Зн |
, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А шт |
n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— П |
вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - |
ета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се пов |
вој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p |
м оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бо |
као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се |
да; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека |
да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здр |
од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S |
она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опе |
га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости пре |
а је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожел |
.{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном |
ази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! |
претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планин |
стир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он с |
Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док |
ћа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— З |
.</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — П |
се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој |
ога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, |
ели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вел |
ите, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем прем |
рева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче |
а, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код |
ји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао. |
— једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неко |
као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбац |
ва: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која ва |
уша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} |
.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети |
рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде га |
, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} |
је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнућ |
господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, по |
крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И |
та, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави д |
и бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше. |
насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем |
, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте о |
ика, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар |
то га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чоб |
е смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И |
нас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по св |
цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи |
е из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на |
е!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кућ |
> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Каз |
гојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и п |
етну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се ба |
овара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се з |
.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата |
носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, р |
ти, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би м |
а парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> |
тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече м |
тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате |
а трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајви |
у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико |
</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћан |
куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на |
залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, г |
сет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но н |
еда по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по им |
о литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових |
p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце |
га што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши |
руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила |
некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим |
>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што |
чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, п |
е! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А ш |
шута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господа |
м се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, |
чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, |
Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати |
ве продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, д |
Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кућ |
..{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— |
помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред |
а сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих |
а у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људ |
рош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити чов |
} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да |
ћи, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи би |
рких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио |
виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде |
е тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођен |
<p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац |
ти да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши |
нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећ |
</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плат |
и се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се? |
мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.< |
јпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молит |
/p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и за |
рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и стар |
предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у о |
е лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће је |
{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p> |
кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте в |
итали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — |
ућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - по |
ест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на |
Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад б |
ицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Р |
а.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њ |
Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> т |
p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто |
у зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из |
<p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са |
p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се једа |
да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, ве |
еда и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд |
е поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да |
а Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Рад |
и, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила |
ом био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио |
а жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама |
> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знат |
талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну |
<p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно |
пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капиц |
испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, |
/p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наре |
та:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код |
{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се о |
о добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Н |
, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с но |
и...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Поми |
ог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> < |
урчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко за |
ом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема |
, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године зем |
и добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи |
поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши |
рија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова |
јела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника |
вачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега |
</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p> |
игао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурн |
егршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а у |
осподару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Вас |
ар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} |
о, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати и |
ништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што? |
ући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чист |
Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: бић |
му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на ув |
двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи |
, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње |
, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри |
оже да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени зап |
зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— |
Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дош |
и чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Г |
могле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухвати |
старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чуј |
е се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испр |
и да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од т |
богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. |
и, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па к |
и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада |
мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатни |
ца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и слу |
јет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сел |
чим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и |
ни људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди |
ихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради |
сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— |
се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то и |
е и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на |
>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, |
milestone unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је в |
а сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p |
ија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.< |
subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло |
оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — |
е дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући |
иће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за п |
ви на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вра |
на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле |
што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док с |
, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Ла |
бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа м |
х руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада ка |
</p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а бе |
сподар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојст |
ити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} |
.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чар |
очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених б |
че.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S |
ца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговц |
Section" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљу |
а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господ |
у — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?... |
ли како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је пр |
ога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестад |
а с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад |
етровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> |
у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одг |
и: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко |
оће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Ра |
нитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом |
оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p |
, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној та |
њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће |
них.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди |
мо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека |
бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одиј |
дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накн |
.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се |
, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му |
постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргл |
.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере г |
се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлоз |
...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сироч |
p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи |
нувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви |
кује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљ |
вац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу |
озору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанстве |
ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А |
оме почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и п |
и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, б |
!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чиј |
н, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице з |
ећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура |
авља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини св |
н протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и |
<p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било б |
етња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаш |
p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће р |
е за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и |
p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господи |
...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом ч |
...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како |
срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хо |
рви у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на |
} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке пр |
р друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред п |
а мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели |
аво да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи |
пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично др |
атиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Ра |
— одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му |
ака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оц |
призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свак |
ветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруз |
о је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с |
>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му |
а и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, о |
изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и |
свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — так |
ова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обз |
евија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину сл |
збиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше |
е се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских п |
говори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се |
ебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти |
убав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по |
ма Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и на |
и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, у |
а у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</ |
е у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду |
лико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље пре |
али! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили одн |
једок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја са |
ите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неиска |
се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, бола |
бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с |
га човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на |
и га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, |
лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> < |
и, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и |
твора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток |
је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p> |
али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} З |
? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{ |
Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, п |
све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на дру |
ан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не |
</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> |
о те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повра |
ди најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племеш |
о.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем |
фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мен |
е од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!... |
говори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће |
и.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> < |
имо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говор |
едро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се не |
е о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши ру |
, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! |
ни прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Н |
ине.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће |
/p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на в |
</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђе |
рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, |
емовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрет |
кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} |
одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар ми |
- није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче |
p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.< |
<p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати |
дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли пр |
ухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не пом |
} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: |
њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и |
ући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не |
p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то |
уштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетл |
то ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: < |
<p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не реч |
шљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, |
вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: |
Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из |
> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нар |
је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И н |
и!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом |
Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је н |
S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како |
и плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од нас |
Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње |
ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и пол |
газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у |
ета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за се |
сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— За |
Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— |
p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре |
тавивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огр |
буни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што оста |
исто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пр |
кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запи |
тар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стол |
мшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше та |
p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> |
ста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше ду |
увао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осо |
ећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уре |
равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је |
{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је |
љубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту |
рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, з |
ве, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одме |
овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не |
газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше |
мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за др |
з попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну |
оме големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио |
је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присп |
ебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га д |
ући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> |
сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milest |
ију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претеж |
иједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља про |
Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему |
ди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни |
Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јав |
{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијени |
бгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покр |
господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране |
...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће |
уша!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <p |
Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у ми |
већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: |
ожицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} |
ету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— |
о, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечем |
овац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>П |
аше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи нам |
говори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране. |
осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — об |
зда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и жив |
“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да н |
/p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покој |
ата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је би |
аведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, |
оре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витк |
глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одгово |
у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у варош |
са, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} |
о да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, па |
, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p |
ема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топл |
хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да |
и, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и б |
мети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њ |
Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и виш |
штаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто за |
д завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју |
<p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од не |
зда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" /> |
да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да |
е махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају |
ци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бије |
нскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље |
ула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му б |
и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{ |
ора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па |
блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, |
у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на мах |
јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је |
к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши |
амор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде че |
Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз |
.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, св |
ијеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо |
ивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и пр |
е ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радив |
им путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p> |
лога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се на |
ислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељн |
да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господар |
.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде, г |
ису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се |
е, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оне ноћ |
ца скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p |
ослужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, г |
{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с ле |
ад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе |
не трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} О |
ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас см |
јих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}З |
намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је |
и?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, је |
.</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да прест |
ра седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе нај |
Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у |
Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, а |
ду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка га |
p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ |
нужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над о |
тане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да зе |
јда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме упр |
зговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{ |
е му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} |
о доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрн |
</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам |
враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у |
д закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? |
а газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што б |
да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> |
е већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им П |
а! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам |
га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да пог |
ајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, с |
исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с ти |
ри свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и пу |
оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа |
и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...< |
откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како с |
дивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} |
.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пуши |
вом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио м |
да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој ч |
обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да ј |
апријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Во |
ило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекуп |
>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Ра |
“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи |
ећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Ма |
пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла |
ео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па с |
х и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је |
кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али |
види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема п |
ку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и |
Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и с |
преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Ра |
ладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Г |
да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...< |
ре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџи |
ако Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве г |
мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. < |
цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али |
/> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и по |
о купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, |
— издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, |
ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом ша |
еда остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати |
ио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S |
на грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје |
огло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и |
и, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се |
ганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се неч |
дише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у м |
<pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, ка |
њишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан. |
вдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их |
зор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— |
етар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са неја |
ијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на |
—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, |
настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли |
е.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n=" |
Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде н |
лове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За |
ијеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и |
и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бој |
ту није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— |
п Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов |
е, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p> |
ди се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испо |
Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је и |
чинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{ |
, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочек |
дје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух |
ислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</ |
— док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха се |
ивио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране ок |
е то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> |
ака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио ра |
има је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46 |
ке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради |
p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{ |
атражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјешт |
еленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, |
е Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучи |
<p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, |
рахом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неко |
ере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сиј |
<p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p |
е, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биље |
де.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће |
анин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан ре |
е никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ к |
на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди ронда |
ноги ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада погл |
и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док |
и има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а |
олазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али |
{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! |
камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад |
убиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? |
/p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница |
одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у |
апусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Зла |
момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговач |
лази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и о |
вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недј |
године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би бил |
у, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се |
{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи |
ницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукош |
Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би ни |
кле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На |
старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво |
са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана |
но. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и бр |
свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а зат |
нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> |
како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на |
? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замис |
р је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> < |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p |
но на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој |
ити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу тр |
ше, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пу |
њежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем |
запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега |
тупи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво пр |
едном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А |
тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћа |
— и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад |
реће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући |
ца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у |
овски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да ни |
рићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори |
морену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осје |
руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једв |
залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за р |
шао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати нови |
ћи.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дан |
сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка. |
говору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, |
и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепа |
аганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу љу |
чем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крц |
ко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова би |
ро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му |
на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бр |
и весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на г |
баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газд |
плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака |
ци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид |
ајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није млад |
благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родић |
рострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над кој |
и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Биску |
ко је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг |
"122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливш |
>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Га |
Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — |
е назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је |
а га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим в |
несе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице |
а часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља |
н, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и |
о, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забр |
, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А до |
p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове |
разе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружича |
ли прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам |
крштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобан |
ика кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се |
one unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску пис |
ако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари. |
Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упрошти |
одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храст |
> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако л |
нице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец |
окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; |
Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава |
S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту |
рачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књиго |
му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је дан |
p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих |
нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; није |
подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује |
авлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморив |
и све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> |
Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад с |
ена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, |
подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он |
} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топл |
сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се |
S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, |
>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> < |
и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, |
, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју |
чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућен |
ају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>З |
де се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми |
} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се |
пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотан |
га свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо |
аним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних |
— вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — |
жина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале. |
м. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, |
како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изиш |
дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потвр |
аогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју каб |
морени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се |
ућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јар |
ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p |
ово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, |
ди иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, |
а новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и |
за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет кр |
ода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Ра |
их дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „В |
снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, а |
и жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага |
оју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кол |
је! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ћ |
с господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићн |
у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — ка |
рјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, |
ка по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну |
за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступни |
риједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја ш |
не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, шт |
} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Вој |
дисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види |
иво у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Ви |
рницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше прев |
егдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у |
ј бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осје |
ен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђер |
, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</ |
вца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, по |
премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља |
има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући |
</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у зд |
p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и по |
а га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p |
<p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изне |
пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не р |
рати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко |
, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе |
е кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на |
цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у пу |
ћа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, н |
иђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је т |
етно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> < |
говора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.< |
ћу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш ковр |
ишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а |
куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим о |
а је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша пос |
а подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — |
једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{ |
тај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија с |
јке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега бо |
е.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа |
еће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то вр |
и — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли ист |
мо да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купац |
ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није виде |
осподару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење |
е погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се пр |
p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ног |
но сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа. |
носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере |
асмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му |
де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши |
. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у |
а дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде |
на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим |
поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с |
земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не |
ком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија м |
ње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.< |
велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суд |
звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весељ |
миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила п |
ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки з |
да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући |
<p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше. |
је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се. |
ши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из мли |
опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућ |
се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, а |
нину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом с |
купила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да са |
залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но оби |
мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скут |
цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима к |
јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико п |
уцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљ |
азда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде и |
шка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мра |
Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планино |
ику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрз |
анице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> < |
трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте дав |
а, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му |
.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Вас |
.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми |
етној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у |
p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде |
ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{ |
видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p |
ником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, М |
што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да |
19" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а сам |
ици.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже |
p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји |
ико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп В |
јепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је |
ти његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а |
p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени |
очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан ст |
егнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо с |
аше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> < |
не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, а |
код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, м |
да себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио.. |
сет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талије |
и у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му |
испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у |
опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо |
муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> |
палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што |
сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S |
</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне. |
А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, и |
ти сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. |
ом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} |
ем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагна |
талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар ј |
дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега п |
е зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за |
ник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — ус |
ође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све |
и Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у |
ти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p> |
осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља |
ка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, |
попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био не |
за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да |
повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га |
на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује |
опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за зем |
н радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да |
господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га |
Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан оста |
сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} |
о тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мис |
пази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — |
док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би |
отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, |
е га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за ску |
терије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>В |
а и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његови |
екаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} От |
ије ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p> |
се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>... |
које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осје |
пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузни |
ој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p |
ју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачно |
n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, |
е глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутр |
о је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради |
а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако |
што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све |
<pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио |
други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мис |
ила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p> |
А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не |
т, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у че |
сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> < |
у од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи |
ка ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се са |
де тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето б |
ињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком сн |
зећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај |
ом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— |
боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдј |
љене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају и |
зађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Бо |
вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога |
вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором |
поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све |
што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!... |
здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — |
ине платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за по |
и га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук м |
ерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и |
.</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу пр |
вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако |
прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини |
мље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би |
господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{ |
м благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А |
потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом |
а њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његов |
<pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изг |
"it">La civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој |
ужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S |
кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...< |
и, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да |
ашу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури чов |
а Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе |
p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> < |
дијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак мек |
чи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?... |
пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Ви |
Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у к |
... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мај |
, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да |
те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и |
ци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па |
е се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, |
о се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла... |
Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га глед |
<p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p> |
то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Ц |
ри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!... |
задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам м |
но.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче |
у, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Х |
е двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S |
же, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће пло |
ање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пче |
м снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају |
иво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што нећ |
Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p |
макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на стари |
ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— |
ја хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме |
/p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, |
одаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се за |
и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој |
ослије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће св |
згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свије |
скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, ш |
мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на |
коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад в |
ва ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне |
Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код |
мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе преми |
ливши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан раз |
о и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} |
>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! . |
је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајко |
у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{ |
одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човј |
х, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Б |
есне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док м |
> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо |
орена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и њ |
уде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, |
праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— |
тено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" |
град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другом |
же се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сиј |
о у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљ |
што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на |
рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као |
аћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А д |
е, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали |
/> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан ку |
ти од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потвр |
амен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преот |
е данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо при |
n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господ |
? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни |
н, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још к |
— понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен пр |
из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али је |
е дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покој |
града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање до |
ио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} |
ко њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му п |
>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Ко |
ао што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад |
че пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало г |
риван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљ |
е, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што зн |
за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржа |
сједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, |
амтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се |
њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> |
макне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Сва |
ине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сеља |
Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде |
civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи |
ца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца? |
сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Ј |
договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вје |
руза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда |
е склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама |
овори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђ |
ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свим |
чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем |
му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, пр |
јни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— |
S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му |
оварала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, |
та Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви р |
сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини. |
огушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као по |
же...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Д |
нијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом пог |
гао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чека |
нара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже њ |
о сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: ни |
ија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био. |
не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, |
хвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и нап |
Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и |
ри је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, |
њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се |
итне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи с |
: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена |
ијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађар |
се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подм |
ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле |
<p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад м |
нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, |
логе...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И о |
ар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— П |
S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за |
хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњаво |
н...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је |
.. платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> |
га господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека |
илују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини м |
сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би |
стави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! осо |
. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!... |
есу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А им |
одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде |
ћана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стид |
ели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потрк |
{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и |
о?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мируј |
на забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се.. |
у примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града |
Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се устав |
аде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне |
>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Ц |
љаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А |
са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се |
<pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби |
пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види |
гајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и друг |
ујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак п |
ода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на св |
што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп зав |
!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на ша |
>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</ |
плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је зал |
S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газ |
S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијен |
светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, до |
оворивши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на |
ко ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газд |
се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на о |
ијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морад |
не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, |
рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ри |
ришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им |
жагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Н |
о се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи зав |
и дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам |
му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва |
ћи на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и в |
њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо диј |
оту бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ип |
> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то зна |
:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неп |
по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти би |
ијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и |
ја, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћух |
Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, |
ада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улиц |
газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврст |
а, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару н |
ећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаш |
ану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Син |
и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о св |
ета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду н |
уго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по |
те: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А ма |
захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да ви |
ем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први ма |
заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутк |
Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он жен |
. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... |
е будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а |
га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га та |
Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовоља |
е изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Нем |
шља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање п |
ти поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, з |
ија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снаж |
о свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади зна |
<p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, |
, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— |
ужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше |
А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми д |
испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа об |
одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога |
Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не м |
ти се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић |
момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за |
та и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице см |
дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, ок |
р је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос госпо |
а, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и н |
стиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је |
истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што с |
њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S |
час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што |
ом повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p |
разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, |
разна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у |
ије могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али з |
љаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмир |
на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, |
салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе |
де затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с |
дијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И |
чара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видим |
га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му п |
ту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се дого |
оп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није |
е, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ н |
рад да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници рад |
<p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом |
есам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићем |
дода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно ник |
ти, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он т |
" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се куп |
..</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{ |
оварају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлаз |
би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до |
е жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђа |
ти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна |
— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Пета |
— клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело п |
нице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И |
ачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави |
ада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се |
ура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога с |
ха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио гла |
пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине при |
b n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце |
дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, |
прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује д |
продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</ |
<p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — С |
И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> < |
треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мр |
мо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има но |
чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: ов |
реферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јо |
оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње |
— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Ч |
але...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што п |
на овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, |
гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одо |
свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Д |
Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пус |
евјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Диони |
..</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p |
ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година |
а: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им ве |
и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за |
<p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље |
- одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши ј |
<p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешт |
ли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, о |
ктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема |
у стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чоп |
проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка |
бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу цр |
Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — ви |
к, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али ш |
њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} |
ађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је |
олемим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— |
двјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну нак |
и стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - пом |
собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, м |
неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да |
се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтје |
pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бо |
ар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада |
ћи у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда |
е морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— К |
наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} |
> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се |
даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио |
" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — ос |
</p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га зако |
је жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори |
ати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би |
име и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, |
да...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла |
за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газ |
својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и троб |
да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући п |
ок тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} |
у!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone u |
ди себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба |
том.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изн |
их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пар |
пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђ |
новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође |
нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</ |
раћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми |
ли, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му |
што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега |
> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше |
, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! |
г!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да с |
е само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулар |
„живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и от |
се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи оч |
вао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком д |
никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребр |
атељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} |
е несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да по |
унце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И леме |
е окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха |
у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</ |
одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се |
чи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новц |
т!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине м |
газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је га |
, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме пос |
ш, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још |
лије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Кри |
икоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена н |
и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће |
се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину |
бро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико |
испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Т |
вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног |
<p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</ |
не Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... |
а, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косци |
ха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше |
. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних љу |
о, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — |
кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, к |
па, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински п |
повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико |
мена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; |
и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се |
мо вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини тре |
бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, |
аде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из вој |
р и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растр |
и! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао |
>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ра |
на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу |
{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и |
м истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газд |
и плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невје |
Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p |
p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и у |
равити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред руч |
ољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с ти |
и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их |
атру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по |
памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и у |
ра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти |
е испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одл |
еби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу |
<p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гд |
p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мн |
а да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ |
е ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и |
суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он |
њавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу |
је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославиће |
коме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчи |
и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име |
и Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све |
гне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планин |
прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамот |
ених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се |
адња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у |
доци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вел |
ке муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак |
једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља нос |
ну, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од т |
ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и н |
нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије за |
са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па с |
јвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто |
јног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору сп |
дном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S |
да — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, го |
ци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин нач |
"123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> |
та се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало |
калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што |
до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге |
и.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састав |
новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијели |
и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хва |
у, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говор |
хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по |
к, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, |
гласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрв |
е у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} По |
чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да |
ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на |
...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - |
ад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се л |
ом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезн |
и ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лута |
о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се н |
ати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} За |
Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазија |
p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газ |
.{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра |
оштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замиш |
b n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, бериће |
е.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се за |
етињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p |
невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не |
м, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јов |
уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како о |
скога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, |
рије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и |
ена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здр |
вари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На п |
кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, м |
им планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у |
е по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трг |
парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполови |
са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну |
дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане |
.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше |
ошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, п |
ваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} |
да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у |
ори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица |
ијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да с |
.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са тргови |
кте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада |
ремишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар |
Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!... |
расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, д |
ли он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису |
?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму ј |
на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, |
што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по суд |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пу |
lestone unit="subSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачек |
иједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се |
цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загре |
ра и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. |
{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видје |
p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, |
лан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након н |
ј глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, та |
р силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде |
м Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, поче |
} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; ча |
простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, к |
животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке |
увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан |
у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, п |
њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из рук |
и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> |
додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао |
ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне си |
у?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради |
н и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко |
са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору |
све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети ње |
д му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, оз |
стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред оч |
атрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда |
, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на пла |
ти.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вич |
о треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зуб |
На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, з |
е посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало |
{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе р |
о, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати... |
никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb |
и га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога дод |
" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде |
5" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свјед |
, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз |
о до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из р |
се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши |
едавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... |
аједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни |
о ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам |
што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада ни |
/p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и гов |
аше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи |
сељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узм |
че.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се в |
и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заој |
Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не мог |
инских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана вр |
репњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је вољ |
Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску с |
е, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојн |
д му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к св |
ом, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајн |
Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој н |
ишом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од |
паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе |
грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по че |
одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сје |
, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело |
и:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене ков |
жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се |
а се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, др |
лазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом раз |
нини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И |
бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом нам |
творених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде |
што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- |
јати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, глед |
ако је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утам |
ама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како |
ри га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред |
јере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младо |
смо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?.. |
>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} |
покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хт |
више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по |
д бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустим |
и, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми |
стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, з |
аћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази сније |
егу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата |
сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима |
пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{ |
ко пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па |
дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала с |
ће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, шт |
. — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Или |
ема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени |
смијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бак |
јим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, |
подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља |
углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p |
господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга. |
њу тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио сво |
чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране |
е, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатског |
дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена |
чи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода измеђ |
Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да в |
ио опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумски |
дин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга |
а?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да |
pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се |
} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад |
</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете. |
е пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p |
газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, пр |
остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња д |
> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске ст |
по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кри |
>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> |
Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припал |
дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и |
по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, |
, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види |
У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде |
његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, ал |
па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — уп |
<p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и |
о и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по п |
не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели |
о? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S |
е, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> < |
а два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и |
{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— |
још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Поз |
и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а д |
е гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни |
лас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одг |
, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илији |
Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, д |
поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срач |
Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој ди |
до је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је |
е и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљути |
три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} |
лила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, туж |
а некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима |
} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнеб |
дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зар |
и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи с |
же млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца |
.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује |
овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> < |
апјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесм |
и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из |
дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пр |
Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљави |
жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.< |
p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вел |
, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задо |
к се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> преми |
ве на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што св |
то цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно пр |
; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је |
све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, |
ћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јов |
је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине |
о све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће |
одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори в |
на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зим |
уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждра |
ш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије н |
о...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S |
излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћи |
а нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску |
аћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за л |
неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа |
је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да упот |
нте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша |
о ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија |
калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, шт |
p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, |
ајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а |
присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И |
што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> н |
:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледа |
и вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Р |
о, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе. |
о: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика куће |
мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и |
му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ћ |
вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то М |
би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи с |
д газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Зла |
. зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о |
коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</ |
ући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{ |
али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се |
души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да |
да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер |
еде да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... ф |
Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - н |
и са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>А |
из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти |
селога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у |
те кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ |
че му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми |
пао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад и |
биљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, |
а испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на ж |
ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде |
на над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, |
и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих гран |
етрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбен |
ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину |
и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трг |
...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стј |
воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп |
тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p |
о, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се |
и, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. |
ти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија в |
те, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: |
а човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губ |
S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради |
S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из |
ји...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру д |
уде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, одн |
суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> |
умским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну |
Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради св |
> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која |
> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукур |
к што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и |
не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти дв |
е...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечин |
, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и без |
поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном света |
чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{ |
ли:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада о |
љу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена |
једи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очиј |
млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих |
спустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице |
ако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до |
оше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</ |
p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, м |
да се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! |
ијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце ш |
како не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и |
бало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се |
е да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о то |
>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио |
о што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико |
ије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како о |
био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, |
ше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> |
и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која к |
гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p |
биљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</ |
небуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након нек |
се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жен |
S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Ч |
ућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са |
сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, у |
>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити |
Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, к |
погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави |
е вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године пла |
ате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он |
арају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у су |
У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бје |
</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха |
трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— |
биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — н |
нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племе |
ље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али г |
земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузо |
ину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пуст |
{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгој |
и.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их ј |
ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга |
> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, |
стави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински |
а се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а да |
земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— |
јетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И н |
дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <miles |
би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би |
И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе н |
му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура из |
— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у наш |
и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здрави |
е премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва. |
а и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плет |
, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама то |
камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n=" |
орио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закуним |
е је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би |
рате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани |
големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурн |
ла у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у др |
и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пад |
Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— М |
да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их |
јак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, |
/> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{ |
поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се |
рик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из |
мишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости п |
ај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позва |
е пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на |
најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је |
ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно |
у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се |
лижи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и извац |
ће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је тр |
де к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p |
по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</ |
а Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — заје |
се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. < |
д изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина к |
На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очи |
и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </ |
али би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и |
хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Пе |
пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из |
миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у гра |
да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два да |
у дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Ма |
<p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по п |
ати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме |
и, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши |
тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним св |
ој странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихват |
асрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради |
еном и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше пост |
ета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена |
аље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде ду |
ће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Пет |
} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Каје |
се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — |
ражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— |
ној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својо |
моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} |
ад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био |
своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И |
чка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли |
а покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже с |
бене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек |
треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причв |
човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу |
гу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти и |
, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За коли |
огло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегори |
т ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> |
, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјело |
парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маш |
.{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кре |
— преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а |
.{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са проз |
, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале |
мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом |
ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи к |
и завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Т |
: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се за |
те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га п |
теља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте јед |
една цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијел |
е се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио |
о“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Мн |
на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ ј |
мао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пож |
жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па |
мијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, |
ку писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво чита |
газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набу |
каква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренув |
смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао. |
смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише |
ада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод ко |
Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власн |
а и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обила |
а му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђе |
је — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби ј |
осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад |
<p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за |
ну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је п |
...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њен |
{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијан |
ре из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се с |
<p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти |
Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама |
{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да |
боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> < |
Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро! |
спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима |
кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на с |
— Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја мо |
пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим |
наје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" |
гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплаш |
Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх |
е диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> < |
три био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слије |
/p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p |
. што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан суср |
уга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари |
мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А з |
вјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — |
жићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вриј |
на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, зала |
иља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, друго |
цом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, |
ијебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршниј |
е у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше |
ве: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> |
ио би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћ |
е његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година |
диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје |
и ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити |
о, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради ш |
="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља |
њи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу ј |
ак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бо |
миримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</ |
да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— |
ом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп— |
ено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи про |
не! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ |
ре, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу |
, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за |
уга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— |
е нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога при |
кочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде с |
е кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га прид |
бе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од |
иновче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Пав |
над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља преми |
S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија |
пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако |
јом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{ |
ше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих |
.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље |
земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{ |
ити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— |
не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, |
као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ обр |
омче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да |
оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очиј |
јелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сак |
ани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, |
испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о |
де у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља |
— вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати.. |
година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још |
сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се т |
е изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? |
зевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n |
/> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и н |
одљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих |
и га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од |
ти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде је и |
{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — |
</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чвр |
е одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје |
као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оло |
га момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би п |
.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> |
а у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, |
ти се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да пре |
жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, |
Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијеп |
наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S |
пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спу |
о појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се |
ди газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се н |
едавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — |
уначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и сл |
ославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, |
...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{ |
н не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско |
</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p |
о је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се |
чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњ |
ао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде |
. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у |
није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, |
глођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шак |
/p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да |
ц зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али шт |
и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође ј |
црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице |
страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сад |
есто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјет |
а.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окра |
ку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дир |
уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћин |
... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очиј |
ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с |
е с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
војка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У сниј |
уј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављен |
главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по |
у цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не |
гледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А |
е моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа оже |
дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> |
дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијер |
ви?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до троб |
у сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да в |
му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми |
Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је |
Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двиј |
, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предо |
загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше. |
а уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и ма |
си ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мисли |
рци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оста |
река, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му |
а, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш ка |
и свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори |
спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна бри |
рату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада |
ата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} |
ије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте примора |
ставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједно |
м га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се |
угдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{ |
е; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче. |
чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада с |
и душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, ал |
е често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што |
у крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирни |
а са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшиј |
знаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На иви |
...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец |
ем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто |
дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова |
апријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњен |
у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </t |
утили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га о |
своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с |
и отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштв |
агло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује |
авши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и д |
</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му гл |
</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисл |
натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по |
S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, шт |
ија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на |
> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} |
Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко |
аде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако |
<p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све ј |
а му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све |
гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати |
га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не |
. а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господар |
<p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице |
чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, |
се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} |
ахом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, с |
а удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вран |
је, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега |
ик. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да так |
орист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком тво |
се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и |
од утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне оч |
мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - п |
атегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — ве |
ита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се от |
упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{ |
.{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто б |
ог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку сп |
ротивној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у п |
кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има |
рав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му |
ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђ |
е...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — |
комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одгов |
екршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину |
S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је при |
до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калу |
за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жит |
једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме д |
доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове приј |
цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи |
жајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесј |
о су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда |
планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то дана |
и и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за д |
мље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" |
ође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјес |
азда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Р |
на, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у кап |
одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ |
више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу |
S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето |
ици; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} |
ге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни ради |
/p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, г |
лага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао н |
чека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, |
мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођ |
е ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit=" |
и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој |
.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с посл |
се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла |
р — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у |
је цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче |
лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео |
о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели |
војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, тре |
имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао |
ма.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S |
> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: |
p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац.. |
жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му |
а од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гос |
увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за |
се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени |
p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је |
р причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за руб |
па Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија ве |
руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она моја... д |
омисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у раст |
на сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} У |
ане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан |
} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, и |
е се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у ко |
А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А м |
е из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге с |
зната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буд |
е био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. в |
гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачуд |
ло, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу |
ерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> < |
<p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао о |
S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> < |
исар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу |
шља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, |
љедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест |
обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке |
е, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узо |
ти да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> |
ти не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</ |
ли Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прав |
у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућам |
пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са свак |
<p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико треба |
ио однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, |
{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, |
; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полус |
ече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, пре |
ели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један |
ка.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере ста |
онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у плани |
и; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> |
ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа |
одати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце н |
ша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојн |
тник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном |
адио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвј |
сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и че |
ло и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољ |
а поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају п |
х водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина |
се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, |
{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Ми |
узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, пр |
...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје ж |
како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручи |
уненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета |
сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поч |
пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:< |
у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи |
е, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но |
затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице |
ла је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока д |
одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме |
но, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газ |
ја к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустист |
кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови рас |
! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјети |
е са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на д |
тјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша |
ни невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се сти |
његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила м |
Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</ |
нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, |
> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гд |
ру.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, изву |
ће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгр |
г, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p |
сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док би |
Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у |
отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, не |
и, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p> |
ше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њ |
уга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога |
ладости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Г |
ети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар |
и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи |
у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе |
хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> < |
ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, |
упи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се жу |
е он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди. |
и.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и н |
ма их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> |
да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу |
ијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у |
Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нем |
али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изгл |
осједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим |
ој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p |
погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, наста |
} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још |
<p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, |
а на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхт |
ди, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шч |
тра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, докт |
ијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, ка |
ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к т |
, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже |
аном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи |
тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти гл |
е и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а по |
се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> |
<pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не з |
то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замје |
тице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, шт |
субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, |
орише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом |
днога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашт |
рљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљ |
з једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова |
мњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће мо |
из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто |
де за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове |
да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.< |
чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, н |
само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Пре |
их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте |
ровоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри |
потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се |
да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљ |
порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, |
не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{ |
али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши |
га домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} По |
к.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава с |
ога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи |
вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казива |
губљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је мл |
га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто п |
ет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо |
ле — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судч |
, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се |
{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја |
ја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели ста |
...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, дру |
ицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вријед |
ће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, с |
и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му |
диш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам |
својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи ово |
амијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак |
рди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар п |
уци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши по |
да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, |
ега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу д |
му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Рад |
већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити ил |
ђе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} |
ледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p |
ре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио |
.. нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} |
м, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли |
живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени |
ри, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</ |
неш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А кол |
.{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и |
и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо з |
дину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати |
својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, |
е тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</ |
обра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен п |
вима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а |
з корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је |
учивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, ку |
подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{ |
ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>А |
гло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му |
ебира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— |
збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да |
ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44 |
: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов наст |
у, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку |
а запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се |
уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="3 |
рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу уни |
ара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијеша |
разнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна |
p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакн |
Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, |
ребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих го |
изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, ту |
јцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, ј |
...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и |
Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по го |
ли би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, |
је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу |
ајашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} |
есени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврат |
од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу |
ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха. |
ти...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са |
Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјер |
и кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад |
:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране |
љан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца |
у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше |
— наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља пок |
овјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p |
из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> |
нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети к |
... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p |
, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p> |
о јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> < |
у на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— П |
!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да ј |
пиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што |
едну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да пост |
} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже гла |
убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n |
, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се |
ечи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— |
е да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле |
ка са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњеж |
{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу |
ме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође |
ве од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека |
нут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сес |
на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је |
рку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> |
ору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисл |
и се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пл |
право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, |
> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакв |
ти, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: |
је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјениће |
о вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчеп |
о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да с |
акије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуб |
пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмиј |
господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је о |
двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину на |
о стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</ |
подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су од |
боли се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу свој |
у се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко |
по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих |
роткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипљ |
ега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде з |
S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се |
апријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, |
кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та зна |
ше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши |
..{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?< |
а њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — |
е они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жу |
рака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурн |
свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је |
, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— Т |
..{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb |
</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што х |
<p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једн |
е отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— |
начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напа |
јка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није н |
оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије годи |
а још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу |
задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, доб |
ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на јед |
горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</ |
и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио ци |
по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале п |
та на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душ |
земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га |
> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Б |
n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не |
косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са дру |
дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њ |
оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од п |
> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} |
на и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, |
х страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметањ |
шљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, ш |
чак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагод |
шње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши д |
га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири н |
аскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што |
Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приу |
рже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И |
! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела |
ша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му... |
не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме св |
пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му |
куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши |
о се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више и |
што смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грб |
че, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је от |
ора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже с |
у се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрди |
лице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, |
прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их |
их ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - |
конито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к |
итати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он ни |
, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач в |
зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{ |
крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, |
неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже |
аде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун |
т големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, по |
{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њ |
и нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не по |
>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека оста |
сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родите |
subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако |
ти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти бес |
да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а |
да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} |
спод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и са |
часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити |
са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и д |
црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а остал |
се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се нек |
вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неос |
у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд м |
S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од си |
се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бис |
..</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вриј |
говор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да |
наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни |
?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако ј |
полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Бож |
, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће и |
које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{ |
што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, н |
мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, |
, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да |
торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина чо |
, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле мом |
рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— |
Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чин |
— И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо |
а поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено з |
јеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?< |
е, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њ |
мишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога |
пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Ма |
сели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто тали |
о вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говори |
.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу |
пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи да |
воумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да заго |
кати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господа |
рвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему ја |
стове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара изб |
ијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не по |
та уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги |
е по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ј |
ре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, < |
кад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп |
гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од гла |
:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега св |
це, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу |
и залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} |
талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме |
е и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре му |
није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да ви |
суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чис |
— идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, б |
, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник с |
љиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; б |
вну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{ |
му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрет |
а ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и |
овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се |
" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке з |
тво? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је |
Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није |
а да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу |
ицом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни |
ешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очим |
оме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође р |
а, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак тал |
бло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба гриј |
еве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којо |
: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благ |
<p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе и |
а их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> м |
а и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Уз |
: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у гр |
сједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Т |
S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом св |
ља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу пис |
о се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Е |
камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их |
ад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! |
.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш |
хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим с |
Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, бола |
и кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талије |
ошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на та |
ским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућански |
отркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— |
ша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> |
да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми |
а погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{ |
пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упи |
не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако |
као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и го |
S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, |
и ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те и |
ти...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази ст |
у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док |
је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда с |
планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> |
мора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ |
еми, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише п |
иново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљ |
ан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто с |
Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, |
е:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... п |
родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад |
г, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око г |
љутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио |
и се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газ |
ку, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било о |
ду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним с |
Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу |
ре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?.. |
p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} О |
>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, бола |
уштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у пи |
човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, |
ас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао б |
човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Н |
сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, полож |
сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...< |
она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... |
лаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор љу |
у, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде каз |
њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде пот |
да, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда |
гавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из варо |
}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је |
сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља су |
кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад |
не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се |
ије по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели |
е највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к д |
дајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто |
ико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газ |
дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} |
а се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име |
ку — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази |
ежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врза |
— имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У |
ине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега су |
лепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања |
ка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути |
е у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И |
што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о |
/p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико |
уги?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!.. |
У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као с |
млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и поч |
међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би |
пске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране о |
е.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора |
а срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Прист |
ба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трж |
мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за |
>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈ |
гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне из |
} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p |
} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда |
гршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Мар |
ред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у шта |
<p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови сл |
це, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма ни |
</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, |
Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи бла |
е да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу |
очинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо паз |
/p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пус |
невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и |
ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, к |
а власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова тру |
Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone un |
е; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакови |
е, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову |
крити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} |
остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида ста |
њајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући |
нате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема р |
да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац и |
S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — по |
ели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљев |
ан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека |
леда га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим |
„задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— |
тришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опа |
и се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш |
свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газд |
та — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од ју |
ток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју |
кршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</ |
знаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цр |
те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, с |
авика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек |
нића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре |
новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ј |
.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и до |
— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> < |
из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на д |
н на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се с |
ели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га с |
/p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столиц |
а опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом. |
купљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ д |
ва вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође |
обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре |
ори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све |
ој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља |
ја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара |
ко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем пр |
а се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је |
западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг зал |
мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се |
и начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p |
е.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу |
. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А пи |
="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; ист |
ије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— |
...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!... |
p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платић |
ш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док |
Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни |
чела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вра |
.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд |
ар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише св |
> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — |
оварају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога к |
Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Су |
p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> < |
поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, по |
вне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинут |
их радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају |
и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку |
м брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> |
и би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И |
ај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То |
ш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, бо |
ши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} А |
<p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. < |
одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, б |
старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! < |
икад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за ду |
Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дј |
е ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами |
> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац |
од изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n= |
ди, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> д |
као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом |
/> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред |
<p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведо |
адине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> |
трица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прил |
труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буд |
цу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</ |
отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— |
паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што с |
ра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ |
плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а |
р, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Врије |
нићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекав |
говорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, |
већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — |
и доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! |
А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да |
а — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојног |
— нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тог |
/p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Би |
пљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и чет |
— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, је |
у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њ |
ри форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након то |
ше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој |
суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ |
о је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико |
по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не |
/> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто г |
на куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синов |
, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене ци |
лија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Ни |
пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жа |
вој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, мом |
етром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду ште |
вије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити. |
Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чуј |
ити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по моје |
ра.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра |
големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пр |
на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, |
а по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао |
мо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- |
орска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, кој |
Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да |
ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му |
, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да |
<p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не х |
мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Госп |
>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господа |
агориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјело |
онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је суд |
..</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село руб |
за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Ра |
талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати |
е заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> |
дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече |
ади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у |
се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вел |
огао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораниц |
ја, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, пос |
би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је |
ђена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у се |
па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине |
премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас |
} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких |
тром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да |
нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде ст |
ом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко |
ина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са к |
стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> |
им сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и |
кну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зов |
вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча. |
у двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдј |
ативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види јед |
ве ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не п |
приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте |
у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен |
собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову пис |
е бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; н |
ницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окље |
бу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика |
S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи к |
јешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, |
ини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, и |
тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су т |
, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше |
<pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па |
ажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадим |
г.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију |
кан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра да |
а ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, у |
.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит |
се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Ма |
воре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима. |
ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киш |
адивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне |
ше.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе. |
главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. < |
олусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али |
камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, |
едне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, и |
сарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашњ |
се на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, |
породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лис |
развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да назд |
здану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у св |
арошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаш |
у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери. |
жи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба п |
е их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је л |
но као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да |
е точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прош |
о, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она не |
з ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговара |
з крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз је |
оследњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија ј |
— Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, |
ion" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно |
>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога п |
еднако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелн |
м вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не ула |
итица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Д |
леницу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће |
је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто |
де узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>П |
ставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези |
дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До |
ка дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по фо |
х вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> < |
Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима |
ој му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не |
за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли м |
одарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ев |
ам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! |
но за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p |
се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој д |
p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник пот |
>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остриш |
оме премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом р |
то, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{ |
карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> < |
небуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те |
да сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отвор |
ку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки |
а нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му |
зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се |
као, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох |
И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу ку |
ућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} |
ти у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник |
обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац пот |
авши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене п |
роваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкр |
иде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p |
о у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p |
божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{ |
p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар |
шњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их г |
један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сре |
p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и |
да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Пет |
{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да п |
о ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Па |
оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само |
велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога го |
лико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, |
ком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбриж |
њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има в |
есјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чарш |
тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пуст |
ди.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је |
.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори |
д њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не пит |
тупише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука |
зговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава |
ијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, ст |
/p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ства |
над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чут |
у очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42 |
вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико |
пет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и |
p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - |
а бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</ |
е, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори |
тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је пот |
арах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: |
..{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражи |
га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља па |
/p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по сла |
рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> |
— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те бр |
дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је пр |
ас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисл |
га посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упо |
траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, |
а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенч |
земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што с |
љака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијен |
ри газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагрен |
дао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је дарова |
е да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме |
Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од |
јбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћани |
ољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци |
тара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сув |
— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Т |
ље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад сабл |
рте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, прет |
се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља кло |
ичним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза |
као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собо |
е село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му |
зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока с |
е се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па |
</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, т |
о...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће н |
еће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о о |
н протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n= |
последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, |
9" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</ |
јега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погле |
аником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих с |
часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенц |
! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се |
хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јак |
овим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да |
о прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице |
већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко с |
калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше св |
ве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљади |
p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати |
ом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је |
жно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро с |
ода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јару |
наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу ва |
ратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о ха |
љака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Ј |
воме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> < |
еђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се ка |
, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање пр |
n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи |
="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и му |
некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> |
p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни др |
метнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вун |
чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са |
авно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њи |
ас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте |
абучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Ва |
е по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <p |
мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, к |
тавивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, ка |
о; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> |
ило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, |
гледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> |
ше још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни |
јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вра |
још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз |
шта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу т |
приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи м |
једе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Ра |
лија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пре |
и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразло |
ху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећуј |
ме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и о |
јећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиж |
еби носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша |
га брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена гор |
ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извад |
ве распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и |
а прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни |
у оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од к |
аду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти |
тних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје ј |
едајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како |
Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је г |
ктом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, без |
околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих |
нини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штет |
м ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
но до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, о |
својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од |
ли у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мра |
ре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Си |
.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину |
оћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погд |
тио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb |
заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, зао |
иже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трго |
аду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сја |
слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморе |
по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> |
едај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опаз |
рца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, |
и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му |
ио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што |
зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада најви |
тлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p |
уком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара |
блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи. |
кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред |
и опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњег |
дје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <milestone unit="subSectio |
и влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чис |
и се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколик |
уг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако у |
нање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одл |
> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошков |
ране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини... |
уј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> |
иглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до ме |
це буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се ра |
ше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога ч |
блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом |
а најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што м |
p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегл |
а на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} |
кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p> |
их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућо |
ито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и |
дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али ниг |
рата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита шт |
аде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напи |
<p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, ч |
не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и |
ко паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> < |
а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што по |
прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен ди |
а, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се л |
ну, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху |
торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и к |
њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весе |
о у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно |
покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим не |
буди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве с |
ога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобил |
даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену ко |
подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе |
кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмир |
духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада |
ви на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <p |
да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто |
из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} З |
рав вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њ |
се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољ |
bSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; |
до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци |
лио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, лива |
ло, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен |
<p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пи |
а.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат не |
ошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи |
авимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb |
е шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, |
ју...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је |
зимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А |
- ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд са |
есенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице |
ешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не |
>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу пла |
Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина за |
атима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пу |
обре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.< |
д је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала т |
ијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за |
баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шам |
за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти |
парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, з |
S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два син |
знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт... |
има подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће би |
издашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске гл |
ћа на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, |
послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас м |
е, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца |
његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се нико |
о за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p> |
е да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сва |
остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да ј |
ичке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је п |
вако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијеп |
бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га б |
овори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а |
ам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{ |
те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, о |
ецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Уби |
не свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S |
дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p |
и!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, глед |
ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да н |
паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути.. |
а да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша миса |
ијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да |
И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, пос |
иви дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у др |
рих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше ч |
} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештени |
мозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} З |
е?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— |
ар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> |
Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: |
ад пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, |
тој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба |
понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се |
купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Ра |
е ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И др |
, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варош |
у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима |
лијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће |
у моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна |
звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у п |
се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде н |
одијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у |
оврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Рад |
ским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и к |
н набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, оран |
с боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и п |
ђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад |
ранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као з |
ичастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном о |
ем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише |
то, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, пут |
ди комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег с |
алеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Не |
спрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег т |
ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије |
ешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а |
му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p |
болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечер |
ивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе |
аву, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну |
а...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли |
су, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> |
та што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви з |
...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, по |
пире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде ч |
д Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Ст |
је ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвије |
асте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи б |
е... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у зе |
ражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како сило |
</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра |
> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, |
него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио |
ећ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће з |
премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љут |
гао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже |
зору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> < |
, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и њ |
и су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрод |
ти јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прош |
таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; |
слиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијет |
амдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом |
етар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој д |
е, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону |
зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И |
а великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце к |
пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да |
...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Вој |
свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, не |
јел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брз |
> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, до |
ражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниск |
>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу |
</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону |
, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани |
орен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је мах |
дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се |
екаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, н |
, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, |
иљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше п |
p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, п |
о дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад г |
ду крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А |
путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши к |
тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам кр |
вуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на јед |
ему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — до |
господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не позна |
у оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док с |
ио, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ри |
ихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се на |
и ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, |
ао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме лу |
из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: ви |
Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разг |
Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га |
може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Би |
из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмо |
егова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен поро |
ubSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p |
зде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по шт |
а скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја ж |
му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да |
уђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, преки |
оје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојн |
ели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам |
о, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илиј |
столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о сваче |
нога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковч |
..</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, |
?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од |
а нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> |
дајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.< |
а нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Т |
упи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p |
суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p |
ије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштен |
Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.< |
купио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да |
аку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими |
ли није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да |
ли изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p> |
лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је |
вши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помис |
стру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, |
коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и њего |
за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p |
част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, |
зде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а н |
и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мал |
p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— н |
о залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела |
а у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да |
а што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видј |
уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руц |
ино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а |
че старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци! |
т мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.< |
е и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <mil |
а је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} |
р сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати њего |
законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, |
тра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} |
, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна |
и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватр |
ој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде с |
за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе |
оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одма |
еној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи |
ј вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама |
и, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку |
S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљам |
и се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} |
се...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платит |
S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим |
ти, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар с |
а, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спре |
ци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и |
а у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник |
ветога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, |
сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. < |
м у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Кл |
S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лиј |
де лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе |
аше начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој наста |
црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стј |
ртију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како н |
ом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо |
анитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са ср |
аогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјец |
Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јак |
ријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, |
е планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да |
ти једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </ |
једи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?< |
љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јо |
о и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај |
ашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обј |
еладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> |
де.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за |
љежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> |
Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војк |
рдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једн |
{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и |
нским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после св |
сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на |
ану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватс |
оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи |
Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар. |
— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа н |
он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духано |
у, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Р |
најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори П |
о руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Рад |
бавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</ |
и свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испр |
ли узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава |
, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из рук |
онови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на ст |
велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе б |
али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, л |
ма бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ет |
.{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стр |
во нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{ |
вачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S |
} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Рад |
87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивш |
и поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како |
давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је |
p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и |
неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="s |
, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би мо |
швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушен |
хватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше |
помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и уз |
н, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који оно |
ућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.< |
пскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по сели |
продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати |
канову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је |
не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га п |
и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити |
мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> |
сјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је тв |
ље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! |
е кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
оварајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, ш |
цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из |
је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у |
аде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више н |
док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... ј |
сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А п |
е иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у варо |
само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али п |
д мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надст |
и, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али с |
ма од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— |
рдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајућ |
га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одго |
о је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пре |
Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} |
осао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као нег |
отврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама |
ако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије |
љене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на в |
миљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Или |
ону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесе |
пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, |
ру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући г |
нијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, |
је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и изме |
> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га |
ост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутра |
} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>... |
ом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино п |
у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а как |
грдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, |
да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?.. |
жничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Вој |
да се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти и |
е и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прожди |
ца са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово раз |
е да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је к |
етане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши |
ком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели И |
, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га са |
ону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, |
аљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко ј |
и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се |
Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово оп |
о бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ р |
гне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и ше |
некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да |
S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зач |
љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испи |
ду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, |
е, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јо |
о, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер |
ине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да |
Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и бил |
и Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти р |
, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у |
дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — |
до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p |
Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге. |
у; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности |
а сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога |
оли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма занос |
ата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија. |
старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година |
пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са д |
да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па ш |
штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће ч |
, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} У |
ја, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али |
— јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у сније |
е до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да зна |
но моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <miles |
де, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</ |
а ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— |
ћ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њ |
е изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и о |
ражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, сал |
Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храсто |
рићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру |
ан на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој во |
е у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да |
наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвје |
ј, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје ј |
у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> |
.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се нас |
ли га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ват |
ко запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако доса |
ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми |
топу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, |
у пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљ |
урске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајк |
ојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p> |
једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је. |
<p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, ниј |
— пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По |
</p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је чо |
ко главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац п |
очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено |
се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави |
</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у |
примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћ |
вори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на |
bSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило |
био за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p |
е послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки др |
ајпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљ |
емља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичен |
, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Ма |
ину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? |
а њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, |
ијечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова |
одивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда по |
ушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да о |
змичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не и |
у је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести тр |
рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
е.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по гла |
нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овн |
а остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући оста |
ке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјек |
ока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ е |
њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се |
жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p> |
како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, |
за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у ва |
стави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одол |
>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа у |
њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље п |
овац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{ |
сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди к |
сподар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киш |
ему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини про |
ћу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и ве |
сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и н |
о пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је кам |
па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Марков |
. и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, |
ј посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по г |
ви се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војка |
ест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Б |
p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прека |
ути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, |
та Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија. |
док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али ш |
ћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се |
p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета |
аде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти по |
А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у |
е пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут изб |
ртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тог |
одољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у пр |
ребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица |
х — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <p |
брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се |
леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да |
се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на |
иђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планино |
азда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, |
збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она р |
љава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{ |
шао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко госпо |
во удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — |
ром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих |
етна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче |
ожица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори |
град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи |
ио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у бол |
ви свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, |
е господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право ј |
?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, |
купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Шт |
на, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али с |
има клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу св |
цама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона |
е га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> |
ори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и |
о стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, |
n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка м |
ђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приу |
и, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће |
мрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он |
осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико |
хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстар |
пред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, д |
али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њен |
ави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти |
али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри |
ду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је |
главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне ру |
мо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, ш |
Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеск |
робојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане |
подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" |
њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачк |
дговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа |
олиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? |
да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> |
те, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој др |
, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> |
кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и |
е се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; м |
својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> < |
олаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— |
посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка |
та ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на ра |
препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам |
е и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; јо |
<p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш |
лаве му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши по |
пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> |
да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избо |
ави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— |
ко га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод н |
дај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} |
Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели |
да се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с п |
о било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом |
зи! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угази |
>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима в |
а Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе до |
плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда |
— и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те муш |
калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руц |
здравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — ве |
ерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да |
он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— |
поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ват |
вом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по стол |
дуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не мар |
калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак |
<p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевај |
онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди г |
све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опр |
азди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужа |
ме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, нера |
кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као |
чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њем |
се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га од |
ма у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — в |
три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе |
бар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара |
каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп |
дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге пла |
p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</ |
а, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно |
затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају с |
n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам |
, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливш |
риле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски |
јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="14 |
ој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и |
с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме м |
њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S |
тола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дан |
> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо п |
ну, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ сви |
уби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, М |
ајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бит |
<p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, |
ну Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком |
таде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> |
ијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је |
атовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да |
док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с |
>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред |
огдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, |
је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, |
рзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n= |
аше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има |
исто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина тали |
не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма |
<p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се по |
чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује с |
>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Н |
е.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— |
а Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, к |
но да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} |
ко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем к |
>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> < |
а к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла |
а путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на кој |
па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</ |
је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси |
мље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— |
, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му |
S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да р |
<p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати но |
о! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац д |
унцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да з |
г у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сју |
е тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећа |
јаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрод |
поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, |
вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи бл |
м је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је боле |
сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих |
и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вол |
аде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и п |
да... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа чи |
, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке |
да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп |
е изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне |
и.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишља |
наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господа |
ледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> |
а је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и |
; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између |
лошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен ј |
оштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; |
бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p |
га хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад |
ада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вр |
разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад |
..{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као г |
ојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и |
том задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пр |
— и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјев |
ло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема том |
ди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како |
в, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Или |
очинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да |
...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом |
ле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове |
нио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа к |
раво хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} |
ркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на су |
ајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> |
е, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме у |
ет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе з |
све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S |
исто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, |
а, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, д |
ди, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опаз |
лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се. |
им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тад |
ане, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницим |
га намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро |
не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! |
ла човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, |
ку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених |
ћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му н |
ти она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина |
јека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка |
="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викл |
азди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбен |
еко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми |
ао да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрн |
И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу тре |
"116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...< |
е се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> |
беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њ |
сто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин |
прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, ср |
Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p |
оме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилет |
т и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живин |
рача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморил |
ио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.< |
је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјере |
ерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче с |
сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и крим |
јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога |
нијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чек |
ази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у |
е, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, |
у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{ |
а велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи |
адстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; дог |
да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што |
колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећ |
баш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потрк |
мару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код п |
емда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p |
м Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си так |
га.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори пок |
чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n |
што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леде |
а, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задо |
Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ж |
газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази |
та је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</ |
обом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже |
ајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости |
томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, а |
ли свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан |
ection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> < |
кви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из ку |
к бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још |
<p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек |
тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу |
тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.< |
од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње њег |
као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива бла |
м испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избива |
м по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p |
ц донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што |
Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као д |
, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него |
њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашег |
е из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> |
ком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе |
па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над |
ад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Усред п |
осподару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који |
што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку вид |
издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, так |
>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад з |
же се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на |
овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана |
ренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осв |
у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и р |
. и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на р |
скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у |
, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свог |
а расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца |
ко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, |
ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је прек |
аде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на испо |
друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Зн |
прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкуј |
> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ств |
И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без нова |
тједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију |
комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаш |
milestone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и т |
— насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради |
озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху |
и руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n=" |
у слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ев |
мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> |
а га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у |
е вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламе |
стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто |
а, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљ |
а не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе х |
у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе н |
који, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељу |
ердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Но |
ријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда в |
то Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.< |
> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопри |
а на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихв |
та, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави |
од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намј |
ли цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурск |
се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену д |
> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— |
их очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Нес |
испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по са |
ијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири |
љу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мор |
сказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави х |
оћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудњ |
воката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> < |
ли, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— М |
ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у с |
тру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позај |
з пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упит |
да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кв |
ицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — |
негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели |
јканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист |
ија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од |
еба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} П |
ићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим |
дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби м |
м, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви |
бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза |
..</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и ма |
два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старје |
рада стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се |
остави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} |
p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благ |
годио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, дон |
ослије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје доби |
пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку |
> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на ок |
га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то пр |
и хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њ |
очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Ш |
ови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, мл |
добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{ |
није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> < |
ету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из |
Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а |
откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се ц |
з дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за ру |
<p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу |
, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> < |
ријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје с |
— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвј |
часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> |
е насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза |
Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се су |
, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на |
слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би зн |
— надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празн |
ело.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; неким |
вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али |
ете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!< |
дније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким тргов |
р бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по |
изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај кру |
акон мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, |
су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да |
по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дје |
ински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ |
антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењ |
од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манасти |
бро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри п |
испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сил |
су, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна вла |
никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вел |
ем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад |
нанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас че |
гу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132 |
.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, поглед |
жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.< |
мркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сло |
ту изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петр |
друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ ре |
драве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара |
док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три |
ли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на др |
ана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— |
Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone uni |
вена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старје |
м, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што |
блудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд |
аке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не м |
бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Ил |
Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по о |
у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом |
у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, п |
та. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се |
одвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, поко |
ра са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земан |
о носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, |
аше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест годи |
ико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан ј |
раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са зе |
блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од м |
ам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у |
Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у |
: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, а |
ожици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> |
Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од |
Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме |
е! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ |
е тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- |
а Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове |
>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ог |
поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста вес |
амоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дуж |
оме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео |
нику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у вар |
обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели |
не суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин на |
МПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n=" |
љна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може |
а свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватр |
разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом м |
с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — пом |
<p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној |
прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и до |
их то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уо |
већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у |
Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој и |
сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јос |
ружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши |
и морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по |
цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи |
Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p |
шише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затег |
д дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за |
а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од |
д големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — в |
и — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својо |
врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове |
ја се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништ |
е цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој |
ек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме |
.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, |
нски момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са по |
ити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њим |
, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупил |
да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве из |
ице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана |
>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у |
S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, а |
о вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а |
проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе |
ађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{ |
сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој с |
јехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече |
уђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми пад |
и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан чо |
путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп |
замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и на |
и му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с |
људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче з |
о се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао |
лове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више годин |
о је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, г |
e unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, как |
године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да |
а господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али |
њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се са |
јеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су |
е дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, ту |
мртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> <p>Познај |
- помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, дв |
вши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози с |
ра да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијег |
ате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућанск |
у охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду |
ше, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} |
се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио не |
његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске ст |
ро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради |
, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије |
ја са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то |
лалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, са |
господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби т |
вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Ка |
прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада д |
покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадес |
не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у |
} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очи |
м пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, кој |
овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштин |
кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче |
<p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника |
ији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} |
па, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко к |
/p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— |
јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече ко |
о, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да |
се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> борба |
ба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и по |
Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелиш |
уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе |
о ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приуп |
упе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; |
о мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјет |
ру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм |
, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним сн |
и се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва мож |
притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли |
утеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над |
о сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу |
су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њ |
ом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве д |
ивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију дониј |
мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући |
вати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, п |
села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно бла |
преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац |
по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљ |
акове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S |
ред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га сво |
ојој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна |
не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: к |
</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу |
уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хар |
реним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих с |
А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се наме |
у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући ка |
из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p |
е, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба д |
.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мј |
запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био |
напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p> |
као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али хра |
ши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио д |
ницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше до |
, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћ |
од...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију п |
ик.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој |
{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким по |
бе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интер |
ао начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, св |
есједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац |
о удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчма |
ту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан |
, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са де |
ше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће с |
<p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:< |
ешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељиц |
аман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луч |
а...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S |
лада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој |
овара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт у |
<p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> |
грне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито з |
ивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у |
а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач.. |
ешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваш |
чуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његово |
д погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} З |
смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што |
ој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и |
куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код п |
већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сре |
упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче |
а.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклимани |
у.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује суто |
шао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме врем |
а господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко ври |
и дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собо |
а сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли м |
ори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозри |
арке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене г |
не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, |
да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује. |
е, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весе |
ди се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по |
подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада д |
и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога чов |
ађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима не |
чин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настр |
ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претур |
lestone unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у к |
ши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави |
milestone unit="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине |
остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упу |
> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, |
и мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од |
ице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих |
а и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватр |
са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа |
{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труд |
ртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрт |
га коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдј |
и хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, |
</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за ча |
и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у об |
а Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га |
годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p |
ао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p |
смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне |
амјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — о |
ме није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт. |
јући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му |
е у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milest |
се свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — |
руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те ова |
м гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жен |
успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, |
рца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два |
о за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обве |
вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогл |
за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну |
81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народ |
о пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може |
> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја |
ше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвож |
мо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја |
а се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за |
чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра |
зневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сеља |
се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече |
, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се к |
се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</ |
о неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чарш |
му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави |
ресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на |
да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се |
.. раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p> |
Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвј |
својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и |
из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, |
рукчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само |
ру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што |
и мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>И |
ба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши н |
агове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, |
д својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана зем |
ини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> < |
p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши |
от дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за д |
а би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у ду |
у око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пус |
не, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; в |
, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не мо |
о каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле з |
обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И з |
ефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртај |
/p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, |
ње и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако б |
, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, м |
штину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини д |
но тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, |
мња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети |
ну, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано т |
ље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у сумор |
/p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је св |
мом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших т |
азан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, д |
а заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиж |
гла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст жи |
аде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и т |
p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу |
ју?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде |
омад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко |
Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на вр |
срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што |
{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... |
схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, |
ара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они с |
сто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му |
ашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, поглед |
учи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, ш |
еће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради п |
.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над в |
ира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вел |
кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке боле |
ху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упи |
да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...< |
онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су |
од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје |
м ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Р |
{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу |
на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам |
овану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, |
али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људ |
<p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уто |
/p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за |
ра, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у пра |
ох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те |
ике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах |
вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p |
разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође |
уљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели је |
ркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што |
ubSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им |
ко, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куд |
свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и |
јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и |
да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и о |
благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</ |
е бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме и |
биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што |
синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, |
бојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они вар |
— шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове |
/> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="su |
>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у гла |
јешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, с |
ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему с |
Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред врат |
ко мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али по |
ајпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се госпо |
, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа |
риморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се |
{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па |
ма Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче м |
Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунц |
еду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петр |
ежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче с |
је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кућ |
— чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ |
у чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али |
...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на с |
бјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све свој |
ада му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дох |
ехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати с |
тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с па |
p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна |
ожица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— |
..{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изб |
да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p> |
} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ни |
"153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, |
пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153 |
у...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као |
вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару |
ога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде |
о на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити |
оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и кр |
пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене са |
чу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је о |
гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвет |
гарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на сп |
засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокиса |
шило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зим |
у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих |
овати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њим |
, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога п |
поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола |
мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опаз |
томоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: склениц |
ђе к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вол |
ао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печ |
а часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим жи |
Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је |
оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, |
а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, |
{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе |
асмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо |
пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, |
ли у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срц |
Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима |
ржаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бику |
нага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради |
е као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунц |
м каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњ |
нијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро б |
земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на |
челничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да |
ок чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна вр |
а сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, ал |
изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту |
уши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, |
на и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито р |
леда Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међ |
ра са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој с |
е изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно време |
д у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско д |
м истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у п |
такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступнич |
о наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душ |
ни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p |
црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се но |
вши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренер |
д пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто |
га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватр |
очено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комши |
им договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, в |
з суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на гл |
с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, како |
сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, ч |
арици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља |
е, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се |
оће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шко |
ве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити троша |
ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p |
благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими |
ржи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се |
равицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и пон |
ше на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим |
ајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајц |
веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је |
ско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је д |
редаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од |
се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни ошт |
није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће ци |
nit="subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на |
о ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови с |
“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак |
в што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве |
е.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - З |
же?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тог |
А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Е |
орист овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на |
ирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанци |
{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задо |
них, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му |
у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава |
/p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} |
дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако |
еље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога попо |
јером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у о |
>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— В |
ше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, дост |
с брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти ре |
жи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му с |
ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутр |
а, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, |
да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено |
по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, ч |
у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му |
S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n= |
три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу н |
и Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!. |
цу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку. |
и су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илиј |
, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о не |
весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива свој |
и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду ви |
несе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> |
> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барја |
одар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у |
на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче |
двоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиж |
погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за д |
е дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде |
Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се |
Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо п |
бише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — |
за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSect |
итљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше |
{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по |
де се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога |
у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је |
дређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му |
у се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, |
тарија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад поп |
веним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин д |
му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</ |
и од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети |
е оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једн |
о нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђи |
гао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра |
еифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и док |
позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антикле |
де уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није |
дређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијес |
врљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p |
да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у |
неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p |
особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, к |
теник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио |
нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради бл |
плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се |
ко у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Рад |
да, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхват |
збуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци ка |
памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка би |
лазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти |
ећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест |
ротаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја |
ли? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи п |
/p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањет |
двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пош |
обра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, з |
мија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, |
ју, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше |
етник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши |
вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио |
е.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају се |
лиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћ |
оћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мо |
} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад |
обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице |
</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће |
сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако |
знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави о |
во је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна < |
ви снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p |
ријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно |
p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као д |
и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов с |
онови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <p |
људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, ка |
авши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љут |
енчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, по |
- сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у си |
налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, тама |
> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упут |
начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од љу |
елу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и |
аву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубав |
писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да |
да.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио... |
одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, позд |
у над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да |
а?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његов |
<p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну гус |
избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још б |
о банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андр |
лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, |
>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом поми |
жати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи |
у ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу на |
је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, |
љане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И |
tone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три фо |
мија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синов |
оћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним |
Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!< |
ина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на су |
рати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, вид |
вједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град прес |
рошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу пла |
они се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га је |
лија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде |
домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, |
аставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двам |
еснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> < |
видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси |
ли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га |
ац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га |
о ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која в |
авља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, |
од сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циг |
очио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га исп |
ати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак |
издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјец |
вци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чист |
ави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући |
дрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће |
због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дј |
свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престад |
...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> < |
ву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи |
и гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чи |
, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с нек |
ко сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре. |
што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, пон |
ћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви свет |
погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам |
затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и |
} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би л |
и се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војк |
ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, п |
ковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране поз |
држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним |
устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им |
њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ |
пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, |
лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак |
никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти к |
плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају. |
нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готов |
днако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, ве |
ирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситиј |
е; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адв |
е му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S |
својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, к |
наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја ком |
е госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — |
елац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала |
ицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране кућ |
к си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах |
осподар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, |
, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињ |
тима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одвед |
жа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А мога |
омози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао м |
ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли |
а Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је |
епоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда |
ндује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> |
о мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше |
ваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то |
ужбеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. |
Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И |
ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га ј |
b n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана |
ша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на |
м среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвије |
во, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут |
и вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована г |
ати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија |
једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} П |
Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> |
се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна тр |
рвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, |
ши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, |
лог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су |
упно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Зл |
премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге свр |
рави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призов |
е ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, ка |
иде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате с |
евши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> |
болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли пош |
мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте |
де са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршн |
Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се |
пити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} К |
на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда за |
.</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха ду |
већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало ми |
анственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана за |
беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: |
ари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p> |
једе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра. |
ion" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан п |
трже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, |
олако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући |
трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p |
ој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и с |
вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Ви |
кога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени |
у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} А |
ом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео |
родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и |
врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да паза |
> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија п |
доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и зал |
дније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између д |
по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био |
је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили |
заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храст |
, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући пов |
у трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо з |
будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за соб |
уте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше |
а се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сма |
ри га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима |
тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека |
ишта догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мј |
увим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан |
А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова |
без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — |
свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут прив |
и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! |
раво мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по тал |
е цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> |
>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе да |
сада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твоји |
иже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на |
рош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини. |
што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац |
ма код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с |
упа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одош |
као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресв |
е фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> < |
е, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побрин |
како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му |
јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, исп |
сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада т |
, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар |
, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто ви |
бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и т |
еколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, по |
одирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и |
залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — у |
цу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: |
ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође |
рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала |
> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмиј |
ерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога не |
ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да прим |
и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се |
у десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb |
рио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му |
није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире с |
, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском |
уо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше |
Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће от |
е?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p> |
упи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А |
Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — г |
њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио |
"subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, |
тивници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, |
> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене по |
у људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан |
У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при ра |
а колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му ова |
братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и д |
ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је |
учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и за |
један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме но |
ило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и |
д тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> |
посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјет |
не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, |
Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb |
де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о |
, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле |
јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у к |
авши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечер |
— повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов... |
е одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... по |
—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и |
е...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му |
<p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, |
кола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не л |
ој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи |
>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступц |
p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — о |
мар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, |
.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио |
а њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сес |
из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се в |
ијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Ра |
едан од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — за |
е колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак |
више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесје |
у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва |
о поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга |
о се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настој |
е сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати |
у.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усн |
еним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да |
- Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бр |
е као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit |
дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад |
гао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} |
у китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму г |
чањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52 |
даваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом га |
и, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове т |
их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колег |
p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Мора |
рних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се иш |
и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увл |
ги смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам |
јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стид |
мо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да |
p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака |
ћске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће |
јесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Ал |
има планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осје |
драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не |
акне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разгов |
берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими бл |
кујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње |
себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи |
сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелник |
ути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се п |
обом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— М |
и момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, бола |
и, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, |
а ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — При |
и, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што ј |
...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... |
p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујт |
а у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{ |
буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда |
ја се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урад |
>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, |
малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик им |
е Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Р |
нити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учв |
рихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи вид |
ву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо р |
и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтје |
а испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе |
до Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме |
>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S |
ије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фр |
и неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о том |
зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодно |
у.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посу |
један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>. |
да.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — |
ужи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар о |
жбеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња |
ва варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Вој |
о су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, ту |
ете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут |
прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{ |
овљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протар |
своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало |
окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити |
<p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не ос |
ћу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> |
ју странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, ш |
едину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједо |
етар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— |
ући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за со |
аде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињи |
ени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом |
па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли |
се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа |
рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје |
аш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита |
позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти |
и је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у |
} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди ј |
, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} |
јену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, по |
>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми |
p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И над |
?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на |
осподару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали п |
! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш |
— опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p |
, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код |
чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Бо |
лачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се до |
, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не |
и, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: |
Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено |
вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага |
пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену зе |
о са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се с |
дница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— |
дитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дан |
је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} П |
питих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину уса |
година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима |
их све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Г |
пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с то |
док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чек |
S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држит |
ти и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Во |
у; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући с |
комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, |
адода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да шт |
у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он кри |
еоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, бола |
.{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и |
познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру |
ога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара н |
} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотин |
ели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> < |
о му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе |
дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвј |
рез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} |
А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјера |
лед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати |
идјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази |
еколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуст |
вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекр |
лучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> |
ти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду пре |
не турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} |
осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапћ |
>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p |
> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше слави |
риупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшил |
је он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док |
е, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задан |
да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честит |
тра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сес |
— није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му н |
це диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, пон |
н вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у је |
ственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањ |
штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, ду |
.{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, в |
з вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује |
Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило г |
еду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у п |
камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Ма |
никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свог |
колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му п |
на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се в |
p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p |
p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији |
! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од |
Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба |
кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> |
не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p |
а побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на |
се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у |
глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а |
екала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали |
љачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стар |
као би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и ха |
на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чин |
, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез |
ложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовит |
лико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{ |
куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— |
Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се н |
оходи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чег |
ра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није с |
иш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и п |
е стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опо |
а а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца о |
алим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешт |
" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По д |
дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане |
ђе у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парни |
tone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и |
орио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили |
га племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— |
се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — поми |
вој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера |
м овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?< |
нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се |
не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, д |
о љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро. |
полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га |
ени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да с |
као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S |
поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, |
над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глав |
тељу народа; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог п |
p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга |
тари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p> |
S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Дес |
аже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред љу |
ори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој мо |
ли ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим |
ремда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи нас |
Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи |
сталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријеме |
ру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму оноли |
сти, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба |
вљени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Мар |
} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује |
р. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред о |
; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће |
више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра |
љаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Пол |
јера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод |
су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели о |
дну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пр |
ађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! |
унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је |
и добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога |
Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у с |
стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје |
ед судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина |
ута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се с |
о пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуд |
е Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да н |
као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — ве |
уди са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у |
чији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у |
ховнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, |
ебало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише |
оше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на |
листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији |
брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и |
ако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p |
и фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га но |
латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главн |
р пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">L |
ени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након не |
штане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се |
аћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док о |
и него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће... |
купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци |
могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> |
и што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе |
ушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би |
овене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетуј |
ослао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, на |
оме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио по |
чије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовн |
мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Госпо |
>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — ј |
раво...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је |
ека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се р |
из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као у |
онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на т |
ад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи |
о... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се |
ати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Пета |
рко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се свој |
ељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово |
опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај од |
о повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што и |
одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мис |
д, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која ж |
ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачу |
и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хт |
ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневје |
већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> |
ј покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не |
ку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо |
ће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан |
е...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не |
с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако |
ли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, р |
на сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида |
њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вј |
о; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, |
ју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p |
у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон! |
че се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикуп |
мотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак |
осјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док |
а...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да н |
свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраз |
з улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно п |
дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларе |
де јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси сало |
ам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши прес |
овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n= |
е се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко |
еоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S |
о кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, п |
и, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђ |
чеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, |
рце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно глед |
ма суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — |
омогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо пом |
ним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређ |
</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, с |
е смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожур |
а спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, |
е.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ |
више на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на кам |
отпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне |
на на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда ку |
ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нах |
оме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се |
лости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, |
ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А |
а на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.< |
тну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде |
њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изглед |
аче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше |
/p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога брату |
овори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што |
несен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, г |
?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> |
ши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не |
на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићен |
опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним |
ше око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и чес |
чека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, |
пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и |
хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то ј |
а, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама |
во има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде |
да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првак |
хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти |
it="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, по |
анину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фрат |
литику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За б |
како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионис |
— тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозо |
ли остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговор |
разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, бр |
се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше с |
е слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели |
на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшиј |
.. видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из г |
ом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље у |
е дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што с |
— а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није |
уте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјер |
на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те н |
се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару н |
Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да |
у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче |
ве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, ко |
ки <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непа |
, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокуш |
, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп |
екако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му |
запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда |
e unit="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад с |
рно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, са |
ћеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... |
женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихва |
зговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи |
знаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се зе |
а неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше же |
у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</ |
к - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се пре |
>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке |
} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стад |
прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране н |
јући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и |
ће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на |
е.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом пола |
те — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, д |
ину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их |
е за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - пока |
стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд |
би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја г |
Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли |
...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, |
е причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају.. |
тпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто |
<p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право каж |
?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки |
је гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; ст |
<p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, |
ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за |
је те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, бола |
е на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, к |
а слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закон |
вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по |
а кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{ |
ици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: |
за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, |
га их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по |
/p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, |
ет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођ |
оће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље |
аричака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади к |
грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и он |
и, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мј |
ао да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим |
и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у п |
смо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се мож |
врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> |
што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— |
друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Не |
тари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> < |
има што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руц |
о шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском је |
т отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дио |
{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, |
>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, |
јем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи |
љаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху н |
враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узб |
замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и д |
} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прего |
се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе г |
вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, |
!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талиј |
се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Ник |
- помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши |
у којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духа |
а планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зл |
стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} |
да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p> |
ана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија |
ни Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} П |
</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори г |
свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два ч |
а срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели |
лад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан |
ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој не |
а наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, ок |
ам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи с |
мак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости |
, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши |
се, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве кас |
та за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} |
</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, ка |
, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да |
еш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што |
ишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац |
а на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пуст |
гу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, |
ја од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње в |
и, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди |
тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом |
к приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце бле |
Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено |
учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образ |
е.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађ |
да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако |
омшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" |
њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да |
уној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени |
а осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му |
ако му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и |
уши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, |
могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога г |
, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесје |
ише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се ка |
авају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита |
а се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb |
над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда про |
евет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испи |
} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели |
у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се бо |
, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћ |
ђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, с |
дивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево |
еда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p |
име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по |
соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— |
ем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата г |
а.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће оно |
ароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p |
ио.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Р |
вши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложе |
у силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на паме |
га оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено к |
у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољ |
ion" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живо |
S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} Н |
, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то т |
ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мј |
о да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим |
осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме |
увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац доне |
а скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи |
новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз п |
иљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесн |
ћи у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, |
п Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с ун |
ароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијел |
да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Вр |
сео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чарш |
ади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Б |
ечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио |
лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чист |
те и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се |
и?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајућ |
У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна |
и дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као |
му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „ |
кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одг |
етина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце |
би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће |
</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких |
е праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне ст |
а у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се ви |
одвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову с |
уду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али ота |
ино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ ци |
једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добр |
и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад па |
бјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри |
ледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па |
на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Мо |
ан мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога |
сто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња |
протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, оч |
вјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у к |
ида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да |
е, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и |
ћ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како |
и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала |
еба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављен |
е освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p |
је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По |
да зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније до |
си и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{ |
е се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у л |
а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маш |
..{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и п |
ки урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живин |
ада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> < |
ом, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли |
оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен |
зи писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> |
ијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си п |
ађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрва |
— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; |
рим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашил |
уте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — |
Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхт |
адала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити... |
у крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, рец |
кавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!< |
p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... |
хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> |
о, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> |
дире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту |
S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи |
p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, там |
ће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашт |
само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво |
бе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура о |
диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у д |
од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{ |
смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, пон |
шао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на врије |
ма ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вј |
иђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се |
ћ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој |
г Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, б |
е гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бо |
им брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да |
тно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ ја |
реко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у |
оме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио |
нина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да |
.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продав |
Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, |
воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, ка |
господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, г |
ction" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене ш |
мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још ни |
</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару: |
млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, не |
диш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесе |
о му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну |
<p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је |
га дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{ |
да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен |
раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; пе |
ом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у ж |
n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге |
осподару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену да |
ну својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то |
ара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Пет |
у да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјек |
ју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана |
и се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — |
е глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што не |
уги, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загри |
хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} |
елази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично ху |
де у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - нас |
ину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећ |
вио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нис |
— Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се поха |
са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима и |
рипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га |
етој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} |
већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газд |
њи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине < |
ирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо |
љезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је т |
мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, |
а—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остад |
га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био ј |
строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, постр |
вљања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна гл |
окојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помис |
он Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вр |
д ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа на |
им намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређ |
по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њи |
клони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висин |
да своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне ја |
гово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе |
в жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц |
ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извад |
лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, |
S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај |
жимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Баци |
узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одб |
релу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламе |
S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајк |
крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у се |
рата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се ту |
своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, |
јом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бис |
поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и је |
ар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бес |
вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди |
<p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради |
ку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти |
и се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што г |
хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признањ |
и понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што прода |
ne unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, |
нска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије сл |
не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да с |
још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад |
спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, |
ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га нос |
ије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му оста |
амишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> |
рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— |
ој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом ли |
ољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријани |
ца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{ |
хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у |
а, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слобо |
че у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Ва |
сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра су |
женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S |
и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос св |
дријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, |
S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен св |
ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља с |
рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и |
на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан ј |
сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над |
а с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би би |
зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене |
/p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што б |
престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш |
<p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — да |
влада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже |
озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео |
а дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена. |
без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођ |
аницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свј |
х два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, |
је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, |
з прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина |
и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, п |
е га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, ш |
а два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, |
p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако |
тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представ |
p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум |
ма...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А шт |
збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и |
планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, ш |
зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и гл |
једу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n= |
аде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у д |
који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и |
шни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече |
еву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива |
да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по зако |
руна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај п |
убачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одма |
а дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјех |
о! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни |
орскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, |
главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, |
ључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се |
и торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безб |
ори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој д |
савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p |
по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се |
послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} |
једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али п |
ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потр |
жбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за при |
Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb |
рица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела |
S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</ |
<p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадес |
ч хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита г |
је обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накреса |
инских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећи |
на. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој |
пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од с |
дара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око |
е задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и |
се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да |
е.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће и |
момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себ |
Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него |
ању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не |
го лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час |
томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, х |
гата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви |
ели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним |
а пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да гов |
> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да |
е продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p> |
лико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у |
се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упу |
а звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања река |
— помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају ж |
охиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p |
боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> < |
е ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дј |
е вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити вод |
умици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, к |
да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p> |
прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне |
ћна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјет |
е, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели |
у очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева за |
е, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари кал |
> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе |
ада по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у |
се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били т |
устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити |
у се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само |
ion" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p> |
ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и п |
/p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како |
“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свје |
продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} К |
е сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то б |
удима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} |
е, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па о |
друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли |
киде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од |
еба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све |
ети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у |
мња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе |
ести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод |
мо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша н |
ву кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није |
не суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — до |
по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у ко |
кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, |
у се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо н |
е — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам |
ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Там |
емље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, |
ад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банк |
а им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају ка |
отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама |
олом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у |
перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигн |
куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са ч |
p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да за |
му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, |
а мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као д |
еће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац |
ег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, оп |
би наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе н |
ом торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Р |
>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Рад |
лији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дот |
у без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво |
ватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, |
аде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликта |
.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но |
т и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада д |
се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! |
е, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примириш |
p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води м |
нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увиј |
ка врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се ро |
га пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p |
чевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумск |
<p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде |
више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маш |
дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежит |
се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнув |
је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то |
ијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојиш |
сам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у |
еишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> < |
е собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти |
наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене |
ада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјех |
ва за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих |
езник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— |
мену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на ру |
ућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" / |
ма и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири |
вјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи д |
од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Ил |
са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p |
ебам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито |
рамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> < |
мири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у с |
никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забав |
се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе |
е, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав |
тиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} |
да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тр |
ели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збун |
он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, на |
и један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам прат |
ећ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтј |
бе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p |
рошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга за |
, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га |
рукчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући |
, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али |
да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда при |
. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити сво |
>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани руч |
у на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са се |
што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, ми |
ше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се оно |
у Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није поштен чов |
кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. |
ни сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказ |
зао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју к |
ири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио |
га, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зра |
биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са го |
— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али |
, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би мла |
<p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док |
мио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном |
агризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућ |
ћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав чо |
и.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго из |
ркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија м |
побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и |
бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да о |
кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, пок |
Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрље |
с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, би |
обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом харти |
и суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас |
} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој |
а њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико |
це набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зу |
>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на ст |
гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио из |
а се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, |
и, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се |
ицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и не |
ликим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику |
не сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напокон |
вој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћ |
у са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, п |
хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени |
да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да |
вари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неод |
Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунц |
> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! |
н други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у варо |
кла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу |
а.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, н |
свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута мо |
то расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, з |
неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави.. |
му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му |
гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стиг |
и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи о |
<p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и коб |
одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп прогово |
брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, в |
чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишар |
ј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би |
је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, |
вљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издај |
тељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачу |
о толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али прев |
ене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојн |
едовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уре |
и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он |
тједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у |
Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p> |
Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, |
рви мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - ов |
е по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p> |
зорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим ж |
накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашл |
Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ак |
— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" |
шаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> |
>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом |
ада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пит |
ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два п |
едаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне с |
и Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!. |
есвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S} |
{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми |
у, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; ниј |
ја не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лије |
.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ и |
<p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да с |
.{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и |
а одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, |
глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат тргова |
плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске |
ј снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао пон |
петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјен |
..</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што в |
трпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посад |
ада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, в |
је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лиц |
— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу |
и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} |
д наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p> |
е безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И |
и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се |
37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе |
а, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попу |
и, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на доб |
ха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Г |
е, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не сам |
орио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, |
кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате |
се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И ко |
да премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених тро |
а млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десетор |
имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стиго |
и дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао |
очекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине |
а суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну то |
охватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с |
једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине |
е печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пуше |
жи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћ |
свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно кол |
аш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: |
овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! |
е раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мј |
олитици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда |
од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се диј |
ви га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан |
{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам с |
вога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и И |
/p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећ |
из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше |
ван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогу |
ев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад др |
е Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рин |
ући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће |
p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се об |
газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да ни |
слуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мир |
пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, тргов |
сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој |
убиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стој |
ошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Ос |
гда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте ш |
свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво |
начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политиц |
куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинс |
p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око кој |
е... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би т |
осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ ј |
торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани |
де! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... |
у дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како |
сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли |
ује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, п |
и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, ка |
то склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове о |
/p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не сп |
ну, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да с |
и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене сви |
зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би |
ха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму |
} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме о |
пничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се н |
ј парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је кра |
е, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" |
по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и |
ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Каж |
а да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не буда |
се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> |
Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ру |
да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, |
ора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинам |
ју писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са стар |
четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није д |
оворише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћ |
ица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у |
„лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да по |
ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између |
му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи.. |
ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљ |
д селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано |
та му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће |
триц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица |
ивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и приви |
својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> |
тац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Ра |
ра.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и пос |
мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна |
у; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише прав |
му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаш |
/p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђерд |
испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неко |
ави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А |
њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— До |
еднаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не пре |
на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар |
ели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с |
и, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говор |
у, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дан |
твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове. |
ијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле |
врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Пр |
тре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чу |
сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си |
азове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак |
а Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја ље |
ла свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево |
о да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој ниј |
и, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију |
т, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто доне |
род!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</ |
и на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Так |
ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— |
азну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, |
негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако |
у боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што дру |
Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица |
еки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћ |
а заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самил |
војој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, прв |
момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?. |
ља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг |
главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није д |
р друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само |
вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пу |
</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска пранг |
а побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује. |
око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и а |
се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, |
му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч |
у ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке |
ако хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори вр |
м! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти |
ву рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се ду |
Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих па |
е никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже б |
вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакала |
ко је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечег |
чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се |
о пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми |
тим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се |
момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијег |
о поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Рад |
тиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n= |
ћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</ |
ући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, к |
ћи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, |
дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из р |
отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада |
гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испо |
а се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад |
ар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо |
ion" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над |
.</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену |
, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излик |
не бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га.. |
о сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјере |
се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прескакаху стародавни |
воме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом п |
јструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му вели |
да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне з |
.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и |
о газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{ |
oreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хла |
иши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> |
<p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у ко |
екавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана зат |
Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Рад |
а од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговар |
дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јо |
чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује.. |
<p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише |
... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судов |
огледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одил |
— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљ |
подар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газ |
свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано |
да на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, |
топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, |
е осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што |
пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их |
кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и н |
е недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас о |
ко из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дор |
купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждр |
и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено ду |
д глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и |
де жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. < |
:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што с |
ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, бо |
ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први |
ло!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Трид |
има јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајн |
е на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара прода |
ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Рад |
диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове |
.{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; |
и купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сва |
да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један |
акова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у дво |
ући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S |
и.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу |
времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и п |
зла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазр |
од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — |
да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену уда |
вце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као вел |
ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> < |
ус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце |
о је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи мн |
мах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће да |
вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> |
на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да зе |
н паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетур |
евоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши |
, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем |
...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: |
еже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа н |
их се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, п |
рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p> |
јнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окре |
ве дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...< |
и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је у |
јим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао |
ети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сиј |
<p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од д |
p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија |
иво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, ј |
ућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак ј |
одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га л |
ољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, |
егова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Вран |
над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ |
а, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, о |
ана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда |
опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један |
је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа |
занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и зами |
је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и нас |
н и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркв |
двокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце п |
исто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито |
е и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, |
хује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прили |
тиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} |
ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у |
тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом. |
ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И о |
мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер с |
а чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим лис |
задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, п |
ељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој |
ће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању преки |
гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она |
е уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шу |
иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво на |
У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко |
S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је же |
а освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да |
ољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се о |
скиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га хр |
н продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи пр |
ти.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету г |
ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, к |
.{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, |
.{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели |
његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свог |
абраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Срби |
<p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и нова |
дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне |
опови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице |
заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук |
њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и з |
да крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекр |
аза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - п |
тнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме под |
варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена |
у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, ве |
онос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне |
а у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с |
боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поц |
ољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукур |
о би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, |
тику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на кр |
="subSection" /> <p>Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором пла |
ром планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи свој |
елим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се |
у из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар |
з широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бика |
стојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике пр |
n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу |
> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати |
на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит да |
</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Ма |
пада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу |
е сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, у |
даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разл |
едводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред |
еше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А |
прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Т |
...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, |
> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за |
, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не од |
едјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се ниј |
ко пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје п |
их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну |
ији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафа |
ође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и |
на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— |
а посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на |
ен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и |
— треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а |
тегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се |
постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упит |
на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља |
логлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с |
а и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да осво |
од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговара |
му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју л |
t="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнс |
/p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод ду |
ена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње ст |
тник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума |
ч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрс |
учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се при |
а...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p |
сијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене |
ори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно |
погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нек |
огавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешк |
онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</ |
тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жи |
а је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртв |
> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се |
око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} К |
ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на кама |
рода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а жив |
м кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSect |
јних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа |
а корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз |
сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, |
леме бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео |
у, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљуб |
<pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главиц |
вика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра |
њигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако мла |
само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се |
хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман |
ује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога |
азумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Пос |
а ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове |
лиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо |
ој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И ста |
икале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човје |
еба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога на |
и наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с д |
а Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима је |
му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} |
настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути наче |
ело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачин |
е будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохват |
естицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару |
а на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, |
а—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — З |
а га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут |
ебно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} |
о на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и сво |
ће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледа |
да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповј |
Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се з |
акала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се. |
рочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога |
уквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочи |
акарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком |
Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу на |
<p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране н |
благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакар |
мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злат |
о раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме |
ели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са |
ивши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и о |
удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — |
е замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и |
еварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, д |
аше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— |
врну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— |
же к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их |
штак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— |
гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је |
ме, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до |
показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а |
, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Ил |
док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним |
мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим |
тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза нек |
м новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухватив |
упивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радив |
аду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке про |
же да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази б |
кује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се |
ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетл |
једе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи |
га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг |
сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ |
подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p> |
отпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p |
ћу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — |
бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— |
есо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли |
ана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, |
е свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесе |
очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се пог |
олико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја в |
ва порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брат |
вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина |
како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не мож |
над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, |
авади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао |
поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто јед |
арежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и |
изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се ис |
и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.< |
рије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједа |
на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на ваг |
и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише |
!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега |
и локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човј |
сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сун |
подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршу |
а.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, пот |
на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студ |
{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а по |
о, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се на |
а брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши |
повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У |
рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даљ |
И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораниц |
м Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на оп |
ици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром м |
Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би |
вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Бил |
у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар |
рка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гости |
у у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз |
ужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше п |
...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегрш |
страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> |
ти, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко п |
огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру |
не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Бож |
д Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.< |
ућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвије |
<p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ниче |
дање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на дома |
тежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина н |
е власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио прек |
а, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно |
ови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без н |
главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...< |
— А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба |
свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а |
а карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет с |
— Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчиј |
влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како |
жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се |
мо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нем |
А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, |
, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} |
в и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и п |
тац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је |
ц Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> < |
/p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, диј |
/p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан |
ро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њ |
цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Ра |
и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карт |
— кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће там |
слио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око |
зним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послиј |
ахом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет с |
о стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Ко |
рану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, о |
ше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док |
ш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пуст |
; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му по |
е чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а |
ошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну пр |
ледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем прем |
пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије н |
ана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки ра |
>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаниц |
га који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Шт |
шију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио? |
јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелни |
свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо п |
ак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; |
стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!... |
ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> < |
де пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана ш |
Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да м |
- Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у кој |
/p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде на трговач |
, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — поми |
о ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</ |
ати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— З |
тно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину на |
p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се кр |
година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а |
у.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер др |
и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, |
ва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да |
очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци |
к уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по свом |
ва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним |
и ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме |
пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стиго |
ода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути |
е Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.< |
свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а о |
снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном |
једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се с |
зовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, к |
b n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети. |
досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац |
да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није см |
ега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покуп |
ората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију |
да.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, изв |
тави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима ко |
ћа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко де |
>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слу |
ински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пож |
аду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесе |
тава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111 |
не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ |
а!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Праз |
драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по зако |
јкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак б |
нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали |
а.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изг |
бица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли |
ха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнак |
ан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Б |
и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се |
ољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће |
Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоч |
омисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима с |
ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју |
их грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Ст |
з самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте т |
оврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је |
дсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="1 |
, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и м |
ус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Ма |
ила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, шт |
Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дош |
је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је |
...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} |
Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је к |
} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрб |
оје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде |
ти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! |
мо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као |
} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и не |
е за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га |
омци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико |
луђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, |
урно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од |
ња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је н |
ер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјети |
ека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајм |
о душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара |
зила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уз |
и. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара |
та.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњ |
а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући глав |
онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му нату |
Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођеног |
де сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> < |
видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога о |
ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— |
се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим |
скиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха |
и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар |
ћи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... |
што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити |
е код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{ |
на кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} |
шао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумиц |
<p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по г |
ћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих ов |
вши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и с |
лу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак |
на к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:< |
о времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по др |
о ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га |
а дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врх |
већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А м |
њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смје |
м те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја н |
не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Н |
је оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући |
јајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим посло |
х, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се нала |
ега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адво |
а...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат о |
тешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још |
.</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити |
и и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{ |
виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је |
једа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и по |
исли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, |
се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Ил |
и попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја |
ти се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога |
рја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута |
и — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растргано |
ину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мо |
!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; в |
за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напу |
затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога благ |
враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није |
лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад |
ослије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим зам |
комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га |
ада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, |
, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом мо |
љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је |
њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весел |
њу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за |
од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочигле |
гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура ди |
пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p |
вари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дару |
крајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први |
и, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Врано |
и се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: |
очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном сн |
Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од кад |
а снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, |
градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама |
сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове ра |
>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са жен |
ино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и с |
<p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, |
де стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <p |
/p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер ре |
под коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели |
и по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, п |
бу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини |
ио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекив |
лује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очим |
љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у со |
м повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће кр |
ина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. |
помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је в |
згура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се |
Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што с |
мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје |
..</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— |
што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, ш |
родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе п |
ијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље |
анесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога ви |
опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да |
ње Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрун |
куруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе |
га скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад иза |
, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на П |
ојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око коли |
тио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Ц |
> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> < |
даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хо |
д планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— |
пи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у |
идим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као м |
аву. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, за |
оком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде с |
ава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко врије |
ши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пар |
плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијеп |
пљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђе |
ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; |
г, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се |
— Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске! |
рошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно |
рже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти |
, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњи |
...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одгово |
— Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је н |
ка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити... |
вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али г |
е стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је |
ивуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погле |
а њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јо |
еће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n=" |
на осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељ |
по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, д |
ужи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмиј |
ши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гле |
одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето |
лушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не м |
му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из |
атегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p |
пи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш |
it="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам |
ога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је д |
ников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трж |
до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> |
е је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Шт |
.{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.< |
релџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се |
та кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Ре |
е сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> < |
гом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Те н |
/p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још г |
јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, г |
чкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напред |
ари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађ |
леницу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120 |
и с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!. |
говори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари |
сијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, г |
е ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут с |
аступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је к |
де ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</ |
ави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присје |
<pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} |
нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} |
! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде |
Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепта |
у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди |
b n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — х |
етлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, |
без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — |
а јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> |
па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се |
дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па ве |
одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, |
испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, прире |
аржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гол |
олитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискуп |
стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p> |
је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, |
а.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, М |
је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи зарумен |
би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су че |
у распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и |
е: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око па |
и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Јо |
вативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а |
веда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, |
ник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку |
жића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се са |
ће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и |
зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умри |
празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; |
краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, |
е тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упут |
га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, |
е.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</ |
, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} |
гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно |
ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марк |
це испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда |
г, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужив |
кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву |
/p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше |
е зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, к |
бе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не мож |
уги из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <p |
не зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: њего |
ја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} |
и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попови |
принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига з |
„Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, к |
.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад |
нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си н |
рата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је |
руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... |
није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна са |
аху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесм |
м миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у д |
једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> < |
пазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, |
<p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави с |
е слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом ново |
гњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи |
и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијера |
а!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је |
а, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не ср |
Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видј |
своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} |
м, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти |
де с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овд |
ти...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бе |
је подне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у сво |
љиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самом |
пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу |
к замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да с |
дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже |
ај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је |
а пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори |
" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из |
еч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— К |
> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се бољ |
једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је |
ац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не |
јко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна шт |
ће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај |
и их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за |
ац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово |
као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би мога |
ароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пут |
у Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</ |
Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићем |
Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и насл |
!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, ст |
окорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, |
вице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господ |
t="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је од |
е...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, |
пасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним ж |
p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је њего |
" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и |
И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p> |
...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — |
варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава ж |
вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бо |
Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До |
Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њи |
и...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, ка |
дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не |
ога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда |
> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом |
p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен |
Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу сув |
јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може д |
> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поо |
прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћу |
ка...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој к |
ас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелн |
кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газд |
нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана дол |
то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" |
му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и поглед |
о фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— За |
смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар си |
т твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође |
.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— |
посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p |
нуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је н |
одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа В |
е тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му |
алицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу леж |
арца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док ј |
а ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, |
из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, |
ила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јо |
о наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> |
нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и назд |
а и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се |
је у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађен |
и понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, |
уха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледа |
хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и од |
ви се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже |
е овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду |
ољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати нан |
рисмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом оп |
— руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе би |
дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац |
>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне па |
<pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће |
ожи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме |
о те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује |
.</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.< |
ва.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш |
дајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога по |
="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И уп |
ам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако |
Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркв |
p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да м |
путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - л |
плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен т |
Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из пр |
реми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити |
хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би мог |
бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је ви |
Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S |
на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову орани |
.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме |
! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно п |
жи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што |
.</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме |
Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да |
у ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се м |
<p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да г |
е?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем ре |
.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и л |
</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотн |
, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, по |
оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не упи |
ући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмиј |
>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S |
је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, за |
јек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе |
е глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом В |
док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и |
вао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупил |
и, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, |
ом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> |
а знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач |
</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај. |
бом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из ок |
и у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> |
ајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> |
Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде |
ко јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну |
г.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћ |
дјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова |
е на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна |
<p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично |
о у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са дру |
Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и |
а Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к ње |
e unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а к |
трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошков |
>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — уп |
јни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини м |
н томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, |
— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна ц |
— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак |
срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газд |
..</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осј |
а их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега |
>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра |
Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} |
и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан |
даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{ |
а:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к |
ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш ис |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шум |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није н |
ану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и |
вим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а п |
гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко з |
друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са |
ер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена |
. — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бис |
ана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> < |
еш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газд |
тни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на д |
одулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару |
у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној |
<p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ри |
макне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу |
ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад |
- Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још н |
. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Ник |
p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и нало |
ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па м |
ме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад |
мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — пока |
о месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде |
а да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјеши |
кле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка сво |
> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицо |
авом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како |
ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; о |
а, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долаз |
<p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из тор |
таће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао он |
на под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу ј |
е тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи |
сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се |
ћу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред со |
ица и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што |
ко, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди оч |
>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се |
гове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пр |
њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућа |
не га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога ч |
љу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа ча |
е воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио с |
И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће с |
помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, |
ића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на с |
питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — |
чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и |
руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи рум |
тио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком ис |
, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни |
огдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се с |
ути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па |
— упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед |
продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту коко |
, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А с |
— одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега |
е диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му |
насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што |
иче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи с |
аде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Ода |
се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну |
нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; газ |
гу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и |
ставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена |
итних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одаг |
му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивој |
ју, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свеште |
рану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када |
попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен |
ојкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, |
е добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, занос |
у ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Буда |
ну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је п |
х води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране |
к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији |
аду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајд |
врту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући |
е у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана |
ли како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмк |
> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти п |
а, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести.. |
оба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Пр |
не, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, |
крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — |
ипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — з |
купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?. |
помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред соб |
али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, |
вог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и лива |
сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он |
у приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отје |
еда уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S |
зда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи |
е он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јак |
бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, |
и.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутају |
ан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко |
кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} |
="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање |
два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — на |
е треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у п |
риморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико да |
ооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, прист |
ољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — А |
о, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе устави |
к је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, как |
уће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</ |
ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на рас |
омчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се род |
се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забав |
а ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — |
вновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.< |
кових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и о |
-</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с нате |
че у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико поглед |
на иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те п |
а, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га |
рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главо |
жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од |
црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> < |
у!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, чов |
до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а |
ретрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} |
на краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У |
ове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља |
ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек заборав |
не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} |
не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се од |
свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајућ |
/p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа! |
рати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} |
не туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, |
т пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти |
м и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, ог |
але преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к боле |
а пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три |
ругдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждриј |
да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђ |
а...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити |
енијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, |
ава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најр |
> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p> |
— вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди |
... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмили |
ћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препрод |
ости сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за |
Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Мо |
ке мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он ј |
Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи |
тило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љуб |
ог слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, |
ци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не м |
ког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> < |
он да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — |
је њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да |
<p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија |
де за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три |
ти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле |
ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јо |
а својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, |
би утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћ |
иће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори |
је уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још |
... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази сн |
их допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисл |
до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослобод |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене |
авом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по гл |
оварају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметну |
ер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи м |
д ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа ма |
испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> < |
ечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, зам |
дговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у стр |
но замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радив |
, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмил |
ека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом ж |
свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку |
боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се |
ијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријеч |
и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида ка |
лази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши |
а што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан. |
сједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на |
сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа при |
..</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p |
>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, вели |
лашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врат |
/p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су |
ијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Р |
</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, н |
поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и зе |
ђоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и |
ве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у в |
и му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, |
јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мисл |
рка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо св |
огу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пу |
/> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је |
Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумије |
у?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Рад |
му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у не |
однева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у |
нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто д |
пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да ј |
убићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљ |
— прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Ал |
пе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога |
етече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S |
дивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и ц |
е пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупље |
мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ л |
ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућаним |
вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет |
Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стрич |
ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер |
коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — пр |
ћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви др |
ијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе |
> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја |
јеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p> |
во, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увиј |
је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он |
крајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадање |
допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист |
а, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{ |
ићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да |
ли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг п |
рану и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Бож |
са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види д |
му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели |
>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прст |
путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{ |
јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави |
чи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене оч |
ири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподн |
то може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, го |
ко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема |
јнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не |
Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко |
да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га |
<p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме |
, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеве |
не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би |
инт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да |
ија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, |
јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, |
оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда ова |
јући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед њего |
ини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије не |
и му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим |
поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и п |
сених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, |
пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње п |
на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних ка |
ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} |
зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему |
себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот |
тереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пе |
м помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са о |
да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по ма |
ло - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљ |
аревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево |
ута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p |
ено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, син |
e unit="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за при |
уномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се |
едан син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче ст |
цивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су |
ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како и |
е... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да |
<p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељим |
ран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> |
ли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сун |
питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима |
излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број |
ахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву |
ијечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри заг |
шани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље |
к иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под цигл |
о на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> |
вану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} |
ојих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена |
.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Ра |
и као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би без |
ве што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одре |
и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији св |
ештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе |
о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зим |
потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође п |
а, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би |
страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној |
миљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања |
А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбени |
и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом |
Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сув |
ла, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв |
ако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на п |
жбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о |
, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да суве |
<p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде |
ти овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умриј |
/> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и |
<p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живи |
.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари це |
на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне |
...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше из |
једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакр |
ер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S |
<p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако |
а пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве |
глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, |
јече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</ |
ђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даљ |
<p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, |
таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, з |
постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће с |
<p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби ис |
енских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — ве |
е, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њ |
p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у г |
а, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бес |
ви разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обил |
ав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што |
одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац |
срну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Бож |
сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци |
пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, |
n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини |
ни губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухва |
искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p |
мишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — поми |
ба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га |
прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, |
опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг |
о кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и озн |
ева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> <p>— Момч |
е; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне лива |
ласт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци. |
планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здр |
p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под из |
еисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пу |
не ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве |
амичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S |
ше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача ст |
више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> |
кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са з |
ослове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи о |
ју се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ |
отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка к |
е је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазни |
лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без в |
p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи |
уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при |
је га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је ост |
<p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — |
есној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме |
p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве б |
ечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А |
не, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје |
Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даљ |
аријега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза |
у.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг |
ук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је т |
ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грл |
па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што он |
питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере г |
S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу |
шумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је |
з пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у |
Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјети |
<p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит |
одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио |
врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече |
р, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војка |
ки клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мар |
је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да |
дио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју риј |
опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа нек |
нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврн |
екрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" |
а, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, бил |
ши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добр |
/p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и |
премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша п |
људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале |
отврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на |
о тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божиц |
ао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Рад |
/p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а |
нске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је |
знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и п |
бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у |
кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди ј |
ша — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И пос |
p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним об |
он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично |
вјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто |
веза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за |
рољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће |
за руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па поглед |
тању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбриго |
у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод таван |
<p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p |
>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на стр |
ких избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране |
то се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к |
браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље |
посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја |
за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосје |
ме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и за |
p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући |
ом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде за |
би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> |
иру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добр |
право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка запад |
е, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа слас |
изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле |
p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћ |
стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сју |
} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, |
..{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, |
штоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, кре |
>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога |
м губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци |
у нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље из |
укчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{ |
сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, |
кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хато |
а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и но |
биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда |
јаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{ |
.”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјест |
потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу |
д глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају љ |
да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, не |
о друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Б |
зе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. |
е борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанствено |
ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вра |
- (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, |
>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <p |
дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: ре |
ом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије |
д неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјер |
и му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му над |
би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што |
а четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на |
или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може? |
ота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име |
приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави |
p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда ни |
се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Га |
а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окље |
лија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> |
чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик |
Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хт |
ој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нар |
а... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> < |
за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чу |
ђа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко голе |
<p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на |
/> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руко |
слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смока |
није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјец |
е крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца |
мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са коч |
{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохва |
со не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске |
одар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане. |
ацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ре |
х дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.< |
у и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша |
по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је |
а окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попи |
ође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p |
ово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кре |
да Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоск |
а, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце |
А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> < |
е.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме |
од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламт |
} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, |
даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу |
а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> < |
де за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема |
и овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пше |
ли, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и др |
сртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S |
другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човје |
ирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, |
и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољ |
удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака н |
љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвет |
ати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — н |
се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскома |
о би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим у |
</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на пам |
штио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, |
а куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду |
му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му кори |
вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — прес |
Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаш |
ном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пр |
Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној |
та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бо |
такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице гри |
, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго |
утем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толи |
{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главо |
<p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, |
ити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједо |
омисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, |
еће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што |
.</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник |
па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, |
све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плав |
му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу |
мче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га |
лажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, боји |
ље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми |
аздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над |
баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неко |
мисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} |
руне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Од |
жали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— У |
и за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> < |
му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; |
ца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Ради |
поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже гл |
од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човј |
>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијеса |
високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели |
и.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?... |
ерику...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље |
>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају т |
ма: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху |
тиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућ |
га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па |
дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варо |
Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговач |
сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p |
све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Д |
{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не до |
<p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> |
лићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити ме |
ема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камат |
е но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда г |
синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вел |
> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и |
те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> < |
на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, по |
ватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p |
и: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о т |
о дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газ |
судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Ве |
>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да пла |
— упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је... |
ме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> < |
штеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али н |
А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије вел |
дом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштеде |
зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу т |
е — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као |
ињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разум |
га су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао |
>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </ |
само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кук |
ајбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у |
роцјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд. |
p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прен |
.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о |
д га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} З |
и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац |
ине кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће |
та судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће |
а.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до |
ојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапо |
у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путе |
ки шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} |
а нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p> |
а; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, б |
држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита г |
биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислони |
прла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И п |
ожемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она |
вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени д |
до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је зан |
ву погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе упл |
обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет стави |
Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба |
оња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар но |
је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те пос |
/p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији.. |
p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна в |
се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим виш |
опашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов о |
е неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве му |
руге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако с |
сан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, |
то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на д |
за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, та |
али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји |
трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с т |
а сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то вид |
од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало |
ада му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака |
, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку |
он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачи |
књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одб |
аре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари |
којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу |
се, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди н |
ко груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, |
ине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољ |
ши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње |
Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одм |
ве суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, |
какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори |
узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи |
пашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући |
орена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија то |
на за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из |
уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p> |
n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао |
сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и п |
са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>П |
ућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подуше |
ди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисл |
шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале |
не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љека |
ријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све |
а истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће. |
ом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <mil |
осподара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са |
> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по |
јеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено ста |
т...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Ре |
јати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто чит |
о ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, |
из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као ј |
на момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, |
испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, преб |
ли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, а |
истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме |
ве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми |
> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам |
близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајућ |
ш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми св |
о сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се је |
јом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га нама |
<p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радо |
се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, |
зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господ |
у најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошк |
не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп |
привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које |
ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, |
није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека |
а!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила |
срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе |
а је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи |
ра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурс |
ја вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p |
не — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може би |
е одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звук |
да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде |
да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као |
А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође ок |
— одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!... |
.. познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> |
ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љет |
<p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити то |
подар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, ду |
је него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из |
..{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја ка |
рости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Вран |
ода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - |
.. и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час |
и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та ј |
ају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што |
одина.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у ч |
ледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — |
, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и п |
ке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у њ |
кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леден |
</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже |
ело, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - |
вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрн |
е са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше с |
удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама |
његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— |
стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвије |
за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И нан |
.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на |
ата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} |
ори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како х |
ан од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p |
јеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је |
и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мис |
...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> |
и исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p |
му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму к |
Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p |
ш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, ка |
да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао |
драле.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли п |
ина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази |
ју земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гд |
да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— П |
и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> |
ак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких зе |
.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а |
жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко га |
ах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свј |
о пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, |
ма страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори. |
ри господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна в |
ена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone u |
, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одј |
ољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема ц |
дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p |
да нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за друг |
Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла |
рави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе |
а и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накреса |
оведа усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити тела |
се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред оч |
однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу го |
ба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, л |
ра немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p |
кида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — пот |
ријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирућ |
тавао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске приро |
вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи |
овјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Н |
оре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда сил |
и испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се |
<p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинс |
..</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори |
="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар |
је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље |
части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, поврат |
шко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за рук |
<p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?. |
јеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} |
о невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на др |
дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, а |
и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у њего |
као.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди де |
ама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему |
/p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осје |
им, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позна |
свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па м |
Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пру |
S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да |
дивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар п |
p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одв |
рице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код |
де. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; позн |
вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим п |
то је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међут |
се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, пре |
се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од |
Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим пог |
е бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, |
ђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господа |
вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку пис |
р се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жуп |
слије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и п |
. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{ |
ше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада |
<p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам |
и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада дос |
адесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} |
ају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И |
су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</ |
у.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијет |
рдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.< |
ц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је |
есох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је. |
ђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић |
ви криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих |
ице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази г |
а, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима г |
рће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети к |
не главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двој |
е стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га |
закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу бр |
азвргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слуша |
. а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на к |
аштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у |
збуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из п |
акијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши зало |
и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се |
огом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} |
ће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у зна |
на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" |
теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго |
јараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли |
челника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у |
и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак про |
обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Ра |
а савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од |
олести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Кр |
у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанст |
Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох.. |
мљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље пок |
га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу |
о читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо |
у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књ |
ком капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдј |
прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине. |
главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти. |
маш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема |
е — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме |
да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене т |
лија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — |
једока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме ту |
аву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу |
чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради |
и, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и у |
у, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb |
о, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина |
м.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје |
им: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{ |
ра откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме |
к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да |
и га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетн |
видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бис |
оп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљ |
оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предвод |
свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — |
аде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рук |
а.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не |
ао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, |
ремда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, |
аспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе |
очара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, |
ите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се |
.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице |
</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita cattoli |
црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p |
шу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. |
евање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило |
говара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод |
..{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— |
и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да |
ића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </ |
о ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним |
<pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да |
, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом |
што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака би |
јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — от |
ко прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n= |
>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина ме |
био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се |
е, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје |
ешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо |
а суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, в |
руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се о |
Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тми |
му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, |
же, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, |
ра.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно |
пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S |
у му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њи |
остића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да с |
кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доб |
Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити |
е лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих сна |
а њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урад |
друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних |
шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А |
} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо |
хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> |
се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и |
аше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бија |
је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у ш |
>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насми |
ра, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо д |
тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> |
ати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад |
дати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и кру |
положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} |
гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад |
тјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се |
вој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо |
А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охл |
уву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја. |
а, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Св |
н, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита п |
о другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, и |
н од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви |
и и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, ад |
} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту |
овори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, она |
лије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих |
оп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише в |
...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{ |
Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе |
p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и п |
а сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се за |
љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ј |
е туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа о |
право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за при |
подареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мисли |
> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} |
{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, ос |
д стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку бериће |
погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљн |
ети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> |
д празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове |
је слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свр |
рсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему |
укама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — |
овика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше. |
> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, ук |
у говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; |
ко хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је л |
>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па с |
жице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у |
док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, |
мо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> |
алеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Ра |
ди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си бу |
ако знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посв |
из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац |
и... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. |
сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Н |
вори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на к |
ђе, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му |
се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крв |
еби његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето |
у пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је д |
заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Нате |
ваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{ |
је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи см |
ећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али |
гао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, к |
ивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни |
старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учини |
наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на |
чи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а д |
ди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утис |
ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који п |
је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Г |
бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима |
а гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што |
ешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана п |
заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> <pb n="114 |
д кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао с |
е одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, ј |
та, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ |
зиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До м |
кне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па д |
S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Б |
није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ своји |
а обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена |
један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S |
азда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n=" |
овор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му |
е шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стар |
му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да п |
; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али |
тра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - оп |
} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напр |
доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли |
аде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и |
Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— |
/p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> |
а брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном! |
ек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук д |
зиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изи |
м пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он н |
кама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?... |
ње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} |
душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за т |
ога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећ |
а хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба |
вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли |
есноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратр |
окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из ц |
а.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши јед |
.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у |
ожи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово сми |
ане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе д |
викао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на па |
еше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из м |
намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјек |
ша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову |
и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да |
за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац п |
, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. |
дајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — ве |
ј Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од т |
који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога да |
ди кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начел |
, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остан |
помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И |
ше бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</ |
ник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се п |
у, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Мар |
а разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="s |
ац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, |
њању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тије |
ожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бе |
рота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од |
ени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступиш |
је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом зад |
луј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили с |
, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки к |
<p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да |
а и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, |
дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетиње |
а циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> |
> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, вар |
ористи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, оби |
ику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране |
јпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} |
сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошко |
сред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собо |
од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо н |
раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше |
премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за |
уби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегн |
љаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и д |
и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права |
кта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклима |
Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала |
два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за |
мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у |
, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мут |
еде му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пођ |
је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен н |
уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и о |
ок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одве |
земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> |
узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени |
земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хо |
о насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и |
ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричасто |
е по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се |
а земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Ни |
пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не буда |
љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека за |
овине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, б |
њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откид |
водљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад |
ивши руком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гу |
Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа |
обом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни циг |
звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најм |
са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме пр |
мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није |
ло би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узр |
</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код |
нице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, |
н.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге |
змало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако прост |
шка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се |
гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <p |
p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на г |
бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави |
ућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом |
опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је з |
иде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на |
самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите ув |
ћи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио |
емирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињи |
невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели |
него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер за |
Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондј |
рубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, пр |
е за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неос |
ретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p |
оштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовим |
ожицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и |
воје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и |
овори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца |
, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање |
угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> |
</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајч |
ни.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркв |
<p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си |
аша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не |
уги, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оженио |
м пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расл |
/p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјеште |
но комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше |
</p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да види |
Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо.. |
ељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији |
а момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S |
вши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из ку |
рову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трош |
је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Ал |
разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још о |
> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови |
дице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма |
то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> < |
претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} |
аше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да ј |
ест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради. |
ији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свјед |
је спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. |
а по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; т |
у!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија |
га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи п |
лнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напред |
намо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, |
} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при |
цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није |
другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — |
о би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Ра |
и мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: |
омађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...< |
<p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, вид |
Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу К |
аругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели |
ле.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над |
ре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Уз |
болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа свој |
у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћа |
ебира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — в |
ога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га би |
ило добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не |
{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} |
очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти |
а пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док б |
љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими |
ињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима |
човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљ |
д трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с |
а и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца? |
пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, шт |
/p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у к |
лужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} К |
се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно ј |
аде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сест |
p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, шт |
одар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Ова |
у се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш ник |
жевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p> |
ве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, сву |
таде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> |
брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Р |
/p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— |
помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако |
а суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; ч |
ако да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка |
>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчи |
свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А |
и преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, |
.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође |
охвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећ |
у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што б |
се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не н |
сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по о |
Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се |
омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјеч |
има виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> < |
оз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и оста |
онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинск |
више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она в |
ује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути |
и вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, ост |
другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је мах |
тарци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, ос |
све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Нећ |
ога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се по |
ш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је |
му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Ма |
ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих висо |
грливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са |
е видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога |
ама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, д |
не, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се |
ц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да |
боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њ |
у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, |
а народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши пр |
друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, ве |
ре се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива. |
е и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; |
ко њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а |
драву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што га |
ади, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Ос |
човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око бан |
маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле |
ац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умр |
другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајућ |
што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа |
тању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — в |
p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћи |
е бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијека |
оје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> |
еник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као д |
о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу го |
аки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће |
ује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И оваков |
о доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна г |
адна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из |
се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим на |
</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет |
ућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећ |
ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен |
ашо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојиће |
пада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Б |
на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на |
ице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone un |
Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— |
до, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељ |
У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње д |
пу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и |
на голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе |
уду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> < |
великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болесни |
> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бог |
о, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стар |
p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а н |
ели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се ди |
а њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од |
у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... |
га можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси |
, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко |
о игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весе |
а ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када м |
о до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p |
ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није зап |
се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p> |
ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанк |
чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу. |
уо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећ |
а у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!.. |
вала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава |
у се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њ |
гојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједн |
нијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чо |
већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она |
њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> |
ама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p> |
у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је |
пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „ |
аде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Зал |
њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друк |
уцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љу |
ици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к ја |
{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено |
</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити |
у све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се о |
јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот |
заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати с |
ицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Ра |
ска у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим |
да позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада тре |
</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша пр |
е...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — о |
сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> < |
те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебел |
кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од и |
ек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђе |
ди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: да |
та.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S |
ио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као |
n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема н |
затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што ј |
е студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Пу |
и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, |
како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између њего |
вије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, |
S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за |
подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, |
p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— |
газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, ка |
рогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кућ |
но.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, |
му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, |
а пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у |
диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета |
еда на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршиће |
дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — |
ојему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину д |
остепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бес |
сео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чуд |
тник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то |
ћеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очев |
ао и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији |
земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у |
с те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар н |
оме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Пет |
Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчма |
ску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара |
лемештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Ж |
ше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негда |
, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар |
е и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, шт |
- А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази љу |
другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци |
малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ т |
шим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као |
а их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с |
ова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; про |
еца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх ку |
би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Ка |
ме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од |
— Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан с |
но:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — в |
стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, |
рајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: о |
бани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили с |
пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, |
штенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ о |
замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обил |
о задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и ст |
није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Доб |
огледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је |
газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио |
/p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесјед |
А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јут |
и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у варош |
рану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— |
/p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, бол |
ћ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; ви |
да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за |
нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због ка |
/p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Ма |
> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, оду |
боким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано |
Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p> |
вши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, |
а припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар |
нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели |
>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти нис |
па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се г |
дока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите суд |
у, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никад |
а дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозо |
престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове т |
несоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише |
требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, |
и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и сна |
не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, п |
а они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вел |
раво; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећ |
<p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је о |
их тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — |
атиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се |
лу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула ми |
еници скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су нај |
а, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за |
радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, |
ица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаест |
, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај |
за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, |
стише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за т |
бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђа |
што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили с |
естаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.< |
ше сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размо |
е!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— |
на има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијас |
нога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан |
ед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, дав |
р, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му н |
p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина |
Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, |
забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да к |
да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бра |
да да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би о |
му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла |
у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Рад |
у све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ћ |
p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију н |
е двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јо |
тјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разигран |
ећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена ис |
умио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, |
Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала |
дњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити |
нијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске по |
p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.< |
се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши |
-</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> |
наш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за тр |
ради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено |
е и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се |
S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних рук |
реном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <mi |
ру, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем |
/p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се |
— А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта |
ди заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљ |
не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мр |
као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли |
ље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у сније |
е године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у |
олдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим с |
а луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кућ |
о сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а в |
у.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>З |
, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твој |
ворођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио |
уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је ут |
данило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљеску |
на увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S |
ед очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза |
, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као диј |
а насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје |
ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже |
...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе |
шо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и траже |
че му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цур |
оље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемер |
роши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених плани |
дине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из пл |
аглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста |
он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као ника |
рије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи ј |
on" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{ |
чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар |
ицом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и и |
ане једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је |
књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. |
е, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, п |
у — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти |
рљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се изм |
шљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујић |
— вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би |
па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни о |
би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила |
сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на |
р вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сва |
="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој о |
ге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дан |
мијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p> |
пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетин |
у, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А |
отражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Р |
но је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је о |
ше, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи |
.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјер |
ријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; ш |
о голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На и |
ц пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио |
, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону |
ину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако л |
па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — п |
је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћу |
поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоћ |
ли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребре |
д своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, |
де за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S |
И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат К |
у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред своји |
>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{ |
јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква д |
гом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије |
а...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, |
сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увиј |
, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено |
ранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да душ |
! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примич |
је, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с у |
се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрд |
га су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра |
не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Приси |
а Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, |
у, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ |
споде никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до с |
рнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе ле |
лан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко |
ре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?< |
коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, |
и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он |
о не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп к |
.{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад х |
и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном м |
за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> |
а, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио н |
ћ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угод |
е га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>.. |
миће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га |
треби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господар |
— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез. |
одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија |
ћа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p |
на, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окл |
не, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе |
се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би с |
окојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, до |
инко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш з |
газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисн |
с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп |
ше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко |
unit="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетињ |
уке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се т |
} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази |
ложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Е |
људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовч |
ви га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежан |
их, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд < |
<p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је ви |
гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, оста |
у, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу |
уба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њи |
што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ак |
ве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљев |
а баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то |
д попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи |
се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући |
} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли т |
настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, |
сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> |
е окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што г |
и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увл |
Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади... |
хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позов |
д њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас |
руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стран |
а, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</ |
ло и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Ј |
, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </ |
какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде |
ему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи |
е би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи н |
и живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у живо |
љу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га |
од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви |
ољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не |
ебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, др |
јући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога о |
мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме др |
сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме ст |
p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњ |
ту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад оп |
оре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо |
цу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто |
> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мо |
ери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са |
бом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиш |
гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше |
S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем кома |
иде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку |
ривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за ч |
на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, бо |
та сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, |
врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерен |
ле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Д |
ки пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у г |
ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те туж |
>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана |
ицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду ба |
таман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду |
мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати |
Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али св |
аде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а |
пите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој ота |
диш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета |
љ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — пре |
: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно |
тошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. |
рдан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Зн |
нута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се о |
есту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Дво |
Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се |
у остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш... |
м ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па није |
аћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних вр |
се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада ни |
разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли с |
вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погод |
} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хран |
у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, |
ај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> |
, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без ма |
<p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не |
о.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда м |
} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије |
задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на |
мање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири |
„На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Мн |
цу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле во |
а у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чисто |
е сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре... |
таринска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесе |
одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, ал |
ари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухват |
ши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати |
Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на п |
сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о |
кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по |
оши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звуко |
де изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју |
p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио |
— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред о |
ћи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум п |
p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. < |
/p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе |
нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна п |
ија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! |
ђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} О |
одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пе |
та дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на к |
негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, шт |
и газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га |
је, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ва |
у, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" |
на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све гот |
ш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало и |
да—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, |
ду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, |
ао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока |
озови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчист |
<p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никак |
А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће |
имо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, |
у! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али |
равом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач пре |
говора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешт |
шки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са С |
оведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћиц |
во и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту пла |
ини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчи |
. </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени посла |
млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>М |
им очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече |
пали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам ш |
ом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је |
е? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити |
у Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си по |
ли Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, |
p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезив |
— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — |
е и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене |
онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али |
ао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде ра |
шке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за дра |
и говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њ |
се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" |
је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника |
онеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и с |
вога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру |
а и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> |
, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући |
чистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је |
... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не раз |
<p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти |
ек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покој |
е божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детињ |
Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p |
да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, |
е својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> |
сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор |
на и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вј |
е да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да |
вши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затво |
а, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продат |
, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме в |
големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово |
јдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је п |
м снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са |
а на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висо |
ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — в |
бро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али |
ри, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар |
p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањиц |
ти из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, |
зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе к |
залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац |
сти!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми |
погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p |
чери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Р |
/p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А |
и да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> < |
е Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно |
нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће. |
шани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно страж |
аше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} |
p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и з |
, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он |
и не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Пла |
из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени. |
глу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пија |
е био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к проз |
ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дак |
} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не каз |
и торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не |
> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на жив |
звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој |
ш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише |
рују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји |
а не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опаз |
као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да |
И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће |
.{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радознали |
руд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће м |
по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, |
ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је ве |
бо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копа |
је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, |
} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једно |
готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ћ |
али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Миси |
ши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја |
ажи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац |
раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде |
реполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар |
Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши |
/p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање т |
старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука |
јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други тр |
е од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— |
к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирит |
чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Са |
тице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не ј |
аман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су бил |
с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико |
љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зн |
..{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради ко |
тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дан |
на да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде |
ине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крух |
адни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде |
и посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмируј |
.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, д |
} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке приго |
досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном ста |
а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозби |
>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и ум |
тали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јеч |
ђене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И ко |
вим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бац |
рба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује н |
. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, |
и честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљеж |
чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајим |
обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а п |
јдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преоб |
е замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, |
о да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на од |
— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жен |
<p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и изба |
. <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а |
учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све н |
јешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дј |
.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> |
ну, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да |
у ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне |
е са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о |
Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и |
це!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвје |
ра звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутро |
subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} |
о воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши |
ито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, у |
киваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећај |
и спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> < |
.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћа |
стом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових |
} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у м |
притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, |
аду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салиј |
ека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опре |
енци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; су |
без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осу |
кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже с |
тим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „зем |
е осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи |
иш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отим |
аде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за |
..{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у П |
раше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиј |
— вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тар |
ебе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши ј |
опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне |
увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је |
ње, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина |
се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред простра |
збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи |
ећ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" |
врдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти |
дом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да с |
отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета |
продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му |
су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би |
од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни от |
гда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио |
те двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сад |
у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући н |
гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, ла |
, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трп |
ђега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кут |
Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их |
ије ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и |
је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти |
а се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико са |
бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — д |
омисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га |
{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потреб |
то доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p |
/> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјах |
ма још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p |
а! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути |
них му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступ |
тавштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли так |
м и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> < |
ога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да н |
их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али |
ину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и |
е сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> |
двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и с |
упује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестр |
укавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душ |
војка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала |
бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна |
p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија д |
авника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели шко |
ећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је |
де, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то р |
Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме стра |
ма, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме до |
и прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо д |
{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — |
порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набр |
— пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо |
дњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се с |
а вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> |
:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p |
сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но ш |
ва што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивој |
га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, |
вети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, |
о право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је с |
И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет крун |
немо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натовар |
на, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - д |
ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзо |
ју и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпо |
вет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; поме |
, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> н |
к их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао прови |
мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукуруз |
ере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не ск |
кад на ручак одилази.{S} Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа |
е, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам р |
арјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с наш |
ата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> |
еђу друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише |
ило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне пре |
кону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђен |
..{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око дв |
е за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p> |
постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, сам |
име ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и п |
тне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћа |
, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кв |
аши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, |
да.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, бр |
га часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе |
ну „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је |
краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како д |
за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и да |
низни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама |
<p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви |
ачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p |
олази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по |
..{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: види |
коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, |
го, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његов |
брваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и |
цали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да по |
прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме нар |
рале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде |
станемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоће |
влада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, |
м ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио |
вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чист |
с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих о |
<p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p> |
о крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијел |
помичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња н |
n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Так |
ренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер |
правивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђерда |
не у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Так |
ру — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући д |
ти дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало прич |
S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, д |
жи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> |
ише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, пр |
циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику м |
>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне ор |
ли данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба |
лећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свем |
ичастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; су |
си се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијел |
<p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што ј |
а, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета |
силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за бла |
важи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи |
:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и г |
главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим сније |
лико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, |
ебе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и |
двјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Пет |
јим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у ту |
и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази ка |
!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! |
у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се |
аре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз |
главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по друг |
што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одг |
у.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце |
болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајец |
оновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Н |
гу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га |
> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој |
умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али |
, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели ј |
ра нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто си |
а Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дје |
довољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</ |
собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Ил |
е, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} |
вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на |
могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газд |
ар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао |
е судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вел |
ица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као |
биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија с |
залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба |
љежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у |
, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затр |
давно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом |
и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде разв |
n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећ |
Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви |
ј испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опр |
купови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још |
да готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се |
собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И ма |
ијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу г |
ајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати |
преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрд |
сео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљ |
еца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, |
ива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама са |
ави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, |
...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: |
колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се п |
на, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p> |
ре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да за |
тавио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чан |
unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унић |
Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би зна |
о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, |
>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. |
од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од ко |
р знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особ |
како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p |
купе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита |
једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> |
з тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, |
ијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљиц |
собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански мом |
дбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилик |
мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Ј |
ога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па |
га суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно |
...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, |
куп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој о |
х мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу же |
, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и |
српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живо |
, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради с |
пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> |
х десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно ор |
зми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди |
одину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи |
.</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је |
еш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче д |
атељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало |
двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и |
оживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђ |
аса у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големо |
је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, крш |
е се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p> |
шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну |
довољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани њего |
енику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници |
!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш |
. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жен |
а... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочари |
ти слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црко |
наш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Ш |
е, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, |
, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали хр |
ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Б |
држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник |
да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога прав |
одире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу пре |
.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, на |
ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и ота |
ма!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, бр |
им ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћ |
исподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око |
и отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбје |
еколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опаз |
</p> <p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу |
ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — нем |
јих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, |
идиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио тво |
има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него н |
и да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути |
ијешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два кал |
ику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари |
Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Пр |
</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече |
ш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, |
а.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мал |
а што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи |
бука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кућ |
чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би |
в човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Је |
шта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке к |
у... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго мом |
сто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — |
е себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли ј |
гледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са |
на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јес |
!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас |
им њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и |
литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, п |
ему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би зем |
што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не |
е између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а п |
— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјег |
нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад |
у и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, |
ина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али он |
други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћи |
и дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господ |
би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не |
руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А |
b n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одре |
као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, п |
режимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p |
кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, |
ата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут ста |
а се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се га |
оризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељ |
ко... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му |
сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им п |
у чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивш |
- А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како |
зе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="1 |
бу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, зане |
рћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</ |
уту, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p |
онце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу |
шт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А |
ријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога пит |
едства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин о |
снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у поход |
рода — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова |
ти; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајк |
бало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па |
адивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени |
{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласо |
послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетло |
у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Или |
лија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се |
ужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад |
пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али н |
тиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вр |
{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Ж |
прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји |
едбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око |
ране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руц |
се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га п |
није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и |
згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац |
так свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на у |
икакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљи |
/> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране о |
остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — у |
ој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захва |
суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Ра |
ти се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} |
ило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ста |
ља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, |
ацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по |
а на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у |
и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, док |
а би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше |
ров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, |
А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно п |
годно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се |
е се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их пи |
енога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, |
ист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досу |
навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А |
и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи д |
ка да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре |
а Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и |
..{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухо |
високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи це |
и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад |
запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испашт |
да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може јо |
са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита га |
еста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по углови |
како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да с |
. и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри. |
ви се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по под |
ори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриј |
д врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, ст |
ачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ |
м снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријек |
то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — |
p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој зн |
т приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пу |
ну сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и |
ручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаћ |
арјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам о |
за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто |
"115" /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, ве |
...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, |
да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И |
p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронес |
кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке |
Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико бл |
>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, |
авају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабуч |
же, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, м |
га трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео б |
ико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њем |
сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема |
о је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим |
свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га |
Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! к |
читеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи |
твора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу д |
овори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упи |
ћних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарж |
>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, ј |
ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно бл |
ати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањен |
: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора. |
не.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комши |
p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га |
ао што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> < |
и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио |
бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била! |
а, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А д |
уруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из |
јкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци |
његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би |
из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало п |
де.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цви |
ини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мен |
лизу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућ |
махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{ |
стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, ш |
прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој |
свјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране |
... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли |
не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго по |
<p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, са |
ивотом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси |
, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Д |
а дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политик |
не покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} |
="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone uni |
а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, уни |
подар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <mil |
брнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи |
ц папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп |
по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Рад |
круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном п |
иви од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и |
го чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Ко |
штен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p> |
е га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да уср |
це му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модр |
ха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрост |
изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће |
ало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га |
руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућ |
очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, |
— упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му |
.. — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што |
к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити о |
цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - |
елио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је |
осподар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> |
ече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе с |
пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи |
х, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он |
већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце |
рговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише |
то. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих па |
мачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробуди |
новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре |
м свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија |
</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом но |
своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни прав |
ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој оград |
е, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају |
ти, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; м |
исто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде |
риједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго |
, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <di |
ба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, |
них душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом кр |
је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове грао |
о стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, је |
} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар з |
вога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да |
брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, |
рвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешк |
е да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, д |
дрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до |
дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— |
а скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши ј |
а не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стиск |
ило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О то |
ше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном с |
И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја п |
n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Ра |
него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати |
друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га |
вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим |
Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их. |
p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, т |
одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети |
</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Зна |
— тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о |
разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што н |
дати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, госп |
рчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше з |
није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торб |
р нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговор |
угоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S |
<p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на к |
е на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи |
ља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{ |
ен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме ј |
.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово |
више се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, |
е зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p |
арем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије ма |
ље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних ј |
о.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стје |
о се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије г |
окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријек |
ши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зов |
н, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти ј |
гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава |
<p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде ве |
в широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, |
аки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То |
с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не прелази мје |
ириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S |
с и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто |
су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кр |
— климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газд |
талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> |
ле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоћ |
иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес |
ово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, |
једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит ј |
лом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, |
рим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу |
.{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помисли |
се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У |
народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и |
ложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subS |
закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш.. |
ру своја леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пус |
и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми |
се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, |
му сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу |
одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узб |
и жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговор |
а руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сту |
гова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних но |
љно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачет |
или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? |
у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Пр |
по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбје |
"38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајућ |
колико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="su |
р знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио |
оређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је |
рости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те |
родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји |
е толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред |
јем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{ |
властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и |
штво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, |
а није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај вр |
о и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад |
p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију нос |
имско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висов |
тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} |
аде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пје |
сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће |
мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном ми |
з чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше ту |
намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође |
аве, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не |
ане.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвиш |
чаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако од |
је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} |
ивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — |
: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узгла |
уке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као |
за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не |
рескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млин |
ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они |
у, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> < |
, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка |
Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полет |
се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p |
ислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, голе |
ла га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим прија |
да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{ |
..{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печени |
е тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећа |
уди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабан |
пак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане |
нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова до |
ата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли |
е ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћут |
ана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и г |
она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, м |
ди говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газ |
зликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест годи |
а припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је |
ив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је |
а до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А бл |
то си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека |
лажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба |
едан глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа праз |
о је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части |
а!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>П |
народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла су |
осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, |
д сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и |
мен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и за |
дар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? |
же.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти |
и:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од |
мет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућ |
покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу пон |
<pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је н |
осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој |
бранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - |
—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба |
дицом кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, ко |
, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и лег |
, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире |
не шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у не |
убач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан |
p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љ |
пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од пот |
ана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи |
али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао ра |
риде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а |
у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод ст |
м гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> < |
о, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко |
м трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икав |
се је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збун |
отивницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање |
, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разг |
јено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господ |
изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — |
</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашо |
, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и на |
ћана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се |
адао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не на |
зиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши с |
> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану |
се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што |
и му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де |
да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од о |
инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина |
S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на |
већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбо |
по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, |
н је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, |
он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. |
а ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам |
овач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели кова |
</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не |
и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} В |
номе моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршев |
ити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки |
дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помо |
, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладан |
у, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи |
и, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Мом |
још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као |
{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Б |
p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње |
ласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције пр |
еђу стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежани |
а, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit= |
..{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетни |
намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му др |
Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, син |
се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове. |
у; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, ка |
ко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече |
е. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га |
ења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почам |
о...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milesto |
јек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господар |
а, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И |
>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да |
утра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико |
а не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизд |
у овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши |
b n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгр |
кује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом, који нигда не пре |
им, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нес |
</p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p |
се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном |
Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примак |
давна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе г |
еном не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у |
А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд ј |
господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што д |
S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, |
ћеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа. |
ло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни м |
иге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости |
снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на зем |
прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да |
S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу |
и, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, ал |
Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — на |
по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљен |
> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} А |
ка мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још |
ало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му |
>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна с |
тац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и |
ше у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често |
равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад |
и!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p> |
тежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића.. |
му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка |
е да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни по |
Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну кап |
} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође н |
Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} |
на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Б |
дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</ |
а ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; |
ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући.. |
новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогун |
учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у ц |
>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана к |
..{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не |
спослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморск |
ши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах |
Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> |
то?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачу |
/p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се |
{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у |
} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, |
си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ић |
S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена |
уживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, д |
је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти |
се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакуп |
> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одб |
, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст |
Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће прода |
— опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш |
о мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чист |
је сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон н |
на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, |
ужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошков |
ад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је |
светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, га |
у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе |
е“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превла |
ду за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у |
говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још оста |
одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издај |
даје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господар |
Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а |
кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори |
еселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се |
леда на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро пр |
.{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, |
ане!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сје |
у; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састаја |
, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. |
емишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а га |
и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на |
ен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац |
ино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, ка |
ухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с ко |
има газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, |
днесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно |
ли:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нек |
ада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим т |
зда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} |
Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до по |
мољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуш |
већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особ |
је.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, |
} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вј |
> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвиј |
ати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида |
ијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко с |
е ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни пола |
Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина та |
из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће |
...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, |
еца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје |
би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p |
а пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њ |
нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши |
јевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мен |
ма не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: ј |
жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунц |
а нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у т |
и својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к |
враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази сн |
ко и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> в |
аде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и уче |
говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто н |
в...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламе |
</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши |
дничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то поми |
времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ мо |
уче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему |
Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном |
одару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти каж |
е по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — п |
час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни |
г би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова ш |
<p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и ниј |
паше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту |
стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— П |
кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложил |
бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у |
ећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му |
аћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан |
е устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима о |
— прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих |
ћи и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да |
мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разл |
крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто |
бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на пар |
де, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — |
оп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за кој |
, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике м |
као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат |
ди застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гл |
увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, |
н, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по |
о јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекид |
а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку с |
ипашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.< |
аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ. |
некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, |
ихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши м |
у и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и у |
ше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и о |
гушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару сл |
сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годи |
и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом с |
аријега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу |
на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Н |
нска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весе |
не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, как |
ве за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клет |
х собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме |
p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинам |
немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао |
а бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надс |
руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропи |
опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлаз |
ће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на |
ори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и ис |
и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није |
- Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“ |
ости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у ж |
ија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? |
исле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Г |
!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нароз |
а!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покој |
сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а ср |
{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има |
, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се |
p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.< |
> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, бо |
е разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Ил |
ће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, |
мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мар |
јних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и о |
не...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом |
било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега |
азда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш |
свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта |
е, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се |
, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, п |
p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да |
ицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, по |
} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у поса |
у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива пла |
гледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум |
гу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као д |
бе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла |
ра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вел |
дан петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина в |
а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је |
еклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда |
им путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, |
Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S |
Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— |
p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— |
еш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра да |
за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој |
зи Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по |
ен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар с |
чити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, |
ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— |
а чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и пок |
Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p> |
двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p |
дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намјештеним осми |
е, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S |
им рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачк |
— а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљати |
ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије. |
p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се |
а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће |
дговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их |
/p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дош |
> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам зн |
Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсив |
е да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега |
трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Вра |
већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој ос |
је коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пус |
руке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види п |
ој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Па |
а му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је |
оме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежа |
жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну |
но ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко в |
е.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— П |
овој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливада |
гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - ра |
ла.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јач |
си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за |
шене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога м |
рио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, д |
га на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда |
је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И |
у сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} |
ости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зра |
тирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p |
суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милуј |
/> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што |
је.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </ |
стира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што см |
е ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, |
бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језив |
јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n= |
— што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бје |
родре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљ |
томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда по |
..{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров при |
ја изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако ко |
На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше |
стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, прек |
а човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Может |
; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто о |
ишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети. |
амо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина |
.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, |
а јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролаз |
/> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сад |
скупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи |
, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија |
вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек |
ва, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на |
/p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па мож |
n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</ |
анине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{ |
с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добр |
<p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, глед |
и поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="sub |
о ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за ци |
с нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Р |
да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што |
је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с |
а његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохв |
ов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајк |
</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче |
јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе |
за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове кам |
може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} |
еровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, |
..</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Ва |
.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро |
мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли |
само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: ку |
нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш к |
оме разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се у |
> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте |
.{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! |
бима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, |
пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није о |
на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чу |
се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, с |
адивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, мало |
и, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај |
прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А |
а!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим зем |
ивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију. |
р Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да |
Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесн |
им сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — ре |
да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједни |
ећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone uni |
unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кро |
њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у тр |
едња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, |
м дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његов |
слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из |
> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробн |
а неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од н |
еднога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена гов |
</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црк |
ошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, изви |
он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи се |
билазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише она |
с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар |
висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се |
ој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не брани |
двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сј |
на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и |
завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих дво |
Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи |
е како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прв |
други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Оже |
како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, |
а први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - |
на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси св |
до иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој ми |
с...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљ |
синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и |
Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми пла |
његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапор |
је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острм |
сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p> |
у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани |
Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S |
да сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.< |
, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момци |
> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављ |
и Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоко |
као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на |
о, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој |
а цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, ш |
се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступ |
е ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о купо |
ао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња но |
есма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од са |
4" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар. |
е коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му о |
дара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не |
</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то |
пи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, предс |
к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здрављ |
наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га го |
p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти |
дају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче |
рди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у в |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на |
а кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни |
српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска |
S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу |
ета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и |
е му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p |
али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - |
над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би зн |
{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину он |
ицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито р |
вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено по |
ијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне ораниц |
чана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градс |
едјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" / |
миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће |
а скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p |
Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита |
е вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Же |
ле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас |
ва, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову п |
макло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а |
в новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриг |
е, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и ко |
авио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Позн |
е.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воло |
, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: |
шио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну пога |
t="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му |
> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему |
и се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод р |
мо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, |
Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи |
ре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није в |
смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</ |
з планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој ј |
ед свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно је |
око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, |
њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, |
чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга |
замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно в |
рбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> |
стаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други |
јецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, |
добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Ил |
е, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, нап |
ак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. |
— јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до са |
мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се |
е? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено! |
ма; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у |
три.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га |
гавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чар |
ази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, |
ет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још |
ко јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не мож |
вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А |
само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, |
рњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одл |
а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што |
ета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвој |
зи писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиља |
док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, с |
Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежа |
p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима ис |
ацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај време |
тру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захват |
сије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви та |
ухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из |
угу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући |
и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламе |
ига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи |
се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, по |
.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесењ |
м крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим |
Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плат |
о...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један |
<p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — пла |
нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија неш |
и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, кр |
тале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану |
цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <p |
же да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с |
, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучи |
име посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши |
јетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом прек |
</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и |
одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, наша |
аде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике |
и дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу |
мет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - |
у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам п |
вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, |
н мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумп |
шији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њо |
јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и плани |
стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у живот |
раву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећ |
цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послиј |
ејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни |
у.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао |
, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђ |
урска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особи |
обито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свуг |
из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, уп |
Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула |
!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Пла |
тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али |
ти се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога |
насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и не |
ли не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти |
обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - не |
се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за ш |
а сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{ |
да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказ |
за језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави |
му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тог |
вчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камат |
S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге |
} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газ |
<p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окре |
е имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољ |
оницу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вру |
и оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осе |
бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{ |
ац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој свот |
о дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога д |
јку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте о |
с?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намје |
ра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијет |
им ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је |
а, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути |
ти божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити |
е некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... |
} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док |
и Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави |
су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као |
и се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом |
а братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако |
вота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац |
диш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свј |
е ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Ал |
х уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радив |
људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку |
емим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не |
рило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га |
павају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.< |
ијеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простир |
а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено т |
е одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ћ |
<p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Ча |
> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакће |
ескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стиго |
Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијел |
<p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радив |
ње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>О |
рихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му сто |
ни неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да |
<p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше |
земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други |
јете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје пла |
и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборни |
м разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу с |
коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, једа |
ебе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, |
р.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкас |
м гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције |
а нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} |
ојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, |
ад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад |
>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, д |
Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!< |
смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада ср |
улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожење |
оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као д |
кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p> |
о...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. |
, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало з |
ој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој |
А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и с |
<p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на коли |
продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена.. |
у?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза ус |
ом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, |
била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> |
— опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — прес |
кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очи |
јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— |
жењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од |
е врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита |
ра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику |
и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели |
ару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве |
једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — |
18" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан |
ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и ро |
упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Или |
, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најк |
штене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза |
ан, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница |
ућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али са |
есушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша за |
љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, |
асмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја! |
плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчма |
> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер он |
е труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.< |
са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Шт |
ошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забру |
неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман ст |
ти добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер |
еси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њи |
вона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћ |
ода — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скуп |
опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без к |
а Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога |
осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљанић |
све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; |
- Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p |
тава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње |
у, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита |
али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовоља |
Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог |
<pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим |
е?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не мо |
епо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За б |
стаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да |
S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али ни |
из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имањ |
разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, н |
гледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p> |
.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен т |
рава, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да с |
бојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним |
јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и злово |
авно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу пон |
једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да од |
> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да м |
најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стј |
p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пу |
отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и д |
и нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, |
је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у ко |
ма и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико |
p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођ |
спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши с |
к.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> < |
њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, изме |
ори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и |
изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш |
к судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> |
ад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заигр |
који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а |
ико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газд |
авих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, ос |
</p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки |
арац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — ве |
ога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је |
и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </ |
ди за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пу |
суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће |
ти од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се < |
о бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па |
у не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа |
у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се П |
позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј годин |
ви фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погл |
на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је |
ос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих ж |
Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана |
} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — |
браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, |
а женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше п |
баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...< |
памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="1 |
и на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Ал |
икада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лије |
то ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p |
је рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по пр |
о неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, каков |
три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај |
ћава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село треба |
ио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрк |
матар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су оног |
су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога |
предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Б |
длазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би |
ка, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здр |
иштицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложи |
ију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на |
огао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као брав |
овим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила |
пак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покој |
је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, |
м. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да в |
подареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p> |
тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека |
и га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху |
даше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блуди |
ио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Рад |
p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — |
у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} |
а човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али ос |
зговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ |
асно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мисли |
ја.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и д |
ј, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, л |
="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти |
гнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, |
о прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — |
круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану |
> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико |
се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвиј |
ла и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобан |
робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; |
мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S |
огледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — сврш |
да—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видим |
ући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у |
ве, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} |
хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у пр |
} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је |
ожница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим |
рану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме. |
; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему |
неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у |
заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и с |
арано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају поне |
големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се с |
..{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, |
газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном к |
/> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете |
и се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или |
ли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, в |
а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразгов |
у пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буд |
нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: ли |
а ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпосл |
лост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених |
у, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе др |
умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p |
да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише ј |
о баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за п |
, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире |
ој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци ка |
оведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p> |
био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га |
нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урад |
атака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничко |
и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која м |
м очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, |
>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њ |
ан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да јо |
ше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављ |
ога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе гов |
за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје пог |
адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сн |
ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ух |
ачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да о |
о да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накре |
д суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локав |
н гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем пр |
упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима до |
ремишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с п |
д...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} |
ели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они време |
тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p |
ћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Ос |
мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то |
дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са |
пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд |
гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подм |
пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаси |
ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи |
азда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на |
о цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не мо |
азре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А в |
вако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје вл |
да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бо |
ладога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи заз |
чином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг |
е...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха |
Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтј |
Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ |
, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — |
ет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна |
кад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Р |
потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? |
кћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак ј |
би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши |
ешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— К |
далила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... |
тврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ух |
Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њи |
бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад |
којно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен преска |
брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а о |
нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није доди |
крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што пр |
..{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, на |
збаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, |
то ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, бил |
же, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</ |
о вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину нач |
би у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дје |
почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - |
дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде |
- па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том м |
; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуд |
есните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем п |
/p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда с |
ела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— П |
ва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не |
роме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише раз |
вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене |
ијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Или |
— око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, к |
</p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у |
и ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је |
то и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ ј |
де, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — нем |
нога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну. |
му себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари |
ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разл |
.{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да |
екарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца ја |
<p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пуст |
очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум |
за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</ |
пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Трин |
Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би да |
на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мисл |
"110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробав |
ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и |
и ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к |
ац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те |
</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајни |
уче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ |
знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да с |
pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к |
т по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> |
не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми т |
днога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за со |
акав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Те |
, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко д |
кога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у тр |
/p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца сол |
м што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, ту |
цу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и |
и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће |
> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весе |
.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрли |
дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљ |
ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; |
би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, шт |
се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сј |
мори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели |
ми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хт |
{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је |
кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} |
не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заост |
у.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљ |
ди.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дугов |
о године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено |
се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чи |
да, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — пом |
> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на |
ију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— |
ј дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге |
ланина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Свар |
ико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да |
- казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сју |
обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — св |
допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> < |
...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравиц |
сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газд |
} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне |
— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не бра |
бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде |
А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, |
двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особ |
бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— |
и није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје ма |
!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни н |
д црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си гос |
негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!< |
p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици |
добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p |
што јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: |
: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена! |
аде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — ј |
...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање |
ито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га |
ла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија тра |
одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти с |
, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа с |
Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео |
зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду ми |
, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у ж |
роду још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерал |
еду зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена |
<p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје |
>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</ |
.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати |
писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар к њима.</p> <p>— Колико је право! — одговорише |
е.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p |
вши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си на |
<p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, т |
се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са н |
а клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испо |
ц на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; |
„са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра |
p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлат |
вакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{ |
уо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млина |
ом и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам |
ад свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе |
невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје |
Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње н |
купову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај ис |
се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи |
у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову. |
ли сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у пл |
..</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође н |
звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остал |
дох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој |
авити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — по |
увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погла |
не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојно |
то им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али |
а: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са г |
д људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!... |
намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не |
/p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Маш |
зиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} П |
г је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драг |
двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало |
ни насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен |
S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве обла |
давши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је киј |
и, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, в |
Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— |
мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у |
га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдј |
p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће |
, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се р |
да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву |
о којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевин |
њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дје |
и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p> |
игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док |
леда у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жуп |
и торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, |
<p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <p |
ави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> |
е заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше |
у светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекају |
гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у испов |
преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у сво |
од сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест з |
— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали |
тање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} |
може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, |
</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. |
Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо н |
видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране |
же и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по гл |
кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева |
ра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и |
Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по |
огнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у че |
отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђ |
баницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој кра |
, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али к |
о Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбе |
p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну |
с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крч |
под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љет |
, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се н |
ада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пар |
се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Вра |
сам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом |
ше <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усре |
омад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — пон |
кве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не р |
година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша |
хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у зна |
тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неко |
рекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се ла |
ера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчек |
не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају |
{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала н |
а је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други |
догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих б |
ме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени |
и...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, п |
н и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за |
S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А бла |
газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="subSection" |
лечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних м |
а чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевени |
врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а уст |
на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и т |
ражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога намет |
сан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши |
мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако д |
јој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи |
<p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесе |
.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте |
Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити.. |
једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> |
је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши да |
<p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p |
жих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико в |
о у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улиц |
{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у с |
а што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одг |
и постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме |
>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распла |
.{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; о |
жи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега |
ба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата за |
p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срц |
и собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, |
ни ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у црк |
ена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али н |
и на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му |
аном руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, |
ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</ |
а пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доруч |
иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код |
опивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из |
аквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће др |
А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p |
е зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</ |
ући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, рад |
ли! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако |
ш је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу. |
— ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Ра |
једно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p> |
и, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуш |
крене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих д |
лази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p> |
оћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало |
се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више |
же цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто |
е ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — |
дуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, повра |
с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— |
пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило пр |
— Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме са |
зноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља наужив |
p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{ |
Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна т |
сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p> |
и било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гроб |
е! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...< |
н узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не ск |
ицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњ |
Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јо |
ори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком |
двјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква ш |
цу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ков |
им ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да |
тру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Пе |
ити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.< |
p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају |
ићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} |
— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} |
цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијеп |
и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш д |
да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је |
ом у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болесни |
Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мог |
око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку исп |
ад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пођ |
нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, о |
а Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијер |
ожимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш |
удац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале |
зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло стар |
је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће ч |
е...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их п |
.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо |
погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p |
ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с н |
шта! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је |
унац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у ко |
ицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и |
де? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини н |
ућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p> |
њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини. |
из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— |
да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Р |
онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе |
ку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, |
спусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из |
ла као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах од |
у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо н |
оња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели свом |
као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!.. |
нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не |
се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што с |
отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена |
, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скр |
страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјес |
ј ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p |
Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга |
, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њ |
е наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даљ |
у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Маш |
ема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине |
Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, |
ажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Рад |
Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" / |
S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— |
куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да и |
није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вел |
једне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан |
/> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни св |
цу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— |
јем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју р |
ме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, у |
у — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не мо |
по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе. |
ке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осје |
крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— |
а подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито |
итка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господариц |
слова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која |
врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док није |
и...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је |
м... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљен |
кад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, |
локупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за |
огавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Ра |
му разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и п |
на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљах |
а дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо ј |
ично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове |
зу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сије |
наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слут |
и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, д |
је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - |
здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде |
их дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Ш |
нска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас |
што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узв |
и пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад |
се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и |
главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос.. |
азе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жаго |
се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главо |
е већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n=" |
</p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, |
а што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се рас |
сподару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити пр |
рста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену |
ој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из |
се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, |
гом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави |
" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за ку |
мо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: |
и, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери |
е: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуд |
цу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели |
у ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему |
Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени по |
распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирн |
д његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће |
волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио |
оводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, у |
исто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, т |
којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао |
Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу. |
ли пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери к |
лусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, у |
и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата р |
ка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али |
tone unit="subSection" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, |
смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, па |
е не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S |
ици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} |
опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга ку |
мљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом за |
е си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвља |
— и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га брш |
, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљес |
не Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згода |
авши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразл |
о, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је |
пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли б |
њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена |
сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— |
весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је |
вести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и н |
ом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом |
анос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> < |
да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији |
о душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Сми |
се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи св |
estone unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш |
д пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p |
о у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није ви |
ала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, |
/p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од |
ојнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варо |
ло и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлад |
га знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p |
упа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на м |
у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, |
сада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође |
} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} |
је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предо |
тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе |
илији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то ко |
ако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— |
бушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно |
зда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад |
разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само з |
отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао |
а неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре о |
"91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме |
>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненад |
, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура прев |
вјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како |
си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти |
би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да |
p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и |
ана на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — до |
зора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корак |
<p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио |
и, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} |
јела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном по |
знато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих о |
наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракиј |
у, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколик |
рете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с |
молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о с |
ди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му |
ујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учит |
м жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини с |
се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово ције |
топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих гол |
слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и к |
.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бриз |
ели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана уби |
. нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтје |
оди подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо |
- опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — н |
ад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и преми |
необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих |
сијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, |
е да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно |
ути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се |
ране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустал |
већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, |
е трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје д |
сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неопра |
година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два кр |
м крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се з |
видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрд |
кониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијер |
Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, с |
аздиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S |
нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на о |
" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по д |
<p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није б |
Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој му |
, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла? |
Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотај |
ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газд |
а:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на за |
</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетни |
53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши |
мо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека |
вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га сам |
дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до |
се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим |
друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјет |
S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је |
азуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу |
ли ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> < |
ада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за н |
ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се |
лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би |
и.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се |
ти, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљ |
потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> |
оласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећ |
итан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјеват |
свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми о |
воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине |
чекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вел |
<p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри |
нило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза пољ |
ости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишљ |
p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господс |
ну, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке |
јеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> |
>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од |
сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо |
коло, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа |
ци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете б |
утром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од |
Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуц |
ећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио.. |
попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није б |
ао шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже уст |
а млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} |
ли, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} |
лазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније би |
адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекав |
ћу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњ |
тру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, |
Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће н |
болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и |
да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, јо |
.. па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мор |
кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздр |
н?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле зас |
а жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као |
арњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета |
жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прега |
и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и пони |
и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледај |
је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До теб |
и човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља |
и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто п |
журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посј |
ајпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с |
потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>К |
рили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у |
овољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да |
реорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} |
му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равн |
, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи |
е, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и |
да Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је |
што примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се р |
ла се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, пор |
тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> |
инску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер |
<p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ћ |
але раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи ц |
<p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече |
и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо з |
Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торб |
кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима с |
сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја св |
.{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</ |
сне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говорах |
стру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена о |
име разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</ |
уђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њи |
јехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p |
овац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек |
е још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих |
p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се |
се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше |
} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од |
а помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки |
да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове гла |
рзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше каков |
р по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за фори |
не и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом у |
сет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расеј |
чем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео нов |
а острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — |
и се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино |
Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но о |
ине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде |
упља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо с |
одричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; |
пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније на |
ислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> |
о у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом |
мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p |
е као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстар |
еда, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ... |
ма, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари |
у засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, п |
рије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео. |
p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјеш |
иви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и |
ожице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И с |
ио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама с |
</p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Воло |
младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за телад |
нар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понај |
глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, м |
дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господ |
ни су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради |
ноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Рад |
и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све |
и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, |
покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје и |
код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиро |
вља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док |
порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму. |
помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> |
ога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p |
рава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Г |
S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Коле |
е њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се |
Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме се |
није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се он |
ма се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини |
остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радин |
ићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године |
емишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њ |
за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамот |
њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мисл |
p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном |
иловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руко |
овједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве и |
ад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би |
тем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити |
ки дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, |
.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру |
зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелит |
и како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се |
пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у глав |
/p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Ду |
не држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће во |
је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, свој |
пет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са ж |
аја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али |
и сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на њего |
..{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, к |
очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјет |
илом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи н |
у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће |
и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињ |
Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Суд |
етлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога |
на!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на |
његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, ниј |
о се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да |
p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући до |
чно, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из |
и се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече иш |
бвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је чов |
о би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да |
} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, је |
е кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као |
ву, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутији |
о тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређ |
е, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гле |
силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Посли |
ештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин јед |
и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: зе |
е у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забо |
ратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети |
бу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад |
ару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Рад |
ошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну стар |
ика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> |
кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у в |
осподару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским ли |
p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p |
у?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за |
и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави |
и да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и к |
; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не |
а. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, так |
и четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још ј |
на му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи |
оме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од т |
it="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу саније |
д памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да |
а тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступи |
није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... |
ичке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истрган |
ад кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, пог |
пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме о |
ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојник |
се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, н |
а нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са њег |
дјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, ка |
но благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вун |
иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто |
од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбац |
вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{ |
учене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, ј |
новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у ж |
су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нов |
нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре |
p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа |
. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рук |
И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> |
оврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Ни |
м?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се |
о; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да |
и на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али |
о поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— |
но поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! |
навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим р |
.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве т |
.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли |
у није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели |
ајзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да ј |
е. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и |
<p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, |
p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре |
На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одре |
му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да |
се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смр |
атрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаш |
овара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су |
ржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се оста |
д вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — |
е, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p |
се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Н |
ега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Глед |
није чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени |
и!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се |
и могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао б |
олико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није до |
бица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и пос |
копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за с |
то плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— |
етао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, би |
вијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као |
ели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одго |
е догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже к |
> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се т |
ела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и пони |
тарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, |
вених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Д |
за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потраж |
љака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и д |
увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Т |
ели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је |
ично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване |
се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и у |
ш раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, п |
ви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних |
живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га |
зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш |
и те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале рас |
ше право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну ч |
Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и се |
челник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио |
доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страс |
е намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из |
о, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао п |
лио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у с |
је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву |
ем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије п |
ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му |
кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга дес |
осада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" / |
Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, пр |
е из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док |
и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли рије |
и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада дола |
д куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; в |
лбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уваж |
тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи |
</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели |
ти, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пи |
и ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде |
а, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали |
ну газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: |
и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>... |
позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба |
чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу. |
пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али |
и избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растеж |
им и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе |
гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али |
дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осок |
е доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљ |
— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па р |
ви дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би |
а круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских |
Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да |
е варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколи |
гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSecti |
/> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао |
а драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Не |
ј жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију |
што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове. |
г око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш пр |
, кад се кући поврати. </p> <p>Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замис |
а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, |
га надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Н |
воје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, ал |
чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловас |
лу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе |
ти, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео |
у.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од ве |
Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, у |
то ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, ал |
уше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи |
благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетл |
неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дан |
го се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио св |
једавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> |
сом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се |
обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пус |
акло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да |
кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над |
— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, |
се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S |
видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ак |
, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} |
чунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце |
и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима |
е њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p> |
власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју |
ицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу |
> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његов |
ик стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} |
у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да с |
вио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надме |
што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме |
онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански мо |
итре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових но |
/p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? |
афале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из све |
и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће |
е спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она |
са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично |
елом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, |
ти толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуш |
снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено |
га ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, ш |
оручио никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом |
сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не |
апор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} |
шким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше |
n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се бла |
е није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао |
преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у |
оши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад |
ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима п |
пијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, пог |
њигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од г |
ивље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од гос |
, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени ље |
њижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, коли |
амоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији |
редао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што |
Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хри |
а опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари |
рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и |
сташе славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледал |
и, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове |
загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво. |
p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочигле |
, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> < |
<p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се п |
трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше так |
гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, почитани, суд |
и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу улож |
уку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да о |
е.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; |
<p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје друж |
доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Вој |
.</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — |
ала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— |
дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чиб |
друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ни |
ао најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, |
днога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне |
ли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке |
спраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Бож |
и су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози из |
.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чар |
овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p |
о! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p> |
..</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру |
уком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у ру |
јега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, поло |
ац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у |
осподар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, |
први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S |
риупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — |
ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће |
напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p |
е: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао |
а двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми р |
хвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пут |
то треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p> |
и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила |
ш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учи |
> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам сра |
два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, |
ка она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радив |
ан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом |
у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме вр |
хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплака |
о, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљеж |
волико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, је |
да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А ј |
дите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећ |
ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="7 |
="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> |
и; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.< |
а душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упи |
ико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им р |
о с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да |
Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори оч |
друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} |
ску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на |
исто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... јед |
а.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> |
ни се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју |
и ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, д |
у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p> |
ебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показ |
ао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — |
S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље и |
тро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и н |
.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одго |
кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио |
рицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по кој |
висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај |
!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора... |
само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео |
шам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један |
а покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, |
ћу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од с |
а питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо |
, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој зако |
, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побрине |
премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; |
Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд т |
ијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја т |
..</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} |
ни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p |
мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресј |
ли овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али |
у.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори |
<p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ј |
S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје нави |
им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не |
ак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, ј |
есет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с времено |
блиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам им |
о и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати |
Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли с |
...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Н |
ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига зн |
уга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао |
полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на стра |
Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око с |
и научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем госп |
грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — п |
земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> < |
а!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, |
у од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико пита |
Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цу |
>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смис |
пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си |
нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p |
ше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} П |
дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> |
ћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си |
то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, т |
што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан.. |
и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до |
иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори |
Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господа |
пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од б |
опаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <mile |
ни пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе свој |
утро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови плани |
де даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже |
тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талиј |
ске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по |
и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љет |
колиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - |
а што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p> |
еле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима |
рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, д |
рзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да |
ци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. </p> < |
ита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p> |
аш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је |
трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посег |
азире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради д |
то осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разгов |
<pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио ј |
тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то к |
} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не х |
народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему ј |
<p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} |
меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и к |
ду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Ал |
адећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на |
сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, |
он обилатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> |
је преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што |
оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којим |
од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала |
шак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљд |
есту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— |
ш за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју |
ијезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки |
дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— |
ђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што |
вих пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта |
уну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па |
види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га своји |
когодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Зн |
..</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надс |
си.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући |
ед зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и |
лија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само тол |
па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашав |
на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калу |
дстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> |
је, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што |
колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброт |
њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајућ |
ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек |
путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село ск |
че ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!< |
а — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, п |
латом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад |
<p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина |
пе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> |
и рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бре |
и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оро |
ке пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налиј |
огли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и д |
цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече до |
<p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> |
сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њег |
ађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећ |
сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на |
ели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...< |
ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може |
е вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити к |
у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, д |
ражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако |
у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И |
и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до |
устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му |
главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у ј |
самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ст |
Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да |
ед собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред |
це“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор |
еш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у |
ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као уср |
и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осв |
ом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаес |
ји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</ |
обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!. |
pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим |
} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S |
!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати |
ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му |
којни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви. |
чи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Р |
<p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном |
/p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под |
јом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао ха |
/p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми једа |
удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи. |
цу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на паши.{S} Ка |
талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, |
на чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о |
ође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће |
наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по оп |
де, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однес |
у синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} |
ар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за |
к дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и з |
тановљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио с |
као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, до |
ја Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има |
пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао |
гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — |
.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани тре |
ђе погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божи |
старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге |
к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> < |
лаву, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је |
</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, |
славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се н |
n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мај |
е!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— |
/p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Бого |
ише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли! |
ке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се |
два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Сми |
ити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посм |
потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</ |
цу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.< |
прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо. |
ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, |
да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиља |
; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешин |
е руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb |
е дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p |
/p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати. |
труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био |
му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за н |
јгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довеш |
личили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом |
клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на сп |
м, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина д |
p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједу |
ction" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио |
ћ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и |
а да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек шт |
е: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му о |
ао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па ј |
и газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојс |
што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајд |
њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два гра |
ља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље.. |
ачином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а |
ити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, |
сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књиг |
као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и гов |
њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте |
.{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања... |
се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син м |
сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их над |
ручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, |
љаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усн |
неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штог |
ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се |
>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу... |
/p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — |
у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једн |
<p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не д |
помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је |
нина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може б |
} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у н |
еће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> |
н.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се |
ну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благосл |
м извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са |
па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар из |
дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да оду |
е то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадн |
осподар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празн |
>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба нап |
оме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође о |
е на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, м |
е који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пу |
, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њи |
поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто за |
за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p> |
ље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и њ |
јући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ |
бу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше |
не ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није о |
овољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи |
<pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику непр |
шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, ко |
ковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољен |
ду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди |
намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напред |
хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роб |
е главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срач |
у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је д |
н, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" |
неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни ст |
<p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сјед |
и невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?< |
тарога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и с |
од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих ж |
сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе |
неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="su |
селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S |
а.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је ја |
ике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога гос |
о што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиља |
авадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш |
ити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилати |
ане.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа |
ши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам |
ма, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и ли |
еђено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и |
бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> |
аде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине уд |
своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> < |
а биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Нем |
ашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— |
љу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из |
есох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје |
атре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и |
у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем |
је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегл |
трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана с |
куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> < |
жен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му ц |
одметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их х |
уру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p |
ица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, ж |
ео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, |
м униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} За |
очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гл |
види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно је |
и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p |
си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће И |
о час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару сас |
рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Н |
за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши |
седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; |
ога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових г |
неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премиш |
божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и |
свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога |
<milestone unit="subSection" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску б |
јепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планин |
му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што |
сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије |
{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће не |
/p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех поја |
њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цв |
дне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћу |
рне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од |
једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилег |
жем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла. |
нама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са ка |
сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лута |
>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а |
ад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша |
меж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; од |
у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — |
з тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, п |
агама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p |
га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разго |
, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на про |
, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" |
а грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p |
што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <milestone |
за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то о |
ло док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} |
едном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани |
Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојк |
ароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији |
није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо |
— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писа |
а направити од сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба |
Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, |
плом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих |
>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у п |
урни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S |
лакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрез |
ти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити |
0" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Ра |
рдан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чека |
е да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га |
ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Но |
{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобил |
земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, |
х требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер |
екрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћем |
амен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се |
де се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p |
га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с |
у неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— |
лов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пр |
е то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу |
ако је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп н |
{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па |
и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прил |
кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњиш |
био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајви |
b n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на |
ок је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није |
веним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку |
корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из |
саном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је |
и ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послиј |
ободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак |
Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се ч |
испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспал |
> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, |
.{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби п |
— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно |
њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенча |
у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је нак |
ти Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старц |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је |
> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собо |
!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страств |
је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, |
Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља |
овала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино прод |
е, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надст |
ете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његов |
е?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ри |
ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас |
обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, |
ођен, потражи књигу.{S} Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, |
онови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев |
ије да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прих |
унцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; |
ој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туг |
мијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и њего |
дио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било |
е, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку ст |
ије при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и |
} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" / |
ђу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— |
наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан |
p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјека |
собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, некол |
и из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмље |
у други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у к |
земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p> |
и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође |
синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и бр |
.{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојо |
ре, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се |
<p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по |
кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стр |
колико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не мог |
опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да л |
>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се ч |
азда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијело |
ловима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест ст |
— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам к |
има живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{ |
ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу |
знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему |
се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А св |
поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Ка |
ављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када |
рај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Бо |
ном кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета пор |
кришом на Раду, настави Марко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} |
втино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде до |
лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару последње „жив |
господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља |
ени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет т |
ше да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаш |
дао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа |
ћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри |
е ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, глед |
ти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако |
се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни |
{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да зале |
ха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола |
ва прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не |
p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</ |
сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо н |
!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити |
и нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их устав |
и, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, |
ива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме з |
ну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога |
ге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио |
м огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а |
оме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима |
/p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Са |
дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап |
а.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке |
а је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештени |
к Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради |
слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дије |
ном; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене с |
рича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} |
ручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до |
кварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа |
путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је |
ели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчег |
во „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, прокле |
<p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S |
а, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу пола |
згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало |
стре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</ |
к, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове |
и ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна |
о да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једн |
одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и рук |
.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати |
а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз |
а...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада н |
у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ н |
не ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{ |
убе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> |
их очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа |
— Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> |
ти боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разго |
еш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјеж |
је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марин |
и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте ка |
: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдем |
вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празови |
де, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, |
...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страст |
ајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго |
знао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри |
живао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ |
/> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!.. |
да је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за |
на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> < |
На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усни |
ве, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S |
их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, |
јна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не зг |
и му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да с |
од те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину |
за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању с |
га Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узб |
} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију |
и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не мож |
, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао |
ћи, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи |
ше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на |
згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Ма |
<p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији |
— да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће м |
, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" |
И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено ва |
>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, |
радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше поп В |
рисједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се ж |
ра да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се |
ругога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо |
м; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу доб |
се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, ва |
јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племен |
вну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p> |
омка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје пло |
разе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде м |
се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, |
сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> |
благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће б |
p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћен |
с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељ |
рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим |
и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних вр |
за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је.. |
и ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И н |
љи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке |
д.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му |
1" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни |
онио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су б |
p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи |
, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </ |
у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгуб |
о он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте |
аде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> |
по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мрша |
јетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје |
и остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... наг |
застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече ст |
и о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дј |
а овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми |
пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном из |
може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је о |
осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе |
мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А пр |
тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све |
ремишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не ко |
аље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на ма |
мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тиш |
градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ п |
ање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље |
азгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју сво |
, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде д |
путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се у |
а га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{ |
му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. |
за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси |
вара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље. |
паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе |
од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће за |
треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно |
ле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...< |
ом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко |
ка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажел |
Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду к |
друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разго |
ана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или |
зи како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви |
ље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупа |
посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брци |
и и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о |
ри узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше умета |
ло? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко г |
се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а пр |
му отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа В |
опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надо |
вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њ |
а.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам с |
закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} |
е ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест |
е види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће |
а Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако |
ску, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће н |
ога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет са |
е би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар |
капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожури |
ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} |
— Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би ж |
не.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у ц |
трже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али |
нисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газд |
нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— |
негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио |
га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани |
з вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на оп |
Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељ |
а рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од негдашњега уми |
руку смијала се оним својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га |
јех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, |
негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишља |
ише пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— |
p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се ох |
Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у но |
ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p |
којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају о |
емам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом ус |
доше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> < |
уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сут |
ти...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на п |
т у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> |
о на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бац |
И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, |
г, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са с |
с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згл |
савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упрти |
одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... др |
прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајни |
ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талије |
, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p |
родају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на |
стио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је |
вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покој |
раве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад |
и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру |
ити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" |
аморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему |
n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као к |
су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цв |
>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p |
/p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом |
p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!.. |
...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колик |
шо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим |
жем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варич |
>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талије |
рдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из |
е по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <p |
штовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Вран |
атрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одвјетн |
вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру |
вде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.< |
двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати б |
на и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пустимо политику — прекиде Петров одвјетн |
о и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја с |
>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвј |
крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си т |
ели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господ |
ада се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бро |
арац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здрав |
немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и при |
итала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити сво |
дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши и |
ртија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљ |
их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и з |
у и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док |
сте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не н |
хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, |
>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita cattolica</for |
е брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у |
} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш |
а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхов |
овача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовн |
ђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и |
аки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогл |
<p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући |
о селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину И |
лом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и |
ко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред |
ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше |
што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вуко |
отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијели |
избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, |
, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједи |
акој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му по |
лио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивш |
а надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мар |
х јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда |
оран, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше |
} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разаб |
е, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Ју |
за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не |
е окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче |
оге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад |
а, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их мил |
у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одба |
не су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкч |
пао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању с |
може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се |
де се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, н |
ио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде ок |
пашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти |
грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу ј |
ани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћа |
знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је к |
ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе. |
јело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони |
едајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подв |
ло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, |
што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељица |
два дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га |
јашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није по |
ави му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада |
јести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах о |
оји ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} |
говорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду о |
ија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, под |
урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S |
и камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па |
а га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет |
разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{ |
као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жа |
и се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не мо |
авала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - |
хове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа |
и реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жу |
дава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му о |
/p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у па |
м брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима |
...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и |
иком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се |
10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S |
за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелни |
цаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па г |
ction" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаш |
а вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Х |
ј знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет |
ровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да |
а ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!< |
Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и |
Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што ј |
p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кућ |
<pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упут |
<p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и |
плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели |
се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као бра |
е.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту |
а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти п |
устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико г |
вија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватр |
шено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, на |
опа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајућ |
ахове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, |
једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје |
а кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже |
м.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</ |
прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} |
иже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је нака |
са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано |
за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што в |
нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим. |
као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац |
пути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму |
и, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић иске |
кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођош |
<p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и че |
ире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље. |
S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p |
сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до с |
смија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем ка |
, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него |
Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и н |
оло притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али |
ћан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га до |
тудено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем |
а показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> |
аницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као пре |
ао да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа |
е није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, ус |
шљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и |
вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p |
прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над кро |
вши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} |
анак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, |
p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им |
не!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при ула |
топу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, |
е ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши |
="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прен |
е од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, |
за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала |
о догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија изда |
/p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, |
у и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на ја |
вати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" |
нао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њом |
све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као преч |
за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела ка |
живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ват |
зумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, зао |
амен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савла |
приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме сан |
астоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санес |
> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, сти |
о.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док с |
гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постав |
па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му н |
м, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити |
о биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није р |
твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хи |
жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана |
и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој ве |
ркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе по |
се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хр |
{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође х |
мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више за |
у и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена сниј |
..</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између сти |
е и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ни |
си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапн |
- и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не |
дијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— |
p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се п |
ји се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p |
Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади |
да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприч |
е да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — |
у и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.< |
А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, |
<p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> |
е је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му ј |
- биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: даров |
прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра |
ана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорим |
стаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове теле |
е пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени п |
му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А ве |
<p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како ск |
вао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш |
тави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мје |
а и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саг |
и да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, от |
даде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако мога |
исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подад |
ињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, |
ланине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</p> <p>Раде |
} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа |
- Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики |
нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p> |
/p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} С |
на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Во |
игао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш |
иморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, |
аћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} |
вијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што |
Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</ |
елито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу |
оскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни |
сјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост |
е, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p> |
а, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па |
S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су уми |
како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону! |
молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p |
Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на п |
е и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са |
ебе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако свој |
једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја |
писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане |
војим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којим |
..</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Ра |
> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p |
али храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у сви |
жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— |
а му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" / |
ста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вриј |
аде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву н |
, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола оче |
м ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин савјет није ни |
ати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се |
же од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не см |
рене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају об |
S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} |
>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисл |
да на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним кр |
>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке |
д дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пос |
рчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.< |
ма чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сјед |
ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му |
ућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надсто |
кани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb |
њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније |
.{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у сније |
ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашег |
ода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче п |
оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и су |
и предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си пар |
ика, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да г |
а, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="12 |
, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Ш |
аздине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не з |
епу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би д |
и калуђер, отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни в |
поменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили н |
и, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући п |
а суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га |
спод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте жи |
пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њи |
не рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин |
> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела ј |
есели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене |
на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> < |
и је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— По |
и свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита ра |
три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ће |
..</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, ш |
Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Не |
лије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади и |
, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела... |
загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогр |
авдани, разуздани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остад |
ише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milest |
им му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио до |
lestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гл |
цити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких |
ма би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се |
сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци ј |
?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали смо неки дан проте |
{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Он |
у, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да |
ири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју |
у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега |
поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:< |
чека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си |
а.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се т |
<p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бје |
не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата ку |
ним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вел |
Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... |
како, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиља |
ршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера ду |
ра добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и о |
, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју |
ј Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ос |
одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне срп |
се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме |
х силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с на |
родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи |
наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а пос |
и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ни |
ве у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, ве |
хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сес |
оји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнул |
p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зн |
ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу мом |
ишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен |
га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! |
ац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их биј |
ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и з |
{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у к |
за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдј |
га ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога д |
ши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маг |
чку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести п |
зове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смију |
ине планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда у |
не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p> |
то одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачко |
ећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Д |
што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега |
Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид |
би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у |
Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расп |
?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару |
ца Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - |
авале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газ |
па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац |
а. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу |
е адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... в |
еко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, б |
p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац. |
свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак годи |
овори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али не |
Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> |
о сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то з |
{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на старију вла |
Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — |
е... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А б |
Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни м |
тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одг |
хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дота |
рвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што г |
се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао |
се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник |
рди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Рад |
два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} |
надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово ве |
, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, |
ати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> |
осподару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па у |
n="1" /> <div type="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИП |
а.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који н |
нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори |
на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, |
црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што пр |
наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за кој |
ена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љ |
И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским |
</p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним с |
Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и |
жући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Ш |
оке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, в |
слије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве |
ђене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцим |
ре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха д |
рада, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А шт |
Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како |
ијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, кој |
традала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита |
етати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће од |
сјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. |
гни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозрије |
арбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради |
ним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцањ |
о се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним поглед |
е.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе бож |
жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здра |
је тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је |
Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће |
> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. |
а бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сут |
улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало |
е поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад поглед |
е стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из д |
чамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" / |
ога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго |
руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу |
је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и позд |
си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи |
ета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни |
кога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гост |
емена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А ш |
ода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, м |
у сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оста |
да је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није |
к, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне веч |
>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, |
ом рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планин |
ше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, |
натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту |
па причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи ро |
га попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси |
дио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n= |
час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од грије |
путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жуп |
p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не |
инама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. |
а покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, д |
омче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свје |
чи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ће |
ета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце |
сенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну |
ак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушку |
са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, кл |
рх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{ |
на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и к |
<p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и |
ну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени |
мо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помоли |
ах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас ду |
м о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, |
исао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све |
тио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лиц |
увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијет |
/p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха |
апустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, ве |
њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе |
ја затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, |
а о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мисли |
етну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Рад |
ом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око н |
и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Рад |
три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи |
"145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не |
љен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p> |
Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а |
p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — о |
/p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у |
ља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак остави |
ли, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико |
нко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у с |
рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегр |
о.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима |
5" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — |
и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љу |
прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p |
ницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</ |
/p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавил |
ј! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет т |
о.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран |
За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш |
те како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> < |
у вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрал |
томе бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сас |
зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме ра |
ово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутији |
уком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет |
ше жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца |
о благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаш |
.. па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, з |
де јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову |
аца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:< |
сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али |
ш не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, |
ући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; м |
и; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и ж |
нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати |
{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} В |
ада би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из с |
ајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. |
и свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им зго |
вом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се |
аш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p> |
</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, |
туден је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb |
ти, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, |
за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске |
/p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, по |
на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попуш |
удац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебе |
му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше |
о времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет к |
плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рек |
положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и |
ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећ |
. дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она |
е диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и ш |
е мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огр |
д кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што |
не руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак б |
егов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ри |
оје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у |
иже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва в |
што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} |
о, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели |
ише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, ве |
биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се |
асне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље нал |
ештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаље |
жи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром ок |
да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућ |
нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Р |
реба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија |
!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, |
и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватр |
на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно |
>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв |
ју по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу |
аре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиљ |
у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и н |
м: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубил |
ји ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p> |
слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали т |
и.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су |
се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољег |
проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Ка |
ућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха |
нижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар |
наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и ве |
алија, преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје |
емо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздра |
ећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом д |
се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, |
свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, же |
ку, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици |
— прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак пого |
<p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозб |
пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} |
S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не п |
а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би пост |
просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље |
вако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и п |
биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за пи |
е од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Осв |
слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво д |
м и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препир |
би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и |
шао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и с |
орови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остал |
, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растр |
није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се |
ако је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и ди |
раду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута |
и, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачуна |
ански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се о |
! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко |
и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> |
уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра |
а се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игр |
.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прос |
де казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши ш |
ље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> < |
ајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по |
талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема |
p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га пог |
да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" |
оници радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „ |
Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па |
двокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пасти |
ега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да за |
у то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши |
S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пи |
ађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар |
је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од б |
нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили с |
Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрд |
иде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, вел |
ује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати с |
ма, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватељ |
а то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати. |
Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?< |
ака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде |
шли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — |
иљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Г |
?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по |
си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једно |
пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, |
а у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим |
били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекој |
stone unit="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше с |
, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто пр |
Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће |
да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{ |
и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји в |
данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колиб |
ове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ |
ицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бија |
Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А |
.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, г |
ојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, |
ви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред |
ама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато зас |
е ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује |
х дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посједали на ледину испо |
у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијел |
ој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно |
нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{ |
стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да ј |
једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлуч |
S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем |
Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код |
дном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа |
ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S |
ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју с |
из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— |
мо: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — в |
насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави |
Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој ма |
ом и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</ |
пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, д |
ри, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну ст |
<p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске |
то за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало зати |
т однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако д |
<p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослободивши се |
е што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева |
журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. < |
слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима: |
каху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што парт |
> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> |
ује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра |
е купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и о |
зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и глед |
Section" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права |
е чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријес |
понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изб |
еће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гу |
комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше |
х планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} |
е лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли |
биле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и |
<p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде |
тавише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> |
шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога м |
</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разг |
је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава |
ису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде |
полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду из |
да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </ |
азиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога |
пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разил |
мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај |
тина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из ж |
е му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли јед |
тичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно вели |
а осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не зак |
биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте гл |
смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, оп |
Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневреци |
проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару. |
је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му |
де, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се |
у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чарши |
н - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај |
што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране п |
ућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво |
епо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n= |
би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи д |
му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на нова |
и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, |
већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди |
из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! |
ури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узб |
ио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Ма |
т око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијер |
је уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом |
и. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођ |
нгубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, д |
да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — п |
но.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, п |
срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сиј |
ер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, |
гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} |
„Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника о |
Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рач |
запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме ср |
p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурн |
еха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се |
ми?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Оже |
ек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> |
Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Ис |
ивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан |
дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких |
брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ |
ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, на |
> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како |
некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по по |
у у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њ |
ежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га |
е примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> |
њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешки |
палих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за пл |
гу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија ра |
у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Поруба |
ружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза в |
и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, |
, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, |
ури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види |
ијеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и |
и пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши ра |
платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправ |
у.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све |
сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота |
..{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пр |
ти са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем ру |
нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> |
међу дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке |
.{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опаз |
зда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад н |
е писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро ј |
к к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи нај |
у заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жес |
празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред |
измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сиг |
е!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани |
показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се р |
{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговор |
звадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагле |
оњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није |
да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске с |
} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone unit="subSection" |
зећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења див |
и је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео |
чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лагано корача, |
да дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они |
нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, ж |
...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа |
м, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама н |
у...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с |
али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита раш |
а пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, к |
уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели |
егорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шес |
..</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} |
...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не мо |
ћ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа ка |
За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али |
одбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчи |
рнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш |
ље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цу |
вац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове |
е на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући ј |
је ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику |
по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хуч |
та ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, ци |
зподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и два |
се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме |
еднако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му |
амо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника |
љских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљ |
а, понајвише стараца.</p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, |
скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на р |
сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто ст |
ме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију |
, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу |
ожи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах |
че испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешин |
И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — |
ца.</p> <p>Сви остали свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се |
ише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем |
томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} |
о може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје власт |
ољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте |
ршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, пом |
у.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Н |
шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре р |
но, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде |
је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио |
а.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог М |
се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p |
сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде с |
ече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што |
— стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде |
с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, б |
мишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђер |
д би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба ј |
еоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у би |
а су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истис |
Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голиц |
газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли |
сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочину |
косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, и |
се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Шт |
звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} |
аше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајућ |
ад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађа |
аво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно мом |
сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пу |
љака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјес |
држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; ал |
на дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба |
своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупо |
ворити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и див |
јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: пр |
} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, пла |
а, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не с |
књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сије |
} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па |
дилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа |
мријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, |
леже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше с |
букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себ |
</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ић |
опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— |
ад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> |
еђу људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27 |
ћу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ р |
="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети |
.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} |
олбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="2 |
д усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — |
га Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што с |
но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својо |
n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је |
} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што м |
оли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли. |
се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Га |
радало, пусто, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна |
и је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомиј |
ојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и нек |
држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се с |
; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госп |
елијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затег |
о се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела з |
Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у тор |
..{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, |
рвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S |
мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије ма |
но.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути |
ом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојаје |
и, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у б |
и, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одл |
сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, в |
елеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега по |
њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му |
раскућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{ |
на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, |
ако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Шт |
удио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади |
сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све се |
сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли |
док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман к |
ране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне з |
еце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и |
држа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Или |
о, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда |
кчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; |
ечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село |
од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издр |
литички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радит |
. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради |
нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу |
једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи |
је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој чо |
ичку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се |
што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А |
што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза |
ругоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога о |
јели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би |
ју.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — .. |
<p>Састају се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једн |
ши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија с |
немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <p |
м тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, д |
е, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли |
, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb |
спа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{ |
и оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! . |
ују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљај |
прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима |
Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда |
на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> |
ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вел |
кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и н |
и; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши |
раво је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Н |
, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друш |
е, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога нев |
е! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду |
ао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} |
одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не с |
часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и |
unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу сан |
/p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и п |
оњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и |
А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољег |
ио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, |
е од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш |
жином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — |
на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгуби |
и, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их |
ру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и |
</p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, |
редаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Вра |
икална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа В |
е ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два |
хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи |
њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ст |
е, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет |
у: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су |
звати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или и |
земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земљ |
<pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, бер |
одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!< |
е бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и |
се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, од |
есетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столи |
је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе |
.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си дар |
<p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећ |
н ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па |
увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили |
да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто |
со.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће |
тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, |
кује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Поб |
и је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде д |
јели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше |
кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има сво |
ити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме |
азивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало с |
а, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже б |
ом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те ј |
едничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истр |
— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} |
м сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до дан |
о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у гр |
рошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до |
од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза веч |
рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очиј |
благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Р |
иманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш |
е, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукур |
Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљ |
, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да в |
. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, |
д приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.< |
p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како |
</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p |
га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Ра |
ави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо |
а, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руко |
јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина |
мишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилато |
адњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па поч |
>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — |
где на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољу |
де: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара |
па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних |
заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и |
газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а с |
е... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} |
остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али ма |
свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега д |
, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, п |
зевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је |
и се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упр |
однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себ |
сто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не п |
{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаћ |
уше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, |
одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нем |
астио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад с |
губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дан |
, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светит |
ајпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница |
нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> с |
тписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му |
егову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли |
ни свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошко |
ове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не |
као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Р |
људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана за |
има — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкциониса |
нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали пос |
ћеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S |
у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, |
, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зуби |
, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>К |
р повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он свој |
све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Не |
ече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крч |
ске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује |
ра! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p |
само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјести |
</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините |
ркушицама...{S} Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били буд |
зику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хар |
вједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није п |
и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само |
најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, вра |
ок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити |
а држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стран |
дили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писа |
што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пош |
лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да ис |
не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два да |
ди посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање распра |
реди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути |
n" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власн |
еднога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} Предајући га, вели |
м и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад |
е „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, |
е доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина |
а дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ак |
ну са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута м |
тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у |
ио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> |
<pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, |
а још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци |
оном у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни |
сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани |
а Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, в |
бене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за |
, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у ко |
ет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновн |
њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...< |
ном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице |
еба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду о |
—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} |
имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, |
— Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне |
те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сад |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије |
исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријат |
аве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријем |
ла у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуд |
убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезуј |
закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесјед |
оката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затво |
ћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињств |
<p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа н |
господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази гос |
гда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</ |
— и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на |
убе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, ц |
ине мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> < |
свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота. |
S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ста |
да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за |
у.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи с |
стали.</p> <p>Раду, слушајући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена |
ега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре |
што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што |
ек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теб |
, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p |
то над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опа |
м око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у зна |
д је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, о |
а син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољ |
учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која |
ам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога |
Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови д |
потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни каматар, ни правдач, а |
љу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Д |
се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је |
е одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му п |
је, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на в |
олазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, |
прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — |
, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа |
ори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са |
<p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засје |
азумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а |
оће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божје |
ше.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп |
аспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадис |
и да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, |
обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њи |
се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, |
латко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи |
. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико п |
н угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и о |
вјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих |
еле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> < |
лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити |
, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанс |
о је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, в |
непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се |
ше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјев |
Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Го |
иво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, за |
е што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена н |
екати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело пољ |
да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свј |
склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... |
је се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и за |
а - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драг |
у што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се н |
кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - |
руде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> |
еље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах на |
а паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S |
лочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне |
а брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p> |
S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао |
раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморе |
ованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло р |
прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрве |
а мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га |
погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшени |
ци, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога к |
главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — |
, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна |
едајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш |
прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <p |
ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговор |
и ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради же |
ом другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој р |
по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први урад |
} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Пета |
ивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири |
Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му |
а, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје за |
лони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, шт |
у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit=" |
вши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, |
Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати ист |
а му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу |
лима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних д |
.{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зим |
атом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комш |
е улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да вид |
а ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и |
е колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак т |
S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ |
ожи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себ |
једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро па |
пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљ |
ајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ић |
дјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана п |
бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш.. |
башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавит |
та га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама д |
ц излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад м |
уства, просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но |
не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогр |
{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до к |
ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјест |
/p> <p>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — нал |
на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо |
оре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, |
врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао |
тнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово |
оворе!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред |
чини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајућ |
се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен |
p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с |
линицама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гл |
Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руд |
љу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помого |
и водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина |
ивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара |
ије настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гин |
му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвла |
ржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није но |
ћи по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са брато |
јесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се |
— нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два с |
Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, уп |
, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, |
уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И з |
а, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у |
земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... |
ога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, |
сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не |
ом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> |
ћу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што |
> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао |
аш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са св |
е му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу! |
ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — мишљаше по |
ок се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и ше |
свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и н |
.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасје |
ар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их |
из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћ |
ијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу р |
о Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на |
га припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Кр |
>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјец |
док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{ |
p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — в |
попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ак |
братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше |
ок сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћ |
преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слуш |
ешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућ |
огодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени |
јући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забрекло |
избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="15 |
го, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би |
из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно др |
тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сат |
аде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га у |
акон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пл |
то раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандар |
његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а он |
ги прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест годи |
е му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше. |
p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а ут |
и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ |
у у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није ник |
одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па |
Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем вла |
n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одг |
ли, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - |
, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, ора |
жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често |
оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с н |
{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена ка |
о, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; рани |
стром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p |
и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р |
и, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вр |
- цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савје |
их боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, испов |
и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од |
"11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не с |
ју се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат н |
> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскр |
кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са |
"subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјер |
<p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч го |
безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости |
се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш зна |
и стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је |
нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма прест |
нику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране |
е, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља |
епше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а |
кушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиља |
и, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово |
их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не вид |
?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талије |
држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да с |
и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је |
га дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео |
да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођа |
вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, |
што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У |
буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за |
али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куд |
тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмиц |
у сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— |
запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати |
ршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љ |
, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје ста |
еда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{ |
- да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дан |
дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза боле |
лавом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{ |
.</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога |
ва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима |
Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и |
дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздрав |
егове ријечи, као једну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш наро |
љена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, |
нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљуј |
а помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па |
, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по под |
биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу пла |
е — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој |
у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Д |
а те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Прав |
че: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвати |
жимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, |
е?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — пре |
.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{ |
оћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и зам |
ао опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда б |
. и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и осв |
све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Д |
дине нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И ор |
уку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој |
у од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> < |
ти? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не |
ду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гл |
те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, |
ац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнут |
</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежи |
далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{ |
, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и |
ио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, на |
ка који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачу |
дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пје |
па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не би |
/p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - |
а је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна |
већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: |
исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гл |
ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу |
аде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан |
да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана |
а га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када он |
вити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, |
ће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> |
, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија од |
је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и п |
је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ва |
би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти ку |
е народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размир |
столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе |
тичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом п |
д зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведр |
} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прек |
попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остад |
ати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на тали |
даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, м |
Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> < |
ес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што |
.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест |
ке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Ил |
ву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах па |
} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране |
изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест ст |
о си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и врије |
Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на та |
тотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нем |
<p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече И |
да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и приб |
донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предоми |
колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о свето |
S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке пот |
јенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</ |
мовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила |
е му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на пошт |
За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... |
е газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понов |
унао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, |
и осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На с |
поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спрти |
а: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буд |
; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, ја |
е, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се |
> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио |
Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара |
жљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти |
уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, |
бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти |
жећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено под |
газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози ко |
о за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ора |
иш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subS |
отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштет |
угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, |
де с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други |
<pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p |
здесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, пре |
аже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана сам |
, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља |
залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је |
ја се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је он |
али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што ј |
кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у кол |
p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га |
ко он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p |
пов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњем |
па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив |
S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти |
д је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох |
одом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, оја |
да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb |
да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо |
омиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - |
p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам |
; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се от |
<p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да |
и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић |
колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се |
је заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти |
S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловим |
а кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се |
моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу |
зда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан п |
да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код ва |
ама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему ра |
Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, |
оран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што |
ећ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— К |
се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{ |
сања, суд одлучи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> |
етнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања |
класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вриј |
ђи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије ква |
у“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио оно |
: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и ост |
у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опаж |
е могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах |
Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљил |
мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, |
днесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза ј |
р с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа с |
мо треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велик |
има.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољив |
вјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире |
еза: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа |
о? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћућ |
а права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се |
вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— |
сак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, о |
Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио |
принос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих в |
д твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: |
а, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар ш |
а је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твог |
доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— |
шљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу |
} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Ра |
ку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мје |
није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> |
вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми |
е од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— В |
кша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} |
и! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до с |
мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу. |
вцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, < |
јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђе |
већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се |
ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p> |
> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по ме |
!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој |
сника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и |
ише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико |
ј је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и о |
рану.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко в |
о...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он |
— и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си м |
> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако т |
о!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, |
вати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш. |
м чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и |
има младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p |
Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, ма |
пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p> |
су да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> <p>— |
p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</ |
— насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те |
> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву |
е — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на |
сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи тру |
ами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто ж |
n" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну |
е молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, шт |
орио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода нек |
путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шали |
овјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога |
Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} |
големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи ад |
ед оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...< |
хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, д |
вши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се |
! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе д |
не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада |
де замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих |
дјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде биј |
ак отима?</p> <p>Одвјетник не одговори, те он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мисли |
подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> < |
А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајућ |
} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да |
ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{ |
ад њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијет |
<p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацуј |
бито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам |
да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> <p>Путем премишљајући |
реда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио |
у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хт |
ио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некак |
ти из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се р |
Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео. |
ели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у |
ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — п |
раљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете в |
p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати ц |
ткупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, да |
асо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће ста |
орећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуч |
и, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и т |
— и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> |
нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сним |
и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит |
кресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговор |
карају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји св |
>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право.. |
етар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох н |
људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди дав |
могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст |
комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се |
а сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хран |
, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавш |
зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> < |
огледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете |
вој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ож |
пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и прав |
.</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p |
анас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} За |
ви се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газд |
ам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, |
рти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би |
што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али |
:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, раси |
, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> < |
н како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио |
<p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> |
рез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у |
миљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило с |
а питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се |
јетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде |
и судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо |
е је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, и |
питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, же |
нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размиш |
је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, ка |
Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, п |
? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама. |
је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="16 |
их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али |
</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p |
д Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Ради |
јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавш |
и.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — пр |
се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци |
из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је |
у, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте |
свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p> |
и — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не |
одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи |
дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са |
бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> |
, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два с |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, |
о дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цви |
рати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, |
ш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју г |
> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ј |
једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са |
вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нек |
чије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те м |
еђу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, |
— вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</ |
опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> |
шковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш |
ла ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Прола |
за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Б |
ли мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> |
ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да |
ишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже с |
?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник |
...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А |
да.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде од |
p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже н |
Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те |
а, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа |
већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мр |
ам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како дру |
есе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова |
евјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој |
сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А |
, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренув |
/> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заб |
ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p |
долим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али |
диш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{ |
зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јес |
о бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да од |
бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чек |
а да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га предст |
се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола зап |
има фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђе |
е извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако |
у говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, |
х је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љ |
а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем |
ад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за пост |
та ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко |
зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гле |
се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташ |
припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким |
ога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да наста |
такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не мож |
Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сва |
таде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако за |
бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара из |
ргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је |
то мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућ |
тара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да |
и, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетниј |
није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Ал |
боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прих |
аму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да |
тадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, |
о би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкив |
њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи с |
своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод |
јена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо је |
т и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа |
Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Годин |
ежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пуко |
и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад |
мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио |
tone unit="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дј |
од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у в |
ице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> |
за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Ма |
авши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може |
попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у к |
начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним |
ојиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено к |
к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хро |
ељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Зал |
вори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухва |
као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и п |
ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Он |
наге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И диј |
томе своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p> |
="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим црко |
провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад м |
у нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, вел |
јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} |
на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње пр |
а натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневесел |
а њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа |
ати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручуј |
ле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио з |
му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаеста |
арка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у в |
...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана |
и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, |
носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и сл |
а затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу |
.. зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! |
чима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити. |
убити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчеви |
њих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премиш |
знемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.< |
пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престан |
<p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се |
није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњ |
што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде |
љаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у то |
к чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по св |
}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да дв |
е се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с ви |
у се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога |
преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а |
а и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може ника |
е могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се |
гне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је |
...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} |
атворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да |
Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, |
рим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и з |
а — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бри |
, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам ре |
ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи |
а? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... |
ађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, |
ија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој з |
еба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побр |
иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројев |
p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А ку |
зумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ј |
штулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало |
ио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда. |
, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто сриц |
нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је |
то ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем мо |
ју, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, та |
убима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање |
јерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> |
м друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" |
међу којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала |
еђу њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумије |
не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти п |
— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан и |
озбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тра |
ава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и |
</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p> |
Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, |
— јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, о |
<p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја. |
народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа |
бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p> |
о, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно |
ћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, ј |
атио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сад |
>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране приста |
S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — нас |
из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестр |
Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућ |
мање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш ј |
бу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Ра |
ота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа же |
, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да |
— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим... |
ола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његов |
зи жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране |
њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако |
ад главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Ниј |
Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> |
S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збун |
вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, д |
салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— |
на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Р |
иком:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио ј |
броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накаст |
питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже с |
ен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у |
их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S |
стани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније |
с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају |
а испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што |
.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан |
а, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закон |
и заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туц |
орили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{ |
о живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутро |
е собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запаш |
ти?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је! |
то у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као |
пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p |
ад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсје |
p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тр |
кови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у |
<p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p> |
домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p |
ао сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке |
тарјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} И |
да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — в |
с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, |
ими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидан |
— а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руко |
но пара... потреба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене |
<p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије госпо |
а за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево с |
то би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи |
сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је |
у:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од т |
рата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави |
мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећ |
уче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то |
<p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, в |
лија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој нико |
- и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> < |
ијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, њ |
а затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући по |
саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — ш |
ослушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да ва |
ката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш |
сти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, |
сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко |
ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пр |
; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— А |
e unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да ј |
ије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи оста |
о и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> |
и овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да |
ли да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се о |
с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је |
ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро |
ова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако нем |
га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе ут |
вши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а вел |
рке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Марко? — |
обом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш л |
прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!.. |
оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега |
<p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Р |
оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре |
Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је |
ивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече ком |
Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто |
Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше д |
рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљан |
, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа н |
али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стол |
итома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, |
..</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти |
исије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Та |
е обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, д |
ко пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</ |
знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p> |
ит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: |
жницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три |
ова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отп |
S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, вели |
Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али |
и га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневе |
и...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са |
ика Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је са |
ушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к с |
а њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што |
сет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини преви |
а салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждр |
газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљеж |
и сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов... |
у и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господ |
залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га |
} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује. |
е отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно |
</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и т |
пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши |
бе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</ |
попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љут |
у — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, п |
— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета |
господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били.. |
> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти тр |
је је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се |
„богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, прос |
удо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу |
p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?. |
о он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, о |
ринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p |
сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти ј |
рада...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... ни |
и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - |
к минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бо |
нине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу |
p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре |
p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S |
о се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске |
пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њ |
ијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши |
? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... |
е се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћ |
.</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад ме |
чи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан сил |
погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> |
жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се |
е увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде |
да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари |
и Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! |
аво...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јеца |
и сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Ва |
м?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е нећ |
> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit=" |
дари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу |
гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о т |
је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је н |
р носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га |
оведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Пета |
ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваља |
ом, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — ве |
насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјет |
иш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико |
/p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Бо |
ије мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене го |
/p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши |
еном и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио он |
ико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p> |
каза на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гон |
уруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} |
> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</ |
ш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Как |
де.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p> |
ј се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p |
ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— До |
ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{ |
е...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвј |
? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао би |
пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде |
с двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S |
куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... пр |
, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу |
дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p |
ки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, |
ета ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — |
м капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли. |
неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединц |
да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свог |
савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов м |
мија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... а |
и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави мома |
уку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зи |
д собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Б |
и по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се |
.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гриј |
S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац |
очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цр |
проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка |
кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају |
к је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота. |
ије но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се |
и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон ве |
е мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Р |
жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на ули |
неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин |
е повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на |
о добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не б |
рба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> |
руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубиш |
љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службен |
nit="subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Пет |
има заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје |
, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза ције |
еља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне год |
одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с |
.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је |
за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очим |
е у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијели |
Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да |
настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла пој |
> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце |
ећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око |
, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито. |
угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окр |
p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> < |
види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не |
рипашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, |
је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљ |
свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо је |
сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред з |
оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, |
осподару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у |
е?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засј |
:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Пе |
ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер г |
е, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога да |
ута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једн |
оци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" |
еда у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> би |
и комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му не |
ком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврд |
иховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога праг |
ао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад |
то прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чи |
:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан.. |
анеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средст |
ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остал |
твара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} |
еле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита о |
ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш |
пило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанс |
, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду си |
боравио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његов |
<p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде! |
Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код |
ине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, д |
е опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младос |
томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорил |
газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да |
од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду з |
се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме |
p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Ис |
мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... |
главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тра |
е онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> |
Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља |
а Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће |
сподару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, |
ина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и |
ривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме |
на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодни |
агама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </ |
што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... ви |
и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и моји |
авица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан |
му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И у |
S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде до |
што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на др |
земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека |
Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у коље |
ли би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто |
ијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину: |
дали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не б |
главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мир |
тање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико. |
ом!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сут |
- какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд |
дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчас |
огледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— |
хајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле т |
фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово.. |
баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да м |
Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи |
а он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он јо |
о да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем |
марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... |
лико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да |
даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!... |
ћеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Ал |
остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне |
ш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је |
, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако доб |
некога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почита |
дна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од св |
роју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш |
голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да |
у мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш велик |
даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби |
има, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели |
н газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља |
ој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не б |
аш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесе |
оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли |
е од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао с |
и, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и |
ри, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, |
не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да ни |
ље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S |
х жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини д |
та газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио |
ко је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила |
ле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} |
бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брк |
ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођ |
могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота |
р.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!... |
да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и |
да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. |
и за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не |
Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмиј |
ју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме в |
пу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не |
суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попа |
е, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је ре |
рет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} П |
ажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цу |
ено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У |
м начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Н |
д икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и ко |
е... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај! |
пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није п |
, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а н |
о друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> |
јеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго |
ћи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сј |
е по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са с |
афу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје с |
њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топло |
разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погле |
изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну гр |
ежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са о |
> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрш |
да, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женс |
таде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</ |
ца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво нап |
вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач |
ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод кућ |
ном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устр |
и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коз |
а зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред |
шљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог |
обе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, |
пали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или ј |
</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону |
војих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божи |
продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаш |
те и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се |
вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју ра |
ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вел |
би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— |
ратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, р |
Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још |
тина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> |
ли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А |
p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код в |
це, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и |
весео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели с |
>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си м |
да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за |
ливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мн |
S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну |
— оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох |
евалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о том |
S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... |
о за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њ |
ди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад б |
рема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има |
рце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово |
дивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" |
да момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да ви |
е ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p |
ићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићн |
би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало б |
е будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастил |
че главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, са |
се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} |
јене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи ве |
да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се |
ујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин |
ника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кла |
утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - |
и је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто |
ријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре |
имо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и |
ед и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијен |
ду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капо |
и у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, |
Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде |
нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у том |
оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се го |
родати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, го |
арошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— М |
Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, |
дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријем |
ава и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвје |
де из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али прво |
ne unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана |
агледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе су |
и, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће |
сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим |
{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, дра |
у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не |
неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, |
у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред по |
вши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослуш |
аду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући неср |
циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до |
ду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да |
Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћа |
жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља |
жао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и |
тина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час за |
ва дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди по |
агу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, |
оже уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово. |
исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> |
ло докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено |
е књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће ње |
— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мј |
сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне и |
} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И п |
И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бија |
дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у ул |
и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана |
олим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарск |
же; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, к |
порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних жи |
Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулу |
јера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p> |
сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и |
а је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да |
<p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чи |
не, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је л |
но газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парн |
диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ак |
и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - наба |
јни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју ч |
и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће пр |
и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној млад |
— и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> < |
ља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, |
га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чис |
оја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у п |
ше... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро пр |
кад немам порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дје |
мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — |
потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и испл |
суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драг |
му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куц |
подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</ |
и као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада осве |
гурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом с |
оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сј |
{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице м |
ришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чарши |
воме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиж |
— одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак |
а рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p> |
жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она |
/p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у ко |
ути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале лу |
им имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Мно |
..{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије |
сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бран |
.{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и |
је, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега то |
знебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> < |
— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим шт |
>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се нај |
ијали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах |
вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало п |
мет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши зап |
деш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... |
јети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега. |
онајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <m |
арен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а |
ући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>А |
дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада чес |
бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад |
га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда си |
и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми г |
поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека снијега! — п |
шкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека ш |
свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ |
и, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из ј |
се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе. |
гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скр |
сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа |
ришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто |
своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Или |
S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не |
или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, |
ише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у бу |
како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> |
рбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} И |
вори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњ |
упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је н |
ме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам |
чму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палиц |
своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, разди |
а пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе |
било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз |
ти своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то б |
комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је |
и:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не |
пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p> |
, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша |
м, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу с |
дговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево |
аде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сир |
сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</ |
!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p |
еницу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, |
раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме |
ва, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекав |
ури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни б |
p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт ушт |
— окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијег |
Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи |
еко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће з |
ена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући |
аљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу |
и у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Ра |
је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у д |
етак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у ваше |
ава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, |
ослуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру с |
анином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драг |
, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.< |
утрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја |
њега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наре |
цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто |
којник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме. |
трвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам |
е, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И у |
Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе по |
стајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и п |
му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јач |
то га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили |
pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али ка |
ен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рек |
сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђ |
не и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <milestone uni |
.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши |
p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</p> <milestone unit= |
нскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све |
— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се |
— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не да |
грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је с |
долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, пр |
и дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме оби |
ђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ мит |
унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> |
ду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога кол |
p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску |
вугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади склен |
дје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он сво |
диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, |
и преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да |
Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ њ |
ове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове пре |
очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунч |
јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ н |
к није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове посл |
чи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан т |
их жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјер |
уди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, с |
испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузн |
отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, |
, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се у |
е и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и |
ше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру |
ћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из кр |
до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теб |
Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А зна |
т се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Ж |
то господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу з |
ни те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то |
овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али бић |
плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи преваре. |
штином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Траж |
румпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И с |
рже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје |
у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава см |
у није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо |
исак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, пр |
ка: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Посли |
јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети |
из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p |
Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајв |
у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим у |
, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није |
ућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога о |
итњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега |
е по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је |
и новаца! — помисли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика |
и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели д |
и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пус |
литички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> |
око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему |
дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарниц |
ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кр |
у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи |
аше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему с |
власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и |
кон неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркуши |
>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, |
> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{ |
поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имам |
них дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све свој |
а вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зи |
S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да |
— узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на |
ју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у ц |
на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенч |
, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по |
е се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем св |
о људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вр |
p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без п |
ио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, ње |
Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год |
та...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, ис |
по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— |
да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека! |
у пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свј |
о он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и |
.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све |
по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијер |
стави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет д |
ород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и по |
санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинск |
84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</ |
мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штого |
" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{ |
јда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскуп |
е изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети доприни |
у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за се |
а ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада ст |
одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако |
.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао |
шнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога коља носила — сјети се он |
ке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући разго |
нај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клино |
тима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате дваде |
учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина |
је дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак |
како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да ј |
те ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пе |
Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> |
око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, г |
екиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p |
ова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на лив |
опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко п |
ме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, |
ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи |
а има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, зан |
кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничк |
набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Р |
му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није пос |
иљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? |
као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себ |
ајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер дру |
ити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p> |
са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такоз |
најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - д |
да — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и она |
ц Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ват |
нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир око главе.< |
ако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— |
по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на пр |
м, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде |
а од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, |
е госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође да |
ућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих? |
— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> |
олего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царује на |
Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и |
ове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли |
ила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебух |
тоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се п |
примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расп |
ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше д |
рите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељаци |
си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а |
га њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој т |
ма.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по |
ина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то ов |
ли као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу |
ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мир |
којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када |
Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91 |
ршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих |
силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> |
p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, тра |
очита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да ј |
Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнув |
вши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране |
p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче со |
амним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо с |
омили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као п |
и му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Рад |
ди га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на |
жи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанстве |
— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, |
ета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухва |
кутима кошуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...< |
њигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настав |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се навра |
н, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што |
не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје руча |
p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p |
ши осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом |
, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па уз |
— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашаје |
своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем |
лази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, |
се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до в |
к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам п |
на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум: |
леда у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад не |
есечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти т |
ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу гов |
екиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Ра |
аш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одм |
иваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели п |
ако он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти |
.</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као |
Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их |
бета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! .. |
му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мањ |
} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петро |
ет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! |
уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на нова |
бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по |
ино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и с |
<p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засук |
дио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чеља |
ве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... иш |
{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао |
шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} |
p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља |
хће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, |
и и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у гла |
и новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и з |
ги одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ х |
за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље |
маља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко |
еде — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда |
ави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти |
не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p> |
игуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} А |
даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, |
о пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину |
Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се простр |
да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S |
е га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пуш |
их руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и |
ране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се |
аше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, |
ини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; |
аши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и |
p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; |
Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу |
<p>— Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и из |
уцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо зајед |
д шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — по |
огли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погодио! |
чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плахови |
пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело |
ихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, ве |
и, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не пом |
огођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећах |
право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић |
ме накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и ч |
За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње с |
људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="1 |
за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стев |
акону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} |
како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сиј |
круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничк |
на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, д |
мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Прими |
ризнање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињен |
ава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјет |
жи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ |
<p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— При |
уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из г |
рбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— |
отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во |
дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео |
ој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запус |
попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И |
ар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згод |
и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном пар |
лиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> < |
ивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да |
} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... п |
> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пар |
, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за тргов |
изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш ју |
ј пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S |
ваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири госпо |
регорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај |
, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данаш |
/p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо н |
ријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и |
ница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна вла |
ро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ј |
зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи б |
своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико т |
с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку |
носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него |
негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца |
је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - к |
о нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјет |
а на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос |
на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом |
и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, за |
пало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему мома |
се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као |
слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и с |
осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до |
жила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, |
еком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са |
ета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледају |
ој тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хт |
зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих |
ди него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, кад |
цу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, |
мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за |
уком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, |
руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође |
p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да исели |
луду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене с |
је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се н |
— ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сад |
<p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче |
- тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Др |
војим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к бо |
о југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут ка |
ш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се о |
ветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам |
му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здрави |
ости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толи |
аде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је |
огло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био |
он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> < |
/p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве |
да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш |
ради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са лив |
оме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских |
зда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али дан |
{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова |
ној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{ |
евили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му р |
обар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи жи |
е хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе |
<p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па к |
исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на пр |
исар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Биј |
, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд |
и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сад |
вати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, ка |
дили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату па |
а законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога |
:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не пома |
пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разум |
вши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи пут |
ом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнад |
ича, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, |
вијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода. |
, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не |
днице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се |
о бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са су |
м Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигд |
посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе |
или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци |
очекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добр |
му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не |
ајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи |
... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... |
аћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ |
огли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p> |
путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћа |
у утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не од |
она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и све |
ш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом? |
ију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајд |
ограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <milestone unit= |
Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти п |
— одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли з |
А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из дру |
е.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испо |
х! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико |
га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дан |
ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од туж |
.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> |
који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде |
а сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као приј |
а неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — о |
цом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на |
са, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми |
лико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рач |
излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S |
Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетн |
вах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао |
не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога |
бољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спа |
е у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давн |
говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и |
рез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пре |
ли и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — в |
подару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљ |
ји: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? |
!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. |
куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра с |
арош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци ко |
у...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве и |
у лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> < |
икина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, мог |
и јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, теш |
ини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бо |
="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а пра |
ог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и |
p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отј |
та претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{ |
оноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају поби |
кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — ј |
говачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што |
ше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Ник |
смија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перч |
не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — |
p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучи |
сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сја |
своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесе |
се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му ј |
ха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно |
ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувн |
бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, д |
ава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n=" |
и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{ |
у, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главно |
ије по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти |
а јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ра |
кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а |
ави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и н |
ара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да |
ти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод |
његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> < |
тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> |
ли ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чар |
зда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки кр |
лико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће о |
асио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?.. |
ле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа |
поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Приве |
хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Пет |
а, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — |
на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала |
но на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи г |
ага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву вод |
у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p> |
му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вра |
за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре |
S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у |
отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели? |
ије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којек |
замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и д |
Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе уради |
кову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он урад |
да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>К |
али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Р |
кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и |
Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред су |
оћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а |
им се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{ |
а и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштени |
ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слу |
S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двад |
био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p |
Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се пр |
м празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пу |
ога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, |
шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и та |
јка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати |
о јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што н |
>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повес |
какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница.. |
у цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевиј |
и видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је |
ла!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде с |
за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па поч |
ада се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвок |
одвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У |
атнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као св |
ји од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме ч |
ћи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јо |
хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са |
а прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега |
нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под ка |
:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говор |
ули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И |
и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, п |
мован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложни |
амет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама |
/p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази |
и...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, же |
гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за |
а новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је з |
, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој н |
смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче |
да за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> <p>— |
је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p |
знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да |
ме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S |
није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљ |
ио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од к |
земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не мог |
у, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{ |
— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, бол |
од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонит |
>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p> |
а стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њи |
, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, |
и...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, га |
е кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али |
ијети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то |
то што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро |
се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони |
старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну м |
да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог по |
/p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се д |
је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. < |
чима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и пре |
, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам т |
S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала бог |
рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад го |
и се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима |
p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де т |
ичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам |
кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута |
аређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојн |
закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити доб |
абаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцај |
стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људ |
а! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући |
аса замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — |
бу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена! |
ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао |
{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</ |
руги трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! |
усти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...< |
је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па |
попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, |
p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пусти |
си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p |
ије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару.. |
ала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говор |
о је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} |
S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, |
ВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} |
ин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему |
довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се |
е газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти |
о, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде ос |
годиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се ни |
b n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и |
док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија |
гне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта |
оравио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одгова |
Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али т |
оћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати |
Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречис |
наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твој |
<p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу |
..</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га |
је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — р |
S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишт |
.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="1 |
нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престраш |
ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном нат |
у Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Н |
у није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене |
новима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодо |
ни Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... ф |
но, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад |
ти му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете |
е.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испружи |
ременом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио |
и забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, |
ла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто поб |
толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> |
да свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> |
се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit |
, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупни |
<p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну |
еби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али н |
p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш |
азда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила б |
ре жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одв |
његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> |
ле луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> |
нуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, до |
дивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и ц |
јетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици |
Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли |
p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање |
што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — уд |
ан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како |
ао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Ра |
премјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно |
говори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчи |
више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гл |
иђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пош |
м плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина...</p> <m |
на кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, |
кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S |
ивши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ного |
већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледај |
твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. |
е растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али г |
д пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља |
трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто |
м је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није мо |
е с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — по |
од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и мо |
ати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не изла |
јеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" |
ше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу п |
оје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући |
ичему рачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у п |
ку разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим |
гледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> < |
једи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску |
мена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, ба |
биљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати |
гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду н |
— Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја у |
уком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргл |
нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старо |
ред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам |
...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друш |
а великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на гла |
руштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друшт |
е своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима кру |
ма нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије |
огођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је |
дрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и коб |
ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, д |
два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се превар |
наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час рече |
ута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, |
може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јов |
блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћ |
им звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{ |
о састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско им |
мљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра о |
а—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже м |
оких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај м |
ати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за некол |
- мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија сп |
, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављ |
азда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних |
тати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што с |
“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на иска |
ватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте ј |
ичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће |
је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, |
те кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро |
— вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од бла |
војој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем |
у се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комш |
е слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас |
ијим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало |
ст на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p> |
еме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection |
, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љ |
т и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудим |
га, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, п |
а колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!< |
} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се |
.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је в |
гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дије |
о да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p |
уком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој |
, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и сло |
амену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p> |
друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако |
ме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, до |
либе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе сни |
енике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у зем |
.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, |
овој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао |
ли ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; |
код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пе |
> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила |
p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Раз |
, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима замо |
другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме на |
но није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да |
буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опо |
новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и |
ва се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, исп |
бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са сток |
узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у среб |
у, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балег |
/> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чиј |
асу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ј |
њује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и |
пути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са неког |
романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и л |
и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.< |
животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки жив |
на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима |
Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посеби |
у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном од |
кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тут |
; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узм |
се једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али |
свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му |
ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А пог |
јамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши з |
ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене |
је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са |
га пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде |
сец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али |
ивеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им к |
розор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутро |
о Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов н |
обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да пр |
рави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и |
иње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерени |
кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје |
, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, |
ви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној |
пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у прет |
ио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак |
, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворе |
доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела |
о претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с мал |
ти: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и |
ећ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хр |
а Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу |
з њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топ |
} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у |
Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то |
и се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита г |
ено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <mile |
и; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу о |
а трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са она |
ати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек з |
изнање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресања, суд о |
/p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошк |
оји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и |
у се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> бор |
е сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући |
морја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пу |
акованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло |
а Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме ст |
м разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша пог |
жљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио |
..{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што |
ник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијан |
ак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступи |
браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патри |
а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тад |
о би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове ру |
ија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? |
гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини. |
па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; не |
— престрашићу те...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разуми |
ланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што д |
p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У |
екај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> |
га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га испо |
ли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би урече |
има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар |
јечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.< |
ши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; ус |
ли Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се прос |
и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit=" |
аву свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе ст |
ку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не поврати |
ид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође |
у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелиц |
<p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — увед |
вну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом |
55" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млин |
з дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, п |
е дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био |
аново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Бо |
ег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном стр |
, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>П |
купске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране |
, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обич |
.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза цр |
Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога |
му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, |
еле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко |
оји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из |
.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са чов |
једа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — пос |
томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе |
ју вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослијед |
{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде н |
другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пит |
ви:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како |
ом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, |
двоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на зат |
лицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду з |
} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не ч |
хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјеш |
ем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S |
>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>П |
, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак |
мљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти.. |
плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор |
а, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно |
атри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјети |
и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досад |
а страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози с |
о склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!. |
тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — за |
моћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, до |
ла дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изре |
као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стоп |
ренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти јези |
октор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља |
е је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се |
мишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање |
нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице тр |
жи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије |
ашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди же |
Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p |
сподар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питом |
вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих |
куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погле |
слима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме нећ |
>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="14 |
ешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар |
p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим |
и, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Ве |
апеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту |
ласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа с |
S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој |
Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога с |
нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не у |
о да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осје |
тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи |
се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, |
као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смиј |
им кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, тр |
а!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и некол |
p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву |
бавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и |
ину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише пр |
агледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око з |
а се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „ |
хова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у |
није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је |
очиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до |
рба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S |
оши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да н |
се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи |
изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, |
била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S |
а друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је би |
.</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, |
еш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће др |
кон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита |
не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по др |
и краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако д |
ојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, ал |
у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде |
а зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на к |
сли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрга |
Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А |
Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто по |
ћ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или п |
се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, |
на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара. |
мишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује |
<p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, зем |
недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито |
ему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Раде!</p> |
на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али |
сте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још и |
рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, шт |
— вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" |
олешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, |
руштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Д |
тада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше |
анину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа |
, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње |
/p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба. |
укуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} У |
ега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито |
Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и |
политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" / |
- помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од ције |
, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога бра |
мекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Аме |
ђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p> |
царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтин |
иво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао |
желио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у |
стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из д |
х схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом |
ри, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и по |
и ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дј |
p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столи |
атру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући |
дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љу |
лико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb |
ине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разаш |
ше пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шк |
к вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> |
<p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} |
{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на |
му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не |
е часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: |
проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме о |
уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се, да |
сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску вошта |
и се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
т талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> < |
унце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се |
ивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с |
— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је ва |
} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је о |
шо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:< |
жића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - |
ник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвова |
човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— |
але, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p |
е попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њ |
и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом п |
поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников |
дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он ј |
о одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> < |
b n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном |
видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— |
номе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврже његовој вољи, биј |
дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чар |
штво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру о |
? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је. |
ке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко |
све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли |
ци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на |
а, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{ |
ним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсје |
ати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код |
а зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави |
стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду |
писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врат |
вој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до уши |
е и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у |
ем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, чест |
праву дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} |
е наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед. |
погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу |
суству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђ |
нио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:< |
а, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>... |
е нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали п |
е се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте |
м.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна |
и, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, к |
мрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> < |
чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесо |
жи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту пл |
кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ак |
одару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — |
...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући |
У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у д |
кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... |
таре биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И зак |
руха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у марам |
у прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над к |
пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их |
м.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја |
но!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p |
ло се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани, разуздани смијех.{S} Кукаст но |
ра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и ка |
и, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зв |
е за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што |
их гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од г |
та, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су |
руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опра |
прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— |
јак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живот |
кових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше д |
Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме |
сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не |
цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га |
<p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина |
шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, |
во, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, кој |
Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — |
кленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет |
ри Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p> |
најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на пр |
имакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како |
ри:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега |
медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} |
.</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</ |
га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мно |
поднева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову |
де и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у |
х кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} На |
ада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена |
би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Р |
е човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ |
Одсле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек |
је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди |
че јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и и |
се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник |
свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о |
ли прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Пе |
p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном |
ма.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Там |
воно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред к |
ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пре |
о, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и по |
за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујт |
кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и п |
простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало св |
очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом вра |
гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, |
еда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још не |
е за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од |
ле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред |
Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади и |
никоме ништа. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потур |
је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, у |
.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по с |
, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах |
су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи башт |
једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме |
ди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</ |
тнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— |
епавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p |
ад селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне... |
могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S |
еда Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњен |
едјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, прем |
е с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Нек |
да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима |
ако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмако |
нском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно мом |
а гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да |
ље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; |
Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што |
е се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред |
шини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} |
са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним гл |
у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели к |
p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брат |
а му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито |
</p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здра |
осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријет |
ошљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.{S} Рукама опро се о сто; |
вот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније п |
ше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце зем |
што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, |
вјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук |
ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутр |
ћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и д |
ед подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи |
уштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем на |
, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши |
из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је ист |
е газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{ |
и, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, п |
кав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p |
камо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја |
ати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млин |
.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да ј |
S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров приста |
три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жа |
и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. |
.</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, |
ових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: |
реба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена |
{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док |
ка љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити |
у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте окол |
дријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршн |
не је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза кра |
чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница нам |
S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу |
де газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пиј |
ош док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, |
дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и |
е јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа дру |
ожем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије |
ци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, гр |
> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Ри |
одине кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено бић |
{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама |
Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> |
оме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} |
ог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену |
.{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па с |
иће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтј |
}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осје |
ило прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу н |
а је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{ |
а, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу |
испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се |
и ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше |
на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док г |
>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било |
и се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци. |
неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, |
ом погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пше |
треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А |
кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржат |
рања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Го |
се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред |
ада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, д |
} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру на |
јевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито.. |
рици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога |
па Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Р |
баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајн |
својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — |
на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их мога |
са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина г |
вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом |
ику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} М |
а „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да |
аго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа див |
вијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече к |
господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви о |
ко десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи |
с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећа |
оворницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина з |
ањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и хода |
лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном ру |
> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране |
мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама п |
.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братуч |
ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гл |
унце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сје |
не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред |
га сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и кр |
оликом <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за с |
а подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат драж |
њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и |
оме највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к |
не женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у ц |
дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а о |
сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не за |
а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опира |
/p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповј |
дан дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвј |
и, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманс |
и тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађо |
а је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, ш |
руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, |
у главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице п |
.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних к |
игоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту свак |
а на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели ј |
ају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом су |
Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и усе |
љевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> < |
језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, и |
згубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кућ |
А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је |
са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му теш |
кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нага |
ци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу на |
ћанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго ј |
надеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли. |
p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи |
е, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању |
осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њег |
>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у |
лу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> |
тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спав |
стиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме п |
понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> |
иде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да у |
т вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се |
с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, |
то затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога бл |
је видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И |
послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима п |
p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их |
гне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негд |
<pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p> |
ма је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у |
нске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> < |
ду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога ч |
одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој до |
...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједн |
м, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се ни |
тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за по |
и пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима ук |
оварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, |
му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно |
ву изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну |
тији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне |
су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... |
Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, поглед |
исока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, |
ваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога |
, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лу |
да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ |
и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке |
{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио |
и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави |
а га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S |
зојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се |
а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа |
то је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури |
дићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града. |
а господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни риј |
добим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога |
!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи |
S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја |
јом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухват |
пире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и о |
х од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, |
се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, |
мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сј |
и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита. |
тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са |
ђ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенско |
ајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један |
ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На |
свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с н |
ма дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарн |
а.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет |
ући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу гово |
гом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане |
S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и ду |
, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши |
пама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме |
у плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и |
т нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма пре |
у, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: ка |
па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама |
о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша |
ко да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа з |
комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом ко |
ише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражб |
ити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући т |
, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснае |
Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим з |
сије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога |
има, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му |
огао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.< |
са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, он |
све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражб |
је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје п |
ао да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако у |
елу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њ |
ли ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине |
ром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у з |
нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их |
п учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да |
ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија из |
савјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у |
еће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би пис |
ли пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а |
јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како т |
за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и |
јера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} |
тете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије |
, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — ве |
да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је д |
p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} |
ће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове о |
ако право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је |
себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако св |
а.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину |
га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајд |
чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше |
иморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује |
тва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из ок |
амдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, |
ction" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Озно |
И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга д |
досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" |
ила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим зај |
а одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу н |
учила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у |
— руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова |
} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, |
вен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду с |
махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село зак |
осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не иш |
.</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже |
мах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљив |
их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде |
у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ј |
увана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошл |
> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p |
руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито д |
м и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безраз |
те дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим к |
ац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покр |
ма звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратн |
{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:< |
лапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет дру |
о планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим |
ваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећ |
се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође < |
спрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наок |
ти Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер |
ли:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да |
после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћан |
су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздрави |
савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чист |
азда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ |
p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца |
бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као |
ко комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да |
ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошл |
еси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:< |
га блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламо |
>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по |
ао да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове г |
на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на ко |
вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Ве |
е пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазе |
есе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> < |
је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Д |
.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкета |
рже, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у |
алити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола |
дном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој |
кву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Мариј |
он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћ |
раћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</ |
, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавн |
би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, |
p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати в |
одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> < |
не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па воли |
"147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Рад |
а.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сјед |
мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио |
ио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S |
хвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види ј |
, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: |
себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом ко |
де - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми |
>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине р |
јкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{ |
и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале |
вим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он |
не штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, прор |
ником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту настав |
и.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S |
рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?. |
киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S |
о душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за |
дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кв |
да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране злов |
ијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је |
беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{ |
и ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета пр |
сто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S |
" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села навр |
нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде и |
ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и н |
а је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и п |
на га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђ |
ће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је нами |
веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час м |
у родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озно |
и у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој |
адога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му пл |
ек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{ |
ајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p |
ше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац |
тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благ |
за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Рад |
ичкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не |
овац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их б |
је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пр |
мшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за ха |
} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Ка |
камо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно не |
да оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповат |
са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што |
ед њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућа |
еда Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к |
ољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} |
шија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом |
н старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вук |
а!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, |
вим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> |
/p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки |
ико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је ни |
шких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: |
загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се боја |
пе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћут |
дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане плани |
/p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Го |
јенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га |
А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи. |
ст... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих оч |
е ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма |
а рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, |
нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} |
; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и |
е, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим жена |
</p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбје |
ац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као п |
дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, |
на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи н |
не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда при |
але с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
љене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у |
да надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридес |
ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка |
ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара с |
јају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат |
у смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужн |
ок комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше јед |
ваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније н |
што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе |
се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с дру |
рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунц |
и би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби |
би у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наг |
ction" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник |
зићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трав |
ети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у |
ним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише |
а, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће д |
уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људ |
, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код |
својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели |
да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мр |
е како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од |
у из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама гов |
м он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...< |
је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је на |
pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао ј |
ен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у стра |
е учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и |
јевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У сн |
Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављ |
оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање |
ијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се |
влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа |
ила на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{ |
има хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази ба |
изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што |
ом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо п |
му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, |
слије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њег |
ма, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> |
и.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара |
то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује |
чму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар паз |
ћа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом |
погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p> |
же главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? |
ачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се не |
те и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мисли |
урски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидил |
дник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада друг |
Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник |
у и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ри |
зивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{ |
још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази ист |
м чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји с |
ранијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибиц |
ох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њи |
јечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући |
?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има |
се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа о |
ection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога да |
ога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво пре |
/p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође нам |
о са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем |
суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S |
а би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се |
че!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесен |
, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође свом |
е Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не ок |
<p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њ |
у љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор |
} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло |
да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања |
се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо г |
ец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млиј |
вноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — |
е ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад б |
"117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} |
о као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је со |
> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби |
се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> |
дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се |
се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојни |
— вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је л |
ијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фра |
моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити |
могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, |
{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у |
х! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Ра |
/p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена не |
ртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први м |
к по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први ур |
рску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза |
ријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="7 |
="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаниц |
ем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у |
ше свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо |
ка износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана в |
окупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Рад |
А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бак |
ца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити дв |
илише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док он |
ом снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, |
могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри б |
да, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празн |
да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из |
ћи дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p |
х дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талиј |
не љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета |
Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио з |
момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут |
а глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се |
јеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљ |
али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S |
ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у |
господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — уп |
ару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати д |
арује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести |
ољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на |
ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелит |
вему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, |
ијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И |
</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда |
човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждр |
е једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и |
би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.{S} Прве дан |
аде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> < |
зва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стић |
аше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, |
отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји |
а рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и |
ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива |
намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — |
...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кро |
} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих |
опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо |
томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смр |
тило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из к |
{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, |
n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> < |
ачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сва |
естак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана |
а се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што х |
равили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, |
му два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{ |
бица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит с |
људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овр |
том; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} В |
о да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим |
двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> < |
а...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па шт |
гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумиј |
и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу |
х јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних пла |
уна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши ј |
олити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко |
да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан ку |
јева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рек |
ше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци |
Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, дв |
. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га в |
док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом |
ди што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошков |
Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна с |
јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се о |
оје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} |
са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише |
јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Св |
раг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш |
и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> < |
ља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у |
ма један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада м |
ца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларен |
братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим ко |
леда, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно же |
остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели: |
ажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Ва |
срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво н |
Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их с |
<p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају и |
- вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је руба |
о и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон |
е ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод к |
љеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито ус |
ћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="1 |
дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, |
дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини гу |
у и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја к |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову пал |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сач |
ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156 |
подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се |
ри, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а |
мшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да |
о...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помо |
, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пу |
њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби |
за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комши |
одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдј |
ра жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И нав |
ита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друк |
га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, пр |
д Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукав |
емишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мис |
на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Пред |
ити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци |
>— Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна ч |
и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може |
кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и о |
авних педесет талијера.{S} Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за дру |
поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p> |
оси му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и п |
етар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му |
хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. |
ојави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно.. |
сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па |
старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове с |
о саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет кр |
ера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не би |
ши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаш |
апну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> |
так — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кр |
<p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Д |
растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - |
положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за ос |
га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме уми |
из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади коли |
ље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осв |
ку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја до |
{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда |
са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата ро |
ба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе разговор. </p> <p>Прел |
чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но |
ко огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, ста |
вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера о |
о мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди |
а.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узе |
ако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> |
ити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном нес |
мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин и |
неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је |
ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, на |
ину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што |
, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, |
амтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније |
..{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори |
</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека о |
љи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јо |
дској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је |
зда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и |
оме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— П |
ућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на пе |
</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту |
> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на |
а, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје |
/p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живот |
<p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму |
.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје |
<p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана |
Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вел |
е отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчек |
оме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се от |
господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио |
рио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака со |
земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио |
ица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу заже |
де као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи п |
пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што с |
д тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној пл |
добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради |
.</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти |
ијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги прен |
у грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је дорато |
— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио |
едно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увијек ни |
ена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога ча |
чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> |
види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега |
ривикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном |
е зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодј |
а униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— |
ека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица с |
{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњ |
>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залу |
фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће |
витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за |
сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више п |
се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продуж |
ушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује госп |
по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања |
игда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе |
га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} |
их борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину...</p> <p>— Слушај ме! |
еше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му |
ра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову |
води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за |
то је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је га |
.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да оста |
ије био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док биј |
ару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескуј |
бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао |
куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, у |
мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распр |
рође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове |
чица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с |
из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни |
неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> |
едно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био |
во никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пл |
коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црн |
њежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, |
елу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сус |
на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се уст |
До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вра |
очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед др |
поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жер |
Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених де |
вач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— |
, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> |
мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашт |
</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, бра |
ош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ |
ане неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на ње |
на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} По |
спита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и изм |
> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари |
ди — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским |
, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко ври |
есе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устад |
пало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S |
сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате кр |
кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у пр |
Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, |
спише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p> |
рина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека |
омовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S |
му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} |
дан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, |
и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчи |
накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, д |
> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов |
док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што з |
у од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго |
та разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати |
е намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</ |
је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— До |
г лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнут |
у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p |
утрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме с |
еној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио |
p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, |
уном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе уз |
— и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} По |
Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некак |
господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невољ |
тише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господа |
је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по |
{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што |
луку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац |
вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекћ |
што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом |
човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— |
оговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватр |
гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригн |
на, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дођ |
.. — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и рази |
е такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! |
ше залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, прит |
од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливада |
поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, га |
е подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око н |
кућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне б |
из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жур |
мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу п |
а.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Р |
.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; |
куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му |
о томе разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћут |
као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу кру |
кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете |
угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала. |
ди једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може с |
овјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је по |
слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјаја |
и се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</ |
кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде |
не ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвор |
надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Неш |
а Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада |
се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада бла |
и новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и пону |
уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек шт |
вши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у |
и, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - |
/> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и ника |
оли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да г |
на, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи г |
ви га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави но |
..{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, ч |
ц потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели |
! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жељ |
простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јо |
, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загри |
иша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта ј |
овим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу |
, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литр |
ара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој |
ен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјер |
њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петро |
<p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, в |
сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети б |
ављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се пла |
иђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} С |
ише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа н |
стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и пр |
прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као |
асне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се д |
ат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...< |
> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански |
пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били |
х очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!.. |
ђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, п |
- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, п |
не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — |
<p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Ра |
јешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{ |
.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. |
, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја по |
аменом, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхт |
ло, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда |
е.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи ру |
бну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њ |
ошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, |
догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да вол |
је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе |
се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, |
ћи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и |
агодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а н |
Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, т |
оје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и б |
ражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби |
јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би о |
једе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном и |
на на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — |
еном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па |
извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац др |
га нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порц |
су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у сви |
во кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, |
жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у в |
новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— |
ојкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шес |
— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бо |
јетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p |
орица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли |
, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— |
учак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу. |
из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је з |
> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали |
гано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, |
и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а В |
етар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газд |
р вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отро |
о би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га! |
једи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене прев |
Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се |
вио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара |
за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, б |
љен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чое |
елим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а з |
е погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их |
налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било |
а ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба |
ћански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</ |
али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао |
што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада |
ан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без |
а парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије |
Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше |
а је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је |
људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се |
штеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одгов |
прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> <p>... |
аде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговар |
томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји |
а, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; |
и твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Пета |
— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га |
<pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} |
и о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши |
е Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, |
ниних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не |
шкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега |
Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p |
да часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели м |
чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, д |
ти!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви |
p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричас |
ахвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели с |
емена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржља |
ужио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уз |
светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи ко |
њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод к |
одвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога ру |
и у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вел |
ола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пуст |
— очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може б |
час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најм |
вета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли |
ли Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и |
шт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби од |
дне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе |
А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као јесења ст |
старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем |
а га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови |
<pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово в |
тре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која |
му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и к |
ево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се |
и срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} З |
с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} |
понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p |
енкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — |
е, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом каба |
S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — |
ама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} |
— позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> |
Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на |
ласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово |
е с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а ј |
ену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман с |
сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си и |
и донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торб |
— вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што с |
} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n="2" /> </fr |
вавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} |
у.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је |
им ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао |
ко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се |
као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна |
д, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекл |
се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их в |
сеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, св |
ађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкуј |
да.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пр |
p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да н |
ана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да ку |
у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијет |
ем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, |
дама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за |
се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— М |
ачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, |
S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, жи |
— Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо |
S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се н |
<p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради че |
мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци |
..{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и ведри |
и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашт |
реба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прођ |
тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана |
опа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјек |
ости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p> |
а сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па |
<pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ |
чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то пита |
!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће |
ља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, об |
ако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш.. |
А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчини |
еку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И так |
S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити |
ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек? |
га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — с |
} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове з |
љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити по |
асукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и |
.</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране |
е погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је ра |
на је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији шт |
Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године пла |
арјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанч |
<pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон д |
ако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} |
и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за св |
и, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разја |
ор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади д |
и што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на с |
но пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо м |
S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши нис |
се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са |
и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега з |
лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пус |
сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди |
поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она ка |
, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" /> |
се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево |
вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутит |
ји се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан |
} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> |
ајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако...</p> |
унцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије |
угдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар? |
у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прес |
м ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би |
:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије |
о бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, |
сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А исп |
длучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мј |
и науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је |
на се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао |
у спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје има |
и да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није младости науживао, није ни жене о |
аузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија |
е.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разг |
Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb |
сима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, с |
чеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, прос |
</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, |
о на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њ |
— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим |
p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа д |
аповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмиј |
дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, |
м поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам дух |
шљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, |
испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све |
заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратк |
ни посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из о |
то фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су |
ило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем |
веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије |
а је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје с |
да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изв |
зведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бије |
олико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени ко |
мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових зем |
, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његов |
е да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; ст |
ке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Ма |
а истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се повр |
<p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осм |
p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада |
руго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви п |
— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди |
дару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада |
ро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима х |
...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдј |
блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправдани |
>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нароз |
тених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p> |
, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду гр |
овари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па |
ајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је поп |
родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је |
, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> < |
епавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S |
е, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а о |
ути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна |
и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да |
ољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје св |
Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђ |
и и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?< |
И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се |
празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се |
p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уок |
ини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пош |
већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо полити |
расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба |
или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјес |
да обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — про |
поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и |
забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше |
Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p |
у је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова |
би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује жена |
Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћи |
стивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гле |
ећ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају б |
ало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плавет |
, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији биј |
човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти уз |
жи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да |
варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше |
ни: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје |
<pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...</p> <milesto |
ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Га |
пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с при |
ћи усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не |
! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илиј |
е? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви остали свједоци |
једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако к |
ли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога на |
њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само |
Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина п |
дно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, бр |
Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде испри |
ст и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити |
шће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже |
бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> |
</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да не |
ш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, |
м напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, |
тима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам по |
једе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — од |
е сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунч |
драви газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тог |
ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, |
зимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано. |
бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— |
/p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђен |
ади?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждра |
друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да ј |
> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се Петар |
спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p |
ору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у |
ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али |
n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо |
пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марко |
иди.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — |
аде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p |
чи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> |
би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да |
p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бе |
премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</ |
еселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> |
д сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— До |
така, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од |
већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли |
, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? |
дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</ |
насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјеж |
орбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши у |
х бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све тво |
p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се |
код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидев |
ане опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дје |
ту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S |
гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеш |
о.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која |
..{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и |
воката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши |
дје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се ка |
ри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оце |
пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима |
<p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад |
уше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, кој |
бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила |
за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, п |
</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом н |
апут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова пл |
атучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, б |
{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показу |
пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али |
и крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са га |
. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи ж |
ед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у |
грли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — |
ура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјер |
Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, |
е хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда |
ида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом |
ли Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p |
остали, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, шт |
ојим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— На |
Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Ов |
јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</ |
еки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, прив |
повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маш |
већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упир |
чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће |
нут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао ј |
кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; |
па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше |
е...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цви |
јештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по |
днако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смије |
падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје |
омара, Раде са стоком пландује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, д |
Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, |
5" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије о |
а дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о добр |
е чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Нек |
сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не д |
е у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту при |
га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране |
подин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} |
— понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као |
ја до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изи |
дмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива с |
це Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупите |
оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хри |
љан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и |
ли, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли прав |
p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, |
ду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта |
> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</ |
не!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и нас |
је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бр |
гледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p |
то талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас. |
тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори с |
доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчеку |
од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, нећ |
ажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да |
чим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Кост |
комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - |
зао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утуви |
ема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи то |
знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; |
га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо.. |
је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згу |
их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p> |
ара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши и |
равља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — |
{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </ |
рана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и |
исли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; продужило се |
смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар ра |
релази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа |
а и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али пог |
а Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест |
ова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његови |
дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту |
за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица пост |
ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; зах |
мажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког |
се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита |
траху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="subSectio |
адовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио и |
а.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац |
тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије |
д хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела б |
омућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p |
д узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није |
?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком исти |
дочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као |
јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, устав |
се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује пред |
де стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао |
је, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господ |
огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... |
попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, тама |
ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забр |
ек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" / |
гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пу |
ари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев к |
некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у бл |
ако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жит |
ој нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи св |
витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и |
к изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на |
упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им прес |
пред собом празна парипа, упути се кући усред подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у оч |
не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом |
ће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућ |
ћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Глед |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране |
а — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Пета |
или се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газд |
дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свиј |
ивило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дје |
за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, |
а од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици |
оворан, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су о |
вори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија одав |
јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — п |
днијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати |
да чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових р |
и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Ј |
> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева |
на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да р |
поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши рук |
иком.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, |
избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескр |
но гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Рад |
; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, в |
превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели м |
али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њ |
ам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривену |
попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље |
ијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по |
о неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких ст |
} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни о |
ни му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима |
га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао |
жништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго изл |
о иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и лит |
</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отп |
ом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p> <p>— |
у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно зами |
кире...</p> <p>Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче г |
> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде |
риједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши с |
еба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова |
е за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у |
гова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по ва |
нако својим ситним, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола шта |
и су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у гос |
е.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} |
ућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледај |
скога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеш |
а што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и нар |
повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узев |
ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца уби |
ости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета нез |
аћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и по |
очу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерч |
еровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшиј |
<pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну ру |
ади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наје |
. — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. |
ранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у |
? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну. |
еко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код |
има кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили с |
трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ... |
савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим д |
је човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S |
, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће стариј |
ју власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали н |
/p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи ут |
о је срећне руке особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако ј |
снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом |
и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти пл |
е забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око |
- Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дај |
у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио... |
са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што в |
та на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p |
у над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упроп |
гаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лит |
умијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија и |
b n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S |
.. и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запуст |
ком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љу |
да, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</ |
па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се |
p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора... |
новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад се |
мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и |
Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајућ |
Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павл |
? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ г |
јен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, |
ом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у т |
желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, к |
овори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, продрма с њиме и в |
оси.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с но |
бу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p |
хвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> |
јекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети |
!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа с |
да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласо |
..{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле застав |
идесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, кол |
болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“. |
ио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p |
оплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је ч |
рата, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, с |
уги - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> < |
рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, |
.. још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, |
рце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибрав |
часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи |
рош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црч |
зујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <p |
ми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета |
ној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему. |
слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин пог |
га, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.< |
спружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, |
да Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p |
лије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посав |
е прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријеше |
ази руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши св |
— Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ |
шља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих |
етрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једн |
ник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са |
е која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељад |
ледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, |
лаго поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да |
А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрну |
испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни |
леда га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, повра |
Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а |
ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Оп |
о политику — прекиде Петров одвјетник - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме |
година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао по |
вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одго |
ао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи ује |
чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио |
к погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — |
јеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе. |
да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђа |
ислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p> |
— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера... |
а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у |
...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га у |
и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа |
од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубљ |
бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу |
мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрен |
доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</ |
да и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш наро |
и давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање |
е запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тје |
S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га |
а се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:< |
р, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јов |
о ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, с |
убисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу |
, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима |
ене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана исти |
веном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепа |
и.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у |
одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p> |
о се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе ж |
шима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у ј |
уче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем.. |
- рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Ш |
аног трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљ |
.. а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n="57" /> <p>— Пог |
олико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће су |
квих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шес |
јих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, ду |
од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан |
још остани!...{S} Овако ми је лијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све стра |
?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућ |
оше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада |
о дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два |
p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p> |
пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђ |
p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="sub |
>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно. — П |
е, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада |
алуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут каме |
, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије |
е сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар д |
да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S |
ао негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање |
талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувиш |
плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - |
ожући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанско |
се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Р |
еде и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попу |
сну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њ |
а залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} |
p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами п |
гија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" / |
овино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а от |
јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, |
и од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пија |
млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} |
е.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле |
црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да искв |
е.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставит |
сао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а |
вара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку |
— диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно |
то опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може преб |
p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквар |
о попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у |
евији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео |
очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њи |
ћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, доку |
каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:< |
раће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непр |
дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али |
по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену |
зригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу |
и фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукав |
њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде п |
ну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним кап |
налим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> < |
вајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, |
к позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово |
ши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три узла фраторску црну ха |
<pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што п |
али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан би |
те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свуг |
орио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца |
чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће |
— љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јов |
драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозб |
им кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p |
опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао н |
са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, |
му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — |
вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p |
b n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — шт |
па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га д |
оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — |
се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" |
мљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све |
њишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, бр |
ку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали с |
ња земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Гово |
ош од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим |
о је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у пл |
, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, ин |
ци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то з |
ога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан з |
ијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних |
о преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По њ |
аше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те |
Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окус |
е Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пруж |
у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{ |
<p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт |
</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Пет |
тати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане |
нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} |
их утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p>— Синко |
воту, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води |
јебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан т |
ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потраж |
- помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће |
цу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да ј |
- Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очи |
жица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чуј |
ице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и |
у ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио |
Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</ |
Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али |
о је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник |
ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовоља |
Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут |
кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по |
о?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — |
е чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, |
реба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али |
ашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се поош |
ао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људ |
, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцај |
е могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поу |
у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређ |
— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толи |
баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су |
бе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе сними |
објећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиром |
пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом про |
је.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и пр |
роз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутња |
: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и ж |
едаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А |
спод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се ф |
вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се н |
у „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ |
на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> < |
љу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но оби |
<p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они и |
змиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — ја |
штво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Док |
х птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, |
же, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој с |
зоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше к |
хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — |
ишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекл |
бу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — |
апита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p> |
а руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, |
вратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да д |
ца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <mileston |
ао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој ул |
а прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сје |
ећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађ |
испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као ма |
ле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући |
е његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позај |
онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се и |
ије далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде с |
о прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу ниј |
а; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној зго |
о ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потре |
у податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, не |
а два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. |
Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помаж |
страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече ж |
дњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади ка |
доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— У |
арод!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима |
Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако ство |
е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што сам |
?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— |
— вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знат |
ће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Ал |
ишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} А |
погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бе |
, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дад |
дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не |
г даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки о |
окрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло |
он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је |
хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друк |
и; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о о |
, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А |
p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути ово |
— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и др |
! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајд |
лим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - ни |
ри; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петров |
лијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Ал |
де и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се повра |
авши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше |
, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више мо |
ој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— |
ле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између |
сам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријеч |
S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} |
2" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p |
попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена |
..{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!... |
са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтј |
Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — |
на говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, д |
је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отр |
тали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом |
о ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дош |
лашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — |
али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми ид |
, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко |
це...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и |
око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више |
а је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона. |
p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошк |
и једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми ј |
, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... потреба ми је!...</p> <p>— Причекај!</p> <p>Ма |
ека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца ба |
<pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си траж |
p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће |
> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није в |
Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да зна |
поћи с њиме? — приупита Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> |
те повести!...</p> <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују |
оће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!< |
и сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, |
икује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{ |
јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега остало |
о...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га тру |
дна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка п |
} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе |
ко има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље... |
кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици па |
и крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго свој |
<p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! |
учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема! |
етлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осв |
морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога |
тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико др |
љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће нећ |
бавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтје |
омољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог по |
празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их |
бача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</ |
" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа ру |
} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирја |
о у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју паучин |
као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске нов |
ад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору |
други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> < |
отац Лаврентије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег ср |
газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред би |
јој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчев |
ма насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим но |
олици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n= |
винар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у оби |
противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и |
са, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворан |
е, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи под |
другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од |
са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше |
о подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благосло |
ишћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко бр |
pb n="8" /> упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по ч |
од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема си |
да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, В |
бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља |
ао да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — |
{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану че |
и је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чис |
поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p |
телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад св |
ашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, облик |
о, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, |
у. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне н |
снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увриј |
„гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану ви |
вакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мар |
адивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Рад |
Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p |
о се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се |
о је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао св |
едаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала |
- па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће ч |
Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане |
"27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак се |
већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо |
остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони |
ли Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да |
ного више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у наприј |
давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз как |
, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити. |
ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она |
Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — пон |
а Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу |
> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо |
на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</ |
ик, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снаг |
иупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао ј |
n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши |
уци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита |
— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена |
којнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда |
е је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу. |
и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: |
о и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да |
мем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тај |
ћа, Раде!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} |
ма кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> |
бом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љ |
брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово ј |
прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себ |
си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - т |
диш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку квар |
исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да и |
та човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и дове |
..{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Г |
је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложн |
једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ |
Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не |
ће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p |
н! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талије |
уши га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, |
вати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...</p> <pb |
е може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не око |
p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко |
д литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви |
е испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, |
ани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише по |
S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне ш |
бујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неосјетљив |
на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јаблано |
рукчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке |
дријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p |
дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} |
о одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђе |
у поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида |
о коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у ум |
амате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се |
а, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равн |
анин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, тр |
дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ра |
вргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Р |
и је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да |
окрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> < |
лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари |
н је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намје |
џије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар ве |
устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ. |
а.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце са |
тем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цур |
це прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њ |
nit="subSection" /> <p>Оне ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој к |
и, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</ |
је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па ко јо |
<p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— |
криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не |
.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи д |
Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гоми |
мотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. < |
коше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Ма |
тар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти је Ра |
ије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са соб |
и од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с |
гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. < |
збацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; |
обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре |
ну ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n="46" /> <milestone unit= |
<p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да |
о ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долов |
ријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је |
а стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.</p> |
<p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, г |
по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и |
вој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти л |
воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин |
...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „ |
пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, |
гра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео ј |
али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој |
/> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невј |
у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у по |
ек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, |
азаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — би |
села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла |
па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састај |
товарена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, теж |
, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цв |
а у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној т |
ичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, х |
а, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтјед |
једници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помис |
ике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе биск |
као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на колину |
цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али |
ед вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а |
<pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрн |
муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, п |
магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што ми |
о да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео кра |
римакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до пед |
а за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код ковача.{S} Ковач је |
и се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви |
у.</p> <p>Устави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а |
а свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, расп |
врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин по |
је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако л |
прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а |
ња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> |
p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посв |
а радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока |
о је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола |
Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада с |
тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном г |
ке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А |
усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, |
предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честиц |
војка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у ду |
и се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> |
ете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чед |
ано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </ |
S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свим |
а, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.< |
се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао об |
!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погл |
пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и н |
зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га дру |
од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и та |
дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да |
и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет талијера.{S} Ову ће своту |
на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, |
S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газд |
у? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново у |
о, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земљ |
јим умјереним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се |
езбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам в |
а снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може про |
са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док уз |
зи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с мл |
е обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, ка |
ги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} Морал треба да царуј |
јетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; ве |
р Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађ |
- мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је за |
ета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврат |
том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да п |
рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> < |
арске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиниј |
продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> |
м, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њ |
е се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, к |
у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој с |
а сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле |
орбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сли |
с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и то |
ги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи |
е чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута к |
кати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би бил |
авославни свештеник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку по |
Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, д |
је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду |
љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у |
благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капе |
ма савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет ша |
у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога |
промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n= |
у је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чи |
аза и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женск |
на, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас бил |
о се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао ј |
е обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S |
.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p> |
јина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> < |
еху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на по |
рум дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и ос |
Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вел |
са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут |
ј улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи не |
е свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на висо |
ди пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску р |
ој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао ве |
часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </ |
роповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме ота |
ући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати |
Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Ран |
а се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и сл |
њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућанс |
чи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући до |
му заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, з |
из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневес |
иц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је |
.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> |
ости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише |
вјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у ду |
лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, г |
раве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби |
е, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:la |
с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се п |
> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру |
вештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назо |
упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари с |
рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настав |
пи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере за |
е фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло |
паћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину |
врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је |
Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте п |
рстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце зем |
штво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво |
но, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред кор |
Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако мо |
ице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, |
одвезаше конопцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуљ |
егове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало р |
асом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> |
подар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p |
> <p>— Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И п |
<p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога мило |
е се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, |
Цвијета прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, |
да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац |
а, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирну |
p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши |
и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успл |
у, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у |
</p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, замо |
та да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском к |
је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, |
ијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: ма |
</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? . |
еш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p |
пет ће Радивој.</p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да сво |
доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> < |
у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује |
о је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не ода |
ијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући |
, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отич |
/p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга по |
упи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Пе |
ка.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио |
једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чоба |
ма никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путе |
ијечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви н |
— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибиц |
е, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око сво |
оме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.</p> <p>— Хоћеш |
је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи |
ћи њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, п |
.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Н |
.. — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох и |
па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да м |
гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању т |
е оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у ку |
<p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> |
ра била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радиво |
о момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.</p> |
ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у |
руги пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју |
јима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за |
у се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао да |
рак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — г |
олази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Бо |
Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси м |
устивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, п |
рка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложен |
Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају би |
она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p |
— и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.< |
болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у ку |
варише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: |
Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али |
гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> |
мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да |
њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залу |
новину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна |
у српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по |
пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{ |
освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самот |
и позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа и |
о са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Ф |
пита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — оп |
увих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хл |
ен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људ |
благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка |
а, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим |
е се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече п |
шља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и по |
ај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> < |
а сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис.{S} |
а газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко |
ити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола с |
ља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> |
ећ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бакт |
ши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршиј |
сан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а |
улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише |
тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда с |
..{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раде сј |
еду и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Ц |
Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љ |
м очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече |
десет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, ал |
свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој |
као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — |
егом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, као д |
S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — |
ара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свј |
у: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи |
Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће |
мору...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада л |
је чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећ |
је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, |
и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три с |
дјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онако |
зда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради |
крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије |
у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p |
већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога ча |
.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, |
својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а |
о на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за |
нас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји суми |
исао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n= |
ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати го |
показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним |
уди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтје |
се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> и |
опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом п |
ком новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви ко |
са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе ж |
е је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} |
је“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у уши |
де га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе про |
бе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме пра |
а у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и |
замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, |
— одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца |
рене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што га сна |
ра сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, |
<p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - |
?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... |
оже ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попу |
ће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, д |
ла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—П |
азложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Ра |
и и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне |
о и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити г |
вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, триде |
ромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворил |
бро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлије |
а и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају |
на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у дво |
<p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, |
ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у сниј |
</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде |
же биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Св |
да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђ |
м завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га |
то продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко |
е добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад |
ду послужи.</p> <p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био |
облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије |
он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? |
м, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опору |
је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустит |
еле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час мил |
мишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока |
пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за |
на Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су |
лаву наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p |
ави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, |
а фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, |
Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше пр |
атиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити |
му и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели: |
овјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пј |
p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од ко |
е:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, госпо |
ели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на |
заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше к |
тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да |
.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје т |
наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивш |
ну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му п |
паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена |
је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновин |
у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево |
<pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред ч |
говара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком наширок |
естри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљен |
нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам |
е нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред |
} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, ал |
ра, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вар |
мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и |
а ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S |
прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Пет |
а у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их |
аздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи св |
јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима |
видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак др |
ну жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да ј |
а, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели п |
реченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата.. |
исто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му |
зговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да др |
ено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попо |
<p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Ра |
е, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је п |
, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зара |
да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи криј |
и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћа |
а дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око |
разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превал |
попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Ј |
ва се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Настајне н |
тави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све |
од њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ д |
аних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, |
и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је |
е расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Нећ |
твеном заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што |
прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> ду |
Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...< |
, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији прод |
>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај |
>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> < |
чему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, и |
{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и за |
а већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погле |
ашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и ду |
и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца зд |
ади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуш |
ванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није ник |
ац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле. |
е по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и з |
ра; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека |
р. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна кр |
и нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би |
једи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао |
као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Х |
вља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати |
свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљеж |
га и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стид |
е му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помис |
понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкај |
и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, ис |
.{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици госп |
атче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Вран |
и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се дана |
се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} |
подне.</p> <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи х |
н, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом |
н, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, к |
улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; |
ки, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста |
рестаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп нас |
у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави д |
аступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на вели |
тједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешин |
урузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Оду |
дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне с |
>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински |
их дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабан |
n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упу |
е отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у р |
пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газд |
сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што т |
књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зин |
ти, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није |
Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му |
ова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га |
азда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весе |
упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек |
оме, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се ку |
женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се кући поврати. </p> |
може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од |
.{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је |
он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, дво |
учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да м |
се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоћ |
жићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и ук |
> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и |
{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помис |
у предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— |
имало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> саставити писмо, |
је својим набухлим <pb n="48" /> прстом честице.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ли |
ј одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско |
то је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као с |
а, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чарш |
ивачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе |
јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду дру |
них кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забр |
.</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како д |
ру не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као ш |
било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Шт |
г чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — |
пак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у ду |
и сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запа |
ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди п |
тина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се пла |
већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, синовца је у посљед |
јој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, |
своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајући на то, син |
и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише. |
60 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој |
ангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна. |
а да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p |
на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац |
а сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из |
мо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрде |
му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколик |
реко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је н |
поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да |
поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина тали |
њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — |
ан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, а |
е и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> |
уду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радив |
код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњ |
ма на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску с |
ави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би |
ећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њ |
је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје |
воју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо |
миљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и рад |
звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења. |
и се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звеч |
јим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине |
на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само м |
ети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану |
а, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за |
зда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом х |
азда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година п |
то му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, ч |
е исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Га |
даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се ис |
— Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш |
p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчин |
још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{ |
ао он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице |
о весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S} |
ранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марино |
поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, |
окошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасја |
ише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може с |
омисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну р |
ни.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за |
!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком |
ћи по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, |
анас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пре |
шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас ни |
м руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зач |
ри до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, сна |
о и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши |
памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на за |
реми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне св |
а Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила м |
ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира |
њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врат |
к, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите |
ђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — |
приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад од |
што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да |
</p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} |
</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може |
ије имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке |
кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, |
<p>Оставио је само толико, колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући доста |
пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријан |
е зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо т |
ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад б |
{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро. |
ne unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а ко |
изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица |
ре, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} |
...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска к |
кониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопи |
пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слат |
тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, |
над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Д |
ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину о |
леда, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p |
роге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара |
миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе |
ако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је |
двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени |
затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> |
а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" / |
иво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! |
. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к |
очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у |
рстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на ст |
што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту |
, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему С |
а у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици |
ати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у рук |
о разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са жен |
Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сј |
када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ћ |
, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му |
— Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе |
кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за на |
му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није |
и што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И о |
p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чу |
билази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Ники |
редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничк |
а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, |
.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори |
шко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у |
ије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламе |
о ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама |
са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хв |
у их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</ |
и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа и |
остраности и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И п |
.</p> <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши |
е, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори |
а и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш... |
о двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да |
бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, |
јим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим |
шњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> |
сто приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} До |
уна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у г |
м.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узиграни |
леда Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајућ |
/> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно |
а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза |
?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, |
а гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон |
} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друш |
слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једн |
огао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад ње |
јенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да |
кавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дотад |
поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље |
природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три уз |
> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпос |
сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да |
у и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански |
Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрн |
жаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број таков |
рову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чо |
изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Т |
анских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Д |
а и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађар |
аса читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших |
е! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што |
зор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњ |
е витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде |
овинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пр |
аву дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Ал |
а отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загари |
ије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то |
о и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатн |
Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко |
ратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа, што излаж |
ли? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да с |
њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну при |
еници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, |
згубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим |
/p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у ја |
ај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гон |
пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље рије |
ст наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко доз |
, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p> |
ица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Н |
е нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати |
, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> |
<p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане з |
д види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Ста |
леда на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекршт |
први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко |
као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти ко |
близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, прибли |
ремешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> |
годбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише |
ју било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити по |
Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар |
е хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSection" |
а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је |
ца, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— |
...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очим |
покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А |
ади.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза пр |
о онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрп |
ијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p |
Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, п |
Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... |
ја и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка |
ећ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Б |
а коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И |
а признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на |
. подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прис |
род! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а |
потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази |
е би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па |
оњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена |
рода; његово је мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи п |
>- Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од |
} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него |
> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мор |
Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, |
у иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— |
леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти памета |
p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p |
иђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им |
, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, шт |
ћа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће |
и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радиво |
Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. |
..</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши п |
осподара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му |
, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гу |
у, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још |
/p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и уда |
, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке |
и, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} |
је најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од |
ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гл |
оживши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— |
не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Зас |
здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине |
штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, |
снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га |
у га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због камат |
еђу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да |
хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! |
њему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У варо |
, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила гло |
!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим ос |
преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучи |
/p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење |
а показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и з |
те молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Зна |
Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко ве |
без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се |
. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Ал |
ике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош д |
газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну прас |
ас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека. |
ске стопе, устави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продир |
п Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и |
них и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</ |
лику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Р |
и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми |
у тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов о |
ик на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, ве |
кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и п |
је, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се |
бна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соб |
чун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда |
ијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хо |
забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада |
енемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише п |
у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од дру |
<p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним |
иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остај |
о... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека в |
прави адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни |
атне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисл |
на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно |
ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, |
егова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату |
око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје |
свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, |
и, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради |
Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о неч |
S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у |
т једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> < |
де, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у м |
овала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>И |
е осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас к |
и.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> |
е;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега м |
а нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тро |
ројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone |
— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се |
...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи |
— Петнаест стотина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вријед |
арају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој го |
алијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у и |
дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али с |
талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да |
/p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва зе |
ву, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и |
и у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али ниј |
..{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од т |
као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава |
и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— |
иту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.< |
о за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се... |
брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече |
ја Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у |
иштву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба р |
поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла с |
оће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — |
...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што г |
хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, |
. изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје |
у — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — |
кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенч |
кринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{ |
доци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и ниј |
А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева с |
е велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; о |
есника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — |
утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни к |
вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућа |
ада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косач |
оје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се ниј |
те — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" |
и за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбу |
рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо сао |
им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна време |
...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова |
а над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> < |
<p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, по |
на, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дј |
p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога |
платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијето |
у, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може |
о је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Мари |
ешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори ж |
људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева з |
икупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао к |
м...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, |
већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{ |
ни, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.< |
/p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Вид |
да Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких |
чи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - |
о знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па |
нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; дов |
<p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши |
и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, |
ућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, бо |
рдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болес |
ворити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.< |
временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један |
под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у се |
у оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у б |
ре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договор |
о ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада ов |
ва!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа |
/p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} |
пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Не |
будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вел |
женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а |
, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледат |
бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му ка |
асмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова д |
к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде |
губили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p |
ски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило |
пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише. |
еже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти |
чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери би |
иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окре |
о си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, н |
д ње.{S} Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, к |
су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније н |
ијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза |
ви: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једн |
сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} |
све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> |
он печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У пр |
мно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а ул |
у хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газе |
рв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву ја |
првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — ни |
ово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у пис |
воју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би |
илујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у њег |
драле, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако |
шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљ |
весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Р |
е да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њ |
ети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњ |
>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Вр |
којни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник на смрти опоручио своје имањ |
}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град |
му и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела на |
ледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око зам |
а Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена |
паде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испре |
, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док ј |
арија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напоко |
тњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ з |
— упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа |
четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — р |
јера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</p> < |
оју нећакињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</ |
кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илиј |
ојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и ж |
фабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућ |
чку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан |
е, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве |
да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... |
дарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољи |
и, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седа |
{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу |
из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говор |
дихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разро |
да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колик |
ј. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посви |
Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о д |
грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у ја |
но понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заиг |
да поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— |
ан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању |
а крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га |
ри ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих |
изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети |
јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... криво схваћена култура наше интелиге |
аст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани |
е, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац |
ијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствар |
не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним ми |
љак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и |
жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је |
бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре бл |
за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу ла |
род није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p |
еца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, ј |
<p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десе |
S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> |
ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан |
се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему |
ивану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, нећ |
дну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, ниј |
евају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — |
и и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из |
литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собо |
, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, |
, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{ |
а трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема свога порода?{S} |
господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам |
ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, кад |
поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њ |
ају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Н |
уду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје ниг |
с дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њ |
рвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— |
p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: немам. — Па с |
— умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у |
жица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, к |
м код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њим |
— насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с |
на закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а |
ок и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших |
pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као |
и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даљ |
леје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, |
ва је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у п |
газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио са |
<p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам т |
/p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>( |
ИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛ |
ед очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хр |
да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зи |
пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А |
{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, у |
им у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста ј |
ти?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит |
сто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, шт |
на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, |
Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а оп |
у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Пет |
p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Бож |
и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде |
т ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошк |
ђи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледав |
о некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који н |
ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се |
стисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије |
Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Пет |
оше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке |
ала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава |
?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јес |
замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме |
је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би би |
о и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесо |
еру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— З |
есет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју о |
оду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку |
евши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он г |
еђу два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Или |
S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне годин |
акону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с |
цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из |
е гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сад |
:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару |
че зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом |
вши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Ш |
нскоме момку показа на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак по |
ита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви |
дати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женск |
ати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјерова |
it="subSection" /> <p>Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ об |
а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлу |
а, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, зем |
помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подмет |
ст, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и |
тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p> |
p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — од |
начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада |
м ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.< |
а Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— |
к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. < |
>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бист |
а диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Р |
превод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита ро |
то не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од моји |
старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S |
тре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни |
> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Једа |
амет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Г |
напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе |
а је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, |
кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била в |
и ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на р |
м.{S} Понио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник |
<pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учини |
и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога п |
а уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Уг |
уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дије |
гаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над г |
ад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, |
као обично, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац што |
ави се на савијутку прама чопорку кућа, што с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, |
газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</ |
пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене |
Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад там |
ма, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Ра |
ама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанск |
сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши с |
мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод вр |
мет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу.{S} |
о згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S |
вада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забрани |
, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у ру |
ође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и пову |
јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и |
, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> < |
ољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме |
последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n= |
<p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и |
самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у м |
цурски ковчег, покупивши у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе |
кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријете.</p> <milestone unit="s |
амен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="sub |
вјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико |
без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије ње |
ла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, см |
ри жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — |
ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} |
осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињ |
ела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију |
е момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угре |
о ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала |
је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде |
им и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажен |
окат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну ни |
ша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по |
и Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће |
биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му се карте по глави |
господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био |
из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложит |
у, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже |
ђе ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће |
: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. |
аварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у |
војој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— Још је она к |
<p>Петар плане:</p> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пуст |
ин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се ст |
што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто |
та Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити мира |
, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу |
гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваља |
иран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве |
ом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раниј |
ам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, ка |
јес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца по |
о преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену шт |
сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И т |
вио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.< |
која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред |
} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу пла |
!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондј |
це у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> |
и човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво с |
. — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега |
пространог трага мјесечеве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом |
ти је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- |
н и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у |
До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не реч |
је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на |
е се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила |
едај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша |
з детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламе |
му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, бр |
{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — |
а враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове |
еделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо |
погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, п |
>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка |
о у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој |
оме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законо |
/> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само оч |
е вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети с |
лести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и |
акије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су |
S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиж |
Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није |
аде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> |
ни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромаш |
ао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија пој |
је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> ша |
ару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банк |
ше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као ниг |
и и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вје |
е до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Ра |
да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као д |
не... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он |
ти...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подми |
нам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А зако |
д тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за |
а у себи осјећао.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима бр |
а.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да |
ене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло |
— измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже |
ам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, |
да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по сам |
ира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га |
дох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— |
продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од г |
ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те вољ |
разложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да |
њавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са |
раби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, к |
исједник.{S} Мјесни учитељ није позват, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада |
му ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </ |
пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури ј |
одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице за |
лободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мл |
авио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— |
кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на |
а, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви |
тим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И п |
плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из кр |
у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, проч |
вога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сач |
као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пре |
ника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заст |
биља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попр |
ријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је л |
це!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био |
у да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ |
у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>При |
но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одгрнут.{S |
спири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Ра |
а госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пав |
28" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љу |
е и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око |
p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И по |
} - Није она као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, |
, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши |
ако да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама |
у, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, |
млиновима.{S} У по пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком н |
...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наст |
оз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S |
ада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у ч |
упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је |
дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни ч |
га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздри |
ишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та |
ему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи удари |
у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не средивши пр |
ш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун |
S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до |
поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n= |
м само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је в |
ошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао с |
ја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, од |
видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премиш |
а се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не воли |
да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија |
тављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а ч |
ли њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, о |
цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, синовче! — снађе се |
на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, |
мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не п |
уре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази |
кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали |
но је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску |
луђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово |
се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх брије |
еце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а |
и, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако |
<p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други |
} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем м |
ва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио |
около голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао |
сила новаца, кад нема свога порода?{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико |
чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однек |
закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу |
, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! |
„Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Док |
Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, |
да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ |
> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко |
идиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не б |
е жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их. |
и се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?...</p> <p>Раде у |
гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, што одбјеже л |
и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан |
ији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти |
ше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори |
/p> <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — ве |
ашо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода — одговори она, очито т |
о да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p |
аглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему с |
гу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> |
а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, как |
леди и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и |
рнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши с |
јерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p |
ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад |
овати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — |
S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан |
кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање |
брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чуј |
е литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја кр |
и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано |
ва и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама |
ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да ку |
оврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „ш |
ишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{ |
ре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, д |
још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати |
.. — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назо |
што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S |
а човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</ |
и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око себе.</p> <p>— |
е сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— Питао си...</p> < |
и моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што изм |
јек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је.. |
арац погледа у Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици. |
има усана на одређеном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас б |
ао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бо |
а, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиман |
де се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А г |
легати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и |
чију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али |
наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p>— Тек је пошао — |
грливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Р |
јесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.< |
дође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Рад |
Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, пл |
срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се |
онио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стал |
н мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не мо |
а: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p |
p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...< |
амо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне и |
стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p |
а Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са |
го цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не ви |
од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога га |
ох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и исп |
с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, к |
и, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе г |
адите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да |
S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај кал |
сподин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да з |
>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S |
се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни |
обра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - ш |
="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј |
ољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази ст |
и Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господа |
же да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми |
рат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> <p |
и, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А при |
дјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да |
њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба |
дивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> од |
д сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече ц |
говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажа |
>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда г |
кавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S |
иже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара...< |
то си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба диј |
бјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто |
продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је да |
ити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...< |
ми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне ј |
— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати |
еба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а |
тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на сваком |
прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у су |
врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, под |
јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори |
до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски |
<p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?. |
пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла |
ма.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала |
своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вино |
почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити |
ст дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трош |
па нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> |
уд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко |
браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори |
убај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S |
ина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у плани |
иве ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују |
.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће |
/p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — |
ека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Р |
.</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана |
авао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p> |
:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.< |
ка скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, |
{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијени |
о празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијен |
плашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p |
уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те |
— Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!.. |
а, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је л |
ли друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали |
/p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и |
да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p |
ко његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину |
замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио |
.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар паза |
{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и он |
од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу кр |
“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p |
ан си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао |
ање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, што јој криво? — опет ће Радивој.</p> <p>— |
/> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фа |
Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он за |
ни дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде |
а се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— |
да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби |
ко, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си т |
ра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али ко |
је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, ка |
а <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју риј |
еко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу |
кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - |
и доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртв |
ушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу |
ио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај |
ем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађар |
пази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За |
дби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p |
ктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи |
м повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка |
сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, ка |
ом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се |
„Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели |
устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања. |
ју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује |
јео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га |
ило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си |
е, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни |
а? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Вас |
као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар |
{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстој |
ш је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! .. |
не, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао |
едва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има |
љена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла |
а се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина |
е већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима |
... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишни |
} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао |
!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом к |
здану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам |
ве до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са |
а!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји нов |
бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, |
га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Р |
ља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> |
јеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије. |
ном.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му |
чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> |
пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац |
А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> |
<p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака.. |
..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон! |
би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли мо |
говори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Пе |
..</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из |
а дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, |
о себе.</p> <p>— Убиј ме!</p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} |
тац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, за |
земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојци |
било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом! |
Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће |
умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што рад |
ити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>П |
фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провали |
ег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!... |
огла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} |
нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјетињио, |
оћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази |
</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија |
мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном пре |
је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле |
Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} |
ета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, ни |
и јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и план |
очи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су на |
погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до теб |
бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био |
да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за свој |
јенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждр |
{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Ш |
се - одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране |
пеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким зно |
ав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да |
их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завали |
ше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади |
, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше |
а.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине |
мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, |
сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Марино |
лник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљ |
ни, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пре |
газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и |
.{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се р |
с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде |
брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све |
ма ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколици |
јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастриј |
ад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове и |
ти све ово! — смије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...< |
га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опростио Раду од његове тужбе ради |
ече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја п |
о се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и |
ту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове |
крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се пр |
мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости |
ијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па |
а. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме |
врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{ |
ружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у |
, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не |
и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и |
представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол о |
сто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком.. |
, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гд |
по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држа |
огођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, оног |
ој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјек |
, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! |
лаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!... |
едара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га бр |
с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим |
у, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме. |
ивши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душ |
е онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи |
м на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само |
бели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја п |
у измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто од |
попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили |
је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној |
хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штого |
азмеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и |
Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, насладом гл |
ки посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S |
кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и тр |
би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Д |
о је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да п |
већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне и |
се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газ |
ни... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на |
еда се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, |
се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и |
пажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедњ |
е их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па |
у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упи |
шта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{ |
цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у |
те? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, М |
ако је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До |
вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих зе |
у; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то м |
руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! |
она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, б |
да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац дават |
тем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код |
е и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упо |
ваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, |
ову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је туж |
еко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка |
руга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да |
исе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољ |
ри собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајку |
ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, гл |
ошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо |
:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је ка |
ла у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, |
А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост |
е ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина |
у као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} А |
ти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педе |
залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, |
да пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар |
м као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо напредује.{S} Бу |
од састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет |
ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштет |
а камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао |
леди даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели |
е сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упали |
едан сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p> |
о себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова п |
агрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао |
трча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе |
морила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што и |
p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежни |
у шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушен |
јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> |
а бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са |
ојкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} |
Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, |
и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго |